Šta nije?

Otkud vi znate da nije pod kontrolom?

Bolje sam informisan, gospođo Đukić.

Nije valjda.

Zato oni ne štrajkuju..

Da li mogu sad gospođo Đukić?

Gospođo Đukić, nemojte da branite sindikate od mene. Najveći protivnik sindikata. Znate, pre 30 godina sam bio jedini u NIS-u koji nije bio član sindikata. Nemojte molim vas, imam kontinuitet borbe protiv sindikata, nego da se vratimo dalje, ko je pod čijom kontrolom znaju građani Srbije.
Znači, moraćete da pitate ove iz Vlade kakav odnos imaju prema poslovnoj sposobnosti penzionera? Da li me slušate gospođo Đukić, pa vi mene ne slušate, pa onda prezubi malo, pa vi čujete nešto što nisam rekao. Molio bih vas da me saslušate. Znači Čomićka vas zagovara. Pa slušajte, možda ćete nešto da naučite. Pa teško vam to ide. Znam da je to teško Gordana da uđe u glavu, znam da je to teško da ide u glavu. Morate da definišete zašto ovu ženu mrzite, a Krkobabića volite. Mora da mi kažete zašto, da bi se ponašao prema penzionerima na objektivan način. O tome se radi. Šta je razlog?
U zakonu ne postoji institut kada neko ostvari pravo na penziju da mu prestaje funkcija u Nacionalnom prosvetnom savetu. Videli ste i sami da ne postoji predlog zvaničnog predlagača. Na silu ste izvukli predlog zvaničnog predlagača Službe za zapošljavanje. Na silu ste izvukli. Znači imate potrebu da rešite neki kadrovski problem. Da li buduće rešavanje tog kadrovskog problema ima da bude dobro za prosvetu ili loše? Loše. Eto pošto sam vas ubedio, hvala vam što me niste kaznili.

Ovaj amandman sledi ove prethodne amandmane koje je podnela SRS na član 2. Predloga zakona, kojim se praktično menja član 27. osnovnog teksta. Da bi se jednostavno shvatilo šta sam predložio da se promeni, nije to samo puka promena sa 26% na 30%, mislim da treba da se objasni o čemu se radi.
Vidite, po propisima za koje kažemo da su opšti propisi o radu i o radnom odnosu, prekovremeni rad može da traje osam sati nedeljno, a najduže četiri sata dnevno. Čuli ste u prethodnim obrazlaganju prethodnih amandmana da u ovom članu 2. predlaže se u stavu 3. da kada su u pitanju državni službenici to iznosi 20 sati nedeljno.
Znači, maksimalno dnevno svedeno na maksimalno ili turbo maksimalno ili nezakonito maksimalno za nedelju dana, što se može reći da jeste nezakonito, jeste nepoštovanje zakona koji obavezuje. Propisi dozvoljavaju neke izuzetke, ali ovde nije u pitanju ta situacija, da postoji neki izuzetak. Taj izuzetak nije ograničen i ničim nije dokazano da je on opravdan. To je prava stvar.
Isplata uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada ovde je data kao bukvalno rečeno druga mogućnost, jer u prethodnim stavovima je rečeno za svaki sat prekovremenog rada dobija se sat i po slobodnog vremena. Ako je neko rekao sat i po slobodnog vremena za sat uvećanog rada, onda je on 50% unapred nešto zaključio da je 50% treba da bude više. Znači, sat rada je izjednačen sa sat i po odmora. To je logika predlagača.
Tu logiku predlagač ne sledi do kraja. Znači, u ovom stavu 5. govori se o uvećanoj isplati, gde Vlada predlaže da to bude 26% i, naravno, verovatno se pozivaju na opšti propis o radu, gde je tačno propisano 26%, a mi amandmanom predlažemo da tih 26% bude 30%.
Međutim, mi smo svakim danom sve više svesni situacije da nije važno samo donositi zakone, i nije važno da li se ovde mi zaklinjemo, te volimo državne službenike, te volimo nameštenike, te vodimo računa o njima, te sutra vodima računa o zaposlenima, odnosno nezaposlenima, te ovde s vremena na vreme neko prokrvari, obećavajući i pretpristupne fondove i sve moguće stvari, a u praksi toga nema.
Naši zakoni generalno se ne primenjuju. Selektivno se primenjuju i zna se razlog zašto je to tako. Kada se društvo do tih razmera kriminalizuje, nemojte mene da gledate, to kažu vaši prijatelji iz inostranstva, ovi što vam daju pare, i oni kažu da ste napravili kriminalizovano društvo.
Kad pogledate te oligarhe i vođe organizovanog kriminala koji se javno preko televizije međusobno optužuju ko je više šta uradio, ko je više ubacio državnih službenika, nameštenika, pa u to ubacite i ove podatke o stranim obaveštajnim službama koje kažu koliko su svojih mladih ubacili, pa evo sad imamo Evropski pokret ovde, neki performans, hvali Žika Bambus i Ksenija Milivojević, koja je državni službenik i koja je tužila državu. To samo u Srbiji ima, nigde više.
Gde to još ima na kugli zemaljskoj? Samo u dosmanliskoj Srbiji, gde se ne zna šta je sistem vrednosti. I kada bi sada vama ovde analitički dokazivao zašto 26% po opštim propisima kod državnih službenika treba da bude 30% ispao bih smešan građanima RS, jer bi prvo rekli - aman, Krasiću šta radiš, pričaš zidu, imaju 126. To je najvažnije za funkcionisanje političkog sistema u Srbiji. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Sad ima 128, sad ima 131, kao na traci se menja. Narod to želi, narod to voli.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju da malo ipak ne preterate jer može da vam padne sistem. Pada vam sistem, kao što vidim, ne znam šta je, da li oni Dulićevi kompjuteri, da li Mićunov sistem za prebrojavanje.
Kad sam kod ovog amandmana, da vam kažem, po opštim propisima, zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ima svoja tri dela. To je osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada, bez obzira po kom osnovu. Prekovremeni rad vuče uvećanu zaradu. Ta logika je prisutna i u propisu koji reguliše plate držanih službenika i nameštenika, doduše, na malo modifikovan način.
