To je oblast koja se zove eksproprijacija. Vama više u Vojvodini, osim Zakona o eksproprijaciji, ništa nije ni potrebno. Sve ste zatvorili na teritoriji AP Vojvodine. Dokaz za to se nalazi pre svega u ovom članu, jer pokrajinski organi će da rešavaju i po žalbama protiv rešenja o eksproprijaciji i tu je početak i kraj priče, ako se zna da se eksproprijacija odnosi na nešto što je nepokretnost, da li je zemljište, da li je objekat, da li je nešto što je službenost, vi ste praktično svojinski zatvorili celokupnu priču.
Vama nije ni potreban zakon o javnoj svojini. Nije vam potreban nijedan propis. Vi ste faktički država u državi.
Naravno, tu se nalaze i vaše sudije, vaši sudovi. Vama je još samo potrebno da Bojan Pajtić preuzme DS, kako bi po osnovu poverenih poslova svi građani RS preko budžeta finansirali buduću državu koju pravite na teritoriji AP. Zašto? Zato što se povereni poslovi finansiraju, pre svega, iz budžeta RS. Oni poslovi koje Republika prenosi na AP, sredstva se obezbeđuju u budžetu RS.
Znači, potrebno je samo na sledećim izborima unutar DS Boris Pajtić i Gordana Čomić da zauzmu još bolju poziciju u DS, da se desi još jedna prevara birača, da dođu do pozicija u Vladi RS i sada, kao što se dešava sa Draginom, Dulićem i ostalima, ide seoba kapitala i onda ona beda i jad iz Crne Trave, Pirota, finansiraju osamostaljenje i formiranje nove države na teritoriji RS. To je taj prljavi posao koji radite, ali nemate u tome prijatelja nijednog iz SRS.

SRS od 2001. godine vrlo često je koristila priliku kada se na dnevnom redu nalaze ili kada su se nalazili propisi iz oblasti pravosuđa, a nekada i odluke o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, da ukaže na jedan osmišljen sistem kako se praktično uništava naše pravosuđe i nemam nameru da podsećam i da pravim bilo kakvu retrospektivu šta se sve kao sredstvo koristilo da bi se postigao taj cilj.

Prošle godine u ovo vreme, pa i početkom ove godine smo ukazali na sve propuste novih rešenja iz oblasti propisa koji se tiču ove materije i danas smo došli u situaciju da pričamo o posledicama. Na vreme smo locirali šta su uzroci. Nije nam bilo teško ni da nepogrešivo predvidimo kakve će posledice da budu, pa jedna od tih posledica je i da danas pretežno naši sudovi ne sude, tužilaštva pretežno ne gone, već se samo odlažu pretresi, jer i sudije i tužioci kažu - znate šta, niko ne zna šta će biti od Nove godine. Da li ću više biti sudija ili tužilac. Ne, odlažemo na neodređeno vreme, pa ćemo videti šta će da bude.

Pored jedne pogrešne mreže pravosudnih institucija imamo i pogrešne propise o tome ko treba da predlaže i ko treba da bira nosioce pravosudnih funkcija, pa onda imamo i nešto što, mislio sam da to samo stoji u knjigama kao negativno iskustvo, da nam se čak analogija predstavlja kao vrhunski oblik tumačenja pravne norme.

Odnosi se pre svega na ova dva nepotpuna organa koja su ovlašćena da predlažu i biraju nosioce pravosudnih funkcija. Od 11 članova imaju 10. Praktično, ti organi još nisu napravljeni, ali čuli smo da je neka analogija - ako može Ustavni sud, onda mogu i ovi organi. Međutim, kod Ustavnog suda je Ustavnim zakonom predviđena ta situacija. Ovde ni jednim propisom nije predviđena ta situacija.

No, da se vratimo na ove predložene oblike. Šta se vidi kao motiv ili kao nešto što je rukovodilo prilikom formiranja ovih predloga? Vidimo da postoje praktično dva kriterijuma. Jedan kriterijum je zakonomernost i drugi kriterijum je 126 glasova.

Ovde se promovisalo da sa 126 glasova je moguće sve. Doduše, 1993. godine je bilo moguće sa 70 glasova da se proglasi da je zemljina kugla četvrtasta. Tada je gospodin Božović bio predsedavajući, a 70 glasova je bila potrebna većina da bi se reklo da je nešto izglasano. To je sada 126 glasova i iza 126 glasova se krije praktično apsolutna tačnost.

Jedna je situacija kada se vrši politička diskusija, pa se iznose politički stavovi, što je donekle razumljivo, ali kada se donose neke odluke ili neki propisi, koji imaju osnov u Ustavu ili imaju neophodnu potrebu da se naslanjaju na neka druga zakonska rešenja, onda opet 126 glasova je i kriterijum za tumačenje obaveze i pravne norme.

To je građanima poznato i nemam nameru da ih ubeđujem. Međutim, javlja se i fenomen zakonomernosti. Imamo zakonomernost kada je DS na vlasti, onda ništa nije izvedeno na čistac do kraja. Uvek se ostavlja nešto nezavršeno da bi bio prisutan onaj princip što gore to bolje, rezervna varijanta, nešto se ostavlja, može da se razmatra. Bez namere da ulazim u zakonska rešenja i nesavršenih nekih zakonskih odredbi, o tome ko predlaže, ko bira itd, već polazim od toga da je to svršena stvar, moram da kažem da ova varijanta, gde Vlada predlaže kada su u pitanju tužioci, podseća na ono vreme posle vanrednog stanja.

