Ovaj amandman je posledica onog amandmana koji je bio podnet na član 3. Predloga zakona, tako da je zbog toga ovaj amandman ovako formulisan.
Radi se o upravljanju protoka vazdušnog saobraćaja. Stvarno jeste pitanje u vreme tih satelitskih tehnologija kada iz satelita može da se vidi sve šta je na dlanu. Pričati o suverenosti vazdušnog prostora deluje potpuno besmisleno, kada onaj sa ne znam koliko hiljada kilometara može da vidi sve.
Ali, s obzirom da je neka tendencija da se navigacioni uređaji za kontrolu letenja i uopšte za vazdušni saobraćaj, naravno pored GPS koji koristi satelitske podatke, sada promoviše standard zemljanih koridora, lokatora koji su pouzdaniji nego ovo drugo.
Pričati u vreme tehnologije kada se razmišlja o promeni avio-industrije da se ide sa tzv. strateškim odnosno avionima koji idu do stratosfere i nazad itd, i pozivati se na suverenitet vazdušnog prostora stvarno deluje besmisleno.
Pričati o suverenitetu vazdušnog prostora u uslovima kada ni danas tehnologija naša jednostavno ne može da prekontroliše šta se sve nalazi iznad našeg neba, na 15, 16, 20 kilometara, takođe ne daje mi za pravo da se borim na ovaj način za suverenitet našeg vazdušnog prostora.
No, bez obzira na sve to, borim se za suverenitet našeg vazdušnog prostora iz prostog razloga što ne mogu da prihvatim činjenicu da tehnički normativi i standardi mogu da dovedu u pitanje opstanak ovog naroda. To ću pokazati na jednom primeru.
Promovisanjem ISO standarda kvaliteta za neke proizvode EU je praktično zaštitila svoje tržište od ulaska robe sa strane koja ne pripada po proizvodnji, po zemlji porekla EU. Jednostavno, oni maksimalno koriste svoju tehnološku dominaciju da zaštite svoje tržište, da promovišu to kao neku super vrednost i da na bazi super vrednosti ili pretpostavljene super vrednosti osvajaju druga tržišta.
Mi smo upravo žrtve tog tehnološkog zaostajanja. Zbog toga imamo činjenicu da nemamo neke bog zna šta kvalitetne robe za izvoz prema zapadnoj Evropi, ali je zato njima potreban bezbedan vazdušni prostor, kao što su potrebni bezbedni koridori za druge oblike saobraćaja kako bi njihova roba tutnjala našim putevima i osvajala naše tržište.
U tom kontekstu moram da se pozovem na nešto što jeste suverenitet jedne države i smatram da ovaj predlog zakona, bez obzira što postoje neki razlozi koji nalažu pojedine odredbe, o tome je gospodin Marković pričao, da je ova država pristupila nekim sporazumima. Ispred svih tih sporazuma i međunarodnih obaveza jeste život u Republici Srbiji. Dajem primat životu u Republici Srbiji, dajem primat građanima Republike Srbije, dajem primat interesima građana Republike Srbije.
Da vam samo skrenem pažnju, i ovaj zakon, kao plejada zakona koja je prošla kroz ovu salu, nam ukazuje na jednu činjenicu da je pogrešan put. Očigledno je da postojeća vlast razmišlja o tome – ako dobije status kandidata biće u mogućnosti da pristupi pretpristupnim fondovima EU, što će omogućiti navodno život ovoj vlasti još nekoliko godina. Kada kažem ovoj vlasti, mislim na promotere evroatlantskih integracija.
Budite uvereni da je taj put pogrešan. Ako treba da obezbedite neku stabilnost, onda se opredelite za nešto drugo, to je u se i u svoje kljuse, u sistem vrednosti. Strpljivo, polako, svakog dana da se gradi, ali ako očekujete da će sve političke ekskurzije da se pokriju nekim donacijama, kreditima iz pretpristupnih fondova i da naprave zadovoljstvo, moguće je da nekoliko dana ljudi budu siti, ali i dok su siti biće duboko nezadovoljni zbog gubitka dostojanstva i svih drugih stvari koje su takođe važne za čovekov život.
Zato smo i podneli ove amandmane, da bi samo skrenuli pažnju da mnoge stvari u koje moramo da uđemo navodno, zbog potpisanih međunarodnih sporazuma u stvari predstavljaju nešto krajnje loše, a kada budemo došli do tog zaključka da je to krajnje loše, čini mi se da će biti poprilično kasno.

Naravno, gospodine Mrkonjiću, nemojte pogrešno shvatiti naše poslanike kada kažu da treba da se prihvati amandman. Naravno da oni znaju da je Vlada rekla šta misli o našim amandmanima, pa vi nećete ni to da prekoračite, to vaše ovlašćenje koje imate. Ali, u suštini, mi pozivamo poslanike da u danu za glasanje imaju u vidu ove naše amandmane. Amandmani su i stručni i dobri, urađeni od strane stručnih lica koja imaju bogato iskustvo na ovim poslovima.
Tako da to što naši amandmani nisu do sada prihvaćeni od strane Vlade je samo odraz sujete i inata, i nečeg drugog. Dokaz za to je upravo i ovaj amandman na član 68.
Ovim amandmanom sam tražio da se stav 1. briše, zato što stav 2. sve reguliše. Ako treba da se napravi dogovor oko procedura, a u sledećem stavu kaže se – da se zaključi ugovor, znate, ugovor je saglasnost volja, to je već sadržano, praktično sve što je u stavu prvom, u stavu drugom, ali ni to nije bitno u krajnjem slučaju. Usvajajući i ne usvajajući ovaj amandman ništa se značajnije ne remeti.
Međutim, morao bih da vas podsetim na članove 67, 68, 69, koji stvarno čine jednu celinu. Možemo to da nazovemo koordiniranje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, pa kako kad je u pitanju strani vazdušni prostor, tako i naš domaći vazdušni prostor.
I sad hipotetički da se zamisli jedna situacija. Zašto hipotetički? Pa, svi znamo kroz koju muku je prošao naš JAT, naši piloti za ovih 20 godina nisu mogli da lete na našim avionima, nisu mogli da obezbede one neophodne sate leta, niti na trenažeru, da bi obnavljali svoje licence itd.
Zahvaljujući tome razvija se avio saobraćaj Tunisa, Nepala i drugih država gde su pečalbarili naši piloti da bi sačuvali licence. To poštujem, to moram da vam kažem, i to mislim da svako mora da poštuje. Mora da se poštuje naše vazduhoplovno iskustvo, naša vazduhoplovna istorija.
Sada hipotetički da postavim pitanje - a šta ako neko sa teritorije Kosova i Metohije izvrši zagađivanje neba? Teoretski je moguće sa 2000 balona, sa staniolom i helijumom da se zagadi celo nebo Evrope. Sada vi meni objasnite koja je tu procedura važi, kakva je odgovornost Republike Srbije, kakva je odgovornost naših nadležnih organa?
Ovo je u domenu naučne fantastike, verovatno ste to mogli da primetite, međutim, to je realno moguće. Imali smo u Islandu onaj vulkan pa ste videli, cela Evropa danima nije mogla da leti zbog procenta pepela u vazduhu. Taj pepeo je mikronske prirode. A šta, recimo, da se radi o klasičnim oblicima zagađivanja, trovanja neba na način koji može da liči na diverziju? Šta će onda biti, ko će onda snositi odgovornost, da li ćemo mi odgovoriti svim zadacima itd?
Bez obzira na ovo opredeljenje koje postoji da se ide prema EU, približavamo se EU, pa makar neka bude i neki ambis između nas i EU, ali neko ne želi da odustane od tog puta, upozoravam vas da to može biti tragično za RS, za sve naše građane. Jedan od dokaza jeste i ovakav koncept viđenja vazdušnog saobraćaja koji treba da se promoviše na tzv. delu otvorenog neba Srbije u sastavu otvorenog neba Evrope i sveta.
Nešto se brzo zaboravljaju neke stvari. Ne treba neke stvari da se zaborave. To što očekujete da ćete imati pristup pretpristupnim fondovima, mogućnosti da na poklon dobijate velika sredstva, zapamtite, mi smo se isuviše odrekli vitalnih stvari za ovaj narod, tako da je to što dobijate jeftino, malo, niska je cena za ono što smo već platili.
Zapamtite, u očekivanju tog kusura odrekli smo se svega i svačega. Zapamtite još jednu stvar, za sve je kriv neko iz inostranstva, osim za grafite na zgradama koje su napisala naša deca. Za sve drugo su krivi EU, NATO pakt i SAD. Mućnite glavom, da ne biste udarali glavom u zid. Zapamtite, samo su grafiti nešto što su naša deca pričinila štetu. Zapamtite samo to.
Očekujete od pristupnih fondova nešto. Da ste sačuvali ono što imamo, ništa nam ne bi trebalo iz inostranstva, ali vi ste uneli tu matricu u mozak naroda i plovite na tome već deset godina. Zapamtite, u Republici Srpskoj čovek je dobio izbore na paroli "Srpska zauvjek".
Samo je jedna stranka nastupala sa pozicija EU i dobila nula glasova. To ćete doživeti u Srbiji, jer više ne može da se udara glavom u zid. Boli. Pošto mnogo boli, ljudi se jednostavno trezne i vide da je ovo put u beznađe.
Nije dobar primer možda ovaj zakon, da se na njemu baš ovako priča o svim propustima, pogotovo ne u prisustvu Mrkonjića, koji, da ne idem u detalje, najmanje njega možemo da vežemo za evroatlantske integracije. Izvinite, gospodine Mrkonjiću, ništa nije uvredljivo, nego afirmativno za vas, pošto ste poznati kao veliki patriota.
Razmislite vi koji ste većina, stavite neku crtu i kažite – dosta. Kažite to istorijsko ne, dajte primat našim interesima, svakog građanina ponaosob. Sećam se da je 2001. godine jedan ministar prodao dozvolu da "Lufthanze" može da poleće pola sata pre JAT, pa je JAT išao prazan. Zašto je to uradio? Da bi se dokazala evroatlantska integracija. Onda se mi čudimo, gospodine Mrkonjiću, zašto je JAT u problemima. Nije to glavni problem JAT-a, znamo i to, ali i to doprinosi poziciji JAT-a i uopšte našim pozicijama.
Zato i kažem, pre svega apelujemo, dajte ljudi, mrdnite malo glavom, da sutra ne udaramo svi glavom u zid. Vidite i sami, gde god smo krenuli za ovih desetak godina, ljuljnuli smo glavom u zid. Niko nije prevario zapad. Stradao je svako ko je seo za sto da razgovara sa zapadom i da prihvata njihovo. Valjda nas iskustvo uči tome.

Gospodine Novakoviću, ljudski život je uvek tema. To je nepresušna tema i ona dominira u svim propisima, u svim zakonima, u svim ponašanjima ljudi itd. Samo da vas podsetim da je ova država preko Ustavnog suda stavila van primene onaj zakon kojim se pomaže našim građanima koji se nalaze tamo. Ovo samo da vas podsetim. Nemam nameru da nekome budim savest, jer dela pokazuju ko je kakve savesti.
Da se vratim na ovaj amandman, s obzirom da ste u ovom trenutku zaključili da Poslovnik mora da se primenjuje na takav način da ukoliko se ne kaže nešto što je milo nečijim ušima može da sledi i neka opomena. Mada se postavlja pitanje – da li uopšte ima nekog smisla ova diskusija kada znamo šta se dešava u Haškom tribunalu? Ali, ako ima potrebe, da zadovoljim te vaše potrebe, nastaviću.
Evo o čemu se radi. Mi smo podneli nekoliko amandmana na Glavu 9 – Usluge od opšteg ekonomskog interesa. U toj tzv. briselskoj prepisivačkoj školi ubacili ste nam i termine ugroženi potrošač, zaštita od isključenja i da ne ređam ove termine koji u suštini ništa ne znače, radi se o jednom poglavlju koje nam je poznato pod nazivom – usluge od opšteg interesa.
Znači, radi se o nekim uslugama, pre svega ono što vezujemo za infrastrukturu, gas, voda, kanalizacija, grejanje, javni saobraćaj, nešto što je uslov za jedan normalan život na nekom području. Sada ubacujete terminologiju – ekonomski interes. Mogu da shvatim da poštujući principe ravnopravnosti svojine, dostupnosti i vršenja svih poslova i usluga na jedinstven način svakoga ko ispunjava neke uslove itd, ali tu ništa nije do sada bilo sporno i niti će ikada biti sporno. Svi oblici svojine su ravnopravni. Svako ko zna taj posao da radi treba da radi taj posao.
Uopšte mi nije jasno kako ste uspeli da javno komunalno preduzeće definišite da je trgovac. Javno komunalno preduzeće je preduzeće koje se bavi delatnošću od opšteg interesa i ono pruža usluge. Kada pruža usluge, nije apsolutno samostalno. Na sve njihove akte treba da da saglasnost osnivač ili onaj koji je poverio vršenje tih poslova. Ti poslovi nisu na slobodnom tržištu.
Plašim se da ste ovom kombinacijom, konfuzijom odredbi praktično pokušali da legalizujete jednu situaciju koja se nameće. Hoćete da je regulišete, ali ga nema potrošač.
Svrha ovog zakona jeste da se zaštiti potrošač, da mu se pruža garancija da će kvalitet robe i usluge biti onakav kakav je zakonom propisan ili kako ga trgovac reklamira, da neće doći do ugrožavanja potrošača u cenovnom smislu i da ne ređam dalje sve aspekte zaštite potrošača.