Ovakvom formulacijom člana 27. odstupa se od osnovnih principa. Zašto se odstupa od osnovnih principa? Danas su korišćeni neki primeri gde se ukazuje da je neminovno da čovek mora da ostane na radu, ako je državni službenik ili nameštenik, jer ne zavisi od njega, zavisi od više sile, ali viša sila nije, gospodine Novakoviću, zemljotres, sneg, poplava nego ćef Slavice Đukić Dejanović, Gordane Čomić, Nade Kolundžije i Otpora koji kontroliše DS.
Gospodine Novakoviću, neću da čitam član Ustava, jer onda me kažnjavate, ne vi nego one vaše prethodnice. Pročitajte šta piše u članu 172. Poslovnika Narodne skupštine. Ne možete da otvorite raspravu o predlogu zakona o budžetu, mora da bude 15 dana, da se krčka kod poslanika.
Poštovani građani, pogledajte, to je Predlog zakona o budžetu RS za 2011. godinu. Kada bi ovo bila knjiga iz koje bi se polagao neki ispit, student bi verovatno godinu dana morao da čita, ali ovde su genijalci, 126 genijalaca, Marsovci. Danas se dobije, danas se zakaže, sutra ulazi u raspravu. Herojski, junački ćute do poslednje dnevnice. Ćute, nema da mrdnu. Jedini ideolog, to je onaj "primerak" koji će da se pojavi. Vama je sve dogovoreno.
Amandmane ne pišete, vi ne znate šta je amandman. Ako mi treba da napišemo amandman, mi treba da ostanemo, da se jurimo po Narodnoj skupštini da bi, ako možemo, amandmanom nešto malo popravili i obezbedili malo medijskog prostora u Srbiji, da se čuje da postoji Vojislav Šešelj, koji je još živ, da se borimo da se zaustavi njegovo ubijanje u Hagu, da se borimo da se zaustavi ubijanje svih građana RS, jer tragovi vašeg dobrog rada – "pao sistem". Zašto nećete da slušate, da čujete?
Idemo dalje. Da vidimo šta su napisali vaši revizori pre nekoliko dana povodom ovog člana. Povodom ovog člana, gospodine Novakoviću – uvećana isplata zbog prekovremenog rada. Evo šta kaže revizor, na bazi svih preliminarnih dogovora, kontrola, raščišćavanja, dogovaranja sa Vladom i to na bazi nacrta, ne predloga zakona o budžetu.
Gospodine Novakoviću, strana 4. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Krasiću, nije povodom ovog člana, jer ovaj član nije stupio na snagu, pa vas molim da ne dovodite u zabludu sve nas. Dakle, izveštaj revizora je za prošlu godinu, a predlog vašeg amandmana da zamenimo procenat 26 procentom 30 je na dnevnom redu sada.)
Jeste, i sada vam kažem razloge. Vi ne čitate, to je problem. Vama je to brzo, da što pre podelite pare, a ja moram sve da čitam. Pazite, ovu ću dijagonalno da čitam cele noći. Potreba da se zaštiti narod je bezgranična, tu nema popusta, nema odstupanja.
(Predsedavajući: Složićemo se u istoj onoj meri koliko i potreba za poštovanje Poslovnika, naša zajednička.)
Ako se zaključi ugovor o delu sa licem za obavljanje poslova koji su iz delatnosti ministarstva, znači, to su poslovi iz delatnosti ministarstva. Imamo ministra koji zaključi ugovor o delu, kao da je u pitanju pevač. Znači, pevači, muzičari, slikari, rade poslove državne uprave, rade poslove koje treba da rade državni službenici. To je napisao vaš revizor.
Vidite šta još on kaže, a ima veze sa članom 2. Predloga zakona. Kaže ovako – što nije u skladu sa odredbama Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima i Zakona o ministarstvima u ukupnoj vrednosti od sedam miliona. Uprava za bilje, isto milion i po, Ministarstvo za nauku, to je onaj hajmo-ajte, on je napravio 14,6 miliona dinara nenamenski.
Šta sada da pričam, gospodine Novakoviću, o ovom zakonu ovde, nad čijom sudbinom mi da kukamo, kako da se zaklinjemo da ćemo ovo da isteramo, da će ovo da se napiše kako treba, da će da se primenjuje kako treba?
Vi ste se i 2009. godine zaklinjali ovde. Šta sada čujemo? Pao vam sistem. I sistem je ovde, gospodine Novakoviću, evo ga i sistem. Vidite šta kaže revizor – Ministarstvo poljoprivrede preuzelo je obavezu, zaključilo ugovor o uvođenju informacionog sistema za implementaciju agrarne i ruralne politike za potreba rada Uprave za agrarna plaćanja, 115 miliona dinara. Verovatno su Dulićevi kompjuteri. Samo on pravi kompjutere. Tu više nema Microsoft, nego Dulićsoft. Nema. To je zabranjeno. On je kadar Sonje Liht.
Zašto mi donosimo zakone? Objasnite mi. Zašto trošimo vreme ovde? Nama treba žandarmerija. Nama trebaju oklopne jedinice. Nama treba konjica da uđe u državnu službu.
(Predsedavajući: Naravno, nemojte preterivati. Ne treba državnim službama…)
Izvinite, ako vi vaše dete učite da ne laže, nemojte da se ponašate drugačije ovde.
(Predsedavajući: Konjica je državna služba i ne stoji izvan sistema. Sistem je hvala bogu živ i zdrav, a ja vas molim i ponavljam, vaš amandman se odnose na ovu razliku, pa vas molim da se vratimo. Verujte biće vam sve teže.)
Znam da je kod tebe teško da uđe u glavu, ali hoću građane da ubedim da ne smeju da veruju…
(Predsedavajući: Svrsishodnost amandmana koji ste podneli, ponavljam, menjanjem procenta 26 procentom 30 u članu 27.)
Da cela Srbija ne bi postala socijalni slučaj, podneo sam ovaj amandman i rizikovao da me široke narodne mase ne shvate, jednostavno, ne mogu da me shvate, jer ne dozvoljavate da objasnim ljudima da se jedno priča, jedno radi, a na kraju ispadne sasvim treće.
Evo, malopre smo vam pričali, gospodin Milan Marković je 2006. godine krvario u onoj zgradi protiv zakona koji je podnosio Balinovac. Sada je zapalio. Pao mu sistem, nije imun, nego, nema, taj sistem ne postoji, dosmanlijski sistem je – uzmi, zgrabi, drmni, uzmi sve što ti život pruža.
