Naravno, mi sledimo onu našu osnovnu zamisao oko ove posebne banke, ali ovaj zakon je možda važniji zbog drugih odredbi, nego samo tog svođenja na tu posebnu banku, banku posebnih namena.
Kod nas je do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti ili uopšte do 50.000 evra osiguran svaki depozit. To je dužnost banke, tromesečno se utvrđuje premija. Ona se uplaćuje na račun Agencije za osiguranje. To treba da služi kao garancija, država garantuje sve takve depozite do tog iznosa.
Međutim, postavlja se pitanje – ko u ovoj zemlji ima depozite koji su veći od 50.000 evra? To je centralno pitanje. Pera ložač nema. Svi što rade u Narodnoj skupštini, zaposleni nemaju, penzioneri nemaju. Ko ima? To je centralno pitanje.
Pošto idete ka Evropi, kako je to u Zapadnoj Evropi? Da li tamo postoje limiti? U mnogim državama ne postoji gornji limit. Država garantuje za sve uloge.
Kako je kod nas raspoređena štednja? U evrima 70%, 30% u dinarima. Prošle godine i ove godine ste hteli da povećate ugled dinara i da stimulišete ljude da štede u dinarima. Šta se desilo? Od kad ste došli na vlast za 50% je oslabio dinar. Kako nije? Zašto vrtite glavom, gospođo ministar, kada to priznaje NBS? Vi samo vrtite glavom kad vam neko nešto kaže. To su vaši podaci, 50% je dinar oslabio. Da li se vi time ponosite?

Vrlo rado. Ovim amandmanom sam hteo malo da se poigram sa predlagačem da mi objasni u čemu je razlika između administratora i upravnika. Naravno, znaju oni da to nema nikakve veze. Svrha ovog zakona jeste da se uklone tragovi. Da se uklone tragovi svega onoga što je urađeno u finansijskom i bankarskom sektoru. Da se uklone tragovi onoga šta je radila sve NBS. Da se zaboravi na Nacionalnu štedionicu, da se zaboravi na Kipar, da se zaboravi na Bečki sporazum, da se zaboravi na zaduženja, da se zaboravi na Darka Šarića, da se zaboravi ono što građani Srbije nikako ne mogu da zaborave. Shvatite ovo niko nema prava da zaboravi. Džabe ste krečili.

Gospodine Novakoviću, da li sam poslednji ispred SRS?

Povodom ovih objedinjenih tačaka dnevnog reda, započeo bih jednom rečenicom kojom bih podsetio i poslanike i građane da sad dolazimo u situaciju da treba da podvučemo jednu crtu i da vidimo šta se ispod te crte nalazi kao rezultat sveopšte kriminalizacije srpskog društva od 5. oktobra do današnjeg dana.
Ne bih ponavljao nešto što godinama ovde iznosim i pokušavam da dokažem, ali verovatno sa današnjim danom se završava jedna etapa koja bi mogla da se nazove – privatizacija profita. Znači, od danas više ne može da se privatizuje profit jer ga više neće biti.
Šta kreće od sutra? Od sutra kreće nacionalizacija gubitaka. Nacionalizacija svih onih gubitaka koji su se desili zbog strmoglavog puta u pogrešnom smeru sa ljudima koji su bili na vlasti u raznim agregatnim stanjima, da l' su "kraduckali", da li nisu, da li su bili manje ili više odani EU, da li su isporučili 16 ili 17 ljudi u Haški tribunal, računajući da su zatvorili temu a ono se otvara tema – ko je sledeći?
Gospodine Mrkonjiću, nadam se da ovih 15 lokomotiva neće da se nabavlja preko neke samostalne zanatske radnje iz Vrnjačke banje. Valjda neće. Kad sam već kod železnice, desila su se planetarna strašila u toj sferi.
Vi se sećate, gospodine Mrkonjiću, 2001. godine došao je za direktora železnice "ljubitelj male železnice" – Rosić. On je poznat po tome što je bio predsednik udruženja "ljubitelja malih železnica". Zato nam se i smanjila železnica – nema gde više da se smanji.
Sad imate ovog bezbednjaka iz Valjeva, ne znam koliko se on razume u železnicu. Ja vam ne pravim razliku između garancije i zaduženja, zato što znam da kada javno preduzeće ne bude u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze po osnovu nekog kredita, onda država kao garant stupa na njegovo mesto, garancija se aktivira, a da vas podsetim, nekada davno, u takvim aranžmanima su se donosili posebni zakoni pa su takva potraživanja i takve obaveze prerastale u javni dug. Sećam se, svojevremeno, za poljoprivredu, kada su bile u pitanju zadruge itd.
Znači, podvukli smo crtu. Kad već podvlačimo ovu crtu, mislim da sam u obavezi da obavestim javnost o sledećem. Ako je za ovih devet meseci 2010. godine iz ove zemlje otišlo prema "of šor" firmama 226 miliona evra a to u zbiru za protekle tri godine iznosi milijardu i sto miliona evra. Onda smo mi u svakom slučaju prostor gde je mogla da se vrši vrlo dobra privatizacija profita i da se to pomera sa ove teritorije kako bi gubici ostali na državi i na narodu.
Samo da vas podsetim da su se socijalni transferi toliko smanjili da nema ni govora o državi blagostanja, te ono što bi bila neka realna stopa siromaštva od 5 do 10 posto kod nas je preko 30%, a onaj ko treba to da pokrije, budžet, vidite i sami da je poprilično prazan i sada ću pričati o finansijskim efektima, bez obzira kako prođu ovi predlozi zakona.
Naravno da kada se investira u infrastrukturu očekuju se velike koristi i kaže se po definiciji da su to najopravdanije investicije jer one multiplikuju sve. Kod nas to neće biti slučaj, na to moram da skrenem pažnju jer kada ta količina novca u stranoj valuti dođe kod nas moraće nešto da se naštampa, a onda će morati da krene i tzv. sterilizacija, pa je moguće da i oni koji su radili ništa ne zarade.
Imamo problem što je glavni generator svih naših problema ono što zovemo država odnosno vlast. Džabe je neko obezbedio pare iz inostranstva za naše pravosuđe i za zgradu pravosuđa kada je ostao veliki dug i taj dug je toliko opteretio građevince, te kada kukamo nad sudbinom tih građevinaca moramo da kažemo da je država svojim merama to upropastila.
Da vas podsetim na još jednu stvar, postoji tzv. Bečki sporazum. Čujemo u obrisima šta on sadrži, međutim nemamo prilike da ga vidimo. Kažu da je Vlada zaključila takav sporazum sa vodećim bankama u inostranstvu koje imaju svoje filijale ovde.
Da vas obavestim o 33 banke koje imaju dozvolu da uredno rade na našem tržištu, ove godine je 12 zabeležilo gubitke. Znači, skoro 5 milijardi gubitka i postavljam pitanje kako oni mogu da postoje, jer je 2001. godine rečeno da to više ne može da se desi u Srbiji jer je sređen bankarski sistem natčovečanskim naporima jednog ministra koji jedne godine ima suficit, druge godine deficit? Pričao nam je o nekom irskom čudu. Kada sam otišao u Irsku pitao sam ih u kom pogledu ste vi ekonomsko čudo i ministar finansija Irske mi je rekao još 2007. godine – ko je to mogao da kaže, tako nešto ne postoji.
Znači, vreme laži i prevara je prošlo, sada se svode računi i plaća se.
Dragi moji poštovani građani, za prvih 10 meseci ove godine neko vam je uzeo 88 milijardi dinara iz džepa, to su bankari. Toliko iznose negativne kursne razlike. Samo da vas podsetim, poštovani građani, od kada je formirana ova izuzetno lepa Vlada u čijem formiranju su učestvovali, gle čuda, oligarsi koje sada hoćete da oporezujete navodno, od tog dana do današnjeg dana dinar je izgubio 50%.
Kada to pretvorite na kursne razlike, onda obaveštavam građane da ko je štedeo u banka "Intezi", "Unikredit banci" i da ne ređam dalje, "Rajfazen", "EFG", "Sosijeted ženeral", "Folks banka", Hipo Adria banka", nijedna od tih banaka nije pretrpela negativne kursne razlike nego je prevalila na svoje klijente, prevalila je na svoje dužnike, građane Republike Srbije, a dug građana Republike Srbije u ukupnom dugu stanovništva prema bankama svakog dana raste.
Kakve su te banke? Prazne, šuplje. Zašto? Nekoliko njih svoje kreditne potencijale zasnivaju na depozitima. Većina sa stranim nazivom posluju zahvaljujući tome što su bili u prilici da kod svojih centrala u Zapadnoj Evropi pozajme vrlo jeftina sredstva i onda zaposednu ovo naše tržište, gde je bilo mogućnosti da se putem nekretnina i hipoteke obezbeđuju krediti i gde je postojala potreba građana, jer su gledali reklame, da putuju, lizing itd.
Došla je valutna obaveza u otplati kredita i zato vam, poštovani građani, svakog dana rastu krediti, otplate koje nećete moći da otplaćujete, a kako stvari stoje bankarski sistem Evrope je pred slomom za koji dan. To ne bi bilo dobro da se desi kod nas, jer bi situacija bila daleko gora nego sve koje smo do sada imali.
Onda u ovakvom okruženju kada se postavi pitanje, ne želim da pričam o prioritetima, verovatno gospodin Mrkonjić je u pravu itd, ali kad se postavi i kao tehnički problem kako ta sredstva da se plasiraju, kako da se koriste, nailazi se na ogroman broj iznenađenja, odnosno sve što lepo zvuči ne mora da znači da će na kraju da ima bilo kakav dobar rezultat.
Da vas obavestim, poštovani građani, napokon je Dušan Lalić izašao iz Narodne banke Srbije. Sada je šef jednog predstavništva stranih banaka, a ja vas podsećam da je gospodin Lalić bio vrlo aktivan kada je tražio gde su pare na Kipru i sudeći prema njegovom saopštenju, ovo vam dajem kao savet da potražite gde mogu da se nađu mnogo jeftinije pare, da je Narodna banka tokom 2001. i 2002. godine podnela 436 krivičnih prijava.
Nijedna nije uzeta u razmatranje, a znate ko je istražni sudija bio zadužen? Poštovane demokrate, Goran Čavlina. Podneto je preko 12.154 prijava za privredne prestupe i oko 1.900 prijava za prekršaje. Ništa nije rešeno i vidi formirana Vlada. Formirana Vlada. Sada imam dokumentaciju koliko ima policijskih firmi u Srbiji. Verovatno je svaka treća. To su one koje su najuspešnije, koje ne mogu da izgube ni na jednom od poslova.
U takvom ambijentu, opravdani investicioni zahvati, vođenje računa o prioritetima, mogućnost angažovanja, multipliciranja itd. sve pada u vodu. Zašto? Zato što ne postoji ambijent da se to uradi, pored indeks mafije, putne mafije, naplatne mafije, one smećarske mafije, još nije otvoreno pitanje ove ugljarske mafije, to čekaju ovi iz Lazarevca, jednostavno gde god se okrenete imate mafiju.
Više ne mogu da slušam o ovim pametnim brojilima. Već 30 godina slušam o tim brojilima. To je bio rat između "Iskre" i "Elektronske industrije". Još pre 25 godina. Sada ćemo da dobijemo pametna brojila, pošto smo dobili i pametne zgrade. Vidite da se grabe ovi da kupuju stanove u pametnim zgradama. Verovatno su suprotnog kvaliteta korisnici tih zgrada pa su im potrebne pametne zgrade, kada nisu pametni stanari, makar zgrada neka bude pametna.
To je, gospodine Mrkonjiću, vama poprilično poznato, nemate vi potrebe meni da odgovarate pošto su ovo sve teme koje se tiču finansija, a ne one građevine. Mene ništa ne može da iznenadi zato što ne verujem DOS-u, ne verujem Evropskoj uniji, ne verujem NATO paktu, ne verujem SAD.
Toliko sam bogat zato što ne verujem, kao što nisam verovao pre dva meseca kada je glavni ideolog Demokratske stranke telefonom pozvao nekoga tamo iz nekog sela koji mu je rekao da je sve u redu sa mlekom. Napade nas ovde što smo rekli da nešto nije u redu sa mlekom. Sada ne može da nam odgovori pošto je i Tadić shvatio da nema mleka. To su ti okviri u kojima se kreće ova vlast.
Naravno, kao opoziciona stranka, pošto znamo šta može da se desi sve, pratimo sve ovo, ne možemo da damo blanko podršku za ovakve projekte, jer znamo da će posledice biti daleko lošije, jer kada vam neko kaže – glasajte za mene, zaposliću 200.000 ljudi, pa se otpusti 250.000 ljudi, izvinite, molim vas, jedanput čovek može da pogreši, drugi put može da pogreši, treći put može da pogreši.
Šta ćemo dalje? Imamo da kažemo jednu šalu na kraju – Amerikanci kada računaju kako su izašli iz recesije i krize oni prvo gledaju kakav je promet muškog donjeg rublja. Ako raste potrošnja muškog donjeg rublja, onda su Amerikanci na izlasku iz krize. Kod nas kažu trajno potrošna dobra vozila. Mesečno pada po 20% potrošnja tražnje za vozilima. Pogrešan trenutak, pogrešan ambijent. Hvala.