Naravno, ne sme da se zaboravi ni situacija da postoje monopoli, da se protiv monopola društvo bori kontrolom i ograničavanjem monopola, a neki su izmislili i neki drugi sistem, a to je podsticanje konkurencije. Moram da vam kažem da sve ovo što je načelno prihvatljivo malo se primećuje u ovom predlogu zakona.
Morate da shvatite da je recimo vodovod i kanalizacija javno komunalno preduzeće. Po ovom zakonu ispada da je trgovac. Nije trgovac. Oni pružaju usluge. Oni pružaju komunalnu uslugu. Da biste vašu kuću priključili na gradski vodovod i kanalizaciju prvo gradski vodovod i kanalizacija, vršeći javna ovlašćenja, moraju da vam daju uslove za projektovanje, pa da vam odobre deo projekta, pa kada izvedete radove da vam da priključak. Znači, nije samo trgovac, nego nešto mnogo više od toga, jer istupa sa ovlašćenjima vlasti. O tome se radi.
Vi ste ovde ubacili nešto što će na kraju da se svede na to – neko pravi vodu, neko drugi distribuira vodu. Da ne otvaram ovu temu kod većih sistema infrastrukture na nivou Republike, kao što je elektroprivreda, gas, zašto ne reći telekomunikacije, zašto ne reći internet, zašto ne reći kablovska televizija, kablovski operateri.
U svim tim oblastima se javljaju regulaciona tela. Ovaj zakon ne može da se primeni. Zašto ne može da se primeni? Zato što postoji još uvek ona izreka – više babica, kilava deca.
Mnogo se njih pita, od toga neki bez bilo kakvog autoriteta vlasti, a onda hara onaj koji ima para. On se, praktično, proizvodi u monopolistu. Vi pravite monopolistu ovakvim odredbama zakona, odredbama koje su neprimenljive.
U potpunosti se slažem sa svim onim poslanicima koji su kritikovali ove početne odredbe ovog predloga zakona. Da krenemo od člana 5, gde se definišu neki pojmovi, šta znače u ovom zakonu. Ubacili ste finansijsku uslugu kao predmet ovog zakona, a onda kažete da će to NBS da reguliše. Onda to nije ni trebalo da ubacujete. Uopšte nije trebalo to da ubacujete.
Predložio bih vam da ovaj zakon povučete iz skupštinske rasprave, da ga prilagodite našim potrebama, da kada već imate nameru da oponašate, naravno, neke standarde EU, budete poprilično oprezni, jer ako i ovaj zakon treba da doprinese rasturanju, dezorganizaciji, nefunkcionisanju, problemima i poskupljenju svih usluga koje se tretiraju kao opšte usluge, namenjene velikom broju korisnika, mislim da ćete napraviti lošu stvar, da nećemo moći izaći iz tog začaranog kruga.
U međuvremenu, kada se dese neke svojinske promene, onda je praktično nemoguće rešiti ovaj problem. U krajnjem slučaju, pratiće ga krajnji potrošači kao korisnici usluga kroz cenu tih usluga.
Doći ćemo u jednu stvarnu šizofrenu situaciju, kao što se sada nagoveštava ta situacija. Čovek ima 45 godina života, izgubio je posao, a može da ode u penziju tek kada napuni 65 godina života. Šta da radi tih 20 godina dok dočeka ispunjenje tog uslova. Uzeo sam ovo kao očigledan primer. Sa ovim primerom su svi suočeni danas.
Pričate o lepim evropskim standardima, lepim evropskim rešenjima. Zaposlite onda čoveka od 45 godina, koji je izgubio posao. Zaposlite ga u nekoj firmi, da vidite da li možete. Onda mu kažete – godinu-dve primaćeš nešto sa biroa, a ostatak, kada napuniš 65 godina, ako imaš 20 godina staža, u međuvremenu, tek onda ćeš da dobiješ penziju. Kako da doživi 65. godinu?
Imate li u tom interegnumu rešenje? Koje je rešenje? Kontejner? Čarapa na glavu? Za to vreme neki se lepo snalaze, pa rade u javnim preduzećima, pa kad pijačninu da naplati, neka ne plati na račun javnog preduzeća, nego na svoj privatni račun.
To je sada glavni hit u Rakovici. Pre godinu dana sam vas upozoravao šta se dešava. Samo da znate da tamo i porezi koje građani plaćaju idu u privatne džepove. Porez na prenos apsolutnih prava u privatni džep ode, a uprava prihoda izda uverenje kako je plaćen porez. Jeste plaćen, ali nije završio kod države, nego u privatnim džepovima.
To je evropski standard. Šta bi mi jadni bez Evrope, šta nas je sve ta Evropa naučila ili koji deo Evrope nas je tome naučio.
Verovatno ćemo se uključiti još u raspravu o nekim članovima, samo da vam skrenemo pažnju da ta vrsta oponašanja navodno nekih standarda EU može biti pogubna za sve ovo što radite. Nije sramota pomoći Vojislavu Šešelju, gospodine Milosavljeviću.

Gospođo Đukić-Dejanović, mene interesuje povodom ove tačke, gde se razmatra Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, možda nisam dovoljno informisan, ali čini mi se da nemamo potrebnu dokumentaciju da bismo mogli da odlučujemo.
Gospođo Đukić, da li me čujete? Vama se obraćam, ako me niste dobro shvatili.
Stičem utisak da ne postoji prateća dokumentacija za predlog ove odluke. U kom smislu prateća dokumentacija? Pa, Vlada predlaže predsednika i ove članove, znači predsednika i četiri člana. Međutim, moramo da imamo na neki način dokaz o tome da su ispunjeni uslovi iz člana 102. Zakona o javnim nabavkama da predloženi kandidati ispunjavaju uslove kao za sudiju opštinskog suda i da imaju radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki.
Mi za to ništa nismo dobili, dobili smo samo Predlog odluke sa nekim kratkim obrazloženjem odluke, ali nemamo nijedan dokaz da su ispunjeni uslovi.
Opet neka leteća izmena. Gospođo Đukić, vama sam se obratio, nisam se obratio gospodinu Novakoviću, nego vama. Vi ste zaduženi za zakonit rad Narodne skupštine. Pitam vas da li je povodom ove tačke došlo samo ovo ili ima još nešto?
Prošli put smo dobili obimnu dokumentaciju sa radnim biografijama predloženih kandidata. Tada ste povukli to sa dnevnog reda, ne vi nego predlagač. Interesuje me da li je samo ovaj papir koji nama treba da posluži da nas Vlada ubedi da su ova lica, sa ovim imenima i prezimenima, upravo ona koja su neophodna 6. oktobra 2010. godine, kako bi se zaveo neki red u javnim nabavkama.
Ako je samo ovo dostavljeno, onda danas ne možemo da pričamo o ovoj tački dnevnog reda. Ako neko tumači da Vlada samo predlaže, a da ona utvrđuje da li su ispunjeni uslovi, onda smo mi onemogućeni da kontrolišemo Vladu kako ona to radi, da li dobro radi, da li dobro primenjuje propise.
Kako Vlada primenjuje propise možemo svakog dana da se uverimo. Danas je Božidar Đelić napisao da mu je bolje za ovih deset godina. Ne sumnjam da je Đeliću bolje. Ako je to kriterijum, da nas jednostavno primorate da raspravljamo o ovoj temi na ovaj način, onda potrebna su neka dodatna objašnjenja.
Neću da ulazim u imena i prezimena ovih kandidata. Sećate se da je prošli put ovakav predlog odluke povučen, da je promenjen kandidat za predsednika, jer onaj tamo radi u DB, ništa nije radio, sve je blokirao. Sada mi kažite koja je garancija da će ovo da zaživi - Komisija pri Upravi za javni nabavke, Komisija kao nezavisan organ itd­? Ovo je površno. To je što se tiče ove komisije po Zakonu o javnim nabavkama.
Što se tiče ovih drugih tačaka, to su dve tačke, to je Lista kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i Lista kandidata za članove Komisije za zaštitu konkurencije.
Tu ste dali biografije kandidata. Jedan kandidat je čak u biografiji napisao da je četiri dana predstavljao Srbiju u inostranstvu na nekom seminaru. Svašta tu ima.
Ne treba ništa da nas čudi. Danas je 6. oktobar. Peti oktobar je crnim slovima upisan u istoriji srpskog naroda kao dan zlih duhova, a 6. oktobar 2010. godine je 10 godina posle 5. oktobra 2000. godine. Nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a vi ste na priči o krivičnom gonjenju došli na vlast. Molim vas, nemojte više nikoga da prozivate u istoriji ko je bio na vlasti, jer ste imali 10 godina sve poluge da završite posao.
Apsolutna zastarelost, sada može svako da vas tuži za klevetu. Prvi sam koji će da vas tuži za klevetu. Deset godina sam vas čekao. Deset godina ste mogli da vršite progon, vršili ste, ništa niste završili. Sad ide lustracija lustratora. Imperija uzvraća udarac, 6. oktobar 2010. godine. Samo se vi smejte. Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.
Što se tiče ove Komisije za zaštitu konkurencije, ne bih vama pričao o novinskim tekstovima, da li je Beko robna marka za frižider i televizor ili je to onaj Beko, gospođo Đukić-Dejanović, koji je bio nekada ministar za privatizaciju bez portfelja itd.
Jeste on tema kada je u pitanju zaštita konkurencije, jer danima nas opterećuje jedna gospođa pričom da on stoji iza ovoga. Može neko da veruje, može neko da sumnja, može neko da se pravi Toša, može neko da kaže puj pike ne važi. Verovatno je grupa oligarha, molim vas, nemojte više termin tajkuni, pošto to ništa ne znači, mi imamo grupu oligarha – bogatih ljudi koji žele da budu na vlasti.
Ranije sam vas ukazivao da izuzetno bogati ljudi u Srbiji su nastali u periodu 1992-1993. godina, kada su uspešno probijali sankcije, jer je država bila pod blokadom, na granicama je bio OEBS. Nije mogao svako mimo onih spiskova da uvozi robu, tako da je nastala jedna grupa izuzetno bogatih ljudi.
Ovo je sedma garnitura, to moram da vam skrenem pažnju, jer su neki otpadali u međuvremenu, ovo je sedma garnitura koja je nominalni vlasnik onog zdravog kapitala u Republici Srbiji. Da bi zaštitili svoj kapital oni nisu ravnodušni na činjenicu ko će da vrši vlast.
Pošto ne veruju ljudima koji vrše vlast, oni infiltriraju svoje ljude u sve strukture vlasti, tako da u svakom ministarstvu možete da napravite jednu blic anketu i tačno ćete znati koji čovek koji je zaposlen u ministarstvu radi za nekog oligarha.
Mišković ima svoju službu, Beko verovatno ima svoju službu, verovatno i Drakulić, verovatno i Nicović, svi ovi Peconi, Ciconi, kako hoćete, pošto je Srbija zemlja nadimaka. Znači, svako ima svoju infrastrukturu, a vi glumite neku vlast kao nešto ozbiljno itd. Želim o tome da pričam.
Želim javnost da podsetim da za proteklih deset godina u tom sumanutom približavanju EU, po svaku cenu, i po cenu radnog mesta, i po cenu privrede, i po cenu socijalne zaštite i po cenu zdravstvene zaštite, vi ste fokusirali jedan cilj koji nema alternativu, to je EU. Želite po svaku cenu da promovišete navodno te vrednosti. To je vaša politika.
Rezultati te politike su katastrofalni, jer se zasnivaju na principu da se sve proda, da se to razdeli, da se država zaduži, kako bi građani bili stalno zavisni od nekoga ko bude na vlasti. Ovo je tema i kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije i kada je u pitanju ova komisija po Zakonu o javnim nabavkama.
Zašto? Zato što nije prvi put da imamo te komisije. To postoji odavno, kao nezavisni državni organi koji nešto regulišu, koji kontrolišu Vladu, koji sprečavaju na jedan objektivan, nepristrasan način da se utakmica na teritoriji RS odvija po unapred poznatim pravilima, da se podstiče konkurencija, da se sprečavaju monopolisti, da se sprečava monopol itd.
To je lepa priča koja u praksi ništa ne znači. Ona se medijski dobro obradi preko reklama i na drugi način da bude pitko ljudima, ali ona prava pozadina jeste stvaranje, zadržavanje pozicija onih koji su se već pozicionirali ili onih koji su uvek bili pozicionirani.
S obzirom da je šesti oktobar, da je vreme zimnice, vreme priprema za zimu, kako dece, tako i porodica, svi očekuju da ove dve komisije naprave nešto epohalno, a nešto epohalno što bi one mogle da naprave jeste da bude sve jeftinije građanima i potrošačima. Tu je jedan veliki problem što je to nemoguća misija. Zašto je nemoguća misija? Zato što nije tako zamišljeno. Kreatori ove operacije to nisu tako zamislili.
Samo da vas podsetim, pre nekoliko godina se mahalo sa nečim – to su besplatne akcije od hiljadu evra, sećate se? Lepo zvuči. Prosto je neverovatno da čovek to ne uzme. Prosto je neverovatno da čovek to ne prihvati.
Posle nekoliko godina videli smo da je evro u stvari devalvirao i hiljadu evra besplatnih akcija su 1.700 dinara. Zašto vam ovo pričam? Zato što novac, i papirni i metalni, jeste nešto što ima samo svoju papirnu i metalnu vrednost. Koliko košta legura, koliko košta taj papir.
Ona vrednost koju mi dajemo tom papirnom novcu zasniva se na nekom dogovoru i na nečemu što mi verujemo. Tako su građani s pravom verovali da besplatne akcije od hiljadu evra vrede hiljadu evra, ali one vrede 1.700 dinara. Znači, opasno je kada se veruje DOS-u, DOS u bilo kakvom agregatnom stanju.