Nije bitna forma, nisu bitna sredstva, nisu bitni načini. Sve može – od jedne kancelarije do druge kancelarije se drugačije primenjuju zakoni. O tome vam je pričala i gospođica Jovanović, o tome vam je pričala i Vjerica Radeta. To mogu svi da vam pričaju.
Nama zakoni uopšte ne trebaju. Ovo je Teksas, ovde važi princip – ko je jači. Ko je jači? Onaj što ima 126. Kad imaš 126 možeš sve, i da ti padne sistem, ručno ćeš da brojiš i da ti ne padne sistem, sve možeš.
Da li može da se popravi ovaj zakon ukoliko usvojite ovaj moj amandman? Ne može. Šta može da se desi posle usvajanja bilo kog teksta izmena ovog zakona? Katastrofa još veća.
Ne žalim što ćete da plašite one vaše u državnoj službi, a navukli ste ih koliko hoćete, navukli ste ih za ovih 10 godina, ne znate ni sami. Znam da su vam balast, mnogo su više očekivali, pa nema toga.
Čuli ste malopre i za primer, vi finansirate sekretaricu MMF. Po kom osnovu? Vi mislite da će ovaj narod sve da trpi. Trpeće dok ne prođe ova zima, a šta ćemo onda? Poljski radovi?
Vodite računa. Sistem vam je pao.

U ime SRS usmeriću ovu načelnu raspravu na zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina, na dva sporazuma, odnosno ugovora koji se tiču saradnje sa Bosnom i Hercegovinom i onaj o izručenju, koji je zaključen sa Hrvatskom.
Naravno da izražavam negativan stav i neprihvatanje. Gospođo Čomić, na današnji dan, pre 20 godina je formirana Republika Srpska Krajina, koja je nestala posle dve zločinačke intervencije 1995. godine. Ovo samo da vas podsetim. Čudi me da ova simbolika u datumima, danas da se na dnevnom redu nađu ovakvi sporazumi između proevropskih, rekao bih – prosanaderskih, vlasti, pošto imamo i sanaderizaciju u Srbiji, ovi SNS, stranka neprijatelja Srbije, koji žele da budu srpski Sanaderi.
Idemo redom. Prosto ne mogu da shvatim da u Evropskoj konvenciji, mada ona rešava nezastarevanje tih krivičnih dela, odnosno zločina, nema zločina agresije. U tom smislu Ustav Republike Srbije je daleko širi, gospođo Čomić, i naši unutrašnji propisi prevazilaze ovu Konvenciju koju je Evropa zaključila 1974. godine.
Gospođo Čomić, SAD nikada nisu u svojoj istoriji, a budite sigurni ni u budućnosti, neće dozvoliti da se američkom državljaninu sudi negde u inostranstvu, bez obzira za koje krivično delo. Kad su u pitanju ratni zločini ili oni što mi sve nazivamo pod ratnim zločinima, oni imaju i bilateralne sporazume, sa državama, koji isključuju mogućnost da oni odgovaraju pred Međunarodnim sudom za ratne zločine, to je onaj ICC u Hagu.
Sećate se da su 2003. godine, gospođo Čomić, baš otprilike u ovo vreme, u to vreme ni krivom ni dužnom predsedniku Vlade, Zoranu Živkoviću, nudili jedan takav bilateralni sporazum jer, prosto, američki vojnici ne mogu da naprave ratni zločin. To vam je poznato.
Povodom ove konvencije koja je kompletno, kako vi to volite da kažete, implementirana u Ustav Republike Srbije, koji neki žele da menjaju, SPO, mrsko im je da Kosovo i Metohija stoje u preambuli, ovi iz "Bele lađe" bi hteli da Srbija ima 125 poslanika, samo pet više od nezavisnog Kosova. Mada, kažu, tamo ima milion i šesto birača, a ovde osam miliona, gospodine Bradiću, pa pogledajte tu srazmeru, a vaši se, gospodine Bradiću, zalažu za regionalizaciju. Ali, o tom potom. Tada ću da vam citiram šta je rekao gospodin Dačić pre deset godina o takvim inicijativama.
Vidite, kod ove konvencije koju vi sada ratifikujete, a ne znam zbog čega, pošto je to potpuno nepotrebno, postoji nešto što se naziva član 5, član 6. i član 7, gde treba da definišete teritoriju gde će da se primenjuje ovo.
Kako ćete vi da definišete teritoriju? Na kojoj teritoriji treba da se primeni ova konvencija kad je ratifikujete? Na celoj teritoriji Republike Srbije? Da li vi znate šta je to cela teritorija Republike Srbije? No, možda ste dobili ideju da napravite jedan dobar dramski spis za neku buduću predstavu.
Što se tiče ovih sporazuma koji se tiču Bosne i Hercegovine, poštovani građani Republike Srbije, zahvaljujući proevropskoj Vladi, ovde zastupljenoj u liku ministra kulture, kakve veze ima kultura sa pravosuđem - ne znam, verovatno je jedini bio na raspolaganju u ovom trenutku, vi koji imate srpsko državljanstvo bićete 'ladno isporučeni nelegalnom sudu Bosne i Hercegovine.
Moram da vas podsetim da, kad je potpisan Dejtonski sporazum, pravosuđe je pripalo entitetima, a onda su se takođe pojavili proevropski i pro-NATO političari, Srbi u Republici Srpskoj, i doborovoljno pristali da se napravi sud Bosne i Hercegovine, i u tom sudu sudi se Srbima, na svakih tri-četiri dana nekoga se uhapse, ide u Zenicu, jer treba da se očuva slika da su Srbi zločinci u genetici, u pojmu, u svemu.
Vi koji budete glasali za ratifikaciju ovakvog sporazuma, izmenama i dopunama, vi ste glasali da vaše komšije, Srbi odavde, koji su se možda kao rezervisti ili kao zatečeni vojnici JNA, aprila 1992. godine, našli u Sarajevu, budu isporučeni sudu Bosne i Hercegovine da im se sudi kao ratnim zločincima. To radite na današnji dan, kada je pre 20 godina iz nužde formirana Republika Srpska Krajina da bi se zaštitili, gospođo Čomić, i vaši i moji rođaci i prijatelji i svi.