Ovim amandmanom SRS je tražila da se rok za proveru znanja tih lica koja su učesnici u prevozu opasnog tereta pomeri sa dve na tri godine. Vlada je to odbila jer ona kaže da moraju da se primenjuju međunarodni standardi. Sad smo praktično na terenu međunarodnih standarda.

Kada bude Srbija ispunila sve međunarodne standarde, onda će neko da dođe u ovu zgradu, pa će da nam kaže da više Srbija ne postoji, jer pored glomazne Vlade imamo na stotine agencije, imamo duple lokalne samouprave, imamo svega i svačega, samo nemamo normalan život. Jeste da beše ovaj engleski ambasador pre neki dan u jednoj areni gde je bio skup neprijatelja Srbije, pa je tada rekao da je Srbija normalna evropska država. Ne znamo ni šta je normalno, ne znamo ni šta je to u Srbiji evropsko, a bogami, ne znamo ni da li je Srbija država. E, vidite, doduše, ima i jedan drugi ambasador koji je vlasnik nekih agencija, ali nije bitno to.

Bitno je, gospodine Mrkonjiću, kakav je naš odnos prema nečemu što su međunarodni standardi. Ovim predlogom zakona u članu 2. ste vešto izbegli da opišete šta je to opasni teret, već ste rekli - ono što je propisano međunarodnim konvencijama.

Međutim, opasni teret može da bude i opasna stvar. Opasni teret je ona supstanca, materija koja se prevozi, koja zbog svojih svojstava može da eksplodira, da pobije ljude, može da zarazi okolinu, može da zarazi ljude. To je tako široka definicija da na momente smatram da sve što se kreće kao opasna stvar, u zavisnosti od toga šta se nalazi u prevoznom sredstvu, može da bude pod odredbama ovog zakona. Naravno, nisu sporne cisterne sa naftom, benzinom, piralenom i drugim hemikalijama. Nije sporno kada su u pitanju eksploziv, naoružanje, nije sporno ni kada je u pitanju nuklearni otpad i tako nešto.

Ali, znate, stičem utisak da je Beograd pod stalnom opsadom jer se stalno vozi neki opasni teret. Malo-malo, pa u kontra smeru prođu crne limuzine sa crveno-plavim svetlim. Ko je? Kažu – Šutanovac. Što ide u kontrasmeru? Kažu – opasan teret se vozi.

Onda sa Dedinja ona radioaktivna grupa kada krene prema Pionirskom parku, znate, ona bulumenta od Kobri. Kaže – ide predsednik Republike, mora takvo obezbeđenje da bude. Kada bi takvo obezbeđenje bilo kada se stvarno prevozi opasan teret, mi bi bili daleko sigurnija država, kada bi bilo obezbeđenja vagona, a ne da nam se desi malo-malo iscurilo iz vagona. Zašto? Cisterna stara.

Zašto mi nismo u situaciji, kao neki u inostranstvu, kada čuju da iz Francuske kreće radioaktivni nuklearni otpad prema istoku Nemačke, gde postoji, navodno, veliko skladište i postrojenja za neutralizaciju i uništavanje, pa onda celim putem ljudi protestuju jer zagađuje im se vazduh prolaskom jedne takve kompozicije. To kod nas može da tutnji nemilosrdno.

Da ne beše one eksplozije u Paraćinu, napraviše Amerikanci vojnu bazu u centru Srbije. Kažu da su samo zbog one eksplozije i blizine autoputa morali da odlože onaj sporazum sa Vukom Draškovićem za još nekoliko godina.

Gospodine Mrkonjiću, da li se sećate prve stvari koju je uradio Vlada Domazet, kao ministar nauke i tehnologije? Iskoristio je deset miliona dolara američkog kredita da se izveze nuklearni otpad iz Vinče, da bi se uništio tamo negde u Rusiji. Sećate se, bili ste poslanik, glasali ste za taj zakon, gde se daje ta pomoć.

Kažu Amerikanci – moramo to da izvezemo iz Srbije jer bi Srbi mogli da naprave bombe sa osiromašenim uranijumom, iste onakve kao što su oni nas gađali ovde. Znači, oni mogu da gađaju, a mi ne možemo čak ni da pomislimo da napravimo to. Što reče bivši ministar Parivodić – država je suverena samo ukoliko ima atomsku bombu. Ukoliko nema atomsku bombu, ona nije suverena. Mi smo do 2000. godine bili tu negde otprilike da možemo da imamo atomsku bombu.