Samo da vas podsetim, u jednom kratkom periodu je važio propis po kome javne tužioce bira Vlada. Toliko smo imali tu eroziju. Sećam se da je svojevremeno u onoj zgradi Batić predlagao da vratimo na 15 minuta, ako treba, smrtnu kaznu pa da završimo posle posao ponovo. Sećam se i onog vremena kada su penzioneri birani za predsednike okružnih sudova, kada su advokatski pripadnici, sekretari zadruga birani za predsednike sudova, a imali smo i vrlo čudnu situaciju gde je na istoj sednici čovek izabran za sudiju, pa onda i za predsednika suda. Naše pravosuđe je to sve aminovalo, prihvatilo, jer se ne bore za svoj posao. Oni se bore za svoje pozicije. Da to na jednom slikovitom primeru prikažem građanima, kako to funkcioniše DS. Vidite, kada zbog očiglednih zloupotreba od strane trenutno predsedavajućeg i kršenja Poslovnika svoje nezadovoljstvo poslanik manifestuje tako što prebaci cipelu preko stola, to je primitivizam. Ali, kada ministar Krapović prođe ovde, pa udari poslanika SRS, onda nema ni ostavke, ni razrešenja, već Boris Tadić kaže da je to neka zakonomernost.

Pričaću o toj zakonomernosti koja je karakteristična za DS. Ovo pričam zato što su građani napokon shvatili da ste vi vrlo loši vozači ovog autobusa koji se zove Srbija. Vama se autobus poprilično razdvojio. Baška jedna guma, baška druga guma. Sve obaška.

Šta je rukovodilo ove koji su predlagali ove kandidate za ove funkcije i to nepogrešivo mora da se kaže. Prvo, lični interes pojedinih članova ova dva organa. Pre svega mislim na Boška Ristića, Gorana Ćirića i uopšte ovu advokatsku felu koja je nekako ušla u tu kombinaciju. Ako meni ne verujete, idite u Niš, pitajte sudije, tužioce, advokate i građane Niša. Sve što ste dobili kao predlog, a tiče se područja Apelacionog suda Niš, zasnovano je na golom, ličnom interesu Boška Ristića. Posle ćete videti kako je to kombinovano, kako je to pretumbavano.

Dalje, drugi kriterijum koji se javlja jeste politički. Koji je top politički kriterijum? Ove stranke koje su na vlasti u koaliciji, svaka se potrudila da preko svog opštinskog odbora, izvršnog odbora izvrši svojevrsnu sondažu u pojedinim opštinama, gde su sedišta sudova i tužilaštva, da vidi koji su to njihovi kadrovi na koje može da se računa i takve ljude su predložili.

To je glatko prošlo, pa čak je prošao i šef neke kancelarije predsednika Republike, koga smo pre dve godine maltene izbacili iz tužilaštva. Mislim da beše neki Budić, a februara ove godine je podneo ostavku na mesto člana RIK-a. Znači, dovoljno je da budeš u Narodnoj kancelariji kod predsednika Tadića. Nema veze što si pre nekoliko godina izbačen iz Okružnog tužilaštva u Prokuplju. To nikakav problem nije. Morate to da izglasate. Morate, jer se javlja kriterijum 126.

Treći kriterijum koji se javlja je ipak stručnost. To moram da kažem. Koliko vidim, otprilike to su te tri trećine. Tamo gde se obično javljaju, u tom mestu ili u nekom susednom mestu u neposrednoj blizini, da je neko iz tužilaštva izabran za ponovo tužioca, očigledno da se pitala struka, ali oni su mogli samo da prođu zato što DS nije imala bolje kadrove ili lični interesi Boška Ristića, Ćirića i ostalih nisu bili toliko dominantni na toj teritoriji. Ne mogu oni da se rašire u celoj Srbiji. Ne mogu. Tako je prošlo nekoliko takvih kandidata, što iz suda kao kandidati za neko od ovih tužilaštava, što ljudi iz nekog nižeg tužilaštva i sad idu na neko više tužilaštvo itd. To su stvarno retki slučajevi. To mora da se kaže. To je ono što je rukovodilo njih.

Da li je neko video biografije predloženih kandidata? Nema. Nekada, kada se po nekom starom zakonu Narodna skupština pitala i donosila odluke o tome ko će biti izabran za sudiju ili predsednika nekog suda ili za tužioca ili za zamenika tužioca, obično su bile prisutne i biografije. Neko će da kaže da to ne treba da interesuje Narodnu skupštinu kada su u pitanju tužioci i kada je u pitanju predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Tiče se, zato što je odluka Narodne skupštine. Svi ovi u lancu odlučivanja su pomagači i ovo Veće tužilaca, Vlada kao predlagač. Oni su svi pomagači Narodne skupštine koja je jedina ovlašćena da donese odluku.

Da smo videli te biografije, verovatno bi imali i kudikamo bolju argumentaciju za kritiku pojedinih rešenja i pojedinih predloga, ali pošto nemamo te biografije, moramo da pričamo po sećanju. Zašto po sećanju? Zato što imamo stare pacijente, kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju.

Ja bih krenuo nekim redom, pa bih čak i zamolio ove ljude iz službe, ako pomenem neko ime i prezime da to protumače, pošto je još na delu onaj stari Poslovnik, da se shvati kao osporavanje izbora, kako bi se u danu za glasanje povelo računa i o tome. Glasanje je, znam da je mala vajda od toga jer 126 je 126 - to ne može da promeni trenutno ni svinjski grip, pošto je došla ova vakcina. Radi istorije i radi javnosti ipak bi trebalo da se zna.

Šta možemo da kažemo o gospođi Nati Mesarović? Mogu da vam pomenem samo dve stvari koje sam čuo za nju. Prva, da je radosno uskliknula jednog dana. Stigla nam je presuda i tog istog dana se trudila da bez zamuckavanja i zamuckivanja pročita ono što je napisano. Naravno, to je njena najveća zasluga i zbog toga bi nju mogli da gurate čak i do predsednik Ustavnog suda Republike Srbije. Dalje od toga javnost ne zna. Da imamo malo biografiju, da smo malo porazgovarali sa kolegama, verovatno bi čuli mnoge druge stvari. Hajde da idemo dalje.