Što se tiče Hrvatske, tu idete korak dalje, za svako krivično delo, za koje se može propisati kazna zatvora od godinu dana, vi, građani Republike Srbije, možete biti isporučeni Županijskom sudu.
Znači, ako bi se, gospođo Čomić, desilo da neki vaš rođak iz Krajine podnese zahtev da mu se vrati njegova imovina, jer privatna svojina je svetinja, to je evropski standard, pa ukoliko bude uporan i kaže da traži drugi put da mu se to vrati, onda će iz Zagreba da dođe jedno pisamce da ste osumnjičeni, a onda ovde imamo čitav niz odredbi i o preventivnom slanju, i onda će Cole, zvani Slobodan Homen ili Nenad Konstantinović Neca, ili ovaj Karamela, ili ova Maca, što je na čelu Ministarstva pravde, da pokažu svoju proevropsku orijentaciju i vi idete tamo da vam se sudi, ili ide se na nagodbu – odustani od imovine, nećemo da ti sudimo, bez obzira da li postoji krivično delo ili ne postoji.
Poštovani građani Republike Srbije, to je DOS, to je ta demokratska proevropska Vlada kojoj uopšte nije stalo do građana Republike Srbije, oni joj smetaju. Naravno, ovo se ne odnosi na prisutne poslanike u Narodnoj skupštini koji me podržavaju u ovome što pričam. Ovo se odnosi na one sive eminencije koje rukovode strankama vlasti, na one sive eminencije koje su sinoć, uz velike svađe, uspeli da naprave nešto što se naziva Predlog budžeta za 2011. godinu i mi smo zatočenici jedne takve politike. O tome treba da pričamo.
Kad sam već uzeo reč povodom ove teme, koja daleko prevazilazi ove novotarije gospodina Đelića, kako da se ugradi u okviru 35 miliona evra, pošto znate i sami da gde god je išao da pametuje, proteran je, počev od Rusije pa nadalje, jedino se zaledio u Srbiji, verovatno zbog tetke i zbog onog kreveta.
Sada moram da vam skrenem pažnju na neke stvari, kada se priča o tim međunarodnim, navodno, sudovima za ratne zločine. Citiram šta kažu sudije Haškog tribunala – u Nirnbergu se sudilo od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine. Izračunajte za koliko meseci su završili postupak sa 37 optuženih. Zatim – u Tokiju od 3. maja 1946. do 12. novembra 1948. godine; Kambodža, zapamtite, građani Republike Srbije, u predmetu Dač suđenje je trajalo od 17. februara 2009. do 26. jula 2010. godine.
Vojislavu Šešelju osam godina nema još ni nagoveštaja da je završena prva faza pretpretresnog postupka. Gde su ovi borci za ljudska prava u Srbiji? Ćute. Odgovara im. Zašto? Dok je Šešelj u Hagu, oni mogu da stiču sredstva, isto kao Đelić, da se ugrade u neki iznos. Hajde da vidimo kako traju sudski postupci, pošto pričate o međunarodnim standardima.
Zatim, megaproces u Italiji, gde se sudilo protiv 465 optuženih, osuđeno je 368. Suđenje je počelo u Palermu 11. februara 1986. godine, a završeno 17. novembra 1987. godine. U Kanadi, za teška krivična dela krađe suđenje traje 218 dana, za teške zločine – 224, za one sa seksualnim deliktima – 293. Izračunajte, osam godina puta 365 dana, koliko je Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, pitanje je da li postoji osnovana sumnja da je izvršio bilo šta.
Gospođo Čomić, da ste danas obavestili da onaj ko dođe dobija deset miliona evra, bili bi vam ovi ovde, "Bela lađa", Tomislav Nikolić i ovi. Nisu došli danas. Zašto nisu došli? Nema profita. Uzmi sve što ti život pruža. Eto, vidite kako možete da obezbedite većinu. Šta kažu ovi iz Brisela? Svi vi koji ste za EU dobro ste došli, ne interesuje nas ko ste i šta ste, da li ste kriminalci, da li ste ubice, bitno je da podržavate EU, jer projekat EU je projekat uništenja Republike Srbije.
Eto, mi deset godina vodimo borbu da kažemo građanima Republike Srbije, taj projekat "EU nema alternativu", to je propast. Nadam se da ćete za dva dana vi iz DS shvatiti kolika je propast "Otpor". Hvala, gospođo Čomić.

Šteta što je mali broj poslanika u sali koji su bili prisutni 2006. godine kada se prvi put donosio ovaj zakon. Pre nego što dam neke kritičke osvrte na ovaj Predlog zakona, samo bih nešto da podsetim javnost i ove ljude koji nisu bili 2006. godine poslanici. Bilo bi dobro da uzmu stenograme i da pročitaju tadašnje diskusije.
Naravno, ovaj predlog zakona može da se posmatra sa gledišta problematike koju tretira na jedan širi i na jedan uži način. Samo da se setimo neke male hronologije. Ovaj zakon je 2006. godine u onoj zgradi Narodne skupština branio Zoran Balinovac, a aktivan u izradi ovog zakona bio je u to vreme ministar finansija Mlađan Dinkić, jer su bili suočeni sa problemom kako da definišu ukupnu masu plata za državne službenike i kako da uvedu, kako su oni tada rekli, neki red.
Moram da podsetim, radi javnosti, da principi na kojima su hteli to da urade, nisu bili tako loši, a princip je platna grupa i platni razred. Bili smo protiv ove podele na državne službenike i nameštenike, jer smo ukazali šta će da se javi kao problem. Naravno, sve je to odbijeno na sličan način kao što se i danas odbija u ovoj zgradi. Rekli smo šta će da se desi i desilo se. Ovaj predlog zakona ne rešava problem od juče ili prekjuče, on pokušava da reši nešto što je problem od dana donošenja zakona, a to je 2006. godina.
Znači, sistem platnih razreda, platnih grupa je donekle prihvatljiv, ali ovi rasponi koji su napravljeni između su bili ne prihvatljivi, a pogotovo podela svih onih koji su u radnom odnosu u administraciji na državne službenike i nameštenike, za nas je bila tada ne prihvatljiva, sada ne možemo to da menjamo zato što je to ostavilo neke svoje posledice. Izmenama ovog zakona nije data mogućnost da intervenišemo amandmanom u tom smislu.