Gospodine Mrkonjiću, sada vidite, da vas podsetim, postoji jedno pismo iz 2000. godine, napisao ga je Vili Vimer. On je tada bio potpredsednik Skupštine OEBS-a. U aprilu 2000. godine, gospodine Mrkonjiću, kada su ovi hteli da nas skidaju sa vlasti, ovi otporaši, Stejt dipartment i neki američki institut u Bratislavi su organizovali konferenciju o Balkanu i proširenju NATO pakta.

Bili su Milan Pajević iz Srbije, Aleksandar Fatić, znate, onaj veliki, i Bratislav Grubačić, ovaj što javno radi za strance. Šta je tada odlučeno? Gospođo Čomić, obratite pažnju, doneta je odluka da se Srbija trajno isključi iz evropskog razvoja, što znači da Srbija nikada neće postati članica EU, htela to ona ili ne, misli se na Srbiju, i da se što pre izvrši međunarodno priznanje nezavisnosti Kosova i još dosta toga je odlučeno, ali je rečeno ovima koje su instalirali ovde da će u međuvremenu Srbija da se zamajava daljim integracijama, dajući joj da stalno ispunjava nemoguće uslove, kako bi se tako konstantno slabila i rasparčavala.

Ovo drugo su sve varijante i varijacije sa promenjenim glumcima, likovima. Svi koji se iole ozbiljno bave politikom u Republici Srbiji ovo moraju da znaju. Ako ovo ne znaju, pravac kući, da ne rade ovaj posao.

Građani Srbije, sada vam je jasna ova priča, međunarodni standardi, evropske integracije, evropska budućnost, to je sve nešto ružno, loše, protiv Republike Srbije i građana Republike Srbije. To je dobrim delom zahvaćeno i ovakvim predlogom zakona koji je neprimenljiv. Ovaj zakon ne može da se primeni onako kako je napisano. Ako bi neko hteo ozbiljno da primenjuje ovaj propis i šta je sve napisano ovde, nijedna cisterna kroz Srbiju ne bi mogla da prođe.

Mora da se zamajava Srbija daljim integracijama i uslovima koji su nemogući, i to oni iz inostranstva vrlo dobro znaju, znaju svi koji su bili u Areni pre 15 dana, to je bio skup neprijatelja Srbije, oni bi čak i da hvataju, kao da je Mladić opasan teret. Ima mladića ovde u Beogradu, možete da ih hvatate za džabe, mislim privatno kada ih uhvatite vi koji ste bili u Areni.

Znam da gospodin Mrkonjić deli moje mišljenje i ovu moju diskusiju ću da završim, gospodine Mrkonjiću, zbog vas pre roka.

Na član 55. stav 2. SRS je pokušala amandmanom da pomogne da se definiše šta bi to moglo da bude pojam "male količine opasnog tereta koji se prevozi skelom".

Mi smo pokušali to da definišemo. Vi ste rekli da to nije dobro, da je definicija data u Evropskom sporazumu o međunarodnom transportu opasnog tereta unutrašnjim plovnim putevima ADN. Evo ga ADN – Ekonomska komisija za Evropu, Odbor za kopneni transport, Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima ADN, završni akt, pa spisak skraćenica.

Vidim da je Avramović ovo iz neke velike knjige kopirao. Svega ima ovde, ali ovi naši ljudi nisu mogli da pronađu kako je određen pojam "male količine opasnog tereta kad se prevozi skelom". To je na Južnoj Moravi, ono od Petlovca, ova skela, ili ova na Dunavu?

Naravno, ništa nije sporno da na skeli ne smeju da budu putnici itd. kada se prevozi opasni teret. Valjda se to podrazumeva. Onda smo došli do zaključka da ako se u našem zakonu napiše to ili u objašnjenju nekih članova zakona navede da pojam malog opasnog tereta je definisan međunarodnim aktima, onda Dragojlo iz Petlovca mora na skeli da ima i međunarodni sporazum. On nema gde da vidi da li je to dva kilograma, pet, deset ili 15.

Tu dolazimo do našeg problema koji je nastao 2006. godine. On je tada eskalirao, kada su neki koji su se potrudili da budu mnogo pametni zaključili da međunarodni standardi budu sastavni deo našeg pravnog poretka, bez obzira da li smo ih ratifikovali ili ih nismo ratifikovali.

Ako smo ih ratifikovali, oni se direktno primenjuju i država nema obavezu da pojedine obaveze iz međunarodnih ugovora koje smo ratifikovali pretoči u svoj unutrašnji pravni poredak, pa da tek tako postanu nešto obavezno za naše građane.

U izvedbi Vlade član 55. stav 2. bi glasio – mala količina, a kolika, videćemo. Gde da vidimo? Da odemo u Brisel da vidimo? Sada onaj Dragojlo ili sin Dragan iz Petlovca treba da ode u Brisel da pročačka međunarodni sporazum, pošto ako dođe do našeg ministarstva za spoljne poslove da pita – molim vas, dajte mi taj ratifikovani sporazum ili da tražite u biblioteci međunarodne ugovore ili da čita i onda bi prošao kao moj Avramović, fotokopirao knjigu od 900 i nešto strana i nije našao.

Ne mogu sada lično vas da prozivam, gospodine Mrkonjiću, imate službu, imate ljude koji to znaju itd, međutim, kada već pričamo o tom međunarodnom standardu, gospodine Mrkonjiću, vi ste 2001. godine bili poslanik u Saveznoj skupštini, kada je DOS preuzeo vlast, da li se sećate nekog Saše Vitoševića u to vreme, bio je ministar poljoprivrede?

Da li se sećate da je ovde bio veliki problem genetski modifikovane soje? Glavna na carini za kontrolu bila je Ivana Dulić Marković. Bilo je priče, ne može da bude bolje, ma što je slatko, prste da poližeš. Posle dve godine je donet zakon kojim je prihvaćen međunarodni standard da je to zabranjeno, a ove godine ste videli u Ratkovu, poljoprivredna inspekcija je poništila parcele gde je bila ta soja posađena.

To je za televiziju, a u praksi, to je sve skupljeno i poslato "Viktoriji grup" da to sve stavi u evro-dizel, nije evro-dizel nego eko-dizel, bio-dizel. Da li vidite kako je to rastegljivo kod nas sa međunarodnim standardima, kao žvakaća guma, kada u usta stavite deset pakovanja pa se napravi velika količina, pa kada se otvori ovako se razvuče propis? Ako ga pustite, on se sklopi na onoliko koliko je potrebno za kažnjavanje, selektivno.

Međunarodni standardi razvlače se ovako i sada imamo taj problem kako ovaj zakon da se primeni na skeli. Po meni je veliko pitanje da li uopšte skelom može da se vozi taj opasan teret? Naša realnost je da imamo skele i verovatno treba nešto malo tog opasnog tereta da se prebaci, jer sav opasan teret nije baš toliko opasan kao što pričamo, ima i koristan opasan teret. Doduše, još nisam primetio gde je pokazao neku veliku korist, ali verovatno ima, zato i postoji taj teret i ta vrsta opasnosti.

Pokušali smo da kažemo – pet tona, to je nešto što može da stane na skelu. Vi ste rekli da ne može pet tona. To po međunarodnim standardima može da bude kolko kaže ADN. Ko ne veruje, neka pogleda ADN. Kad pogleda ADN – mućak. Zašto mućak? Evo da vam kažem sa čime kreće – evropski sporazum o međunarodnom transportu, pa onda faktor biokoncentrancije, pa biohemijska potreba, pa centralna komisija za plovidbu Rajnom, pa asocijacija za zbijene gasove, pa genetika, pa polihlorisani bio-fenili, pa eksploziv ekstremno neosetljiv itd.

Sa vidite Dragojla kada dođe na skelu i dođe mu onaj Milašin, kako beše, zemljače, Milašin jeste, i sin Dragan i on kaže – molim te da vidimo ovaj ADS, ADN, da vidimo da li u tvojoj paklici cigareta postoji ovaj četvorocifreni broj za obeležavanje materija ili predmeta prema modul propis UN?

Ovo Đelić ne bi mogao da prepozna. On ne bi mogao da primeni. Božidar Đelić, to je onaj što je poznat po tome - onaj ga častio da uzme jagnje, on mu uzeo šarplaninca. Nije znao razliku između šarplaninca i jagnjeta. Evo to su ti međunarodni standardi.

Znam da je gospodin Mrkonjić čovek iz naroda, da i on se teško snalazi, ali zaskočili brate ovi eksperti oko njega, hoćemo u Evropu, pošto hoćemo u Evropu nema se izbora, mora se sve po šiframa, a da se nikako ne primeni.