Kaže se sada skočiće cene energenata, pričam sa gledišta Komisije za zaštitu konkurencije. Ako će da skoče cene energenata i građani ne mogu da plaćaju, Vlada ima izuzetno dobro sredstvo – treba da porazi evro, da obori evro.
Ako je Vlada kod besplatnih akcija evro svela na 1,7 dinara, skinite vrednost evra danas na pet dinara i onda će grejanje da bude jeftinije, mleko će da bude jeftinije, sve će da bude jeftinije. Nećete podizati novčanu masu. Čovek će sa 25.000 dinara da bude izuzetno bogat.
Penzionerima uopšte neće biti potrebno onih 5.000 dinara, jer će za 20.000 dinara biti u mogućnosti da kupe dve hiljade evra. Tako ćete da porazite Evropu, da dokažete građanima sve blagodeti tekovina EU koje želite da instalirate ovde.
Taj posao možete da uradite. Ako ste devalvirali evro kadu su u pitanju besplatne akcije, zašto to ne uradite i sa realnim životom? Samo treba da stisnete malo guvernera NBS, da ponudi strašno veliku količinu i da završi posao. Ako ste mogli jedne godine da napravite suficit, sledeće godine deficit, znači da je to sve ostvarljivo. Sve je to moguće. To je tekovina EU.
Da li naša Komisija za zaštitu konkurencije nešto može da uradi? Ne može i to svi znamo. Zašto? Sva nezavisna regulatorna tela ili nezavisni paradržavni organi, kojima ste prebacili nešto iz nadležnosti države da rade na objektivan i nepristrasan način, imali su prvo problem da se organ konstituiše, da se nađe prostor, da im se obezbede telefoni, da se obezbedi služba, da krenu da rade i onda u novinama da krene napad na te institucije ukoliko se ne povinuju vrhovnoj vlasti.
Ove organe koristite selektivno. Ako treba da se stisne Luka, oni će tako da pišu, i da procenjuju i da odlučuju. Ako ne treba da se stisne Luka, onda Luka ima da se veliča. Slična je situacija i sa gradskim građevinskim zemljištem. Slična je situacija i sa javnim nabavkama.
Otkad su uvedene javne nabavke kao pojam u RS, praksa kaže da se neuporedivo više zarađuje od strane ponuđača. Zašto? Zato što se simulira ceo proces javnih nabavki, pa dođu Pera, Đoka, Mika i Laza, koji su navodno konkurencija, a oni su u suštini sa tašnom, mobilnim telefonom, kravatom i izvodom iz Privrednog registra i posao se zatvara.
To da spreči ova komisija, pogotovo ovaj ekspert koji je državu predstavljao na nekom seminaru četiri dana i to nalazi kao glavni kriterijum za ubeđivanje – zašto treba da ga izaberemo, izvinite, molim vas, to možete da pričate nekome u obdaništu, ali mislim da i ta deca ne bi vam poverovala.
Danas je šesti oktobar. Treba da sa završi. Šta da se završi? Da lustriramo lustratore. Zašto? Kažite, podvucite crtu za 10 godina šta se to desilo.
Sinoć ste slušali, priznaju da su donosili pare za puč. Priznaju ljudi. Priznaju svi koji su učesnici. Zašto? Možda proradila savest ili žele da uplaše građane još više. Ne znam, neka građani procenjuju.
Nepogrešivo tačno mogu da ne samo procenim, nego i da donesem zaključak. Kada nešto dolazi iz DOS-a, bez obzira na agregatno stanje, to je loše. To nije u funkciji poboljšanja života u Srbiji. To nije u funkciji konstituisanja i osvežavanja državnih institucija da što bolje rade po zakonu, to je samo nešto kontra. To je nešto loše.
Ako je ovde koncept da osnovu ili kičmu privrednog, ekonomskog, socijalnog i uopšte društvenog razvoja Republike Srbije treba da nose 10 imena, 10 familija, 10 oligarha, onda to jasno kažite.
A ne da imamo ove marifetluke. Imamo oligarhe koji finansiraju i ono što je na vlasti i ono što je u opoziciji, da bi oni bili uvek zaštićeni. Deo, naravno, deo opozicije. Od nas beže svi, jer znaju da imperija uzvraća udarac. Kreće udarac od 6. oktobra.
Istrošio vam se rok od 10 godina, i za frižider je rok trajanja 10 godina. Bela tehnika, znate? Proizvođač bele tehnike kaže – mi vam garantujemo da to može biti upotrebljivo 10 godina. Iako su vam dali garanciju samo godinu dana, ali taj proizvod 10 godina ćete sigurno da upotrebljavate i mi vam obezbeđujemo i servis. Kada prođe 10 godina, možda proizvod traje još malo, ali proizvođač ne garantuje. Kako vidim, vaš proizvođač iz inostranstva ne garantuje za vas.
Ne postoji veća uvreda i ne postoji bolje prikazivanje EU javnosti Srbije od ovoga što ste vi uradili za 10 godina. Tekovina EU jeste organizovani kriminal. To cveta u Srbiji. Tekovina EU je gubitak radnog mesta. To cveta u Srbiji. Tekovina EU je smanjivanje socijalnih nadležnosti države. I to je tekovina EU. To ste vi rekli.
Kako je u državama Zapadne Evrope? Sa 60 na 62 godine se podiže granica za odlazak u penziju, Evropa štrajkuje, demonstrira, Srbija ćuti. U nekim državama su rekli da se zamrzavaju plate u javnom sektoru. Skače Španija, dižu se, demonstriraju, poštuju sebe. Srbija ćuti. Srbija mora da ćuti, zato što ima takvu vlast. Vlast je dobila zadatak i ona ga završava.
Ovo stanje mora da se promeni ako želimo da živimo, ako želimo da budemo dostojanstveni, ako želimo razvoj. Deset godina je 10 godina propadanja srpskog naroda po svim šavovima. Zašto? Zato što je fokusirani cilj EU. Rečeno je bilo 2001, pa 2004, pa 2010, pa 2015. godine, ko zna koji datum ćete još da licitirate, a građani greše kada vam verujem. Zahvaljujem, gospođo Čomić, što ste imali strpljenja da me čujete.

Gospođo Čomić, neću da koristim sve vreme, samo da to prekratimo. Samo sam postavio pitanje – da li je ovaj papir, to je A4 na dve strane, sve što smo dobili povodom ove tačke dnevnog reda? Tvrdim da to nije u skladu sa Poslovnikom i ništa više. Čuli ste i sami kakav je odgovor.

Iskoristiću ovaj amandman samo kao povod da ukažem na neke detalje koji možda mogu da pomognu onima koji prate ovu oblast.
O čemu se u stvari radi? Radi se o tome što je jedan propis, koji bi morao da bude vrlo precizan, konkretan, jasan, razumljiv, urađen na taj način da jednostavno ne ispunjava nijedan od ovih kriterijuma koje sam naveo. Nama ne trebaju propisi sa pojmovima koji su na nivou teoretskog razglabanja o nečemu.
Posle ove intervencije koju ste vi uradili, kojom sam stvarno razočaran, jer sam očekivao nešto mnogo bolje, kvalitetnije, moram da vam kažem nešto drugo, mi dolazimo sad u situaciju da razmišljamo o tome da li ovaj predlog zakona u suštini ima dobar naziv.
Da li ovo u stvari treba da bude Zakon o fiskalnoj politici, kao nešto najsveobuhvatnije, jer posle ovoliko intervencija ovo više nije Zakon o budžetskom sistemu.
Da se nadovežem na ovo. Mi smo očekivali jasan propis koji će da uredi sistem javnih prihoda i javnih rashoda i u okviru toga budžet, kao tehničko sredstvo kojim se odražava, između ostalog, koliko država košta poreske obveznike.
Mi sve to sada nemamo, nego imamo jedno teoretsko razglabanje kao jednostavno, eto, mi koristimo neke termine koje koristi teorija, javljaju se negde i u razmišljanjima nekih nevladinih organizacija i ne sporim da ima i toga kao zakonski pojam ili norma u nekim državama zapadne Evrope.
To je sada po onom sistemu - spolja gladac, a iznutra jadac. Lepo, lepo da ne može lepše biti, ali ne rešava suštinu, apsolutno ne rešava suštinu.
S obzirom na nedisciplinu, da ne upotrebim neku grublju reč koja bi više ogovarala istini, nama je potreban propis koji treba da uredi sistem javnih prihoda i javnih rashoda, na način da bude jasan pojam onoga što se naziva konsolidovani bilansi javne potrošnje.
Na bazi ovog propisa i ovih intervencija, mi ćemo imati toliko suštinski perifernih stvari gde se gubi suština, apsolutno gubi suština. Ne sporim da su ovi termini vrlo potrebni sa svojim značenjem za neka empirijska istraživanja, za neke analize, za neke procene i tako dalje, ali ovim opterećivati zakon koji treba da ispuni potpuno druge uslove - razumljivost, jasnost, primenljivost, odgovornost, mislim da je ovo zamagljivanje.
Ne čudim se što ste vi pribegli ovome jer jednostavno možda vi i želite, ali u ovom trenutku nije moguće da Ministarstvo finansija ima uvid u kompletnu javnu potrošnju na nivou Republike Srbije. Zato se pribegava različitim, uslovno rečeno, načelno definisanim principima u ovom zakonu i posle ovih izmena koji u praksi neće ništa da znače jer će imati dominantni uticaj - političko pozicioniranje ljudi koji vrše vlast.
Trenutno naša Vlada ima tri feuda, svaki od tih feuda ima koaliciju i u suštini kompletan budžet i kompletna javna potrošnja je podeljena na tri grupe, ravnopravne grupe, jer svaka grupa želi da bude "Deda Mraz" u vreme izborne kampanje i pozicioniranja, tako da oni koji asfaltiraju, a svi asfaltiraju u sledećoj etapi, treba da podele građanima na punktu i pijuk, da razvaljuju taj asfalt jer predstoji vreme kada će asfalt biti hranljiva materija, pošto druge materije neće biti.
Džaba ovoliko razglabanje ako javna preduzeća ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama. Koga onda Zakon o javnim nabavkama treba da obavezuje? Ako ne obavezuje elektroprivredu, zašto bi obavezivao javno komunalno preduzeće? Ako ne obavezuje onoga koji najviše troši, najviše ima, zašto bi obavezivao neko javno komunalno preduzeće u nekoj opštini sa 15-20 hiljada stanovnika, gde se postavlja i pitanje da li to javno preduzeće uopšte može da funkcioniše. To je glavna tema današnje rasprave.
Da li su svi korisnici sredstava, znači oni koji prave javne rashode i izdatke, obuhvaćeni ovom budžetskom politikom i budžetskim sistemom? Nisu. Nisu obuhvaćeni paradržavnim organom. Pogotovo nisu obuhvaćeni u onom delu gde na tržištu nastupaju kao jedna od ugovornih strana.
Moramo da kažemo, u vršenju tih javnih ovlašćenja ili poslova od opšteg interesa, oni nastupaju u ime države. Država je napravila javno preduzeće jer država ne može da se bavi privrednom delatnošću, a ta delatnost je nezamisliv uslov za život i rad – vodovod, kanalizacija, parno grejanje, itd.
Načelno se postavlja pitanje – šta radimo? Kako da se usaglasi javna potrošnja? Ovo pričam da bi se shvatilo da se posle ovih izmena pravi normativna papazjanija, miks i nešto što će u suštini da omogući različita tumačenja i različitu primenu, a to znači i odsustvo bilo kakve odgovornosti za trošenje ovih sredstava.
Naravno, predstavnici Vlade mogu da se zaklinju ovde da im je namera bila druga, da su potpuno želeli da postignu neki drugi cilj, a ja više nisam spreman da slušam to. U startu kažem, to ne verujem. Mislite da možete da me prevarite. Ne možete da me prevarite, ne verujem vam, znam da je DOS najgori, bez obzira u kom je agregatnom stanju. Ako sam to rekao 2001, još više razloga imam da kažem 2010. godine, jer ni jednim potezom niste demantovali to, nego ste samo potvrdili, dokazali.
Znači, pravi se propis. Opet će da bude priča – evropski, strašno-evropski, evropsko-evropski, NATO-evropski, kako hoćete, ali kolika je mera za evropski kvalitet, to je svakodnevni život pod DOS, koji je postao svakim danom sve nepodnošljiviji. Od teoretskih razglabanja, ubacivanja ovih pojmova mi nemamo ništa. Samo se prikrivaju tragovi nečega što je loše, što je apsolutno loše.
U nastavku ne želim da se uključim u tu vrstu rasprave, da li je trebalo ova reč ili neka druga, da li na srpskom ili na engleskom ili na kvaziengleskom ili da bude in ili aut ili primitivno prosto, to ne želim. To vi slobodno razglabajte do mile volje preko vaših medija. Samo upozoravam da se iza tih reči krije nešto opasno, nečasno, opasno po građane, zato što ćemo biti prezaduženi.
Mi smo već prezaduženi. Samo da vam kažem, kada vam budem rekao, ili kada vas neko bude uveravao poput Božidara Đelića da 10 godina posle mnogo bolje živi, verujte mu, on stvarno bolje živi, ali oni koji su tabanali ispred Skupštine i koji su je palili, loše žive.
Molim da što češće koristite termin "evropski", da bi im se skroz zgadilo kada pomisle na DOS, jer ta reč je tako negativna u srpskom narodu da možda niste toga svesni, ali ja vas podstičem da koristite što više tu reč, tim pre i bolje.