Moram da skrenem pažnju da i ukoliko se usvoji ovaj predlog zakona, opet će odnos da bude jedan prema devet. Zašto? Zato što platna grupa jedan, to je prva grupa položaja, ima koeficijent devet i šesta platna grupa kod nameštenika ima koeficijent jedan. To je odnos jedan prema devet, nije jedan prema šest, kako ste napisali u obrazloženju ovog predloga zakona.
No, ako usko posmatramo domet ovog zakona i predloženih izmena, onda je cilj da se uredi odnos između platnih grupa i platnih razreda na način koji bi odgovarao kvalitetu i potrebama određenog radnog mesta.
Onda vidimo da tu postoje poprilično neke nelogičnosti, koje verujte ne mogu amandmanima da se izmene, timpre što ovi svi koeficijenti kada se saberu prema broju zaposlenih u državnoj upravi, ako je to 27 hiljada zaposlenih, pa pomnoži sa osnovicom koja se utvrđuje svake godine Zakonom o budžetu, na taj način dolazimo do mase u neto iznosu i onda, moram da vam skrenem pažnju, da ova matematika koju ste ovde dali od 1,6 milijardi dinara, šta procenjujete da će biti trošak, znači, preko onoga što redovno ide, mislim da vam ta matematika nije tačna, jer ako se u startu prihvatili da se član 3. Predloga zakona briše, onda će taj iznos sigurno biti daleko niži od ovoga, tim pre što član 3. kada bi kojim slučajem ostao, on daje veliki prostor za nešto što ne može da se poboljša ili da budem precizniji, kontrolisalo bi se samo u okviru sistema državne uprave, a onda u zavisnosti od toga koliko ko sumnja u ministarstvo, pojedina ministarstva, Vladu može da zaključi i kakav će stepen eventualne zloupotreba da bude.
Ima jedan stvar za koju stvarno moram da kažem da je dobro da se razmišlja uopšte o promeni, a to je kod ovih platnih grupa, ne samo od 10. do 13. već bih rekao od 6. do 13, jer tu sam nalazio ovaj prostor gde struka treba da dođe do izražaja. To moram da kažem.
Ipak, ono što je iznad 1, 2, 3, 4 i 5, tu su organizatori nečega što se radi u sistemu državne uprave, ali praktično od 6. do 13. platne grupe tu treba da se nalaze stručnjaci ili ono što nosi posao, tehnički aspekt posla u državnoj upravi.
Tu ima nekih stvari koje se nama ne sviđaju i mi predlažemo da se to promeni. O tome ćemo kada budu amandmani.
Ako idemo ovim sistemom nameštenika, tu postoji šest platnih grupa, nešto se menja od 3. do 6, praktično, prva i druga se ništa ne menjaju, ali i dalje stoji onaj prigovor svojevrsnog mešanja ovih poslova sa državnim službenicima, što je faktičko stanje, ne mora ono da bude po rešenju, ali faktički prema onom poslu koji se radi može do doći do tog mešanja, što svakako nije svrha i nije cilj one osnovne ideje da se zaposleni u državnoj upravi podele na državne službenike i nameštenike.
Praktično, sada trpimo neke posledice. Znači, ako gledamo uže ove izmene one treba da reše te relativne odnose unutar platnih grupa i platnih razreda. Mi mislimo da ovo što ste dali kao predlog neće da reši taj problem i naravno preuzimam rizik da neko pogrešno to shvati, jer u ovoj kategoriji od mlađeg savetnika pa do mlađeg referenta moram da kažem da imamo sve i svašta.
Imamo tu i svojevrsno udomljavanje pojedinih kadrova. Oni koji su pripadali prvoborcima petooktobarske revolucije, koji su išli do američke ambasade da uzimaju pare, da finansiraju itd, oni su daleko više napredovali, oni su savetnici predsednika Republike, specijalni savetnici ministara, potpredsednika Vlade. To je druga dilema, to je otpor koji kontroliše DS ali to je vaš problem, to ćete vi 18. da rešite na način kako ste to planirali.
Čini mi se da kada je 2006. godine ovaj zakon bio na dnevnom redu da osim SRS svi drugi su glasali jer su svi drugi podržavali u to tu vladu. Sada je malo čudno da se ljudi svađaju i pri tom, stvarno moram da ih pohvalim, svi su u pravu, sve ono što su rekli. Oni najbolje znaju kakva je ta struktura DOS.
Primena zakona jeste veliki problem, otom potom i sada u širem smislu reči, plate zaposlenih u državnoj upravi, one se predstavljaju kao deo javne potrošnje RS, ali ovo neminovno otvara pitanje lične potrošnje u celoj RS i otvara pitanje konsolidovanog bilansa RS.
Kad smo na tom terenu, onda moram da kažem da postoji totalni haos, jer sada će neko pogrešno da shvati da se poslanici bore, sekiraju za plate nameštenika i državnih službenika, a šta je sa ostalim ljudima koji rade? Kao su ono zaštićeni, oni koji rade kod privatnika, oni koji rade u nekom preduzeću, koji imaju sreće da rade? Šta je sa onima koji rade, firma ne uplaćuje doprinos, pa kada treba da odu u penziju dožive svojevrsno iznenađenje?
Ovo treba da otvori i pitanje lične potrošnje i nagrađivanja. Tu je totalni haos, tako da imamo sada svojevrsnu licitaciju od potpredsednika Vlade, preko pojedinih ministara, preko eksperte ekonomskih itd, i svi licitiraju sa nekim procentom, a znate i sami da je država u velikim teškim drugovima i kada neko uopšte priča o ličnim primanjima i njihovom pomeranju, samo da se podsetimo, praktično dve godine nemamo usklađivanje penzija u skladu sa zakonom koji je na snazi, dve godine nemamo ni transfere nenamenskih sredstava prema lokalnim samoupravama u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava koji je donet kao nešto epohalno.
Imamo puno tih propisa koji se ne primenjuju. Neko od mojih prethodnika rekao – ovim izmenama o fiskalnom savetu, neko je pobrkao i datume. Pitanje je da li danas 19. decembar, možda je danas 15. oktobar, nije 15. decembar, nego 15. oktobar. Zašto? Nema budžeta.
Da li postoji problem sa budžetom? Strašan problem postoji. Još ne možete da napravite popis šta sve treba da se proda da bi se popunile rupe, a sve što bi se popunilo kao rupa je samo trošak. To je budžet.