Hajde da uzmemo, recimo, evo ovog vašeg - Nebojša Budić, šef Narodne kancelarije predsednika opštine Prokuplje. Nekada je bio okružni javni tužilac, možda grešim, možda opštinski, možda je bio zamenik, ali se sećam da je bio i nije prošao ovde. Dojurio je u poslanički klub SRS da kaže - da je nezadovoljan, da je on veliki stručnjak i da on nema veze sa bandom iz DS. Tako je rekao Nado, verujte mi, u onoj zgradi smo bili. Evo svedoka Vjerice Radete.

Ne znam šta vas je pogodilo – da li to što je bio kod mene ili šta mi je rekao ili je ovakva kvalifikacija u vašoj stranci? To morate s njim da rešite, molim vas. Nemojte, ja se ne bavim advokaturom, to sa njim rešite molim vas. Nemojte meni to da prebacujete, ali to je čovek rekao.

Dalje, vidite, on će biti tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Zamislite Kragujevac kao veliki centar, centar Šumadije, Pravni fakultet ima, znate onaj. Ima Opštinsko tužilaštvo, Javno tužilaštvo, ima Okružni sud, Opštinski sud i u celom Kragujevcu, u centru Šumadije nije mogao da se nađe delija, već je morao čovek iz Prokuplja da dođe. Koji su to kriterijumi? Evo ja kažem da je jedini kriterijum Narodna kancelarija predsednika Opštine Prokuplje. Eto, to je kadar, ponos i dika Šumadije, kako vi to kažete.

Dalje, za Republičkog javnog tužioca predložili ste Zagorku Dolovac. Koliko ja znam o njoj - došla je iz Novog Sada, a u Okružnom javnom tužilaštvu je malo ko zna.

Sećaju se da je vrlo često u Ministarstvu pravde i u Republičkom javnom tužilaštvu i to je cela njena radna biografija. Verovatno je poslušna što se tiče DS i daće sve od sebe da zadovolji vaše interese. Ako je neko čuo još nešto neka slobodno izađe neka kaže?

Dajte neku lepu reč, kažite nešto lepo - imala je toliko hiljada krivičnih progona, toliko su bili uspešni, nisu joj padale optužnice, dobro je nastupala, pisala je kvalitetne žalbe, dajte neki kvalitet. Ma ne znaju je ljudi u tužilaštvu, da li znate? Zašto vam to pričam?

Mi smo zbog Sonje Brkić i onog vašeg Ostojića menjali zakone, da li se sećate gospodine Ristiću? Da bi se Ostojić izabrao za Republičkog javnog tužioca morao je da se promeni zakon, gospodine Ristiću. Sećate se kako ste isterali Leposavu Karamarković i Sinišu Simića - proterali ste ih iz pravosuđa. Zašto - da bi došli vaši poslušnici koji bi završili posao? Ovo je druga faza.

To je ta zakonomernost DS kada je na vlasti, gospođo Đukić-Dejanović. Vi ste bili 2001. godine takođe žrtva jedne takve politike, a da vam ne pričam o sudijama za prekršaje, da vam ne pričam o drugim sudijama koje su trpele torturu i od Batića, i od drugih ljudi koji su bili kod njega u Ministarstvu. To se ponavlja. Vi, srećom sada po vas, niste žrtva, biće neke druge žrtve, ali je princip isti. Pričam o principu. Neće imati ko da kaže jednu dobru reč, sa gledišta struke.

Vidim da i gospođa, drago joj je što neko napokon govori kakvo je stanje u pravosuđu, i gospođi je drago, i ona treba da skine teret - veliki je teret pod kojim oni treba da rade i da slušaju šta vi pričate i šta od njih očekujete. Hajdemo dalje gospodo, da vidite.

Vladimir Vukčević - dovoljno, evo dovoljno je da kažem to. Miljko Radisavljević - pa ja ne znam, taj Kruševac je rasadnik kadrova. Imamo jednoga u BIA, imamo drugoga u BIA, imamo ovoga za privredni kriminal, za organizovani kriminal - u Srbiji cveta ljudi organizovani kriminal. Cveta. Gde se nalazi, u vrhu? Ama u vrhu - manite se ovih šibicara što ih hapsite tamo, izigravate nešto, velike akcije, pa sa BIA, sa DIA, sa međunarodnom itd. Pustite to, pa ljudi znaju o čemu se radi.

Ovo je posebna priča kako ste istumbali - iz jednog mesta u drugo mesto. Zašto je posebna priča? Vi ste sa ovakvim predlozima, kada su u pitanju osnovna i ova viša tužilaštva i ovi glavni tužioci u tim tužilaštvima dokazali, za čitav niz mesta, da u tim velikim centrima ne postoji nijedan koji bi mogao da radi, nego mora da dođe neko iz Prćilovice. Možete da zamislite da na teritoriji Okružnog javnog tužilaštva u Nišu ne postoji nijedan tužilac, zamenik tužioca, okružnog, opštinskog itd, već moraju iz Soko Banje da dovode jednu gospođu.

Kažite mi ljudi - da li na taj način želite da kažete da sve što je do sada rađeno u krivičnim predmetima na teritoriji tog okružnog javnog tužilaštva nije bilo kvalitetno, nije bilo u skladu sa zakonom.

To može samo Boško Ristić da kaže i niko više. Zašto? Verovatno mu se zamerio neko od njih u nekom ličnom interesu. On je osvetoljubiv, da znate. On je pisao Ustavnu povelju državne zajednice - rasturio je. Pa je pisao Propis o pravosuđu. Ono pravosuđe nikad nije zaživelo što ga je on napisao. On je sad umešan u ovo - od ovoga nema ništa, ljudi, znate? Znate, kada je neko taličan, kada mu ne ide posao od ruke. U celoj advokatskoj komori ljudi ne mogu da trpe, advokati, ovaj pritisak.