Gospodine Mrkonjiću, pretpostavljam da će da se vrlo brzo promeni ovo i da se ubaci evropski standard za skele, za vesla, vodotoke, uzvodno, nizvodno i po sajli. Mora posebna hidraulika, da kada padne ono dole da mogu kola da izađu da ne udare karteri dole itd.

Trudim se da ovo malo smešno ispadne da bi bilo zanimljivo, da bi ljudi mogli da čuju, da se slatko nasmeju koliko su besmisleni ovi propisi Evropske unije. Pošto vidim da se spremate na repliku, da vam kažem gospođo Čomić da odavno imamo problem u Srbiji, odavno.

Sada ću da ga definišem otprilike da bi bilo inspirativno, nego nema Milivojevića, on je moj stalni pacijent, mora neko drugi da se pojavi. Kažem zamislite da ambasador moj u vašoj zemlji sad pozove vašeg premijera pa ga pita da s njim ruča, pa ovaj bi mislio da je to neka šala, skrivena kamera. Da li vam je poznato to, gospođo Čomić? Jeste.

Šta kaže ovaj davalac intervjua? Kaže ovako – jer da imamo ministre koji na takav poziv kažu hladno izvinite, nemam vremena za to, posle dva ili tri puta oni bi odustali. Ali, pošto imamo još uvek taj kompleks niže vrednosti, ja nemam, da se razumemo, mislim da i mi pomalo generišemo tu jednu nezdravu situaciju, da se o našoj zemlji mnogo više raspravlja u inostranstvu, nego što se raspravlja o sličnim zemljama kao što su Rumunija, Hrvatska, Grčka. Ne vidim zašto bi Srbija bila u drugačijem položaju nego te druge zemlje. Deset godina pričam ovo. Deset godina. Mrkonjiću zavedi red tamo u toj vladi. Rasteraj ove što idu na ručkove sa ambasadorima, pa kao rezervnu varijantu ih pozovu u Arenu.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, i ambasadori i ručkovi nemaju veze sa dnevnim redom.)

Imaju veze sa ADN i sa skelama, gospođo, ne sa ovim skelama ovde oko zgrade. Gospođo Čomić, vi ste valjda jači za jedno iskustvo. Ja sam prvi pomenuo pitanje ovih loših portreta, čovek je podneo ostavku. Prvi sam postavio pitanje skela. Verovatno će još nešto izaći. Mnogo puta sam prvi put prvi pokrenuo nešto, pa ste se vi smeškali. Na kraju je potvrđena ona izreka – ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. I ovo sam pre roka završio.

Gospođo Čomić, član 3. Predloga zakona je toliko inspirativan da može svaka reč da se ugradi u stav 1. i da to dobije svoj značaj koji bi se uklopio sa onim što regulišu prethodna dva člana. U nedostatku drugih ideja predložio sam da se ubaci reč "penzionera", ali onda sam se setio da mrzite penzionere i naravno da niste prihvatili amandman.

Da sam napisao Crnotravci, možda bi i prošlo. Sada vidim da ova vrsta zadužbinarstva, to je ono za dušu, od strane predlagača je dobilo i svoje otelotvorenje. Malo-malo pa svuda poneka zadužbina. Juče smo čuli jedna nova zadužbina na Novom Beogradu na ime Mlađana Dinkića od 110 kvadrata. Naravno, za privatne interese, to se uklapa u ovaj novi zakon.

Predlažem da zadužbine otvorite u Crnoj Travi. Svi vi što zagovarate regionalizaciju, preselite se u Crnu Travu, prebacite tamo sedište svoje stranke, formirajte tamo glavni odbor, pa onda pododbor Vlasotince, mesni odbor Surdulica, može i Lebane, i da tako krenete da razvijate celu Srbiju. A ne ovamo zagovarate regionalizaciju, a stanove kupujete u centru Beograda. Morate delima da pokazujete da ste opredeljeni i da vam je duša čista i da onda sa čistom dušom možete da pravite zadužbine.

Imao sam prilike da se svega i svačega naslušam ovde, ali danas sam shvatio da neki moraju da vrate pare učiteljima ili da idu na neke tečajeve. Gospođo Čomić, da bi neko bio monah, on se odriče imovine i kada monah umre njega niko ne može da nasledi jer nema šta da se nasledi. To je vrlo važna stvar da bi se shvatile neke stvari.

Nalazimo se na terenu desrbifikacije. Gospodin Žutić je podneo jedan amandman da bi vam ukazao šta etimološki treba da znači zadužbinarstvo i verovatno treba da bude u onim oblastima gde treba nešto da se očuva kao trajna vrednost, a to je umetnost, kultura, jezik, pismo, pesma, omladina, deca i da se to razvija. U sve to ste stavili druge aktivnosti.

Zapamtite jednu stvar, pravno lice ne može da postoji bez imovine. Pravno lice nema dušu, dušu ima čovek, fizičko lice. Doduše ima neke nove teorije da dušu imaju samo dušmani. To su neke nove teorije, ali ovo je tolika papazjanija kojom dokazujete da cilj ovog zakona nije ovo što ste napisali nego je da se napokon legalizuje nešto što odavno postoji, a nije moglo da se uklopi u postojeći pravni poredak.

Želite od nečega što su nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva da pretvorite u vrhunska kulturna, prosvetna i druga dobra naroda, građana Republike Srbije, pa neka to bude Fond za otvoreno društvo, neka to bude Fond za političku izuzetnost, neka to budu i ovi drugi fondovi i fondacije, pa neka bude čak i ova Miškovićeva i Karićeva i ove druge institucije gde lepo peru pare i, kako u novom žargonu kažete, dokazuju društveno odgovorno ponašanje.

Pranje para, ljudi moji. Nemojte Miškovića i Karića da stavljate u isti rang, istim zakonom da regulišete kao nešto što je Vukova zadužbina. To je bruka i sramota za ovaj narod. Dajte neki drugi zakon.

Kada već pričamo o tim donacijama, odite do Uba i videćete da je Cane napravio crkvu. Zašto ga proganjate? On se društveno odgovorno ponaša. Da li ste čuli vašeg Montgomerija, vi koji niste bili u Areni? Šta reče sinoć – dozvolili smo Milu Đukanoviću da malo švercuje cigarete da bi rasturio Srbiju. Kako smete da proganjate Caneta? Cane mu je bio partner.

Tu ste u pravu. Shvatio sam vas, Cane nije predmet ovog amandmana, već penzioneri. Da li sam lepo shvatio? Vlada kaže da ne može da se pravi zadužbina koja bi omogućila razvoj, unapređenje itd. položaja penzionerske populacije.

Naravno, mi ćemo verovatno za nekoliko meseci da budemo obavešteni o teškom budžetskom deficitu i nemogućnosti ove proevropske, gde nikad nećemo ni da odemo, Vlade, da obezbedi transferna sredstva za isplatu penzija.

Ovde ne pomažu ni zadužbine penzionerima. Ništa ne pomaže. Svi Crnotravci ima da budemo. Statistička greška. Sve greška do greške. To je put kojim ova vlada ide. Ne mogu ništa da preduzmem efikasno protiv tog puta. Priznajem vam to. Tu sam apsolutno nemoćan.

Verovatno kada se formirala ova vlada 60% građana je i mislilo EU nešto, sada ni 10% ne misli o tome. I onaj Kalimero iz Brisela je rekao - propada EU, propadoste vi. Nema nikakvih problema.

Tu ćemo kada dođe vreme za crtu itd. Dokle vi gurate ove evropske zakone? Imam zadatak da obavestim javnost šta znači. Šta se krije iza ovih zakona? Iz ovih zakona se krije ponovo neka prevara, neka podvala. Da li će da devalvira evro? Da bude 1,70 dinara? Ne znam. Sve će to građani da osete na svojoj koži.

Ko će po ovom zakonu da legalizuje svoje fondove, fondacije i zadužbine? Kriminalci one koje vi ne smete da pitate odakle im tolike milijarde, oni će biti društveno verifikovani ljudi koji su se uključili u akciju ostvarivanja opštekorisnih ciljeva, tako što se društveno odgovorno ponašaju, pa Mišković pošalje svoju snajkicu Ivanu Mišković Karić i ona obavesti da sa Draganom Đilasom prave određenu zadužbinu.

Gde? U Belvilu. Zašto? Nije prodat prostor. Ko će da plati? Nešto malo Đilas, nešto malo ovi i onda se oslobodi poreza. Pa kada je toliki zadužbinar nije ni čudo što četiri milijarde možda duguje na ime poreza državi. Mora vlast da popusti. Mora da toleriše tu vrstu društveno odgovornog ponašanja određenih pojedinaca. Kada direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje vidi da nešto nije u redu, gde će da pobegne? Kod Miškovića. Sve je u redu. Nema problema, ali samo da znamo te činjenice.