Mislim da smo ubačeni u ovu priču zbog toga što se ne poštuje princip, što se uništavaju principi i što materijalne pretpostavke za bilo kakvu javnu potrošnju su ovde vrlo skroman, bez obzira što se neko hvali time da je velika svetska kriza u inostranstvu, a mi smo profitirali zahvaljujući toj svetskoj krizi.
Molim vas, prekinite više sa tim stvarima, jer možemo postati velika žrtva laži. Tako je nešto i Tito 1980. godine rekao Koči Popoviću da je sve laž. Znali smo da je sve laž, ali je narod stradao. Vodite računa, ovo se radi, vlast se vrši radi naroda. Narod treba da oseti neke pozitivne efekte vršenja vlasti.
Ovako se samo presipa iz šupljeg u prazno, žele da se zadovolje ljudi sa najnižim primanjima koji rade u državnoj službi, samo moram da kažem da ovaj zakon ima i svoje prenosno značenje, jer se posredno primenjuje i na mnoge druge kategorije.
Sami ste videli koliko ima tih paradržavnih organa kojih nema u budžetu i meni je drago što ste pomenuli agencije. Samo da vas podsetim 2005, 2006. godine smo dobijali opomene, mi iz SRS, od predsedavajućih, zato što smo se protivili agencijama.
Preporučio bih vam da, ukoliko stvarno želite da nađete pravi pravac da ova država izađe iz ove situacije, malo više čitate te stenograme i one naše kritičke ocene za pojedine predloge zakona koji su bili na dnevnom redu.
Samo da vas podsetim, prošle godine, odnosno početkom ove godine najavljena je spektakularna akcija otpuštanja ljudi iz državne administracije, pod pritiskom MMF-a i onih koji obezbeđuju sredstva za očuvanje ove vlasti, pa je tada tačno izračunato koliko ljudi treba da bude otpušteno itd. Rekli smo da od toga nema ništa.
Uopšte nemamo sada ovde ni kriterijum. Moram da vam kažem, i ti memorandumi što prate budžet, to je spisak nekih stvari koje su apsolutno nerealne.
Tu se daju neke aproksimativne prognoze šta bi bilo kad bi bilo, očekuje se ovo, očekuje se ono. Nemamo jednu ozbiljnu ekonomsku politiku. Apsolutno ne postoji ozbiljna ekonomska politika, kako politika nagrađivanja, kako politika lične potrošnje, kako politika javne potrošnje.
Nikad niste mogli da čujete u ovoj zgradi ili onoj tamo da neko iz nekog ministarstva dođe i otvoreno kaže – teška je situacija, problemi su, gledamo načine kako da to rešimo. Uvek su neki hvalospevi. Koliko smo puta ovde kritikovali, recimo, ministra zdravlja? Sada čujemo podatak da se 500 miliona evra duguje farmaceutskoj industriji.
Iz čista mira čovek saopšti podatak – jesam kriv, nisam kriv, u ovom delu sam krvi, u ovom delu nisam kriv itd. Ili ove podatke koje je Marković malopre pričao, neću to da komentarišem pošto ga nema, ali on mora da se seti, pošto je i on tada bio poslanik 2006. godine, da je sve na vreme rečeno šta će da nas snađe, šta će da nas pogodi.
Mi smo tada imali i problem stečenih prava. Imali smo i problem spajanja administracija iz dve, ako mogu tako da kažem, države itd. Niko ne prelazi preko toga da su objektivno i postojali neki problemi, ali nije postojala volja da se na principijelan, objektivan način ovo reši, već se postavi princip, a onda sa izuzecima se sve to dezavuiše, devalvira i upropasti. To je taj veliki problem.
Apsolutno sam siguran da i posle ovih izmena, bez obzira kakve one bile, moguće je da će da dođe do nekog neznatnog povećanja kod ovih od 10. do 13. platne grupe kod državnih službenika i od 3. do 6. platne grupe kod nameštenika. Kažem, moguće je da se nešto desi, ali ništa suštinski neće da se poboljša u njihovom položaju, ništa suštinski zato što ovde ne postoji politika lične potrošnje kao sastavni deo ukupne ekonomske politike ove države.
Sva rešenja koja se izvlače su ograničenog dometa i ona više predstavljaju neki izuzetak ili nešto sporadično ili gašenje požara ili gašenje neke obične vatrice da ne izbije neki veći požar. Međutim, to je nemoguće da se radi u tako velikom vremenskom periodu 5. oktobar 2000. godine - 31. decembar 2010. godine. To jednostavno vreme oburvava. Više ne može da izdrži i, drugo, nema više iluzije koja može da se ponudi građanima kao zamena za surovu stvarnost. Nema. Koju iluziju da ponudite građanima?
Danas preuzimam veliki rizik da svi oni koji su ostali bez posla kažu, a što se neko ne brine o nama? Znate i sami koliko je takvih ljudi koji su nezaposleni. Stopa nezaposlenih je 30%. Tu smo rekorderi. Veliki rekorderi. Ako se pogleda struktura zaposlenih, molim vas, gde je industrija tu? Nema je. Nema industrijskog radnika. Nešto uslužne radnje, administracija, javne službe. To ne može državu da izvuče iz krize. Treba nam novo stvorena vrednost. Ko će da pravi novostvorenu državnu vrednost? Državni službenici? Nameštenici u upravi?
Ovde nismo dotakli one zaposlene u lokalnoj upravi. To ne donosi dohodak. To ne stvara vrednost. To treba da pomogne nekome da stvori vrednosti, ali ako se to toliko birokratizuje i postane samo sebi svrha, onda nemojte da vam objašnjavam šta sledi.
Pogledajte sami šta defiluje sve po Narodnoj skupštini po ovim kancelarijama? Koji je tu kriterijum zapošljavanja? Godine 2000. Narodna skupština je imala 70 zaposlenih, 17 ljudi na obezbeđenju, a sada 360 zaposlenih i 170 radi na obezbeđenju.