Možete da zamislite, iz niškog pravosuđa i tog tamo dela, nije bio nijedan sudija, nijedan tužilac u ovome. Zašto - dovoljan je Boško Ristić i sad je ubacio ovog njegovog prijatelja Gorana Ćirića? Čućete tek od sudova i kod izbora sudova i kod zamenika tužilaca i kod predsednika sudova šta su napravili - čist lični interes.

Smeškajte se vi, samo se vi smeškajte. Uvek ste se vi smejali, ali je Srbija propadala, kada se vi smejete - to je problem najveći. Možete da zamislite - da bi neko bio tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, tamo nema nijednog, nema ga ni u Nišu, on mora da dođe iz Vranja. Zamislite dalje, Više javno tužilaštvo u Prokuplju - dolazi čovek, zamenik javnog tužioca u Opštinsko javno tužilaštvo, iz Vranja. Sada kažite čime ste se rukovodili? Što niste ovog Budića vratili u Prokuplje?

Ne, tu se vidi, odnosno tu se vide ova tri kriterijuma, koji su vas rukovodili. Lični, pojedinih članova ovih pravosudnih organa, politički, da se zadovolje potrebe stranke, i tek na kraju, gde nije moglo da dođe do izražaja da se zadovolje, da se nađu kandidati po ova dva kriterijuma, dolazio je ovaj treći - struka. Zato, vrlo malo u ovim predlozima, može da se priča o struci i o tome da su ispunjeni kriterijumi na koje ste se vi pozvali iz ovog pravilnika, pogotovo što mi možemo samo da sumnjamo u to.

(Predsednik: Vreme.)

Još samo jedna rečenica. Jer mi nemamo biografije, a ja se sećam da je nekada Odbor za pravosuđe, pa i Narodna skupština, nisu čak hteli ni da raspravljaju, ukoliko se ne umnože biografije.

Gospođo Đukić-Dejanović, budite sigurni da me niste čuli, ja sam se upravo pozvao na to, nisam citirao član, ali sam rekao da postoji mogućnost da se ospori izbor pojedinih. Pročitajte stenogram. Rekao sam - molim ljude iz službe da u nastavku moje diskusije zabeleže imena kandidata koje osporavam. Sve sam to rekao na vreme, gospođo Đukić-Dejanović. Nemate potrebe mene da upozoravate. Još sam rekao da je ova odredba zastarela. Pitanje je da li ona treba da stoji u novom Poslovniku. Čak sam i to rekao.

Naravno, pričaću o ovom amandmanu, ali moram javnost da upozorim da su činjenice suvoparne. Znate, ako u zakonu koji je na dnevnom redu stavite ovu odredbu o razvojnoj banci Vojvodine, i ako nešto slično ugradite u budući statut AP Vojvodine, navedete – osnivaće, osnovaće, računajući da se to uradi u budućnosti, moram da vam kažem da je to već urađeno u prošlosti.
Prošle godine, otprilike u ovo vreme, oktobra, na zahtev DS-a i Bojana Pajtića guverner Narodne banke Srbije uveo je privremene mere u „Metals“ banci zbog problema sa likvidnošću, odnosno zbog očekivanog problema sa likvidnošću „Metals“ banke koja je u svom poslovanju pretežno radila sa privredom, a malo sa građanima, kad se priča o kreditima itd.
Međutim, to je banka koja ima izuzetno dobar poslovni prostor. U okviru svoje poslovne politike, ulagala je puno u nekretnine i kada se priča o razvojnoj banci sa gledišta postojećih propisa, da li je neka banka razvojna ili ne, treba da se tumači sa gledišta njenog poslovanja, a ne sa gledišta osnivačkog kapitala ili vlasničke strukture.
Šta se desilo prošle godine u ovo vreme? Desilo se to da je AP povukla svoje depozite iz te banke, dodatno ugrozila poslovanje te banke u perspektivi, uvele su se privremene mere, a onda je takođe kadar DS-a i G-17 plus iz AP Vojvodine našao rešenje kako da se banka navodno stabilizuje, pošto su otišli brojni deponenti, vrlo jaki, elektroprivreda i da ne ređam dalje, rudnici itd, pa je onda u zatvorenom postupku pokrajina kupila akcije i postala značajni vlasnik te „Metals“ banke, a sada više i ne kriju da je to razvojna banka.
Da je razvojna banka u pitanju, to ste najavili još tokom izborne kampanje prošle godine. To je osmišljeni sistem kojim vi radite. To je cilj otimanja te banke. Znači, ova banka nije ni kupljena, nego je oteta, sinhronizovano, uz pomoć Narodne banke, pre svega guvernera i uz pomoć predsednika Komisije za hartije od vrednosti koji je dao saglasnost na tu zatvorenu kupovinu akcija „Metals“ banke. To je ono što ste vi uradili i pripremate teren za to da to u budućnosti bude neka banka slična Centralnoj banci u Crnoj Gori, gde biste kao svoju monetu uzeli nešto iz inostranstva komercijalnim aranžmanima.
Znači, kada pričate da će da se osnuje, samo vas podsećam, vi ste već nezakonito osnovali, faktički osnovali, odnosno oteli banku, izazivajući veštačku krizu u poslovanju te banke. To je ono što vi radite – kupus gleda, meso vadi. Jedno pričate javnosti, a faktički ono što radite je potpuno suprotno. To vam je isto kao ono što kažu – mi ćemo 200.000 ljudi da zaposlimo, a svakog meseca 10.000 gubi radno mesto. To je DS i to je ovaj statut i to je ovaj zakon.