Ima jedna zadužbina u Nišu, zove se KP dom. To je zadužbina od dvadeset i neke godine. Samo da objasnim jednu stvar, kada je pravljena ta zadužbina onda su pitali gospodina – da li vam je jasno to gospođo Čomić ili da ne pričam dalje, nema potrebe da pričam, znači jasno vam je – Pašića koji je rekao – nikad se ne zna kada ćemo mi u zatvor, neka bude luksuzno. Vodite računa, molim vas, o toj vrsti zadužbina. Zašto? Nema ko da vas brani. Neće imati ko da vas brani. Crnotravci, nema Crnotravci ko da vas brani. To je taj problem.

Samo obaveštavam javnost da od ovog zakona nema ništa. Biće još jedna u seriji podvala, kao i za ovih 10 godina podvale što su se dešavale. Vodite računa, niste bili u Areni. Prati vas Montgomeri. On ima ovde obezbeđenje, dve vrste obezbeđenja. U jednoj agenciji ima 15% vlasništva, 60 ljudi je naoružano. To je paravojska u sistemu agencija za čuvanje imovine i lica. Vodite računa. Čitao samo jutros, gospođo Čomić, sećate se, jedan poznati intrevju, gde je sve tačno rekao čovek i zato što je tačno rekao zato je nastradao.

Ovaj zakon ne može da se popravi. Ovo treba da povučete jer je ovo bruka za RS. Hvala vam, gospođo Čomić.

Gospodine Novakoviću, dobro je što je neko podneo amandman na član 6. stav 2. i otvorio jednu vrlo značajnu temu. Vidite i sami kada u Predlogu zakona stoji ona formulacija člana 3. koja na ovako preširok način pokušava da opiše šta mogu biti ciljevi zadužbine i fondacija, a to je ostvarivanje opštekorisnog cilja, a kao opštekorisni cilj može sve i svašta da se strpa, onda se stvarno postavlja pitanje gde počinje zadužbinarstvo, a gde završava i gde ono vodi.

Da li zadužbine i fondovi treba da posluže u ostvarivanju političkih ciljeva stranaka, bez obzira na ove reči koje ste ovde ubacili.

Moramo načelno da saznamo da li stranka može da formira zadužbinu, da li može da formira fondaciju? Čemu služi fondacija ili fond, nije bitno kako se sada zove, koja unapređuje političku izuzetnost? Kada bih vam čitao koliko je ljudi preko Sonje Liht otišlo u Ameriku da se školuje, a jedan od tih je bio i onaj vaš bivši guverner, u tom sklopu su i Dulić, Jeremić, nije bitno, cela vlast je takva, ne bi bilo korektno izvlačiti nekoga.

Gospođo Kalanović, slobodno okrenite šoljicu, posle ću da vam pogledam da li ima neka veverica. Inače, u Vrnjačkoj banji štrajkuju, tamo su blokirali put zbog one privatizacije "Zvezde".

Gospodine Novakoviću, je l' znate vi šta znači IRI? Nekada je u elektronskoj industriji postojala firma koja se zvala "Iri" i radila je semafore. To je skraćenica za jedan Institut Republikanske stranke. Oni su ovde finansirali, osposobljavali svoje kadrove.

Da li znate šta je Konrad Adenauer? Ova skupština sarađuje sa tom fondacijom, a to je fondacija jedne konzervativne stranke koja je pripremala kadrove ko zna od kada.

Gospodine Novakoviću, da li se sećate kada sam pre dve godine u onoj staroj zgradi jurio špijune na četvrtom spratu što su prisluškivali, pa sam ih sve isterao iz zgrade, oni što su se zaključavali.

Sve su to fondacije, zadužbine iz inostranstva, zbog ovog podaničkog mentaliteta koji je prisutan kod pojedinih predstavnika vlasti. Jutros sam čitao jedan intervju, gde je čovek žigosao i rekao da ne može da razume takve ministre, a bio je predsednik Vlade. Onda se stvarno postavlja pitanje šta želite da postignete tim zakonom, želite li nešto da legalizujete što je postojeće i što ne može da se upodobi sa nekim zakonom?

Ne možete to da uradite, zato što je žigosano za sva vremena. Možete da popravite status nekih fondacija ili nekih akcija između fondacije, fonda, zadužbine i nekih akcija gde se obezbeđuju sredstva, a u principu nema nikakve razlike, jer i te akcije imaju u sebi onu konotaciju krajnosti, već traju 10 godina, 1000 mladih lidera, da ne pominjem imena, jer bi neki ripali ovde.

Kako to nema političke interese? Što vređate predstavnike tih stranaka koji su napravili tu fondaciju? "Viktorija grup" pere pare, pa onaj drugi pere pare, onaj treći finansira. To su sve činjenice, to je sve registrovano, već se knjige pišu o tome. Zašto? Onaj ko je dao pare mora da se hvali. Vrlo prosto i jednostavno.

Što je dao više para, mora mnogo više da se hvali, a onda sa tim referencama ide u ministarstva, učestvuje na javnim nabavkama i dobija posao. Krug je zatvoren. Tante za kukuriku. Ja tebi pare za fond, ti merni pare za posao. Ja izvlačim iz fonda pare, ti meni posao. Čuli ste šta kažu ovi mali proizvođači veštačkog đubriva, prozivaju ministra Dragina. Da li vi čitate novine? Ne čitate, dobro.

Znači, dobro je što postoji ovaj amandman, jer otvara principijelno pitanje - šta vi u stvari hoćete ovim predlogom zakona? Ako vam nije jasno, slobodno okrenite šoljicu, gospođo Kalanović, ja ću da vam pogledam u šolju i da vam objasnim da li postoji veverica. Verovatno postoji neka veverica.

Zapamtite, Mlađan Dinkić je u farmerkama dolazio u Skupštinu, a vi ste prvi i jedini ministar koji pije kaficu dok traje rasprava. Da vas bude sramota.

Pa, ovim amandmanom hteli smo da popravimo nešto što je proevropska Vlada Republike  Srbije prošle godine, kada je predlagala Zakon o turizmu, propustila.
Međutim, vi niste prihvatili ovaj naš amandman, znači, vi ste se odrekli EU, i to je dobro, ali ako je to baš onako iskreno da ste se odrekli EU. Sad bih napravio malu kombinaciju sa našim Poslovnikom i našim evroatlantskim integracijama.
Za ovu tačku dnevnog reda predstavnici Vlade su gospodin Dinkić, gospođa Verica Kalanović i gospođa Jasna Matić. Verovatno su virtualno prisutni u sali čim to nije povreda Poslovnika i to je jedan novi oblik turizma: sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.
Verovatno moramo da ubacimo termin kada vršite rekonstrukciju Vlade, ministar u turizmu može da bude i ne mora da bude opravdano, iako predstavnici Vlade nisu došli zato što se Mlađa useljava u novi stan. Onda bi morali svi da idete tamo da budete od pomoći, kreveti, šifonjeri, pa da pozovete komšiluk da bolje to krene, da se to završi.
Šalu na stranu. Ljudi, ako evropski zakon menjatnje još boljim zakonom verovatno trista na sat sada je ova promena, nešto džabe radite. Slaba vajda od ovoga što radite. Uhvatili ste se ćoravog posla i naravno da su ovi zakoni apsolutno neprimenjivi i naravno da ovi zakoni ništa neće da donesu dobro, niti turističkoj privredi, niti građanima, dokle god imate one sanitarne inspektore koji obilaze i traže atest za šerpu i prete ljudima da će im zatvoriti ugostiteljski objekat zbog atesta za šerpu, a kazna je 200 hiljada dinara.
Ali, ako siđete dva kafića ispod, možemo i za 20 hiljada da se dogovorimo jer, pobogu, sanitarni inspektor ima petoro dece. U takvom ambijentu ništa ne može da se radi. U to budite apsolutno sigurni.

Gospođo Čomić, malopre ste izneli neku kritiku na ove naše amandmane. Gledam član 23. stav 5. postoji, posle tačke 11. dodaje se tačka 12, koja glasi: "Obavljanje delatnosti s pažnjom dobrog privrednika". Vlada u svom mišljenju nije rekla da se radi o toj vrsti pravno-tehničke neusklađenosti o kojoj ste vi pričali. Znači, član 23. Predloga zakona ima stav 5. i naš amandman koji smo podneli je bio ispravan, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Da ne biste komplikovali ove stvari, pozivam se na član 27. Poslovnika. Mislim da je u pitanju samo jedan lapsus, da ste dobili pogrešnu informaciju povodom amandmana gospodina Krstina. Ovo pričam samo radi zapisnika i radi javnosti da se zna da mi toliku grešku da napravimo, da pišemo amandman na neki stav koji ne postoji u Predlogu zakona, to kod nas ne može da se desi.
Sada smo izvršili uvid. Postoji 5. stav. Amandman je bio u skladu sa Poslovnikom. Gospodin Krstin je o tome pričao. Vlada se upustila u razmatranje tog amandmana i ova pravno-tehnička neusklađenost odnosi se na ovo – pažnja dobrog privrednika. O tome se radi. Hvala vam.