Moram da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. Zašto mi ove propise donosimo ako imamo Zakon o javnom dugu? Hteli ste, prvo ste krenuli sa onim "mister evro", to je gospodin pevač i on je sada direktor francuske banke, Pitić. Sećate se 2001. godine, to je bio "mister evro".
Kada ga pitate nešto, on kaže donacija toliko miliona evra, ovo ćemo ovoliko miliona evra, samo evro, evro i evro, da bi posle godinu dana rekao, moramo da uvedemo red u te donacije, jer klize, odlaze, nema ih, gube se donacije. Javna tajna je, 35% svih kredita se vraća, odnosno ne dolaze ovde i to su te usluge.
Oni što daju pare uče nas koliko je to evropsko, a da bi nas dobro naučili, oni moraju da naplate, jer to vam je Zapad, ko kupi proizvod, on poštuje. Kada proizvod dobijete za džabe, vi ga ne poštujete, vi ga bacite.
Dakle – sir je samo besplatan u mišolovci. Onda ste rekli, moramo da zavedemo red u tom zaduživanju, ne može svako da se zadužuje. Ja vam tvrdim da i ono što vi vodite kao dug države, kao javni dug, kao komercijalni aranžman, pa se pojavljuje kao dug je dug ovog naroda u krajnjoj konsekvenci.
Svedoci smo koliko ste puta donosili ovde propise o konverziji nekog duga u javni dug, pa je kao izgovor korišćena oblast poljoprivrede, ali ništa nisu dobili seljaci od tih usluga, pa su korišćeni doprinosi. Ne želim mnogo da vas podsećam, jer od ovoga neće biti ništa u novinama ili nekom drugom mediju da bi se pamtilo, ali imam kompjuter pa pravim pregled svaki dan i beležim šta radite, i kada se žalite, i kada se grdite, i kada se hvalite, i uvek ste u pravu kada jedni druge napadate, uvek govorite istinu.
To kada se gađate međusobno, u pravu ste, podržavam i jedne i druge, uvek podržavam kada se međusobno optužujete. To je zato što smatrate da niste ravnopravni u otimanju, neravnopravnost u otimanju prouzrokuje seriju članaka. Dakle, ne Čanaka, nego članaka. Čanak uđe kada treba da glasa, obećaju mu 5.000 evra, on digne ruku, pošto je 126 završen posao i to je ta demokratija. Objasnite mi koja je druga demokratija? Misaoni proces, nemojte molim vas.
Znači, došao je na red zakon gde nam se kaže, Vlada i predsednik žele da zavedu red u javnim finansijama, jer i oni primećuju da neko tamo nešto muva i nosi. Ja vam ne verujem. Zašto? Zato što sam u obavezi da se pozivam na iskustvo, da koristim neku inteligenciju. Znate, jedanput prevarite čoveka, drugi put, ali ja vam nikada nisam dozvolio ni jedanput da me prevarite. Oni koji su pristajali na vaše prevare, snose tu vrstu odgovornosti i trpe štetu. Ko vam je verovao, nastradao je. Svako ko je verovao DOS-u, nastradao je.
Gospođo Dragutinović, samo da vas podsetim, Mlađan Dinkić je 2005. godine napravio ovoliki izveštaj, ima ga na 600 strana i to o zloupotrebama prilikom korišćenja donatorskih sredstava za rekonstrukciju zgrade Savezne skupštine. Mislim da je Zoran Šami bio predsednik Savezne skupštine u to vreme, izuzetno dobar izveštaj. U onoj zgradi tamo ja sam bio tri ili četiri puta kažnjen zbog toga.
Gospođa Slavica Đukić-Dejanović već dve godine mi je dužnik, ona mi je obećala da ću da dobijem odgovor na to pitanje, nisam ga dobio, ali ga znam, gospođo Đukić, imam izveštaj, jer znate, ja sam posejao svuda svoje ljude i vi, još se niste okrenuli, mi znamo šta radite.
Podržavam Dinkića kada je ispričao šta je radio Dragoljub Mićunović sa rekonstrukcijom. Rekonstrukcija još nije završena, evo već 10 godina se rekonstruiše, još nije vraćeno ono što je polomljeno, što je ukradeno u demokratskim promenama sa bakljama, nije to još.
Ja ću samo da vas podsetim, ako neko misli od ovde prisutnih da će ova intervencija na ovom zakonu da donese jedan cvonjak, onaj mali, dobro za državu i narod, poručujem da ne postoji ni promil sigurnosti da dele to uverenje.
Što se građana tiče, DOS je najgori. Ne može da postoji ništa gore u ovoj zemlji od DOS-a, kakav god da je agregatni sastav. Agregatni sastav može da bude kakav hoćete, i da ga mesite, i da bude čvrsto, i ovako i onako.
(Predsednik: Samo da vas zamolim da vratite ukazivanje na fiskalnu disciplinu.)
Samo citiram Čanka, jer on reče – začepi nos i glasaj za DOS. I mi danas to trpimo, jer lako je njemu da začepi nos i da gurne pare u džep, a šta da rade ovi ljudi što su izgubili sve, izgubili su nadu, a delite im strah gde god se okrenu.

Gospođo Čomić, ako niste primetili, osim vas postoji samo još jedan demokrata u sali. Što se tiče moćnog G17 plus ima ih četvoro.

Ne, mi smo radikalne demokrate, nas niste lepo protumačili. Mi smo turbo demokrate u odnosu vas. Samo da vas informišem, da ne biste uživali u tom blaženstvu.
Zašto sam ovo rekao? Da bih vas podsetio na pojam restitucija. Nema mi ga Žika Gojković iz SPO, on je samo zbog restitucije poslanik, ali tu je moj prijatelj Nikola Novaković, koji se zakleo, dok se ne završi restitucija on se ne pomera sa ovog mesta. Nadam se da sam sve pogodio.
Samo da vas podsetim na još neke detalje. Kada ste 2000. godine masno lagali, oni koji su pričali, ne pričam o pojedincima, kada su masno lagali, oni su rekli – restitucija, oteto prokleto. Sve mora da se vrati, ono što su oteli komunisti nasledili su socijalisti, podli, prljavi, pokvareni, to su ovi što su sad s vama u vlasti, ali nema veze. Samo da vas podsetim. Rečeno je – to će da se vrati. Nema nikakvih problema. Vratiće se.
Moram javnost da obavestim što se tiče nacionalizovane, a donekle i konfiskovane imovine, doduše manje, neki su vratili. Vlada Domazet u Nišu vratio sve. Perjanice Demokratske stranke su vratile. Šta je sa običnim građanima? Verovanje, Nikola to znaš, radovanje. Znači, deset godina, samo što nisu prokrvarili obećavajući i ubeđujući ljude da će sve biti završeno.
Samo da vas podsetim – 25. januara 2001. godine formirana je, kako vi to kažete, prva demokratska Vlada u istoriji Srbije, Jugoslavije, kako hoćete. Navodno, neki demokrata izabran je za predsednika. Zato je to sve demokratsko. Da je izabran neki drugi, ne bi bilo demokratsko.
Kad su mu postavili pitanje – šta bi sa restitucijom, kad ćemo, rečeno je da je to komplikovan proces, da je bolje ne dirati. Godine 2003. u izbornoj kampanji još neki su se promovisali kao restitutori. Bili su na vlasti – ništa od restitucije. Je l' tako, gospodine Novakoviću? Tako je. Samo vas podsećam. Znam da je malo teško, ali šta da radim, takav mi je posao. Znači, ništa od restitucije.
U članu 15. ovog zakona, on je omnibus, ima cela azbuka, ovo je e), neki stav drugi, kaže se: "osim", je l' tako, gospođo Dragutinović, kaže – ne uključujući obaveze po osnovu restitucije. Da fokusiramo to. Sada neka mi neko kaže kada će da bude ta restitucija? Odmah mogu da vam kažem – nikad. Imali ste prilike da usvojite zakon, pa ga niste usvojili. Zašto niste kad ste imali većinu?
Nikola, ovi posle imaju sa tobom da se dogovaraju ko je više prevario. Ali, vi to posle završite.
Sada se u jedan tekst predloga zakona ubacuje nešto što je apsolutno neizvesno da li će biti buduća obaveza. Znači, da li će biti buduća obaveza? Ne zna se. Dalje. Pitanje restitucije ste u međuvremenu još više zakomplikovali, jer ako otvorite to pitanje restitucije direktno ste udarili na Miškovića, a to je opasno. Direktno ste udarili na ove oligarhe, koji su u međuvremenu ojačali, a samo da vas podsetim da su to pre 15-ak godina bili obični kriminalci.
Ali, sad su oligarsi. Sad voze avione, "đipove", imaju vile, imaju medije, imaju televiziju, naruče "Kursadžije" kao prethodnicu za Paradu ponosa, sve to imaju. Imaju i vladu. Znamo da imaju Vladu.
Sećate se kada je bio 2003. godine Zakon o izgradnji objekata? Isto je bilo. U onoj tamo sali bio je Šumarac koji je rekao – za 30 dana će se donositi rešenja o izgradnji objekata, sve će biti u redu. Od tog zakona imamo ekspanziju bespravne gradnje.
Prošle godine došao je gospodin Dulić. On kao ortoped želi da se bavi građevinom jer više ne može da sastavlja noge ljudima kada padnu u šaht zato što nema poklopac i on smatra da je to veza sa građevinom, e, on je progurao jedan zakon, uz protivljenje lige i svih mogućih, za restituciju jer se priznaje pravo svojine na gradskom građevinskom zemljištu koje je očigledno oteto nekim ljudima.

Upravo hoću da ih zabavim, a da kasnije udarim onaj smrtonosni udarac pošto imperija uzvraća udarac. Hoću prvo sve da ih oraspoložim, da se smeju sami sebi. Građani se ne smeju koji prate ovaj prenos. Oni se samo podsećaju.

Rekli su, gospođo. Nema potrebe da se sekirate. Ovde može i izborima, a može i bez izbora. Sećate se kako je bilo 5. oktobra?
Znači, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije. U prevodu to znači – mućak. Nema ništa od toga. Ali, važno je zbog nastavka teksta u ovom članu. To sad otprilike znači – koliko mi to možemo da se zadužujemo? U prevodu, dragi građani – koliko možemo da trošimo nezarađeno odnosno to ćemo tek da zaradimo.
Mi prvo da potrošimo, a kad ćemo da zaradimo, nema veze. Isto kao restitucija. Onda se vrši pozivanje na neki procenat koji važi u Evropskoj uniji. Taj procenat ne važi u EU. Kad je u pitanju tekuće finansiranje budžeta i mogućnost zaduživanja, u Evropi neki standard postoji do 3% bruto društvenog proizvoda, sve države krše to koje su u EU.
Još nešto ću vam reći. Da nije onoga što oni nazivaju zapadni Balkan, da nije ovog srpskog naroda, EU ne bi imala nijednu tačku saglasnosti. Ustav, Statut, Savet - ne mogu da se dogovore. Zajednička spoljna politika – ne mogu da se dogovore. Zajednička monetarna politika – ne mogu da se dogovore. Zajednički fondovi i pristup fondovima – ne mogu da se dogovore.
Naravno, to naša vlast ne prikazuje u medijima, ali to jeste problem u komunikaciji između država koje su u EU. Kako one doživljavaju EU? Doživljavaju kao nešto što možeš da uzmeš a nemaš obavezu. Ništa ne može da te natera da uzmeš.
Ali, mi smo neki izgovor i to je neka tačka oko koje se svi oni saglase, a kad se oni saglase, onda preko svoje kolone ovde i medija predstave da je to sve evropski standard. Razlike su ogromne. Jer, njihove nacionalne ekonomije vode računa da nema prelivanja kapitala, bez obzira što je kapital postao globalan, bez obzira što ne postoje formalno-pravno granice za kretanje robe, kapitala, radne snage i drugih stvari.
Evo jednog lepog primera. Znači, državljanin Republike Bugarske i Rumunije, kada se nastani u Parizu zato što je određene boje kože bude deportovan, iako mu je EU zagarantovala status građanina Evrope. Zašto je deportovan? Nema para. Status građanina Evrope je zagarantovan samo potrošačima, onima koji imaju para. Oni što su socijalni slučajevi ili traže da radom zarade nešto na drugoj teritoriji EU, nisu poželjne persone. Idemo dalje.
Kako se vrši finansiranje u Zapadnoj Evropi? Ne na način kako se ovde predstavlja da je evropski standard. Morate da znate da EU, države EU su prilično razoružane što se tiče vojske, jer su u sistemu NATO pakta pa im ne preti opasnost ni od koga na granicama već oni predstavljaju opasnost nekima daleko, poput Avganistana, gde se proizvodi droga, na Kosovu je skladište, zajednička komanda im je u Napulju a Napulj drži mafija.
Za živu glavu u to neću da ulazim, jer znate i sami – teško zemlji gde vojska prođe, gde vojna čizma nagazi.
Što se tiče policijskih snaga, selektivno se goni organizovani kriminal. Zašto? Organizovani kriminal i prihodi koji se ostvaruju po osnovu organizovanog kriminala su motorna snaga razvoja nekih ekonomija u zapadnoj Evropi. Evropa dok to nije stavila pod svoju kontrolu, ona je sve proizvođače cigareta tužila vrhovnom sudu Njujorka, jer je tamo sedište svih velikih proizvođača cigareta i velikih kompanija i tad su rekli da pet kanala prolazi kroz ovu našu teritoriju.