Onda da bi neko zadovoljio Tačija, koji prodaje organe, kaže – Narodna skupština treba da ima 120 poslanika, isto kao nelegalna i nezakonita samoproglašena republika Kosovo. To je ta priča. A onda se neko drugi doseti i kaže – da izbacimo KiM iz preambule, a ovaj se setio regionalizacije. Sledeći put ću da vam čitam šta je predsednik SPS, Ivica Dačić, kritikovao i regionalizaciju i ovo sve pre nekoliko godina, pa da vidimo koliko smo dosledni kao ljudi, pa onda i kao političari. Zahvaljujem, gospođo Đukić Dejanović.

Vratite mi vreme, molim vas.

Samo da se prisetimo o kom zakonu pričamo i o kom amandmanu. Želim da iskoristim priliku da pričam o amandmanu na član 1. koji je podneo Aleksandar Martinović i, naravno, o onome što je Vladin amandman. Naravno, opet mi beži ministar Marković.
Vidite, ovo se dešava već godinu dana. Kada uzmem reč, Milan Marković pobegne. Da li treba žandarmerija da ga drži ovde, ili ide tamo da broji pare, ne znam šta radi…

Ovo nema smisla, gospođo Čomić, ovde beže ministri kada uzmem reč.

Da li mogu sada ja?

Uz veliki rizik da ne smem da konstatujem da je ministar izašao, ja ću da nastavim pod stresom da komentarišem ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o državnoj upravi.
Odmah da vam kažem, potpuno sam siguran da je u izradi ovog predloga zakona učestvovao Stevan Lilić. Da li ste me čuli, gospođo Čomić, mislim da je Stevan Lilić učestvovao u izradi ovog zakona, jer kvalitet ili sve ovo što je loše u ovom zakonu pokazuje da je to mogao da radi samo univerzitetski profesor koji je bio u teškoj pravnoj zabludi. Radi mladih poslanika, samo citiram šta stoji u stenogramima sa sednica NS i presudama sudova koji su odlučivali o plagijatorima i drugim stvarima.
Idemo dalje, ovih nekoliko dana, pošto pričamo o ovim epohalnim reformama u državnoj upravi, svedoci smo svojevrsnog raskoraka.
Na jedan način se navodi u Predlogu zakona u odgovorima, u mišljenju Vlade povodom amandmana, a na potpuno drugačiji način u medijima i u obraćanju predstavnika Vlade, sa malim slovom "v". O čemu se ogleda razlika?
Kada usmeno neki od predstavnika Vlade, sa malim slovom "v", predstavlja ove izmene, on kaže – džabe smo radili šaltere, džabe smo ubacivali kompjutere, džabe smo uzimali pare iz inostranstva da bismo modernizovali upravu, to nam više ne treba, jer će sve po službenoj dužnosti organ da radi. Gotovo da nije potrebno ni da čovek podnese zahtev.
Tu je vlast koja zna šta bi on možda mogao da traži, i onda po službenoj dužnosti, pošto se ceo upravni postupak vodi po službenoj dužnosti, to mogu da završe. Gospođo Čomić, to je Orvel opisao u jednoj od svojih knjiga. Ne sviđaju mi se te njegove knjige, mnogo su depresivne.
Ovde se kao svetao primer ovoga kaže – građani više neće da čekaju za izvod iz matične knjige rođenih, za državljanstvo, matične knjige umrlih, venčanih i tu po pravilu zaustavljaju glorifikaciju ovakvog predloga zakona.
Međutim, u članu 1. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi nema reči izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, venčanih, državljanstvo itd, što znači ukazuje da se kukuriče prema javnosti na jedan način, da narod to prihvati, kao sad je to kao epohalno nešto, a kad se pogleda šta piše u ovom članu, onda se vidi da je to urađeno na najopštiji način i odnosi se, bukvalno rečeno, na sva rešenja, pojedinačne akte, pojedinačne upravne akte, koje donose organi državne uprave, povodom svih pitanja iz nadležnosti državne uprave.
Znači, sve ono zbog čega se građanin može javiti upravi, da se reši o nekom njegovom pojedinačnom pravu, obuhvaćeno je ovom izmenom. Mnogo više od izvoda iz matične knjige rođenih. Onda se postavlja pitanje šta se to radi? Zašto se to radi? Pa radi se da bi se opravdale neke investicije u računarsku komunikacionu opremu i ono što se zove elektronska uprava.
Da li to može da zaživi? Ne može. Zašto? Što bi rekle Nišlije: "nema gi pare". Kompjuteri postoje, ali gi nema pare. Da li to može da funkcioniše? Ne može. Da li je to u nekom upitniku, rebusu? Ko zna. Ali onaj što je dao pare traži rezultate. I evo ga, prilagodili smo zakon. To vam je slično i u pravosuđu, to vam je slično i u drugim institucijama.
Idemo dalje. Naravno, znam da ovaj prenos prate neki ljudi koji profesionalno prate ovu oblast, pa više moram zbog javnosti i zbog njih da ukažem šta se to dešava i da pokažem koliko to stvarno nije primereno, da Martinoviću, koji ovo predaje studentima na fakultetu, replicira neko ko ima jedini susret sa državnom upravom, što mu je mama pre 30 godina išla da dobije izvod iz matične knjige rođenih, za dotičnog. To stvarno nema smisla. Ali, pošto je laička skupština, sve je moguće ovde kod nas.
Da krenemo redom. Naravno, ja sam jedini čovek u Srbiji koji ne sme da citira Ustav, jer kad se citira Ustav dobijam kaznu. Eto, 9. decembra 2008. godine, gospođo Čomić, pogledajte stenogram, citirao sam jedan član Ustava i dobio sam opomenu, pa sada ne smem da citiram, ali nećete da mi valjda date opomenu ako se pozovem na broj člana iz Ustava Republike Srbije.
To je član 136. Kaže - državna uprava. Šta je državna uprava? Vidite, kada se pročita taj član kaže se da poslove državne uprave rade ministarstva. Onda pogledamo član 1. ovog predloga zakona i vidimo - organ državne uprave. Tako počinje. Znači, ova izmena omogućava ministarstvima i upravama unutar ministarstva da koriste ovo što je član 75a.
Onda dolazimo do odgovora da ovo ne može da koristi uprava u okviru jedinice lokalne samouprave. Čak ne bi mogla da koristi ni zahvaljujući tome što se u nekim propisima kaže da uprava jedinice lokalne samouprave vodi postupak primenjujući pravila opšteg upravnog postupka i odgovarajuće odredbe Zakona o državnoj upravi.
