SRS pokušaće sa 16 amandmana da malo uredi ovaj predlog zakona, pošto je sasvim očigledno da ovakav predlog nije dobar, da ne obezbeđuje onaj nivo sigurnosti, pre svega, mislim na sigurnost koja obezbeđuje nezavisnost Nrodne banke Srbije i onaj nivo sigurnosti koji obezbeđuje sprovođenje ekonomske politike, a koja neće biti ugrožena monetarnom, deviznom i politikom vođenja finansijske discipline itd.
Jedno od pravila o ekonomskom životu i stabilnosti glasi - stabilan novac daje stabilnu privredu i stabilna privreda garantuje stabilan novac. Nažalost, niti imamo stabilnu privredu, niti imamo stabilan novac. Ovo malo naše privrede što radi je na izdisaju, a ova sredstva koja su došla iz inostranstva po raznim osnovama morala su da se preštampaju, da se izda nova količina dinara, da Narodna banka Jugoslavije, odnosno sada Srbije, jednom restriktivnom monetarnom politikom održi stabilnost dinara. Ali slaba vajda od stabilnosti dinara kada u ovoj zemlji društveni proizvod niti može da se ostvari, niti može da se poveća.
Neminovna posledica toga jeste pad životnog standarda koji svakodnevno osećamo.
Ovim predlogom zakona, kao ni prethodnim zakonima koji regulišu status Centralne banke, ne ide se do onih detalja koji ugrožavaju vođenje monetarne politike i samostalnost koja je neophodna. Ne daju se naznake kakva treba da bude ta monetarna politika i to nije tema zakona. Verovatno postoji neko opravdanje što se monetarna vlast odlučila da stabilnost dinara veže samo za devizne rezerve, a ne za finansiranje fiktivnih robnih fondova.
Možda je to i rešenje da ne eksplodira ovaj ekonomski balon u našoj zemlji, međutim, svedoci smo da se danak plaća i svakodnevno ta cena će biti veća i veća, ova ujudurma oko zakona i oko guvernera u stvari predstavlja samo pokriće za nešto što se sprovodi dve godine i u ovom trenutku pravi predah i zauzimaju pozicije za naredne dve godine.
Ako je bilo nekog opravdanja za razaranje onih banaka pre godinu dana, banaka prepunih dubioza, danas smo svedoci da su sve domaće banke svojinski definisane sa poznatim kapitalom, sa manje ili više rizičnim plasmanima na udaru monetarne vlasti, a na udaru su zbog toga jer u zemlju konstantno ulazi kapital organizovanog kriminala iz Evrope, koji će u nastavku ovog procesa privatizacije za naredne dve godine da omogući da naša privatizovana preduzeća budu tuđa preduzeća.
Ovo je startna pozicija. Oni koji se interesuju, verovatno su imali prilike da saznaju da i ove naše privatizovane i u pogledu kapitala definisane banke su mrtvo slovo na papiru i ukoliko nema priliva nekih sredstava iz inostranstva možemo samo da konstatujemo da mi nemamo domaći bankarski sistem.
Sa stranim bankarskim sistemom mi smo doživeli prosperitet i sreću; osim pet-šest plasmana, koji su maltene dovedeni pod znak pitanja, strane banke ne finansiraju, ne kreditiraju našu privredu, već imaju zadatak praktično da pomognu da se ona uništi.
Mi trenutno plaćamo ceh slepog, poslušničkog sprovođenja, nekritičkog sleđenja politike MMF-a, a ovaj prostor pravi dužničkim prostorom, gde će kapital biti u stranim rukama, a u određenom trenutku neko će da nas obavesti da nemamo ni vlast, ni državu.
O tome treba da se vodi računa i kada se bude odlučivalo o ovom predlogu zakona, a ovo pričam da biste što bolje shvatili ovu fiktivnu svađu između guvernera i ministra finansija.
Pozadina ovog sukoba nisu ni dečiji dodaci, ni štampanje novca, nego stvaranje predispozicija za nastavak dvogodišnjeg procesa privatizacije u kome ćemo ostati bez naše privrede.
Kakav je naš postojeći guverner? Mi smo prošle godine tražili njegovo razrešenje. Po ovom predlogu zakona poslanici nemaju mogunosti da traže razrešenje guvernera. To je taj novi kvalitet, ekspertski rad, sinoć smo čuli da ovo sve pišu stranci. Vidite, svađaju se oko prevoda sa engleskog jezika. Guverner ne poštuje ni jednu odluku, njemu je odgovaralo, kao i onom Kariću, da se ugasi Astra banka, iako je tri-četiri puta Savezni sud poništio rešenja guvernera i nikada nije sproveo svoje rešenje.
Mi smo pokušali malo da ga uozbiljimo, pa smo rekli da po tom osnovu, kao zarobljeni depozit SRS, ostalo je 300.000 dinara i sudeći po sudskim presudama, odlukama, lično je odgovoran samo guverner Narodne banke. Tek ćemo mi za nekoliko godina, a verovatno prilikom prve promene vlasti da saznamo sve bankarske tokove, da saznamo koliko je dinara promenjeno za evre, koliko je maraka došlo iz inostranstva promenjene u evre i kako je opran mafijaški novac u ovoj zemlji.
Nemamo razloga da branimo guvernera, sve je tačno što pričate o njemu, još niste raspravili onaj njegov upad sa dugim cevima, samoproglašavanje za guvernera, vođenje jedne lične politike, a koja predstavlja preslikanu politiku MMF-a.
Ovo sve pričam iz jednog prostog razloga, da za nekoliko meseci ne dođemo u situaciju da se jurimo po ulicama i da gladni građani obijaju tuđe stanove, kako bi obezbedili ono najosnovnije za egzistenciju.
Pre tri meseca sam vam najavio opasnost tog događaja kao što se desio u Argentini, smejali ste se, niste shvatili ozbiljno to upozorenje. Krajnje je vreme da se dignete iznad te crte ispod koje ste prošli. Nije jednostavno voditi državu. Narodna banka Srbije sa Mlađanom Dinkićem, Vlada Republike Srbije u ovom sastavu, ne mogu da obezbede prosperitet. Zapamtite, ne mogu da obezbede prosperitet, jer tu nema izvorne ideologije koja odgovara ovom narodu i to je glavni razlog.
Zapamtite drugi fenomen koji se javlja od 1990. godine, to je druga polovina treće godine vlasti. Sve naše vlasti od 1990. godine imale su problem u drugoj polovini treće godine, to je nerešiv problem. Verujte, nerešiv je problem, vreme je da se uradi makar nešto, pa makar i minimalno da građani osete neki boljitak i pomeranje nabolje.
Ljudi gube posao, socijalna zaštita, znate i sami, na izdisaju je. Tu disproprciju ne može da reši ni ukidanje prenosa sednica Narodne skupštine, niti bilo koji duel od ovih časnika koji zastupaju strane interese ovde, vodite računa.