Do pre nekoliko meseci, glavni finansijer, onaj koji je održavao stabilnost naše valute, bio je Darko Šarić. Država je rekla da je milijardu i trista pedeset miliona oprao, mafijaških para koje su ušle u legalne tokove, kroz privatizaciju, nekretnine i tako dalje. Očekujemo uskoro da vidimo i koji su to ljudi iz politike koji su pružali zaštitu.
Citiram ono što ste vi, koji ste na vlasti rekli. Ništa ne izmišljam, znate i sami. Kada se citira to što ste rekli, pa se to upari, svako izvlači neki svoj zaključak da može da se orijentiše u vremenu i prostoru.
Zašto sam ovo sve rekao? Ovo sam sve rekao iz jednog prostog razloga, što kao što je bilo moguće da se 2001. godine promeni metodologija izračunavanja bruto društvenog proizvoda, koja je bila u funkciji prikazivanja epohalnih rezultata nove vlasti, tako je moguće ovom igrom brojeva da se prikrije suština.
Neko nas ubeđuje da ukoliko 45% bruto društvenog proizvoda Republike Srbije treba da se koristi za razduživanje, da to nije veliko opterećenje, ja vam kažem da je to strahovito veliko opterećenje. Verovatno za Nemačku, za Veliku Britaniju i za druge i 60% nije veliko opterećenje. Zašto? Pa 500-600 godina su bili kolonisti, pokrali su celi svet, akumulirali veliko bogatstvo. Od zločinaca postali veliki humanisti, od kolonizatora postali borci za ljudska prava, ali iza svega toga se krije materijalni interes.
Uvažavam njihove potrebe, njihove motive, njihove razloge, njihovu argumentaciju, ali nikada neću prihvatiti da se ti motivi, ta argumentacija, ti razlozi i ta vrsta ispiranja mozga, sprovodi nad srpskim narodom koji je neuporediv. Srpska država je neuporediva sa bilo kojim državom zapadne Evrope.
U prevodu, kako da uporedite "ferarija" i "fiću"? Samo ludak može da upoređuje. Hajde mi našeg "fiću" da sredimo i da bude u voznom stanju. To je naš zadatak, a ne - videla žaba gde se konji potkivaju, pa digla batak i očekuje i ona potkovicu. Koliko je ta teška potkovica, koliko ona može žabu da otera dole u mulj, to ove na vlasti ne interesuje. Njihov strateški cilj jeste EU, usput koja nas neće i koja nam otima sve što vredi u ovom narodu i ovoj državi.
Tako da je ova priča o restituciji nemoguća, nemoguća. Znam da su ljudi koji očekuju nešto od toga nezadovoljni što ovo čuju, ali ih samo podsećam, petnaestak godina im neko obećava, bio je na vlasti, pa nije to uradio, zašto bi verovali da je to uopšte moguće? I odmah da vam skrenem pažnju, ta vrsta restitucije koja je bila u nekim istočnoevropskim državama i ta mogućnost restitucije kod nas su dve potpuno različite stvari, neuporedive.
Podržavam ove koji su za restituciju samo u jednoj stvari, što se osećaju izigranim, jer ono što pripada njima, po nekim, da kažem, prirodnim zakonima, uzela je mafija danas, legalnim putem. Kako legalnim? Pa, ima neki papir sa kojim se legitimiše. Na tom papiru stoji broj člana, naziv nekog zakona, a član i zakon ukazuju na proces koji se dešavao od 25. januara 2001. do danas i u budućnosti ima da se dešava. Dokle? Dokle god imamo ovakve ljude na vlasti, sa ovakvim interesima, željama i mogućnostima da ovo sprovode.
Znam da je surovo kad se ovo kaže istina, ali od istine ne može da se pobegne. Možemo da se lažemo, možemo da verujemo u laži. Lepo je da očekujemo da nam se nešto dobro desi, ali mi kažite na čemu se zasniva takva pretpostavka i takav osećaj? Na ugašenoj privredi, na velikom broju ljudi koji su bez posla, na neizvesnosti koja donosi svaki dan. Na čemu treba da se gradi optimizam, i da verujemo onima za koje smo apsolutno sigurni, na svojoj koži smo to osetili, da su nas deset godina masno prevarili, a neki pojedinci su u međuvremenu toliko ojačali, da su jači od države.
Izvinite, molim vas, postoji nekoliko sistema oligarha u Srbiji koji su, sa gledišta medija, jači od države, kao javnog servisa koji evropski put traži. Sa gledišta ličnog obezbeđenja su jači. Zašto?
Izvinite, milim vas, od ove naše vojske je ostala garda za sviranje himne kad dođu neki stranci i Kobre koje čuvaju predsednika kad prelazi preko ulice da ga golub ne uneredi. Kažite mi jednu artiljerijsku jedinicu, kažite mi jednu inženjerijsku jedinicu, kažite mi neku jedinicu? Nema je. Kako se to temeljno uništi vojska?
Što se tiče policije, pa vidite i sami, malo-malo pa se uhvati neki policajac. Kakva je ta provera? Ko se zapošljava, da li ovi sa DIF-a? Primi se sa DIF-a , završi neki kurs i odmah postane tamo neki potporučnik, poručnik, major, koji neće ni da obuče uniformu.
Imamo sad situaciju sa policijom, da ljudi ne žele da intervenišu, ne žele da nose uniformu. Želi da radu u policiji, da dobija platu, ali ne želi da nosi pendrek, slobodanku itd. Znate, gde mi to idemo? Čime mi dokazujemo da smo jedna organizovana država? Čime mi dokazujemo da prosperitetna država? Čime mi dokazujemo kako treba čovek da se sutra ponaša i da ne bude sankcionisan? Koji je to sistem vrednosti? To je osnovni problem.
Zato izbegavam već mesecima da ulazim u ovu vašu zamršenu igru terminima i tako dalje. To ništa ne znači, ni za zakon ništa ne znači. Apsolutno ništa ne znači za propis, za zakon, znate. Očekujem da se od svakog propisa koji naravno treba da bude što savršeniji, ugradi mehanizam koji garantuje da će taj zakon da sprovede na objektivan, nepristrastan način.
Taj deo ne postoji. Ne postoji, zašto? Verovatno, problem postoji sa sirovinskim sastavom materijala koji treba da primeni te odredbe.
Vidite, malo-malo pa se nešto dešava. I da vas podsetim da ne biste bili blaženi u neznanju. Godine 2003, ova poslanička grupa je prozivala Mariju Rašetu Vukosavljević. Vi ste se našli 2010. godine da dižete optužnicu. Verovatno nije prihvatila nešto što ste je u međuvremenu uslovljavali.
Što se tiče objektivne primene propisa, pa ni vi ne možete u to da verujete. Sedam godina je prošlo ljudi. Da vam ne pričam o drugim aferama koje smo ovde otvarali. Te Krišto, te ovaj, te onaj. Svakodnevno neka afera sa nekim zvučnim nadimkom, a nadimak odgovara upravo opisuje kakva nam je vlast. Krišto, vlast, Krišto.

Gospođo Đukić Dejanović, jedna kratka replika, ne više zbog mene, ovo je bilo stvarno kratko. To je karakteristika, nije to problem, znam kada Otpor priča ko progovara iz stomaka.
Javio sam se da zaštitim vas iz SPS. Evo zbog čega. Pre 10 godina, u ovo vreme, u zgradi Narodne skupštine, onoj dole, intenzivno su se vodili razgovori oko prelazne Vlade po sistemu trijumvirata. Da vas podsetim, tada vam je neko pretio, pitajte Goricu Gajević, Zorana Anđelkovića ko je pretio, šta je rekao itd. Ne želim sada da ulazim u te detalje, to su već i knjige objavile, da podsetim samo onako, da se zna.
Znate, ovde se vrši svojevrsna zamena teza. Osećam da postoji jedan deo DS koji jednostavno krijući plače zašto je Boris Tadić prihvatio koaliciju sa SPS, penzionerima. Tu stvarno ne mogu da pomognem, znate.
Nemam rame za plakanje za tu vrstu razočarenja. Zašto? Nije to moja dužnost. Svako pravi koalicije prema nekom svom izboru, uostalom, to će birači da kažu.
Ali, već dve godine sve ono što bi neko hteo da stavi na račun i da kažem da pljune SPS, uzdrži se u zadnjem trenutku. Videli ste i sami. Uzdrži se, pa neće da proguta to nego ga tu kipuje pored sebe i gleda da ubaci SRS u tu priču. Svi znaju da SRS nema veze sa tom pričom. Ali, to je jedna operacija fokusiranja, kao što je bilo fokusirano na Miloševića da je on izvor kompletnog zla na planeti Zemlji, pa su napravili motivaciju, itd.
Evo, posle 10 godina ništa vam nije kriv Slobodan Milošević. Svima je jasno da ništa nije kriv. Ali, juče smo čuli ko je prenosio kako pare.

I ovaj član, i ovi amandmani, i ove diskusije upravo pokazuju ono što sam pre nekoliko sati rekao, da imamo pogrešan naziv zakona. Ovo treba ipak da bude zakon o fiskalnom sistemu ili fiskalnoj politici, jer ako bismo rekli – zakon o budžetskom sistemu, izvinite molim vas, kakve veze ima usklađivanje penzija sa budžetskim sistemom? Nema nikakve.
Neću da koristim ovu argumentaciju, pogotovo ne onu koju je detaljno izložio Dejan Mirović, ali samo da skrenem pažnju javnosti na sledeće. U Evropi se štrajkuje ovih dana zato što je neka vlada rekla da neće doći do rasta plata u javnom sektoru, i to u državi gde je godišnja inflacija ispod 1%. Uporedite ta dva podatka.
Neki demonstriraju i štrajkuju zbog toga što su im poslodavci rekli da će se smanjiti bonus, a u tim državama je inflacija oko 1%. Inflacija 1%, oni poznaju kategoriju rast ličnih primanja, ušli su u tu kategoriju, država da to smiri malo, da promoviše štednju, a narod se pobunio. Zašto ovo pričam? Da bi ova situacija bila jasnija.
Mislim da ovo što se amandmanom traži da se promeni ne treba da postoji u ovom zakonu. Zašto? Prosečna penzija je samo obračunska kategorija i ništa više. Pravo na penziju je lično pravo. Usklađivanje penzija, bez obzira koji kriterijum da se koristi, mora da se reguliše materijalnim propisom, propisom koji reguliše penzijsko-invalidsko osiguranje.
Ko je ovlastio nekoga da se meša na posredan način, ovako bezobrazno kao što se radi ovim članom i kaže se: od 2013. do 2015. godine i unose neke kategorije, poput prosečne penzije, rast potrošačkih cena, procenat rasta iznad 4% bruto društvenog proizvoda, a mi smo sada za ovu godinu 1,5%, tako kažu, pa neka sledeće godine bude 1,7, pa one tamo, 2013. i neće doći do 4. Šta onda? Potrošili smo snagu u pogrešnom propisu, da regulišemo nešto što pripada čoveku.
Jutros sam vam ukazao na jedan dobar način kako ovo možete da sanirate. Ne dirajte novčanu masu, ne dirajte penzije, smanjite kurs. Neka evro bude 70 dinara i svi ćemo biti zadovoljni. Ako su mogle besplatne akcije od 1.000 evra da koštaju 1.700 dinara, čas posla, gospođo Dragutinović, ako niste sposobni, pozovite Mlađana Dinkića i on će to začas da reši.
Šta bi se desilo? Pale bi sve cene. Jer, oni su rekli da cene zavise od kursa evra. Narodna banka Srbije ispunila bi svoju osnovnu funkciju – da garantuje stabilnost cena. Da li je tako? Zašto to ne uradite? Prošle godine ste uzeli tri milijarde dolara od MMF-a. Nikakav ugovor ovde nije ratifikovan i kažete da je to u državnim rezervama da se brani kurs.
Sredstva se nalaze u Americi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, kod njihovih banaka prve kategorije, najveća garancija. Obračunski te pare navodno postoje u ovom sistemu, služe kao garancija da strani investitori i oni koji peru pare u Srbiji neće da propadnu. Šta to nas interesuje? Šta je sa našim penzionerima? Šta je sa našom decom? Zašto ubacujete ove odredbe u ovaj zakon? Ovim odredbama nije mesto u ovom zakonu.
Država ne može da izbegne svoju obavezu da transferiše sredstva iz budžeta prema fondovima obaveznog osiguranja. Zašto? Država je propisala obavezu penzijsko-invalidskog osiguranja, propisala uslove, tih uslova su se pridržavali i zaposleni i poslodavci. Ako nisu hteli, tu je bila država sa svojom represijom.
Sad vi promovišete princip – koliko para, toliko muzike. Koliko se uplate doprinosi, toliko će ići za penzije, a sada hajde da pokažemo veliku solidarnost pa ćemo iz budžeta. Ne. Država je garant. Ona mora da stoji iza toga. Ma koliko da košta, ima da košta. Država mora to da obezbedi.
Gospodin Dejan Mirović vam je objasnio kakva je situacija u SAD, kakva je situacija u Rusiji i dao je jedan vrlo dobar primer što se tiče Italije. Mi doživljavamo taj primer. Zadužujete se za asfalt i za neke stvari da bi što brže ljuljala roba iz Zapadne Evrope, a nijedan kredit niste dobili za otvaranje radnog mesta.
Ja bih rekao – sve što dođe iz inostranstva ili na drugi način, u vidu deviza, da bi se otvorio neki pogon, kako vi kažete - zelena investicija sa zapošljavanjem, e to jeste investicija. Ali, očigledno da tu postoje problemi, pa Mlađan Dinkić svakom strancu koji dođe mora da garantuje odgovarajući broj hiljada maraka za svako mesto koje otvori. Molim vas, gde to ima na kugli zemaljskoj? Nigde ne postoji.