Gospodine Novakoviću, sve preko dva minuta računajte u vreme za predstavnika.
Poštovani građani Republike Srbije, povodom ova tri zakona koja su danas na dnevnom redu, pribegli smo jednoj operaciji koja se zasniva – svaki poslanik SRS podneo je amandman i koristio je, u obrazloženju svog amandmana, obrazloženje koje je Vlada dala za svoje predloge zakona.
U tom smislu priznajemo plagijat, što znači da smatramo da na isti način kako je Vlada predložila sedište u Kragujevcu, kod onih drugih zakona Užice i Niš, može biti svako mesto na teritoriji Republike Srbije, jer Vlada, u suštini, nije dala suvislo obrazloženje zašto bi sedište Nacionalne službe za zapošljavanje moralo da bude u Kragujevcu.
Onda su naši poslanici iskoristili priliku da amandmanom predlažu svoja mesta, da bi javnosti ukazali na rezultate proevropskog, evroatlantskog i drugog samoubilačkog poteza Dosmanlija od 5. oktobra do danas. To su rezultati te proevropske politike: prodaj, potroši, zaduži se.
Uopšte nećemo da ulazimo u vaše statističke podatke o broju nezaposlenih. Rekorderi smo u Evropi, kao geogrfskom pojmu, jure neke države EU, ali i one su i te kako daleko od nas. Mi smo na nekih 29%, Španija 9% i drmaju se, veliki problemi. Videli ste i onog "kviska" iz EU, što kaže da EU više ne može da postoji. Verovatno od nove godine nešto sledi.
Poštovani građani Republike Srbije, vaša propast je zbog bezalternativnog pogleda na život: Evropa, Evropa, Evropa. Nije ni čudo što je sa 70% prihvatiljivosti EU u Srbiji to spalo na nekih 10%, što znači da samo kriminalci još pričaju o EU.
Moraćete za sledeću kampanju da menjate i nazive koalicija, više nećete biti ZES, niti ZEZ, nego ćete biti nešto drugo. Ko bude rekao – EU, nemoj da izlazi na izbore. To u Srbiji više ne donosi nijedan glas. Naravno, jedina stranka je SRS koja je upozoravala građane Republike Srbije da se ne veruje onima koji nas vode na ovakav način u EU. Način na koji se vodimo u EU jeste opustošiti sve, kompletna destrukcija.
Kragujevčani su malo bolje prošli zato što su 2001. godine premlatili tri ministra: Vlahovića, Đelića i Pitića i onda, da ne bi dobili batine, a važi izreka "batina je iz raja izašla", svi su malo pogledali drugačije na Kragujevac.
Da su moje Nišlije u "Elektronskoj industriji" to isto uradili, ne bi ona danas bila u fronclama, jer prosto ne znamo koji je princip koji važi u politici DOS u svim varijantama, samo znamo da može da se kraducka, kako reče jedan kapitalac, znamo da je sada najbolji posao uhvatiti Mladića. Svi jure Mladića, vidite da je prazna sala, hoće da uzmu 10 miliona evra.
Samo da vas podsetim, na Vidovdan 2001. godine isporučen je Milošević i tada je rečeno: bolje on jedan …
(Predsedavajući: Izvinite, gospodine Krasiću, samo da vas podsetim da je suština vašeg amandmana zamenjivanje reči "Kragujevac" rečju "Crna Trava".)
Znao sam da ćete vi da se uključite. Doći ćemo do Crne Trave, nemojte da se sekirate. U svim zakonima sam predložio da sedište bude Crna Trava. Sada ću da vam objasnim to. Vrlo je važan Vidovdan, gospodine Novakoviću. Jednoga isporučimo da nam bude bolje, a onda ide sledeći, sledeći, sledeći. Ko je sledeći? Uvek će biti neko sledeći.
Zašto Crna Trava? Ne postoji bolji statistički primer u istoriji Srbije od Crne Trave. Nekada davno, Crna Trava je bila statistička rupa, plate, broj zaposlenih, demografija, resursi itd. Beočin je bio najbolji, neki put Novi Sad, neki put Novi Beograd, ali Crna Trava, katastrofa, pojam za nešto loše.
Ako želimo da popravimo to, a moram, gospodine Novakoviću da izrazim sumnju, pošto se kaže da je ovo proces dekoncentracije, znam da su samo dekoncentrisani bili oni koji su predlagali ove zakone. Oni su totalno bili dekoncentrisani.
Oni su jadnici brojali pare, pare i pare, pa onda hajde da licitiramo. Može Kragujevac, može Užice, može Niš. Niš može zato što je tamo KP dom. Tamo svi iz Fonda za razvoj mogu da idu u zatvor. Koliko je još ostalo na slobodi? Koliko znam, malo-malo pa neko iz Fonda za razvoj se uhapsi, da li start-ap krediti, da li oni vaši predsednici opština koji su na spisku veštaka.
Predsednik opštine Valjevo je na zvaničnom spisku veštaka Fonda za razvoj, jer on kada izvrši veštačenje i procenu, to prolazi na Fondu i ima tamo još puno takvih.
To je jedan zaokruženi sistem, jedan sistem koji vodi ka uništavanju Republike Srbije po svim šavovima. Jedino je lepa priča o evropskom putu, o evropskim integracijama, očekivanjima. Sada ste spali samo na 10%.
Šta kaže taj prosvećeni deo Zapadne Evrope? Mladi kažu ovako, to podsećam i naše mlade – odbijamo da budemo deca finansijske krize. To pričaju mladi u Nemačkoj, Francuskoj itd. Šta kažu mladi ljudi? Mladi ljudi u Evropi žive sa saznanjem da nemaju budućnosti. Šta da kaže naša omladina? Juče su demonstrirali zbog neke školarine. Kažu – plaćamo, studiramo, a vi kradete. Ma, na Dedinje, kod dragog predsednika Republike i da traže iste uslove školovanja kao što je on imao, ja što sam imao, vi gospodine Novakoviću, što ste imali, iste uslove.
Šta je još vrlo važno? Imam vremena, nemojte da se sekirate. Crna Trava je vrlo važna. Ne tražim da se …