Onih 15 minuta, gospođo Čomić.
Evo, član 11. je primer nečega što ne sme da se radi. Na vreme vas upozoravam da onaj koji je osmislio član 11. ukoliko vi budete glasali za ovo kako je napisano, verovatno bi morao da ide u zatvor. Evo zbog čega. Vi pod plaštom decentralizacije sprovodite u stvari deetatizaciju. O čemu se radi? Vi ste u oblasti građevinarstva i urbanizma i prvostepeni i drugostepeni postupak dali AP, organima AP.
Autonomna pokrajina i građani imaju pravo u AP na tu vrstu samouprave, samo po određenim pitanjima iz neke oblasti, a vi ste celu oblast dali. Vi ste sada, ako prođe član 11. Predloga zakona, izvršili čin diskriminacije građana Republike Srbije, jer onaj u Pirotu kada se žali protiv rešenja, gde mu se ne daje građevinska dozvola, on se žali drugostepenom organu na nivou Republike. Gde se žali onaj ko je u Bečeju? On završava postupak u Novom Sadu, ne može da dođe do Beograda.
Da li znate ko je agent Republike Srbije u postupcima pre Evropskim sudom za ljudska prava? Republika Srbija. Sada Republika Srbija treba da bude odgovorna za ono što je uradio Bojan Pajtić.
Pravite državu u državu i dajete dokaze za to. Vi ste čak dali AP po ovom članu više od onoga što ostaje Republici Srbiji. Dali ste i ono što nema Republika Srbija i kažete - derani se zaigrali. Ne znaju šta znači koji sinonim za bilo koju reč. Evo vam dokaza, a imate još puno takvih članova, gde kažete - Srbija neće da postoji na teritoriji Vojvodine. Dali ste čak i ono što Republika nema i direktno ste prouzrokovali diskriminaciju građana da onaj iz Bečeja ne može da dobije zaštitu na nivou Republike u pitanjima iz nadležnosti Republike, u državnim stvarima. To ste zaustavili na pokrajinskom nivou, jer su praktično pokrajinski organi najviši organi državne vlasti na teritoriji AP Vojvodina.
Eto, u šta ste se upleli. Zbog čega, zbog belog šengena. Sram vas bilo.

        Trošim od vremena ovlašćenog predstavnika SRS. Gospođa Kolundžija je uvek za mene izuzetno inspirativni sagovornik.
Gospođo Kolundžija, kada pogledate dotični član na kome se sada nalazimo, ne možete reći da ovih sedam tačaka predstavljaju pitanja iz oblasti koje su predmet regulisanja pokrajinske autonomije. Vidite da na kraju ovog člana ne postoji drugi stav, gde se kaže da se ovi poslovi prenose kao povereni državni oslovi, a tačka 1. do tačke 7. je sve ono što je već regulisano republičkim propisima koji se tiču poljoprivrednog zemljišta. Vidite kakav je mangupluk na delu.
Sada vi pokušavate da nam kažete da su sva ova pitanja od tačke 1. do tačke 7. nešto što može biti predmet pokrajinske autonomije koja pripada građanima.
Ali, to su pitanja koja su već sadržana našim poljoprivrednim zakonom. Niste stavili stav 2, da se oni poveravaju organima autonomne pokrajine, kao povereni poslovi. Vidite kakvo se zamešateljstvo pravi u tekstu koji vi predstavljate ovde.
Znači, ide se sa sinonimima, ide se sa opisima, nije šija nego vrat, a zaključak jedini koji se nameće, kad se pročitaju ova dva vaša predloga, jeste samo jedan – ko glasa za ovaj zakon, ko glasa za odluku o davanju saglasnosti na statut autonomne pokrajine, on se zalaže da Srbija bude Beogradski pašaluk. To mora da vam bude jasno. Vašim sredstvima vam dokazujem vašu osnovnu nameru, cilj, ishod i rezultat koji može da se postigne na bazi ovakvih predloga zakona.

Gospođa Nada Kolundžija me za srce ujela. Tražio sam repliku, ali ako date repliku odgovorio bih.

Treba da nas obavestite da je ukinuta replika.

Ne.

Ipak se obraćam građanima, pošto su oni veći eksperti za ustavno pravo od ljudi iz DS koji su ovo napisali. Vrlo jednostavno, gospođo Kolundžija, nije teško da se shvati, ne treba neki veliki napor, kao što nije potreban veliki napor da se bude fin, nije potrebno ni mnogo da se čovek muči da bi shvatio neke stvari.
Čitam vam opet Ustav, na način da ga svi shvate. „Građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju“. Ništa sporno. Član 177. kaže: „Pitanja…“, ne oblasti, nego pitanja, nešto pojedinačno iz neke velike oblasti, neka velika oblast ima 675 pitanja, Ustav kaže da nekoliko pitanja od tih 670 mogu da budu predmet ovakvog zakona, znači to pitanje ili skup tih pitanja koja se na svrsishodan način mogu ostvariti unutar AP. A koji je drugi uslov – u kojima nije nadležna Republika Srbija. Onda možemo pričati o nadležnosti za pojedinačna pitanja. Neko pitanje, jedno, dva, ali vi predajete 560 pitanja iz jedne oblasti. Vi celu oblast dajete. To je problem.
Vi pričate o poverenim poslovima. U ovom predlogu zakona na 40 mesta vi kažete da se radi o poveravanju poslova, republičkih, državnih, ali vi ne poveravate jedno pitanje nego predajete 40 oblasti. Vi dajte državnost, vi pišete Ustav ovakvim zakonom, vi od statuta pravite Ustav, bez naslova – Ustav. To je vrlo važno.
Dalje, da okrenem sad pitanje, gospođo Kolundžija. Konkretno, član 16. u prvom stavu je u šest tačaka nešto opisano, šta treba da bude pokrajinska nadležnost.
Ovaj zakon treba da se zove, da vas samo podsetim, zakon o određivanju pitanja od nadležnosti AP Vojvodina, jer član Ustava koji govori o statutu i član Ustava koji govori o poslovima iz nadležnosti AP, kaže da se zakonom određuju pitanja, a vi kažete da je ovo zakon o utvrđivanju nadležnosti.
Zato vas podsećam, nemojte da se igrate sinonimima, jer mangupi mogu pogrešno da protumače svaku reč. Neko je već protumačio da je ovo propis kojim se Republika Srbija odriče svoje vlasti i svoja državna ovlašćenja prenosi na AP, odnosno daje Pajtiću, Čanku i ovima kojima baš ne odgovara Ustav Republike Srbije.
Kažite mi, prema propisima Republike Srbije iz oblasti vodoprivrede, ako se ovih šest oblasti prenese AP, šta ostaje Republici Srbiji na teritoriji AP Vojvodina? Ništa. Sve ste preneli, apsolutno sve. Kod oblasti vodoprivrede, naravno, izbacujete mogućnost korišćenja prvostepenog i drugostepenog postupka, koji je eminentno upravni posao, ono što je državni posao. Malo i ima takvih pojedinačnih rešenja.
Kažite mi šta je ostalo da Republika Srbija ima kao nadležnost na teritoriji AP Vojvodina, ako se usvoji ovakav predlog zakona? Da se ne mučite, gospođo Kolundžija, ne ostaje ništa.