Vi stimulišete stranca i punite mu džepove parama, a on sutra može da digne i da zapali, kao što beše u Vranju, "Jumko" i da ne ređam dalje. U svakom mestu postoji neki "Jumko". Dajete sve neka strana imena, normalan čovek ne može da popamti sve to. Imate pogrešan pravac, pogrešan put. Sve pogrešno radite. Sve namerno radite. Imate svest o tome.
Argentina kad se otkačila smrtonosnog zagrljaja MMF-a, za godinu i po dana stala je na noge. Brazil, takođe. Dajte, vi sada bolje znate kako je u inostranstvu, a ne znate kako je u Srbiji. Sve vi to bolje znate. Evo, deset godina, niko vam nije smetao. I da je hteo da vam smeta, vi biste ga streljali.
Radite sve, sve završavate. Sve što vam se kaže, ne može. Rekosmo Kina, šta reče onaj – mali lekovi za mali ljudi, ne valja. Rusija, kaže, Rusija pukla. Sad četvrti stub, Rusija. Vi znate, ja vama ništa ne verujem iz DOS-a. Znam koja je vaša misija ovde. Molim vas, pitanje usklađivanja penzija u nekom roku, dugom, kratkom, nije materija ovog zakona. Nemate prava da se mešate u to. Zašto? Zato što se radi o ličnom, statusnom pravu koje pripada pojedincu i tako dalje.
Država; država ima obavezu da iz budžeta finansira sve ono što nedostaje fondovima obaveznog osiguranja. Ali, kad je krenula erozija našeg sistema ovde, krenula je 2003. sa Gordanom Matković i prvom reformom. I šta se dešava? Dešava se da, realno, ne samo penzioneri nego sve socijalne kategorije žive u teškoj situaciji.
Sad neko može da kaže, nađite vi neku formulu. Niste dobili pravo deset godina, ne samo da nađete formulu, nego da ostvarite to što ste zamislili i vi ste stvarno to ostvarili, a ovo su posledice.
Znači, začas skinete kurs, ne dirate ništa drugo, ali vam je težak taj posao zato što vi kurs branite samo deviznim rezervama. Nemate robne fondove, nemate kontrolu nad robnim fondovima, nemate carinsku zaštitu. Nemate, normalnu ekonomsku politiku za ovaj prostor. Nemate. Nemate sigurna tržišta.
Neće niko sa vama. Čuli ste šta kažu Rusi. Pa, vi Srbi očekujte od Rusa da budu veći Srbi od Srba. Dogovorite se oko najobičnije rezolucije. Šezdeset i nešto država vas podržava u tome, a onda na petnaest minuta pre sednice Generalne skupštine prihvatite sve što je EU od vas tražila. Šta ste uradili? Šezdeset i nešto država koje su voljne da nam budu partneri ljuljnuli ste im šamar i više nemojte da im se obraćate. Ne mogu da vam veruju. Niko neće da vam veruje. Apsolutno niko neće da veruje.
Danas je Holandija glavna tema. Da li ćemo da idemo prema EU, zavisi od Bramerca i od nekog Fila. Šta zavisi? Pogrešan put. Nemojte tamo da idete, okrenite se izvornim interesima ovog naroda. Verovatno ste pročitali nešto što su demografska istraživanja, kakva je perspektiva ove države, građana koji žive za sledećih dvadeset, trideset godina.
Ako ste pročitali taj dokument, onda će vam biti sve jasno, ali vi ne čitate to. Vi radite po sistemu - vlast ima tri feudalca, podeljeni su dok se zakrpe ti interesi , dok se neko od vas što pre dodvori nekome sa one strane. Za mene je velika uvreda bila juče da bude Kacin tu i EU, oni slave paljenje Skupštine. Kacin još nije odgovorio šta bi sa onim vojnicima 1991. godine, kad je on bio portparol terorističkih grupa koje su napadale JNA.
Vama to ništa ne smeta, vi se smeškate. Čekate na aerodromu. Kaže – sa njim sam razgovarao kao sa vojnikom, kako reče Tadić.
Skinuli ste krivični prijave i optužnice protiv Solane, da bi mogao da prođe ovde i da bude persona grata, a on naredio bombardovanje i ubistva. To je vaša politika. Vi to morate da sledite. Vi ne vidite građanina, ne vidite ovaj narod, ne vidite našu privredu, ne vidite naše interese.
Mene uopšte ne čudi, znam podnosioce amandmana i Moma i Petronijević su to podneli iz najboljih manira. Zapamtite jedno pravilo, kada neko od poslanika stranaka na vlasti podnosi amandman i Vlada ne usvoji taj amandman, nešto nije u redu. Ne mogu ljudi da istrpe pritisak svog neposrednog okruženja. Ni vi ne možete da istrpite taj pritisak, jer živite u Srbiji, znate kakva je situacija. Ovde je neko iznad Vlade koji stiska, koji komanduje - 126, 126.
Ovim odredbama nije mesto u Zakonu o budžetskom sistemu. Mislite da ovaj član treba da reguliše nešto što je nekada bilo. Rezolucija o društvenom i ekonomskom razvoju za pet godina ili za godinu dana, gde se daju neke projekcije itd. Zato sam vam i reko da neću da uđem na vaš teren termina, da vi držite nekom predavanje o terminima. Držite predavanja o svakodnevnom životu.

Gospodine Novakoviću, povodom ovog predloga zakona moram da krenem od početka da bi većina to možda bolje shvatila. Što se tiče građana, njima je sve jasno.
Da krenemo od prve stvari. Učili smo u školi da su dva plus dva četiri, ali nam učitelji nisu rekli da to što je dva plus dva je rezultat dogovora i to je dogovor koji važi i koji se poštuje.
Sada imamo drugu temu, da li je i u drugim oblastima moguće da se naprave dogovori, da se ti dogovori poštuju, pa kada se to poštuje, onda se veruje u nešto i tu nastaje veliki problem.
Samo da vas podsetim, reforma budžetskog sistema je krenula od 2001. godine u onoj zgradi tamo, počeo je Božidar Đelić, bilo je govora o prvom najboljem proevropskom zakonu. Verovao Đelić, verovala većina, verovali građani.
Promenila se ta vlast, došla je neka druga, takođe DOS-ova, doneo se novi zakon, odnosno posle nekoliko promena u koje je opet neka većina verovala, pa građani verovali, pa svi mi verovali da je to baš proevropsko i 2009. godine je donet novi zakon, proevropski, verovali, građani verovali, svi verovali.
Sada se dolazi sa jednim tekstom izmena i dopuna Zakona, kunu se da ne može da bude evropskije od ovoga, ubacili nam neke termine kao da nas polakome, to nešto mnogo znači, kao što su neki termini nekada bili kapacitet, nevladine organizacije, sigurne kuće, svašta nešto, ali to mnogo evropski zvuči i sada ćete vi da verujete i svi građani da veruju, a verovali ste kada se donosio Zakon o javnom dugu, verovali, verovali i verovali.
Šta se desilo? Uvek se dolazi ovde sa zahtevom da treba da se veruje u nešto novo. Neki će da pocrkaju verujući, mislim pre svega na najobičnije, ne mislim na one koji predlažu i traže od nas da verujemo. U šta mi treba da verujemo? Mi treba da verujemo da, kada se napravi jedna tročlana komisija kao svojevrsni paradržavni organ, da će ona biti mnogo bolja i kvalitetnija od Narodne skupštine, od revizora, od Ministarstva finansija, od Vlade, od Poreske uprave, od MMF, od Svetske banke, OTP banke, Hipo–Alpe-Adria, Čupićeva, Sanaderova, izvinjavam se, ali je važno da vi verujete.
Pošto vas 126 veruje, vas 126 je u prilici da stvori obavezu svima nama, a vi u suštini ne verujete.
Voli, ne voli. Da bi se verovanje potkrepilo, predlagač se setio jedne čuvene rečenice: "Iskustvo velikog broja zemalja je pokazalo da je zakon najbolji okvir koji će obavezati kreatore ekonomske politike da poštovanjem fiskalnih pravila vode odgovornu, dugoročno održivu fiskalnu politiku".
Predlagač je izmislio da je zakon to sredstvo, zamislite. Nema ništa bez zakona, a da li se primenjuju zakoni? Miloš Radulović vam je pročitao, odgovoran za primenu zakona daje objašnjenje da nije odgovoran za primenu zakona. Da li je to moguće? Moguće je. Zašto? Ima 126.
Dok je bilo Savezne skupštine, u Veću građana bio je čuveni Radoman Božović, rekao je "kad vidim 70 ruku u vazduhu proglasiću zemljinu kuglu da je kocka". U čemu se vi razlikujete od Radomana Božovića? Verovatno u broju cipela, mora i neka druga razlika da postoji. Ne postoji, isti ste, potpuno ste isti. Samo je problem taj što ste zapalili Skupštinu. Samo je taj problem što ste zapalili Skupštinu i napravili još veći trošak. Potpuno isti.
Zamislite šta se kaže dalje: "Značajno povećanje fiskalnih deficita i javnog duga tokom poslednje krize dodatno je istaklo potrebu da se vodi ekonomska politika kako po monetarnim, tako i po fiskalnim pravilima". Zar to nije pravilo od kad pamtiveka i otkad je države?
Šta je sad, svetska ekonomska kriza vam je kriva? Pre početka svetske ekonomske krize imali ste ministra finansija najboljeg na svetu. Zalagao sam se da ga izvezemo u Ameriku da sredi njihove finansije. Napravio je budžetski suficit. Kako jedanput suficit, druge godine deficit? Čime se igrate? Nemam problema sa vašim verovanjem, nemam problema ni sa mojim, ne verujem vam. Ali kada kažete – zakon, neko se uplaši zato što iza reči zakon stoje i prava, i obaveze i odgovornosti.
Dalje, mora ovo da se radi, kaže, veruju da mora da se radi. U Republici Srpskoj EU potopljena skroz. Svi koji su pričali Republika Srpska, štitimo je, dobili izbore. Niko nije smeo da pomene EU, jer bi dobio nulu. Jedan ko je pomenuo dobio nulu.
Tražite ovaj zakon jer treba da ispunite zahtev, jer su postavljeni neki uslovi za ulazak u monetarnu uniju. Odakle vama ideja da mi ulazimo u monetarnu uniju? Evropska unija ne želi da ima evro. Jeste li videli koliko država ne želi evro kao svoje sredstvo plaćanja? Idite u Škotsku, idite u Veliku Britaniju, neće da čuju za evro, oni ne znaju šta je evro. Ko je vas ovlastio da nam najavljujete evrozonu? Smešno.
Kada ste glasali za monetarnu uniju, poštovani građani Republike Srbije? Iz EU čujete da neke države treba da napuste evrozonu da bi očuvale svoju privredu, i svoju ekonomiju i svoju socijalu. Teraju nas u propast ovi i traže da verujemo. Nastradao je onaj ko njima veruje. Ne verujem im i imam i razloga.
Kaže: "Vlada je vodila fiskalnu politiku u skladu sa pravilima". Kako ste to vodili u skladu sa pravilima? Sve opštine prezadužene. Sve prezadužene. Država prezadužena. Pričate o nekim mastrihtskim kriterijumima do 5% deficitarnog finansiranja. Koliko je država u EU probilo to?
Države koje su članice EU, prema pravilima EU i standardima, ponašaju se po sistemu: šta im odgovara primenjuju, šta im ne odgovara ne primenjuju. Francuzi su zaključili da ne mogu da trpe neke građane EU iz drugih država, pa su deportovali, u Italiji planiraju zakon o deportaciji.
Svako brani svoju ekonomiju i svoj privredni prostor na način kako smatra da najbolje može da zaštiti svoje interese. To ne stvara nikakve potrese u EU, zato što oni koji su članovi EU ne veruju u EU kao što ovi naši veruju ili ovi njihovi, pošto moji nisu i traže od građana da veruju.
Dalje, kaže se da se u nekim odredbama predlaže da je za sprovođenje fiskalne politike odgovorna Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti. I do sada je uvek bila odgovorna Vlada, samo što niko iz Vlade nije otišao u zatvor.
Onda se postavlja pitanje – kakva je odgovornost Vlade, pred kim odgovara Vlada? Pred Narodnom skupštinom. Ovde vas ima 126. Vi ste u stanju i nogama i rukama da izglasate sve najlepše i da Mirko Cvetković ima 17 godina. I to možete da izglasate.
Gde je ta odgovornost? Veruje se da zakon propisuje odgovornost, treba da se odgovara pred Narodnom skupštinom, ali u Narodnoj skupštini ne važi princip da su dva i dva četiri. Nema empirije, ima samo parcijalnih interesa.
Građani Srbije, organizovani kriminal drži sve poluge vlasti. Od 2001. godine organizovani kriminal je dobio svoju vladu i ima da finansira i stranke na vlasti i pojedine stranke opozicije, jer njih baš briga ko će biti na vlasti, a od vas se traži da verujete.
U šta da verujete? Proevropske tipove koji na šest meseci menjaju zakone? Ko to primenjuje te zakone, kakav je supstrat ljudi koji primenjuju te zakone? Nevladine organizacije, nezavisna regulatorna tela, samo šteta za državu.