Ne tražim da se preseli univerzitet u Crnu travu, ne želim, a da dobro znam Crnu Travu, moram da vam kažem, gospodine Novakoviću, postoji mali spor između Surdulice i Crne Trave, čije je Vlasinsko jezero, ali neću da otvaram tu temu.
Svi su prepoznali naše amandmane. Nemate te odgovor ni na jedan od naših amandmana. Obrazloženje razloga zašto predlažemo da bude Crna Trava je isto kao vaše obrazloženje što predlažete Kragujevac, u onom sledećem zakonu predlažete Niš, u onom trećem predlažete Užice i ne možete da odgovorite.
Sada, poštovani građani, da znate, vi koji živite u Požarevcu, Užicu, Sremskoj Mitrovici i Zaječaru, nemate nikakvu perspektivu, jer Vlada je u odgovoru rekla da se tu nalazi najmanji broj lica sa evidencije za zapošljavanje. U Požarevcu samo 4000 nezaposlenih. Oni misle da kada bude 7000, onda se zaslužuje pažnja, iako je onaj vaš iz Požarevca, Ilić.
Vidite sad, što se tiče Užica, kaže – u Užicu ima samo 5000 nezaposlenih. Što šaljete onu agenciju tamo? Šta kažu za Sremsku Mitrovicu? Zamislite, samo 6500 nezaposlenih. To je podnošljivo, to njih ne dotiče. Zaječar, samo 7000 nezaposlenih. Šta je to 7000 prema, recimo, Nišu 35000, a za Niš ste se mnogo sekirali? Mnogo ste se zasekirali za Niš. Evo, prosto Nišlije jure, mogu da pojure za onim Radovanom Ilićem, pošto se on preselio ovde, on vedri i oblači.
Možete sve da završite, a da li možete da završite? Ne možete. Sistem vam je puko, pao. Sistem se zasniva na članskoj karti i na koristoljublju nekih. Najveće koristoljublje onih koji su u ilegali, ne oni koji su javno istaknuti, ilegalci, džip, tašna, mašna, javne nabavke itd.
Služba za zapošljavanje je angažovala ljude preko studentske zadruge, piše u izveštaju Nacionalne službe. Zamislite koja je to katastrofa, koji je to moralni sunovrat jedne vrlo važne državne institucije, za koju kažete da je u procesu dekoncentracije. Sve dekoncentrisani, ali maznuli lovu.
Kako toliko dekoncentrisani, a maznuli lovu, objasnite mi to. Ispada da je neko totalni bolesnik koji krade pare. Nije, mnogo je normalan, inteligentan. Video da država ne postoji, da institucije ne postoje. Crna trava je u tom pogledu karakterističan primer, zbog krađe u Beogradu ne može da se razvija Crna Trava, gospodine Novakoviću. Vi mene dobro shvatate.
Šta možete da očekujete, pošto vam uvek kažem za šest meseci unapred šta će da se desi, ovi što prate u Evropi šta se dešava kažu – od 1. januara je nastupilo doba ustanaka. Ne znam u toj civilizovanoj Evropi šta znači ustanak? Oni kažu u Evropi, u Briselu, ustanak kreće kod njih. Belgija još nema vladu, znate i sami, ne mogu da se dogovore, a Belgijanac dođe pa vam drži predavanje. Šta on može vama da drži predavanje, objasnite mi. To je isto kao što ja imam prljavo dvorište, pa kritikujem komšiju što mu je prljavo dvorište. Ne ide, to svi znate.
Bavarska domaćica je poslala jake poruke. Ona banka u Frankfurtu kaže – moraju neki iz evro zone da odu. Gotov evro, potonuo.
Pričam zbog građana Crne Trave, gospodine Novakoviću, Crna Trava je bila statistička greška 20 i 30 godina. Plašim se da je svako naseljeno mesto u Srbiji postalo Crna Trava, od kada ste vi došli na vlast. Svako mesto je Crna Trava, bez obzira da li u blizini Vlasinskog jezera ili ne.
Sve Crna Trava do Crne Trave. To su vaši rezultati. Jedino vas podržavam za Niš, pošto je tamo KP dom Niš. Biće prevaspitavanja, nego je meni samo problem da ne uzmete ove pasoše i pobegnete, pa ne mogu da vas uhvatim posle.
Vi hvatate Mladića, ali ću pre vas ja da uhvatim, kako mi se čini i da vas smestim u KP dom. To su rezultati vaše evropske politike, da ne znate da li će za Novu godinu da bude penzija, da li će biti plata, šta će da se radi, a ovde pričate o epohalnim rezultatima da bi nam predsednik Republike rekao – ne možemo da platimo komunalije jer nemamo pare. Kako građani da plate? Mislite da oni imaju pare? Ponedeljkom ljudi ne smeju da pogledaju poštansko sanduče, da otvore račun, da ih cele nedelje ne bi bio baksuz kada vide koliki su računi.
Gde vam je Đilas da objasni građanima evropski put sa 30% skupljim grejanjem u Beogradu? Neće, ide preko svoje marketing agencije kod dece i kod ovih i onih što se udružuju sa Montgomerijem i sa ovim drugima ovde, Montgomeri ima Agenciju za obezbeđenje imovine i lica, sve skup neprijatelja Srbije.
Poštovani građani, znajte da na sledećim izborima, hteli ili ne hteli, morate da uzmete SRS jer je ona bila jedna jedina koja je stalno pričala ne tako prema EU. Jedini smo mi ti koji smo rekli da nismo za to da se isporuči Mladić. Svi ste vi da se isporuči Mladić. Da li znate šta sledi posle toga, ko je sledeći? Da vas podsetim, 2003. godine ste organizovali miting da se ne bi isporučio jedan general policije. Ne poštuju vas ovi iz inostranstva.

Gospodine Novakoviću, drago mi je što ste shvatili da je Crna Trava gde god se okrenete. Da preselimo sve moguće državne institucije, u tom vašem procesu dekoncentracije, u Crnu Travu, ništa neće da se desi bolje Republici Srbiji, niti će da se poveća broj zaposlenih jer broj zaposlenih ne zavisi od sedišta Službe, nego zavisi od toga da li ima radnih mesta, da li se otvaraju ili ste ovo tržište otvorili kao konzervu, da ulazi svaki škart iz EU.
Da vas podsetim, gospodine Novakoviću, Saša Vitošević vaš, nije iz Crne Trave, on je omogućio da se uveze 2000. godine kao pomoć iz Amerike genetski modifikovana soja. Hvalili ste kao epohalni potez, a sada jurite seljake koji su po vašem nagovoru nekada posadili.
Ne verujem vam ništa. Nastradao je svako u Srbiji ko veruje DOS i Borisu Tadiću.
Hvala vam, gospodine Novakoviću. Vidimo se u Crnoj Travi.