Kulturan sam, gospođo Čomić, pa neću da kažem da je to replika, pošto je to sam sebi neko dao repliku. Koristim vreme koje ima moja stranka.
Poštovani građani, za svaki član ovog predloga zakona može da se vodi ista rasprava – da li je to poljoprivreda, da li je to vodoprivreda, da li je to lov, ribarstvo, lov i ribolov. U Ustavu piše – imate pravo u pogledu lova i ribolova, vi ste ušli u delatnost – lovstvo i ribarstvo itd.
Osnovna poenta jeste u tome što ovaj predlog zakona i statut ne mogu biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Gospođo Kolundžija, pošto ste vi paradigma ovog pokreta da se donese ovakav zakon, pa vi branite, a Vlada ćuti. Vlada se stidi ovog predloga zakona, neće da ga brani, vi ga branite. Moram vama da se obratim. Naravno, kada se obratim vama, obratio sam se i DS i Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću i svima, pošto ste vi njihov predstavnik.
Moram da vam skrenem pažnju na nešto. Morate da čitate član 187. upravo onako kako je napisan, znate? U članu 187. prvi stav, navedeno je da nešto može biti od pokrajinskog značaja, ali nije određeno šta je. Rečeno je – koje može na svrsishodan način da se ostvari. Ono što je vrlo važno u tom stavu jeste, da se radi o pitanjima koja nisu u nadležnosti Republike Srbije kao države. To je ovaj kraj ovog prvog stava.
Dolazimo sada i do člana 187. stav 2. On kaže vrlo jednostavno, vidite, koja su pitanja od, pa da preskočimo ovo, pokrajinskog značaja, određuje se zakonom. Ovo može da bude zakon koji određuje pitanja od pokrajinskog značaja. Međutim, tu se javlja problem. Znate li zbog čega? Što ste u ovom tipu zakona, Predlogu zakona koji je miks, koji ima nameru da obuhvati ovo iz člana 187. stav 2. i ovoga iz člana 183. stav 2, ima nameru to da obuhvati. Ubacujete i ono što je u članu 137. To su babe i žabe.
Kada prebacujete ovo po članu 137, to su izvorno upravni poslovi. Član 137. prvi stav, da ne bih gubio vreme, jasan je. On se odnosi na ono što je nadležna država Republika Srbija, državna vlast, ne pokrajinska vlast koja nije državna vlast. Tu nastupaju problemi.
Pazite, da uredite neko pitanje, to je jedan segment jedne velike oblasti. Oblast može da ima 1000 različitih pitanja. Procenjuje se zakonom šta je to pokrajinski značaj, što ne ugrožava republiku, pa se daje AP. Ne, vi sada Predlogom zakona idete tako što kompletne oblasti dajete. Kada kažem kompletne oblasti, onda dajete državnu nadležnost AP u gotovo svakom članu.
Ovaj član možda i nije paradigma za ovo što sam vam rekao, ali to je problem. Problem je što vi možete da kažete da AP ne može da donosi zakone. Njima i ne trebaju zakoni. Za onu njihovu nameru, nekih tamo koji sede, nije ni potreban zakon.
Zakoni nisu bili potrebni ni Milu Đukanoviću. On nije mogao da reguliše pitanje vojske, pa je formirao u okviru parapolicijskih snaga neku tamo jedinicu koja je radila ceo posao. Formalno-pravno, nije morao da ima carinu, jer je carina bila na saveznom nivou, pa je napravio carinsku službu. Kod Brodareva smo morali da se legitimišemo kada ulazimo. To je taj problem.
Ovaj zakon je apsolutno neustavan. Videćete vi. Vi ste ovim zakonom čak dali mnogo više oblasti nego što piše u statutu. Poklonili ste čak i lokalnim samoupravama autonomne pokrajine, nego, doći ćemo i do tog člana.
Nepotrebno, nepotrebno loša poruka. Mi vrlo dobro znamo ko ste i šta ste. Znači, jedno je nadležnost, drugo su pitanja, treće je oblast, četvrto je značaj. Slažem se da postoji problem u definisanju nadležnosti AP. On realno postoji.
Nije to problem samo u Srbiji, to je problem na planeti Zemlji, kod svih država. Zašto? Zato što nema oblasti društvenog života koja nije regulisana Ustavom ili nekim zakonom na državnom nivou. Tim zakonom se daje odgovarajuća samouprava i autonomija nižim organima, drugim oblicima organizovanja građana na nekoj teritoriji.
Zato, ono što je Martinović rekao, ako ovo treba rešiti sa 150 zakona, sa 150 zakona treba da se reši. Kako? Sa dve-tri odredbe u svakom zakonu se kaže – ovo se ustupa, ovo je od pokrajinskog značaja, ovo je od lokalnog značaja. Ali, to što se ustupa, ne sme da ugrozi državu. Ne sme da ugrozi državne funkcije. Ne sme da ugrozi prvostepeni i drugostepeni postupak, ne možete da predate prvostepeni postupak. Ako ste dali drugostepeni postupak, onda nema nadležnosti. O tome se radi.