Kakva ste vi Vlada kada predlažete da vas kontroliše neko sa ulice? Fiskalni savet – kakva je to institucija? Šta je to, Agencija za duvan? O čemu vi razmišljate? Što fiskalni savet niste uveli pre deset godina? Nije bio evropski standard? Kad se to promenio evropski standard? Mi treba da verujemo? Verovanje, ludom radovanje. Svi verujemo. U šta verujemo, da će vrana vrani oči da vadi? Kad se to desilo?
Nadam se da ću imati prilike i po amandmanima malo da vas podsetimo da ne treba verovati. Jedne godine deficit, druge suficit. Naruči kako hoćeš. Da li ste bolje živeli sa deficitom ili suficitom? Ko je bolje živeo?
Rasprodali ste sve. Ima jedna lepa izreka koja kaže: prodaj, potroši, zaduži. Verujte da će Vlada Mirka Cvetkovića da vas izvadi iz krize. Ko još veruje u to? Bilbordi, TV spotovi, ko još veruje? Da bi neko verovao u nešto, on mora da ima makar elementarno pokriće, mora neka referenca, mora nešto da postoji. Šta kod vas postoji? Tresla se gora, rodio se miš.
Šta je napravila DRI? Koje su konsekvence? Neće biti ništa. Zašto? Zato što nekome to ne odgovara. Taj kome ne odgovara vlada Srbijom, a ne vlada ni Mirko Cvetković, ni Boris Tadić, pogotovo ne Narodna skupština, jer svako može da uradi šta god hoće sa Narodnom skupštinom, a neki čak mogu i da je zapale.
Nadam se da ćete sutra doći sa šibicama da palite ovu zgradu, vi koji ste je palili 2000. godine, jer i vi treba da budete nezadovoljni, niste vi palili ovu skupštinu u verovanju da će samo neki da lepo žive. Ali, nećete, nafatirali ste se na duši ovog naroda.

Gospođo Čomić, koliko imam vremena?
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi ima vaša poslanička grupa.)
Dobro, dovoljno je. Pa, žuri se ljudima, da se na vreme skupe.
Mladi Mladen Mladenović je došao u neverovatno dobru poziciju. Gotovo istog dana se odlučuje o njemu, o guverneru Dejanu Šoškiću, o sudijama koje se biraju na mandatni period od tri godine, o zamenicima javnog tužioca, o predsedniku Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Verovatno taj mladi čovek nije mogao ni da sanja koliko će biti značajan dan njegovog izbora. No, da se vratimo na ovu temu.
Vidite, kad se bira funkcioner u Službi Narodne skupštine, a ne radi se o poslaniku, onda se smatra da to nije politička tema. Nažalost, to jeste politička tema i mislim da mnogo malo imam prava da pričam o tome, a imam mnogo više obaveze, zato što u ovoj istoj klupi sedim od 3. februara 1993. godine. Od tada se na ovaj način borim za parlamentarizam, a on u suštini znači da se čuju sve moguće alternative, pa neka građani biraju alternative. Naravno, i u okviru teme i u okviru onog što predstavlja politički trenutak i što interesuje građane.
Pošto je neminovno otvorena tema broja zaposlenih, stvarno moram da skrenem pažnju da je 2000. godine Republička skupština imala ispod 100 zaposlenih, a danas je to, prema nekim podacima, 360. Verovatno je jedan broj i preuzet kad je došlo do rasturanja državne zajednice. Moram takođe da skrenem pažnju da je nekad služba i Narodne skupštine i Savezne skupštine bila ne samo tako organizovana, nego je imala i ta ovlašćenja da i Vladi i ministrima i poslaničkim grupama i narodnim poslanicima ukaže na nešto što ne može da prođe u ovim dokumentima i aktima koji se usvajaju u Narodnoj skupštini.
Danas su službe postali nemi posmatrači. Vi ste do neverovatnih razmera razvili službu za saradnju sa EU, o čemu su moji prethodnici takođe pričali, a da pri tom mi uopšte ne znamo koja je svrha tih radnih mesta. Svi koji su bili u delegaciji i putovali u inostranstvo, videli su sa kojim su elementarnim problemima bili suočeni da bi došli do te lokacije gde se održava neki međunarodni skup. Ali, da ne pričam o tome, to je vama dobro poznato.
Neću da pričam ni o tome da je Narodna skupština, po obećanju predsednika Slavice Đukić Dejanović dve i po godine meni dužna odgovor na pitanje da li je Mlađan Dinkić bio u pravu kada je pravio zapisnik o renoviranju ove zgrade i zloupotrebama sredstava. Neću više da tražim, dve i po godine čekam odgovor na to pitanje, a znam odgovor.
Samo da vas podsetim da mi imamo razloga da sumnjamo u ovo što radimo, a evo i dokaza. Ovde imam spisak viška radnika u lokalnim samoupravama. Sećate se da ste se prošle godine kleli u to da ispunjavate uslove prema MMF-u. Mi još nemamo informaciju šta je učinjeno. Mi još nemamo informaciju koliko je neracionalnih tačaka ugašeno, zatvoreno. I znamo zašto nema tog odgovora, kao što znamo i zašto smo se preselili u ovu zgradu. Jednostavno, nekim visokim državnim funkcionerima ne odgovara da sa dva metra razdaljine, a tolika je u onoj zgradi razdaljina između govornice i prvog reda, slušaju poslanike, već kad se kojim slučajem pojave u Narodnoj skupštini, žele da to bude pristojna razdaljina.
Rekoste ''mi'' i ''vi'' i napraviste osnovnu grešku. U Skupštini ne treba da postoji podela poslanika na "mi" i "vi", mi na vlasti, vi u opoziciji, ali to mene ne čudi kada DS vedri i oblači u zemlji.
Podsećam vas na vreme kada je Anđelka bila sekretar Narodne skupštine, u onoj zgradi tamo. Mora javnost da zna, ako je bila potrebna fotokopija ovog najobičnijeg papira, sekretar je bio ovlašćen da parafira da bi to moglo da se fotokopira. Skupštinskim autom da odete do stranke da uzmete neki dokument koji vam je važan za raspravu, to je bila nemoguća varijanta.
Sa gledišta parlamentarizma, moram da kažem da je nastupio jedan kudikamo bolji period dok je bio predsednik Narodne skupštine Predrag Marković. Ipak je bilo nekog poštovanja. Skupština je bila poprilična efikasna, ali su svi imali mogućnosti da kažu. Nije bilo opomena, nije bilo otimanja reči, nije bilo izbacivanja poslanika, nije bilo krađe mandata, nije bilo nasilnog ostvarivanja neke prividne većine u Parlamentu.
Demokratska stranka kao svog velikog neprijatelja ima parlamentarizam i zato ste se dokazali ovih nekoliko godina da ste praktično poništili neke tekovine parlamentarizma.
Prošli put sam vam, malo u šali ali u velikoj zbilji, rekao –poslovnik iz 1991. godine je bio najbolji poslovnik. Svi ste ga kasnije oktroisali i doveli do ove situacije, da Poslovnik postaje više pravilnik o disciplinskoj odgovornosti nego nešto što ima skroman broj odredbi koji uređuju elementarni red, da se omogući svakome da priča. Nažalost, i predsednik Skupštine nije prvi među jednakima, nego je postao nešto mnogo više, mnogo iznad toga.
Nažalost, nekada je bilo nemoguće, a danas se ovde priča o gospodinu Bagziju, o gospodinu Legiji, o gospodinu Čumetu, o gospodinu Stanku Subotiću Canetu. O gospodi. Da vas podsetim, 2001. godine Vojislav Šešelj je napisao knjigu "Cane Žabac, kralj duvanske mafije". Tužili su ga i Stanko Subotić i Jovica Stanišić. Zoran Đinđić je tražio od javnog tužioca da pokrene postupak protiv Vojislava Šešelja zbog širenja lažnih vesti. I, samo da vas podsetim, još uvek je na snazi poternica koju ste vi raspisali protiv Stanka Subotića Caneta. Što ste onda izbacivali Vojislava Šešelja 2001. godine iz Narodne skupštine? Šta je on to pogrešio? Bio je pre vas u mogućnosti da kaže istinu ili je možda mnogo bolje nego vi znao ko ste i šta ste?
Znate, ovde se postavljaju mnoga pitanja na koja javnost očekuje odgovor. Todorović je verovatno godinu dana mahao papirima o neprimereno visokim platama u Državnoj lutriji, Aerodromu i ređao, ređao, ređao... Tek onog momenta kada ste zaključili da možete malo da se okoristite, otvorili ste podatke, pa je verovatno na neki način smireno to što je gospodin Todorović pokušao.
Gospodin Todorović je i na Odboru za bezbednost pokušao neke stvari. Odmah ste ga smenili, da biste posle samo tri dana vi zvanično tražili da se na Odboru razmatra ono zbog čega je Todorović smenjen.
To je to shvatanje demokratije. Ja to neki put onako u šali kažem, bez namere da bilo koga vređam, ali izgleda da je prvo nastao Mićunović, pa amebe, pa demokrate, pa je onda Čarls Darvin došao do zaključka da postoji evolucija.
Ne možete tako da tretirate demokratiju. Kada bih vam sad postavio pitanje, znam da biste vi poskakali, ali ja ne mogu da budem Sveti Sava unutar DS-a, da vas mirim. Ako "Pres" drži pod svojom kontrolom gospodin Đilas (o tome su svi pričali u Narodnoj skupštini i svi dobili opomene; Markićević je, jadnik, čak dobio pretnju), ako u tim novinama piše da je porodica Borisa Tadića bila na Brionima o trošku hrvatske vlade, vila ''Jadranka'', kome da verujemo iz DS-a – Borisu Tadiću ili Đilasu? Ako to postavimo kao pitanje, mi smo nepristojni, mi smo primitivni, mi nismo u temi, mi izazivamo nešto. Pa, dogovorite se, ljudi, unutar vaše stranke.
Mi imamo našu ideologiju i zato smo poprilično nepogrešivi, zato što se rukovodimo ideologijom. Molim vas, juče se objavljuje – Jelašić ide za guvernera Narodne banke Mađarske. Prekjuče vest – guverner centralne banke Kosova uhapšen. Molim vas, vi omogućavate lažnoj državi da demonstrira znake državnosti i poštovanja prava. Mislio sam da će da uzme ovu štedionicu, odnosno menjačnicu iz Mađarske, što se po Vojvodini rasprostrla. Vi ne vodite sistem. Vas rukovodi princip – što gore, to bolje. Kome je bolje? Kažite kome je bolje. E, to je naš problem.
Naravno, ne želim da dovodim u pitanje integritet gospodina Mladena Mladenovića, ali nešto nije dobro uređeno. (Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću. Privedite kraju.) Nećete rešiti ni novim poslovnikom, a to je ta relacija Administrativni odbor – predsednik… (Isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, izvinite, koliko mi imamo vremena? (Predsedavajuća: Ukupno vreme SRS je 67.12 minuta.) Mašala, fino.
Na početku moram samo da podsetim, gospođo Čomić, na sve ono šta smo radili kada je u pitanju ova transformacija ili usaglašavanje rada i organizacije naših sudova i tužilaštva s novim Ustavom Republike Srbije.
Negde krajem 2008. godine smo izneli vrlo argumentovane kritike na sve ono što se radi u Visokom savetu sudstva i ovom tužilačkom veću. Sećate se, bilo je to u onoj zgradi. Naravno, nismo mi ni očekivali od većine da će da bude blagonaklona, da će to da im dođe do mozga, da počnu da razmišljaju o tome, ali je posle nekoliko meseci došla oštra šamarčina od ovih iz inostranstva koji vas prate.
Ne bih hteo sad da ponavljam tu argumentaciju, pošto su oni ponovili ono što smo mi pričali, da ne shvatite sada da smo mi u koaliciji. Ne daj bože da smo s njima u koaliciji. Znači, odmah da napravim neku ogradu. Vrlo često se desi ta podudarnost nekih stavova, ali ona je samo zbog snage naših argumenata, ne zbog toga što delimo iste vrednosti i isto mišljenje. Tako da, kada oni nekoga napadaju, meni prosto dođe da branim tog čoveka, jer mnogo bolje znam šta je Evropska komisija, šta je EU i kako oni funkcionišu i razmišljaju.
No, ipak moram, zbog građana Republike Srbije, da ukažem na ovo stanje u našem pravosuđu. Došlo je do neke transformacije, a efekti posle skoro godinu dana su poprilično negativni. Ko kaže da su ti rezultati negativni?
Kaže zvanična statistika, kažu građani koji se obraćaju sudovima da bi zaštitili svoja prava i ostvarili neki svoj interes, kažu advokati, kažu sudije (kako oni koji su prošli taj nazovi reizbor, tako i oni koji nisu), a na sličan način komentarišu i ovi iz tužilaštva. Doduše, kad je u pitanju tužilaštvo, uvek to treba prihvatiti s rezervom, pošto je hijerarhija tamo oduvek bila prisutna.
Evo, gospodin Ostojić je ovde. Sećate se, gospodine Ristiću, 2003. godine, kada ste ekspresno sklonili s mesta predsednika Vrhovnog suda Leposavu Karamarković i Srđana ili Sinišu, onog republičkog javnog tužioca. Zbog gospodina Ostojića smo morali, u onoj zgradi, da menjamo zakon, da bismo ga izabrali za republičkog javnog tužioca. To je odnos DOS-a i DS-a prema propisima, prema funkcionisanju vlasti. Sećate se, pretpostavljam, Sonja Brkić je došla na mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospodin Ostojić je izabran za republičkog javnog tužioca iako nije ispunjavao uslove, pa smo morali da menjamo zakon.