Ali, to treba restriktivno tumačiti. Da je potrebno da se restriktivno tumači kaže sam predlagač, pošto sad imamo i naslove za članove. Kaže – međusobni odnosi organa državne uprave. To bi znači bio odnos između dva ministarstva, između jednog ministarstva i uprave u drugom ministarstvu.
Onda tu nailazimo na veliki problem – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Do pre nekoliko godina bila je Agencija za duvan, sad je Uprava za duvan. Ko će sad to da definiše. Mi smo rovovske borbe vodili u onoj zgradi tamo da izađete iz te manije – agencije, agencije, agencije, jer to liči na ono - žaba videla da se konji potkivaju, pa i ona digla batak da dobije potkovicu.
Znate li kako to smešno izgleda? Sad će neko u Srbiji da organizuje državnu upravu na način kako je to u Velikoj Britaniji, Holandiji ili Švedskoj. Naravno da će da ispadne karikatura. Sve što je prepis je karikatura, osim ako nije u pitanju resavska škola.
Onda dolazimo do zaključka da u propisu koji reguliše državnu upravu, i to je neki propis koji reguliše status državne uprave, ubacuju se odredbe koje imaju nešto za cilj. Šta je cilj člana 75a? Cilj člana 75a jeste da državni organ po službenoj dužnosti bude efikasan kada rešava o pravima i interesima pojedinca.
Izvinite, molim vas, onda je to materija Zakona o opštem upravnom postupku. Onda to nije materija Zakona o državnoj upravi, jer to nema nikakve veze sa statusom organa državne uprave. Kako je on organizovan, iz čega se sastoji delokrug poslova, nadležnosti itd?
Znači, veštački se ubacuje jedna odredba da bi se opravdalo ono prema sponzorima iz inostranstva, a sve je krenulo iz opštine Palilula, odakle je gospodin Marković. On je tamo bio predsednik opštine 2001. godine. To je pilot program. Sledeći pilot program je Inđija. Sve to piše u knjigama, gospođo Čomić, stenogramima itd.
Istina je, gospodin Marković je krenuo kao advokat. Bili su neuspešni, pa su se onda podelili ti advokati u dve-tri grupe. U njegovoj biografiji kaže se da je on stručnjak za bezbednost, zato su bili sa Dragišićevog fakulteta studenti ovde. Tako da njegova veza sa državnom upravom jeste samo Stevan Lilić, ništa drugo. Pravna zabluda. Konstatovano još kad mu je prestao mandat 2003. godine u Narodnoj skupštini. Da li je tako, gospođo Čomić? Sećate se? Ne sećate se. Nemate pravo na repliku, idemo dalje.
Šta stoji u izvornom tekstu člana 1. koji je osmišljen tamo negde? Oni brkaju šta je postupak i način. To je otprilike sinonim. Onda kažu – uslovi. Pa kako nešto može što je esencija nekog prava da se prebaci na nešto što je podzakonski akt? To je zabranjeno.
Pre nekoliko dana smo pričali o Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava. Postoje neki minimalni standardi. A danas nam se priča ovde da je poverenik za informacije od javnog značaja sveta krava. On je rekao i to mora da se prihvati.
Što niste prihvatili 7.265 intervencija tog poverenika povodom onih državnih službenika koji nisu hteli da odgovore? Pa ste jutros imali prilike da čujete od gospodina Todorovića da neće da daju dokumentaciju za "Mobi 63", a radi se o osnovanoj sumnji da su milionski iznosi preko Kipra i egzotičnih ostrva otišli u primitivno proste džepove nekih kriminalaca.
Znate kako se to selektivno radi? Kada zaštitnik građana vrisne, Vlada ćuti. Kada onaj ko se bori protiv korupcije vrisne, Vlada ćuti. Kada poverenik za informacije vrisne, Vlada ćuti. Kada dođe signal iz inostranstva, morate njih da poštujete, jer su oni vaši kontrolori, onda krenu driblinzi, finte, ne menjamo Zakon o opštem upravnom postupku, menjamo Zakon o državnoj upravi, a građanima pričamo kako će to da se primenjuje, kako reče gospodin Marković – dobar dan, poštovani klijenti, dobar dan, gospodine službeniče itd, sve evropski, a čekaš 16 meseci da ti se reši neko elementarno pravo.
Idemo dalje u analizu ovog člana. Šta novi član 75a daje? Što kaže gospodin Marković - dužan je da izvrši uvid. I do sada su bili dužni da izvrše uvid. Da prikupi obaveštenja i podatke iz evidencija koje se vode po službenoj dužnosti.
Izvinite, molim vas, kada organ uprave vodi neku evidenciju u skladu sa zakonom i vama je potreban neki podatak, oni vam izdaju uverenje. Sada će to da se uveže u neki sistem. U koji sistem? Ko će da koristi taj sistem? Probijanje tog sistema je pitanje kancelarijskog poslovanja?
Budimo malo ozbiljni kada nešto pišemo, kad nešto predlažemo i kad treba da shvatimo koji su dometi nečega što se propisuje kao norma, bez obzira da li je "z" veliko ili malo. O čemu to pričamo? Zar neko može da bude više naivan, posle deset godina ove neuspele avanture? Nema prava niko više da bude naivan. Da li će nešto da se desi? Verovatno će se desiti neka zloupotreba, jer je i pisano zbog toga da se učini neka zloupotreba.
Ovde se postavlja pitanje primene naših propisa, ko primenjuje naše zakone i propise? Moram da izuzmem lokalnu samoupravu iz ovog člana, jer ona nije obuhvaćena. Ako pogledamo kada se građanin obraća nečemu ili nekome, pa čak neka hipotetički sve bude državna vlast, on se najčešće obraća jedinicama lokalne samouprave.
Tamo imamo obraćanje prema lokalnoj samoupravi radi ostvarivanja nekih prava iz nadležnosti lokalne samouprave, ali to nema veze sa državnom upravom i retko kad se obraća za nešto što je iz nadležnosti državne uprave, a obično se radi o poverenim poslovima koje je Republika prenela na jedinice lokalne samouprave i to Republika finansira iz budžeta za aktivnosti i posao koji se radi u državnoj upravi. Šta se tu po pravilu nalazi? To su te evidencije o stanjima građana: rođeni, umrli, venčani, državljanstvo.