Gospođo Kolundžija, zamolio bih vas samo da me dobro shvatite. O čemu se radi? Mi smo 2000. godine imali SRJ. Očigledno je bilo potrebno da se neki odnosi urede. Krenuli ste u uređenje, ne vi direktno, ne Gordana Čomić, niko pojedinačno, ali jedna politička opcija koja je bila dominantna, DOS, krenula je u sređivanje tih odnosa i došlo se do Ustavne povelje Državne zajednice. Rečeno je – bolje neka bude i ovako labavo, samo da budemo zajedno. Znate, ona priča – dva oka da ne budu razroka itd.
Onda se potpuno legitimno desilo nešto, pa je Republika Crna Gora dobila svoju nezavisnost i onda, što rekoše iz G17 plus i LDP, Srbija je na taj način dobila neku svoju nezavisnost. Upozoravali smo vas neprekidno šta se dešava, šta se valja itd. Isto ste se ovako trudili da branite svoje političke stavove, da se pozivate da mi koristimo teoriju zavere, sejemo strah, te ovo te ono, itd, ali jednostavno, činjenice i neko iskustvo su pokazali da smo ipak bili u pravu i da smo na vreme upozoravali o čemu se radi. To je vrlo važno i mora da se shvati.
Kada pričamo o ovom predlogu zakona i o ovom statutu, moram da vam kažem, ovde se koriste različiti sinonimi za vrlo precizne političke i pravne procese. Evo odgovora, gospođo Čomić, na ono što je gospođa Kolundžija postavila.
Uzmite član 10. i član 11. predloga ovog zakona i nađite najvećeg stručnjaka za urbanizam, prostorno planiranje u ovoj zemlji. Neće vam nabrojati nijednu stvar koja je ostala u nadležnosti Republike Srbije, Vlade i ministarstva, a tiče se izvršenja zakona od strane republičkih organa na teritoriji AP. Zašto?
U članu 10. ste uzeli kompletno prostorno planiranje, kao posao ili oblast iz nadležnosti AP, a u članu 11. ste zadržali prvostepeni postupak i sad ste uzeli drugostepeni postupak, razmatranje po žalbi.
Šta je ostalo od oblasti urbanizma i prostornog planiranja na nivou Republike, sa gledišta mogućnosti republičkih organa da se pitaju za neke stvari šta se radi, kako se gradi?
Vi ćete – autoput, možda železnica itd, ali ste doveli u pitanje građanina koji pravi kuću, pa recimo nije dobio dozvolu, pa se žali.
Njegov postupak po žalbi se završava u Novom Sadu, a svi drugi građani u Republici Srbiji sa drugih teritorija, ako žele da vode drugostepeni postupak, moraju da pitaju nadležni državni organ, organ uprave, to je ministarstvo ili na drugi način kako je to ministarstvo organizovalo…

