Na početku rasprave, objedinjene rasprave o ovim zakonima, Srpska radikalna stranka je iznela stavove povodom Zakona o akcizama, a sada procenjujemo da je potrebno da se nešto kaže i o ovom carinskom zakonu, koji po zamisli i ideji predlagača treba da bude jedan potpuni zakon, jer reguliše materiju koja je sada prisutna u dva zakona. Otprilike ovaj zakon bi mogao da se nazove šifrom 011251396-Otpor.
Znači, ukoliko danas budete glasali za ovaj predlog zakona, on bude stupio na snagu, to je njegova šifra. Po nalogu Otpora regulisano je nešto što je nekada bilo u Zakonu o carinskoj službi, a sve ovo drugo ići će na neke kasnije dorade, a što ukazuje da danas nije bilo potrebno, jer postojeći carinski zakon to reguliše.
Kao što se kuća pravi od temelja, tako se i carinski zakon, zakon o carinskim tarifama donose tek pošto se usvoji zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. To je nešto elementarno, neka abeceda, ali ovo ima i svoj drugi dodatak. Samo u toku prošle godine Savezna skupština je dva puta raspravljala i mislim da je usvojen jedan zakon o zaduženju SRJ, kojoj je odobren kredit za modernizaciju i poboljšanje rada carinske službe. Uzete su pare. Zapadni Balkan, Balkan i sve ovo što nas okružuje je pod posebnom prismotrom Evropske unije i ide obuka kadrova. Praktično, u ovom carinskom zakonu ostaju samo one odredbe koje se odnose na funkcionisanje carinske službe. Sada se vidi zašto je Otpor morao godinu i po dana da prati, da suzbija korupciju, sada je valjda jasno zašto su carinici malo štrajkovali, više demonstrirali nego štrajkovali zbog plate. Verovatno se u tome nalazi razlog što je Beogović smenjen sa mesta direktora Savezne uprave carina, mada nije ni on bio neko bolje rešenje, obzirom da je došao nakon Zabunovića, nakon oružanog upada u carinu.
Carina zaslužuje posebno mesto, carinska politika takođe zaslužuje posebno mesto, ukoliko ima nekog rezona da se carinskom politikom nešto štiti na ovom privrednom području, ali danas možemo svi da konstatujemo da nema šta da se štiti ovde. Ne može da se štiti ni proizvodnja automobila, jer gotovo da je nema. Zašto bi se štitila prehrambena industrija, ona funkciniše samo onoliko koliko je elementarno neophodno, da kažemo da nešto radi, da se nešto mrda u ovoj zemlji.
Svi naši bilansi su problematični, a mi kada kažem mislim na vlast, koja predstavlja državu i narod, e ta vlast koja predstavlja državu i narod otprilike kaže da bi jedna grupa ljudi koja se sastaje povremeno da igra mali fudbal htela da igra veliki fudbal i da učestvuje na takmičenju sa "Zvezdom" i "Partizanom". Otvorili smo naše tržište kao konzervu i carinska služba treba da bude samo služba koja evidentira, doduše to i jeste njen posao, ali cela carinska politika se svodi na to evidentiranje.
Nema amandmana iz prostog razloga što je nemoguće popravljati nešto što neće ni da se primenjuje. Ove odredbe o službi primenjivaće se da bi novi direktor Uprave carina mogao da zavede red neki i po svom nekom mišljenju, verovatno da pretpostavljate kakav će taj red biti i ko će u tom redu biti na prvom mestu, ali to nije tema ovog zakona. O tome će drugi organi da raspravljaju, da rešavaju.
Bitno je da će carinska služba da bude možda i lepo obučena, imaće i kompjutere, ali se ništa značajnije neće promeniti u odnosu na dve i po godine koje su protekle. I zato je iluzorno da se podnose amandmani na nešto što će da se menja. Menjaće se onog momenta kada dođe do sukoba, i to ličnih interesa ljudi u aktuelnoj vlasti.
E sada, neke stvari su ovde zapisane u koje niko apsolutno ne može da poveruje, čak ni onaj ko je diktirao ovo, čak ni jedan poslanik u Narodnoj skupštini neće moći kada pročita ovo da kaže - tako je i biće tako.
Recimo, prelazni režim mera; Vlada se, recimo, ovako obavezuje, pa kaže - ako strana država u pogledu plaćanja carine ili u toku carinskog postupka ne postupi sa robom poreklom iz Srbije ili sa brodovima i drugim prevoznim sredstvima iz Srbije isto kao sa robom, brodovima i drugim prevoznim sredstvima drugih država, Vlada može propisati da se na uvoz robe iz odnosne države plaća dodatna carina. To je nemoguće kod nas.
Da li vi možete da zamislite da Đelić predloži nešto tako? On je malopre predložio u onom prvom zakonu da se najluksuzniji proizvodi oslobode akcize, a on će pre ruku da iseče nego što bi predložio da se uvede dodatna carina da bi se navodno zaštitilo naše tržište i uvela mera reciprociteta prema drugoj državi koja diskriminiše našu robu.
Sa čim mi možemo prema Evropskoj uniji, koja je to naša roba tako konkurentna, jer osim mafijaških poslova, drugo ništa nije konkurentno.
Što se tiče poljoprivredne i prehrambene robe, odnosno proizvoda, strateške robe, sve je to u suficitu. Oni šećera imaju u Evropskoj uniji za narednih pet godina, ne znaju šta će da rade sa šećerom. Ove kombinacije koje su izazvale aferu, samo su mafijaške. Nemaju one veze sa bilansima, potrebama itd. U Evropskoj uniji, oni se bore za preferencijale, za stimulaciju i u kojoj će grupi biti, a ne da ostvare bilans.
Dalje, u članu 396. stav 2. govori se o sezonskim stopama, pa dalje član 397 - carinski kontigenti, pa da ne ređam dalje nešto što stoji samo da bi se potrošila boja kada se štampa neki materijal.
Mogli su da stave i 2.000 članova, mogli su sve preporuke i sve što je Svetska trgovinska organizacija i Rotari klub, pošto se oni hvale da drže Svetsku trgovinsku organizaciju i da sve ovo ima 2.000 članova, ništa se neće promeniti. Ovaj carinski zakon neće da zaštiti naše carinsko područje, jer mi smo prodali naše tržište.
Na našem tržištu se nalaze svi osim nas. Evo vam ga "Merkator", pa gledajte ko je šta otkupio, kapitalom mafije iz Evrope hrvatski i slovenački građani otkupljuju naše fabrike, neka firma sa Islanda "Farmako" otkupila je i samo što je potpisala ugovor zaradila je nekoliko miliona evra. Kako Carinski zakon da nas štiti od toga, koji zakon može nas da zaštiti od ponašanja vlasti? Nema tog zakona.
Jedan je zakon koji može da nas zaštiti, da nam povrati dostojanstvo, da nam da neku perspektivu, da nam ukaže na neku budućnost, to je zakon naroda. Dajte taj zakon naroda, neka ide na izbore, pa da čujemo kako glasi taj zakon, da promenimo ovo dok još ima vremena, jer ako dođe u glavu, a ne bude na vreme, može da bude stvarno kasno.