Ovaj amandman je dobar primer da se vidi diletantizam sa kojim se pristupa izradi ovako ozbiljnih dokumenata. Prostorni plan, ma koliko to nekome delovalo da je reklama – ako se kaže da je to nešto epohalno, da postoji od ovog trenutka, nije tako. To je nešto što postoji odavno. Napokon ga je Srbija dobila onog momenta kada je iz tri dela postala jedinstvena, da vas samo to podsetim, jer su nam tada davno autonomne pokrajine pravile smetnju da Srbija nema svoj prostorni plan, pa tek devedesetih godina donet je jedan prostorni plan i svi prostorni planovi treba da održavaju kontinuitet, ne samo tog plana, nego pre svega kontinuitet onoga što treba tim dokumentom da se reguliše.
Nemam nameru da usmeravam današnju diskusiju i želju poslanika da konkretnim primerima obesmisle celokupan koncept DS, ali moram da se vratim na ono što jeste sadržina ovog planskog dokumenta.
Sadržina ovog planskog dokumenta jeste rezultat nauke cele RS. Tu se nalazi i demografija, i geografija, i biologija, i poljoprivreda, i industrija i energetika, vode i sve ono što predstavlja neposredno okruženje svakog čoveka i što treba na neki način da se planski predvidi, kako bi se učinio život, ne samo lakšim, nego i kako bi se omogućilo da svaka ljudska aktivnost ima svoje okruženje koje je prihvatljivo za tu vrstu delatnosti.
Ovaj primer gospodina Stamenkovića samo pokazuje da oni koji su radili ovaj predlog zakona i ovu plansku dokumentaciju u stvari ne znaju da postoje neki propisi koji moraju da budu sadržani u ovom planskom dokumentu. On je vrlo konkretno rekao o Đerdapu, zaštićenim dobrima i drugim stvarima. Ne želim to da ponavljam. Ali, samo moram da skrenem pažnju da ovaj planski dokument treba da jednostavno pokaže kakvi su naši potencijali, gde šta može da se razvija, pa tek onda ono – hoćemo.
Znači, ovaj planski dokument ne sadrži sredstva, ne sadrži neka usmeravanja, ne sadrži neke naloge, ali je zasnovan na nečemu što predstavlja standard i potencijal ove države i ovog naroda.
Moram da kažem da sada shvatam ove poslanike koji su na konkretnim primerima pokazali koliko život ili oni koji vrše vlast mogu da obesmisle nešto što možda i nije tako loše, kao što je recimo neki planski dokument koji uvažava potencijale određenog prostora.
To može biti i primer fabrike za proizvodnju hrane za kučiće i mačiće u centru Hrtkovaca, to može biti i primer kada predsednik opštine preko svog preduzeća asfaltira, pa to mogu biti primeri kako god okrenete. Ti primeri nam u stvari pokazuju koliko su oni koji su na vlasti spremni da poštuju ono što su napisali, ono čemu su se obavezali.
Danas smo slušali priče o tome kako je potrebno da se razvlasti država, kako jedinice lokalne samouprave treba da postanu vlasnici nepokretnosti, a onda bi, poput Čanka i onih, prodali svakima itd, itd. E, neće tako biti. To morate da znate.
A koliko pametno vodite politiku, a to je ona politika – krene izborna kampanja i onda krene stranka na vlasti ili nekoliko njih sa građevinskim mašinama, građevinskim operativama, dizalicama, lekarima, onima za oči, ginekolozi, pa onda krenu gerontološki centri, pa deca, pa pevaljke itd. Sada se došlo na naplatu. Morate da istrpite, jer, ko laže taj i krade. U laži su, po pravilu, kratke noge. Začas se čovek uhvati u laži.
Sada imamo situaciju da od 190 i nešto opština, 150 i nekoliko radi bunt protiv Republike, odnosno Vlasti republičke, koja nije iz budžeta isplatila ta nenamenska transferna sredstva, pa onda, kako smo mogli da primetimo, a nema razloga da ne verujemo, jer kada se gađate međusobno uvek izlazi istina, kaže se da su zbog toga zaustavljene investicije za škole, za obdaništa, za lokalne puteve, itd. Onda kada neko sa vlasti počne da se kune ovde, samo što ne pusti krv, kako je zakon na prvom mestu, onda imamo situaciju da recimo asfaltna baza koja nije mogla da se napravi u Vrčinu, jer su se pobunili ljudi, jednostavno demontira i prebaci u Rakovicu, Kijevo, i sad može da zagađuje građane Kijeva, niti ima dozvola, niti postoji urbanizam, niti postoji ekološko, ništa ne postoji. Ali, postoji interes. To je taj interes. Pod ovim interesom sve pada u ovoj zemlji.
Samo da vas podsetim. Prošle godine, negde u januaru ili februaru smo donosili neke propise koji su se ticali ovih naših pravosudnih organa. Dobio kaznu zato što sam rekao rečenicu: "Za šta se uhvati Boško Ristić, to se osuši i od toga nema ništa". Evo, sada ste videli da od reforme pravosuđa nema ništa. A ja dobio kaznu.
Uvek sam kriv što znam. A vi ste uvek u pravu kad ne znate ili se pravite da ne znate? Kad vas kritikuje SRS, onda se smeškate. A kad dobijete packu od gazde iz Brisela, onda slušam neke neverovatne stvari, poput Nate Mesarović, Homena ili Malovićke, koji kažu – mi ćemo sa Evropskom komisijom da se dogovorimo oko procedure kako će da se postupa po žalbama. Znači, nije važan zakon, nije važno ono što je napisano ovde, što je izglasano, pa neka je makar i pogrešno, ne, nego je važno šta će da kaže veliki gazda iz inostranstva, jer on pravi nove propise i nove stvari, pravi pravila ponašanja.
Kako vi mislite da sprovodite zakon recimo sa čovekom koji je kao neki funkcioner u Nišu i pre nekoliko godina asfaltirao je jednu ulicu i na sredini ulice ostale bandere. Kad su ga pitali kako je to mogao da uradi, rekao je da su oni to uradili bez dozvole.
Opština, odnosno grad preko svoje direkcije, bez građevinske dozvole, izvršila je neku investiciju, velike pare sljuljali tamo, nisu se dogovorili sa elektrodistribucijom da se izmeste te bandere i sad ljudi voze automobile kao Alberto Tomba, slalom, a na centru raskrsnice nalazi se bandera i to je sada skver. Da li sada može taj čovek u budućnosti da bilo šta normalno radi, u skladu sa zakonom? Svaki normalan čovek bi rekao da ne može, ali s obzirom da je funkcioner jedne od stranaka na vlasti vrlo važna karika u tom pranju para, on će i dalje da asfaltira.
Šta ste promovisali kao vrednost? Omladinci u Srbiji imaju žarku želju da budu svedoci saradnici. Kad su svedoci saradnici, mogu da kupuju univerzitete, građevinska preduzeća, asfaltne baze, preduzeća za puteve, da biju ministre, da lupaju šamare ministrima, da gaze na auto-putu, da sa obezbeđenjem odlaze da zaključuju poslove.
Znate li vi šta je svedok saradnik, zaštićeni svedok? Nešto što se čuva u mišjoj rupi. Kod nas tu postoji gazda, idol za mlade, 15 policajaca oko njega, pa sad ti ne zaključi ugovor sa njim. Iznajmljuje one pare pod kamatom, pa kupuje preduzeća, pa ih krčmi. Da li vi mislite da to ljudi ne vide? Vide ljudi to, ali ne znaju kako da se otarase tih stvari.
To su neki problemi koji ne sputavaju ne samo Zakon o prostornom planu Republike Srbije, nego sve naše propise. Koliko važe kod nas ti propisi i zakoni? Ne važe ništa. Dulić, jadnik, ne sme da pošalje ljude u Rakovicu, 20 i nešto hiljada bespravno sagrađenih stanova, stambenih jedinica.
Ne pričam o onima koji su napravili dve-tri sobice itd. Pričam o onima koji prave za tržište, peru pare. Gde sme da pošalje? Koga da pošalje? Ubiće ga. Ko? Neka izabere. Ne mogu čoveka da pozovem da izvrši samoubistvo. Ne mogu sad da zapnem i da on mora da strada, a posle ja kriv što je on stradao što je primenjivao zakon.
(Predsednik: Dobro, ipak ću vas zamoliti, bez obzira što koristite često i stilske figure, da termini "samoubistvo", "ubiće ga" itd, mogu se shvatiti na različite načine, molim vas.)
Gospođo Đukić Dejanović, imam samo problem što pričam srpski, znate, ne koristim ove nepoznate reči "implementacija" itd. Pričam srpski na način kako može najbolje da me razume i onaj sa Tresibabe i onaj iz centra Beograda. Ne znam zašto bi vam to predstavljalo neku smetnju. Nema potrebe neka smetnja da bude tu.
Mogu sad da vam dokažem, kada ste me već podsetili, znate, DS je pokazala tačnom jednu izreku, da je batina izašla iz raja. Sve one koje su premlatili, sada su u koaliciji sa DS, sve. Znači, mlatili ih 2000. godine ispred Sava centra i u sedištima stranaka i sada su u koaliciji sa DS. Naravno, to ne bi trebalo da bude standard za ubuduće.
Idemo dalje. Kaže se tokom ove današnje rasprave – ne poštuje se Zakon o javnim nabavkama. U toku jedne godine na javnim nabavkama Republika Srbija potroši četiri milijarde evra. Kada sam vam pričao, pre dve i po godine, da se krade otprilike 20%, niste verovali, kada vam je došao neko iz Brisela i rekao – 20%, da je to 800 miliona, onda, poštovani građani Republike Srbije, ova vlast je omogućila da dva miliona evra dnevno se ukrade. Dobro, nešto malo više, dva miliona plus kusur.
Je l' neko odgovarao? Neće niko da odgovara. Ko vam vodi Agenciju za borbu protiv korupcije? Ne znate, kandidat "Otpora" za poslanika, koji nije prošao, a oni morali da ga izaberu za predsednika. Tako da ste vi svi pod posmatranjem. Samo vas posmatraju.
To su sve činjenice, ništa nisam izmislio. Dalje, kaže se novi zakon o izgradnji koji je donet da bude onakav zbog prodaje "Belvila", znate, pošto je stala prodaja "Belvila", dok se ne proda "Belvil", nema dozvole. To se držalo jedno godinu dana, pa kada se proniklo u to, onda sad mogu dozvole.
Kaže – svuda funkcioniše, primenjuje se taj zakon, ali nikako u Beogradu. Naravno, neće u Beogradu da se primenjuje. Đilas je jači u Demokratskoj stranci od Dulića. Molim vas, je l` je jači - jači je. Bio je direktor Narodne kancelarije, gradonačelnik Beograda, pola budžeta Srbije je tamo, kako može jedan običan ministar, još lekar, koji smatra da mora da bude ministar za građevinske poslove jer ne može više da namešta noge ljudima koji propadnu u kanalizaciju zato što nema šahta poklopac.
Šta on dalje može da radi u oblasti građevinarstva. Šta? Da apeluje da sve šahte moraju da imaju poklopac, jer ako čovek padne može da slomi nogu, a onda ide kod njega na ortopediju.
To je jedina veza između struke profesije i ovoga što se radi. Sada treba ozbiljno da pričam. Šta ozbiljno da pričam.
Evo primer gospodina Stamenkovića, baš sam čekao ovaj amandman. Oni koji su napisali Predlog zakona ne znaju da postoje zakoni koji su ovo regulisali. Pa nije valjda, gospodine Stamenkoviću, da su propisi iz 1997. godine, koji nisu promenjeni i kasnijih godina, nastradali u seči propisa. Pa nije valjda da su nastradali. Kako može zakon da nastrada? Zakon može da nastrada ako ga ovde stavimo van snage. Taj zakon nismo stavili van snage.
Onda se piše sve i svašta kao obrazloženje. Naravno ja žigošem, sve to lepo žigošem za sva vremena da ljudi znaju o čemu se radi. Ili za Kosovo i Metohiju, hoćemo da pričamo o tome?
Da li važi ovaj predlog zakona za Kosovo i Metohiju? Ma nisu ni razmišljali o Kosovu i Metohiji. Zašto?
Navodno Vlada je rekla da se ne ide na izbore, a onda su neki sa vlasti poslali jednu grupu državnih činovnika, koji od Republike Srbije primaju platu, da budu kandidati na ovim izborima. Ko je raspisao ove izbore? Da li je Unmik raspisao ove izbore? Nije. Kako može onda neki Srbin uopšte da učestvuje na tim izborima. Čekam vas za koji dan da se pojavi prva carinska deklaracija nezavisne države Kosovo. Onda ćete obrati bostan do daske. Sve ste vi ovo napravili.
Sada kukate na Euleks, pa ko je pozvao Euleks decembra 2008. godine - Vlast. Sada poslanici vlasti na ponekoj sednici nekog odbora dignu glas kako Euleks radi sve protiv Srba u korist nazovi neke države.
Onda vam dođe Hilari Klinton, pa vam kaže – pa zajednička rezolucija podrazumeva da dve strane sednu da razgovaraju, čim dve strane sednu da razgovaraju one se međusobno priznaju. Nazdravlje.
Mnogo ste, mnogo ste loših stvari uradili. Nikada vam to neću zaboraviti, a sve pozivam da nikada ne veruju Demokratskoj stranci.