Znači, Demokratska stranka je, kako da vam kažem, merilo. Ona baždari, kao kada se na pijacu ponese kantar, pa mora da dobije onaj pečat – kad dobije pečat, onda je tačno da je kilo kilo. Tako DS funkcioniše. Nadam se da ću povodom sledeće tačke dnevnog reda mnogo više da vas podsetim na ono što je bilo 2003, 2004. godine itd., ali sada da se vratimo na ovo.
Znači, Ustav je rekao… A glasao sam za Ustav, odmah da znate, za razliku od onih drugih, koji ne prihvataju. Ima nekih stvari koje mi se ne sviđaju, nikad mi se nisu ni sviđale, ali glasao sam, podržavam. Nema nikakvih problema, ne sporim ništa. Ali po Ustavu, i to baš po ovom članu koji ste naveli kod sudija i kod tužilaca, Narodna skupština praktično rešava o pripravnicima, ljudima koji se prvi put biraju na mesto sudije i zamenika tužioca, a ovi profesionalni organi, po Ustavu, odlučuju o nečemu što je kasnije stalnost te sudijske funkcije.
Ne sporim da su bile dobre želje da se to na ovaj način reguliše, da ipak u prvi plan dođe struka. Međutim, vidim da je napravljena velika greška. A imam pravo da komentarišem to, pogotovo što nije zabranjeno kritikovati neka rešenja. Kada kritikujem, uvek kritikujem sa namerom da tražimo bolja rešenja.
Morali bi građani Srbije da znaju da, bez obzira šta oni misle pod uticajem novinara i medija o Narodnoj skupštini, ali ona je jedini organ koji ima legitimitet. Iz legitimiteta Narodne skupštine svi drugi crpe i legitimitet i legalitet. Tu su i sudije i tužioci, tu su i neki drugi državni organi u svim granama vlasti. Država svoj kontinuitet pre svega obezbeđuje preko Narodne skupštine i izbora koji se održavaju u tačno određenim vremenskim rokovima.
Znate, mi sad biramo praktično pripravnike. U biografijama imate predložene kandidate od 42 i 46 godina (onako letimično, a verovatno ima neko i stariji). Znači, bliži su penziji nego nekoj profesionalnoj karijeri. E, vidite, o tome razmatra Narodna skupština, a o tome da neko sa 32 godine dobije stalnost razmatra sudski i tužilački kružok.
Sada da vašu pažnju usmerim na neke stvari koje su interesantne, na to kako se opisuje da su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Evo, uzeću primer kod zamenika javnog tužioca, a slično je i kod ovih za sudije. Kaže: ''Veoma uspešan student, nastavio je da se stručno usavršava i učestvuje na brojnim seminarima''.
Učestvovanje na brojnim seminarima. Što se mene tiče, kad neko ko završi fakultet svake godine ide na seminare, to znači da je bio loš ne samo student, nego i loš đak. Mora stalno da obnavlja znanje. Normalan čovek završi školu, čita, obrazuje se sam, a ovi moraju na seminare. Da li su oni turistički ili stručni, to nije bitno, ali se peru pare od Kopaonika, preko Zlatibora i nekih banja, do Budve.
Kaže: ''U cilju stručnog usavršavanja pohađala je seminare u organizaciji Pravosudnog centra, Akademije evropskog prava, Ministarstva pravde i pokazala da je odgovorna i kvalitetno obavlja poverene poslove''. Gde nađoste ovo, molim vas? Za ovu neću da glasam za živu glavu. Akademija evropskog prava – da l' to pravo uopšte postoji? Postoji kod Aleksandre Jerkov, ona je magistar evropskih nauka, tako piše na sajtu.
Za jednog kandidata kažete: ''Pokazao je visok stepen stručnosti, ambicije, kao i interesovanja za dodatnim usavršavanjem, preciznost, pismenost odluka na kojima je radio''. Pismenost odluka na kojima je radio – znači zapeta, tačka, interpunkcija... Zna pravopis i gramatiku, sve je u redu.
Za sledećeg kandidata kažete: ''Prati sudsku praksu i umešno se služi pravnom terminologijom''. Zamislite čudo, on prati sudsku praksu. E taj nam je potreban u Narodnoj skupštini, ekspert za pravnu terminologiju. Tog obavezno da predložite ovde za zamenika generalnog sekretara.
Za sledećeg kandidata ste napisali: ''U mišljenju koje je pribavljeno od Advokatske komore Čačka ističe se da je reč o kandidatu koji ispunjava uslove...'' Šta ste vi utvrđivali? Pitali ste kolege iz Advokatske komore. Pa, naravno da im odgovara.
E, sad kandidat od 42 godine. Kažete: ''Savesno učestvuje u postupku usvajanja novih znanja i primeni novih ovlašćenja, prihvata stručno usavršavanje i obuku''. Savesnost u postupku usvajanja novih znanja – ko ovo napisa, ljudi moji? I, zamislite, prihvata stručno usavršavanje i obuku. Znači, neki se opiru, ova se ne opire, ova pristaje. I, pošto pristaje, prošla je. Slađana. Blago nama.
Sledeći kandidat. Bole, to je tvoja kategorija tamo, vidim da je Niš. Kaže: ''Sednica svih sudija dala je jednoglasno mišljenje da kandidat ispunjava sve kriterijume''. Veće tužilaca? Pa, vi niste potrebni. Sve sudije su rekle da ispunjava uslove. ''Pokazuje spremnost da napreduje, stručno se usavršava i obučava''. Zamislite, pokazuje spremnost da napreduje. Znači, vi iz Republičkog javnog tužilaštva, pošto je ovo kandidat za Apelaciono, drma vam se. Ona napreduje, više je Republičko javno tužilaštvo. Stručno se usavršava i obučava, zamislite.
Kaže se za sledećeg kandidata: ''Maksimalno je ažuran i trudi se''. Znači, vi imate tamo neke koji se ne trude. Dalje: ''Spremna je da se stručno usavršava i obučava, učestvovala je na brojnim seminarima i objavljivala stručne radove u biltenima tužilaštva''. A za ovu našu Ljubicu rekli su: ''Reč je o pouzdanom kandidatu''.
Koga vi vređate ovim stvarima što radite? Namerno nisam govorio o kojim kandidatima se radi, iz jednog prostog razloga, što u ovoj grupi koju ste predložili da se prvi put biraju za sudije ima i onih koji su dugo, dugo godina bili sudije za prekršaje. Znate i sami da zbog ove transformacije praktično sve sudije za prekršaje idu na ovaj izbor. Tu se nalaze ljudi sa iskustvom i od devet, 12 i više godina. Ukoliko oni nisu do sada bili predmet interesovanja i razrešenja, pa ako je neko 12 godina mogao da bude sudija za prekršaje i da donosi toliko stotina rešenja i da kažnjava ljude i da utvrđuje njihovu prekršajnu odgovornost, verovatno da ispunjavaju ove zakonom i Ustavom propisane uslove za izbor na ove funkcije.
Međutim, vidite i sami, neko u Srbiji pokušava da karikira nešto što postoji u EU, a to što tamo postoji u nekoj zemlji već 150 godina i rezultat je njihove tradicije i njihove prakse, to ne znači da i u Srbiji treba to prepisati i da će to dati iste rezultate kao tamo. Vi, jednostavno, pokušavate da oponašate nešto. Ako može u Francuskoj, zašto ne bi moglo i u Srbiji? Ako može u Nemačkoj i Italiji, zašto ne bi moglo i u Srbiji?
Znate, tamo postoji nešto što možda nije uvek u zakonu, ali postoji kao standard. Kao standard koji se podrazumeva i nema potrebe da bude u nekom propisu. Nažalost, u Srbiji, dok se ne uteramo u taj neki red, koji nama odgovara, ne toliko interesno, nego sa gledišta sistema vrednosti, da svako još ujutru, kad se probudi, zna koji sistem vrednosti važi u Srbiji (u hodniku zgrade, u liftu, na ulici, na radnom mestu, na bilo kom mestu), kada to bude kod nas opšteprihvaćen sistem vrednosti, onda možemo nešto da ''karikiramo'', da ličimo na nešto.
Vi ništa niste uradili upravo na tom sistemu vrednosti. Napravili ste nešto što je oklop, što je forma, ali ta forma ne zadovoljava suštinu. A građani se javljaju sudovima zbog suštine, ne zbog forme. Vi ste toliko daleko otišli, pa ste čak i sudsku taksu protumačili kao veliki prihod države, a to je bilo nešto samo da se evidentira da je neka tužba ili neko obraćanje sudu ozbiljan akt pojedinca. Ne, to je kod vas izvor prihoda.
Naravno, u toj transformaciji mi danas imamo situaciju da Zagorka Dolovac glumi republičkog javnog tužioca. Tamo je Slobodan Radovanović i dalje bog i batina, to vam je verovatno poznato. Slična je situacija i u Vrhovnom kasacionom sudu. I tu postoje sive eminencije, nastale na bazi strategije reforme našeg pravosuđa i niza strategija, a te strategije u sebi podrazumevaju i ono što vi nazivate nekom engleskom rečju, a u našem jeziku se tumači kao posmatranje. Vi ste predmet posmatranja, monitoring. Znači, onaj što je iz Amerike dao pare za transformaciju, a to je valjda sto miliona evra, malo se ugrađuje, ali prati da ta reforma da onaj efekat koji su oni zacrtali, ne koji vi želite. Vi možda i želite dobro, ali ne može dobro da ispadne.
U nastavku nečega što smo juče radili, gde smo demonstrirali visok stepen jedinstva u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije na svakom kvadratnom santimetru naše teritorije, gde su vam ovi sudovi i pravosudni organi na Kosovu i Metohiji? Gde su? Kako branite te teritorije na Kosovu i Metohiji gde Srbi predstavljaju većinu od nasrtaja pravosudnih i drugih organa samoproglašene lažne države Kosovo?
Samo da vas podsetim, pošto ste se probudili sada, juče ste bili izuzetno dobri, pohvaljujem vas, pogotovo kada ste afirmativno pričali o tački 1. predložene odluke, a sinoć sam vas obavestio da je Jeremić, usvajajući amandmane, izbrisao tačku 1, tako da ste džabe pričali. Sve ono što ste pričali, ne važi. Nisam vas ja doveo u tu situaciju, nego ste sami došli u situaciju. Niste bili na vreme obavešteni. Ta se neobaveštenost, tradicionalna, kao sindrom širi ovom zgradom.
Šta je bilo sa tim institucijama na teritoriji Kosova i Metohije? U Narodnoj skupštini Republike Srbije, kad se donose propisi, za svaki propis, onaj ko predlaže, mora da garantuje da će taj propis da se primeni na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Mi to nemamo. Vi ste rekli da je teritorija Kosova i Metohije privremeno okupirana. Onda ste pozvali Euleks krajem 2008. godine. To je misija koja treba da uspostavi vladavinu prava na teritoriji KiM. Ne vladavinu srpskog i srbijanskog prava i Ustava, nego prelaznih institucija, odnosno nezavisnog Kosova.
Oni se godinama pripremaju i u Hrvatskoj i u Sloveniji. I oni pokazuju tendenciju da idu na seminare, da se obučavaju, da se usavršavaju, da primaju nova znanja, da shvataju evropsko pravo. Ne razlikuju se oni tamo od ovih. Vidite, oni su svog guvernera uhapsili, lažne države i njihove lažne centralne banke. Muvao on nešto sa osiguravajućim društvima. Pa onog ministra za telekomunikacije, pa redom. Oni demonstriraju nešto što je ovde nemoguće da se demonstrira.
Ovde država kaže – oprano je milijardu i 350 miliona, a ovi iz tužilaštva kao da ne čitaju novine i ne čitaju zvanične izjave MUP-a itd. Pa, koga ste priveli? Kako je moglo milijardu i 350 miliona da se opere sa navodno Šarićima i da posle bude puj-pike ne važi? S kim je on to bio u koaliciji na vlasti? Imate posebnu Agenciju za sprečavanje pranja novca, imate ovu BIA. Šta radi ta BIA? Ovakva kakva je, nikom nije potrebna. Ili su vas lepo rasporedili svuda. Nekad je bilo Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, samo BIA tera i sve drži pod kontrolom. Zašto? Zato što je mesna nadležnost za Vladu i sve organe u Drugom.
Nemojte da tražite od nas saglasnost za ove vaše ekskurzije, za ove vaše seminare, usvajanje novih znanja. Kakva nova znanja sa našim propisima? Nama su potrebna znanja naših propisa, a ne nečeg drugog.
Ako već pričate o tim evropskim i svetskim propisima, pa što niste malo bolje pripremili ovaj stručni tim koji je zastupao Republiku Srbiju? Što to niste malo bolje pripremili? Cela nacija se sinoć smejala kad su čuli ko je član pravnog tima. Gašo Knežević, pa on je na Pravnom fakultetu primenio nacrt zakona, koji još nije ni usvojen. Vojin Dimitrijević. Još vam je samo falila Sonja Biserko.
Ko će ozbiljno da tumači ovo što radite? Tumači se samo kao magla. Nešto što je realno poraz, vi predstavljate kao veliki uspeh. Dobro, radujte se tom vašem uspehu. Ali zbog koje vajde? Koja je vajda za narod i državu od toga? Koja je vajda od ovoga što radite? Zar niste mogli da nađete neku lepšu reč za ove kandidate, nego – pokazuje pismenost, trudi se? Ajd', ovaj što se trudi, ispalo je da je muško. Da je žensko, mogli bismo svašta da pomislimo. Šta radite ljudi, aman? Država je ozbiljna stvar.
Hvala vam, gospođo Čomić, što mi niste dali opomenu.