Ovo je prvi amandman koji je SRS podnela na ovaj predlog zakona, pošli smo od člana 2. i tu se prvi put javljamo. Iskoristiću priliku da sada ukažem pre svega na one pravne razloge koji dovode u pitanje da li uopšte postoji ustavni osnov za ovakav tip i ovakav izgled predloženog zakona.
Na početku bih pre svega zamolio javnost koja prati ovaj prenos, pošto na javnost mogu da utičem, a na promenu mišljenja kod poslanika koji su u svojim partijskim šančevima ne mogu da utičem, znači, da javnost shvati o čemu se radi.
Jeste, Ustav Republike Srbije govori o pokrajinskoj autonomiji, kao pravu građana, ali taj isti ustav govori i o pravu građana na lokalnu samoupravu. Taj isti Ustav propisuje da je garant za sva ljudska prava, pa zašto ne reći i za demokratiju, Republika Srbija, a ne mesna zajednica, udruženje pčelara ili udruženje onih koji stave žuti šlem na glavu.
Da vidimo u kom smislu treba da se kreće ta autonomija pokrajinska. Autonomija je neki izvedeni sinonim za nešto što se zove sloboda. Sada pričamo o slobodi na jednoj teritoriji u odnosu na šta? U odnosu na šta treba ta veća sloboda? Onda dolazimo u situaciju da nemamo odgovor, jer ako je ta sloboda potrebna u odnosu na celu Republiku Srbiju, onda je Republika Srbija neslobodna, pa je nekome na nekoj teritoriji potrebna ta vrsta autonomije.
Ustav Republike Srbije kada koristi reči – autonomna pokrajina, koristi ih u množini.
Vodite računa kada razmišljate o autonomnoj pokrajini kao jednini da postoji množina, ili da sada upotrebim nešto što postoji u nekim drugim jezicima – „dvojina“. Kako je Ustav propisao tu pokrajinsku autonomiju? Kao pravo građana.
U Ustavu se vodilo računa zbog dejstva centripetalnih i centrifugalnih sila na prostoru Balkana. Ustav je imao u vidu ono iskustvo - koga zmija peči on se i guštera plaši. U načelnoj raspravi imali ste prilike da čujete politički stav SRS i jedan osvrt na istorijat i secesionizma, i separatizma i svih mogućih izgovora koji su se koristili da bi se prikrila suština.
Vas obavezuje član 177. Ustava Republike Srbije u kome je propisano da se pojedina pitanja, ne oblasti, koja se na svrsishodan način mogu ostvariti unutar autonomne pokrajine, dešavaju u autonomnoj pokrajini, pod uslovom da za te poslove nije nadležna Republika, jer Republika, kad kažemo Republika mislimo na državnu vlast, ima isključivu nadležnost i od nje zavisi kako će se ta nadležnost ostvarivati.
Molim vas, ne brkajte lokalnu samoupravu koja nije vlast, pokrajinsku autonomiju koja nije vlast, od državne vlasti koja je koncentrisana na republičkom nivou, gde se nalaze svi atributi državnosti, pa čak i monopol fizičke prinude, pa čak i sudstvo, gde se i manifestuje podela vlasti. Tu ste napravili veliku grešku, tu ste sve pobrkali. Naravno, namerno ste pobrkali.
Pobrkali ste i sledeću stvar, da Ustav takođe u tom članu 177. govori da se zakonom određuju pitanja od pokrajinskog značaja. Molim vas, kada se kaže pitanje od pokrajinskog značaja onda to nije nadležnost, nije to cela oblast već samo nešto iz neke oblasti.
Mogli ste da uzmete dve stvari iz oblasti poljoprivrede, tri stvari iz oblasti vodoprivrede, četiri stvari iz oblasti sporta, a vi ste zagrabili, otišli ste čak i u bankarski sistem. Malopre smo imali prilike da čujemo nešto o osnovnoj banci u Vrbasu, ali taj poslanik je zaboravio da je njegova vlast donela Zakon o bankama i finansijskim organizacijama.
Država više ne može biti osnivač, pokrajina ne može biti osnivač, a razvojnu banku ste ukrali od Metals banke. Kako? Tako što je Autonomna Pokrajina povukla svoje depozite, dovela u pitanje likvidnost jedne banke, priskočio u pomoć guverner koji je uveo privremene mere, a onda u zatvorenom postupku ta ista pokrajina kupi akcije kao osnivački kapital, što je zabranjeno.
Pa još prevarite Milka Štimca, zahvaljujući Ministarstvu finansija, da da saglasnost da na jedan takav zatvoreni način kupovine akcija. To je kriminal, nema druge reči koja treba da se kaže.
Zašto to ne može da se uradi u Kragujevcu? Ne može zato što nije u skladu sa zakonom. Nije bilo ni u skladu sa zakonom u Novom Sadu, ali ste već završili prljav posao.
Kada sam već kod ovoga da vam kažem, uzmimo sveže primere za proteklih 20 godina šta se dešavalo kod nas. Faktički se promenila definicija države. Evo vam nekoliko primera.
Crna Gora ima svoju centralnu, nazovibanku, ali ona nema emisionu nadležnost, ne emituje sopstveni novac, nego su komercijalnim poslovima došli do određene količine evra i koriste evro kao svoje platežno sredstvo. To isto može da uradi i Razvojna banka i Pajtić, pošto treba da prikrije malo one njegove fondove i ono što je radio ovih nekoliko godina. Znači, centralna banka nije sastavni deo definicije nečega što se zove državnost.
Ni Crna Gora nije imala carinu 2000. godine, pa je jednostrano preduzela neki posao. Nije imala pravo ni na vojsku, pa je formirala Sedmi bataljon. Da li je tako, gospodine Ljajiću?
Kako ste napisali statut? Statut ste napisali kao ustav, preambula tekstualna bez poziva na Ustav Republike Srbije. Statut jeste opšti akt, ali nije ustav.
Još jedna velika istina, gospodine Ljajiću. Dajući saglasnost na statut AP Vojvodine, pošto je Ustav propisao prethodnu saglasnost Narodne skupštine, onda taj statut postaje složeni pravni akt, jer u njegovom donošenju su učestvovala dva nezavisna subjekta. To što su se derani igrali tamo i pisali nešto, u slučaju izglasavanja saglasnosti u Narodnoj skupštini, znači da su dva organa učestvovala u donošenju nečega. Ne možete da amnestirate svoju odgovornost za ove stvari.
Idemo redom. Šta ste napisali u ovom zakonu? Poveravanje poslova. Vi ste dali i prvostepene i drugostepene državne poslove organima autonomne pokrajine, ali o tom potom.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika SRS. Uopšte mi nije jasno, posle ovoga što je gospođa Kolundžija rekla, kakav je stav DS i onoga ko je pisao ovaj predlog zakona.
Prvo ste napravili grešku u naslovu ovog zakona. To je mogao da bude samo "zakon o određivanju pitanja iz nadležnosti AP Vojvodine", a vi ste rekli "o utvrđivanju nadležnosti". Proširili ste nepotrebno. Tu je velika neustavnost, a videćete zbog čega.
Kakve veze ima prenos nadležnosti sa imunitetom? Da li može neko da nađe vezu? Pitanje imuniteta je statusno pitanje narodnog poslanika, poslanika pokrajinske skupštine. Ta statusna pitanja regulišu se Ustavom, izbornim zakonima i može statutom AP Vojvodine. Zašto ste to ubacili u zakon o nadležnostima? Koja je to nadležnost koja se prenosi kada je u pitanju imunitet? Nema nikakve nadležnosti.
Da li vidite koliko je besmisleno? Imali ste problema kako da napravite nešto da ne bude Ustav, da bude, navodno, statut i kako da date materijal. Ovo može da bude u konstitutivnim aktima. Konstitutivni akt jeste neki statut, ali u granicama Ustava i zakona.
U zakonu gde se prenose nadležnosti, vi kažete "utvrđuju", između utvrđivanja i određivanja postoji velika razlika, ali vam je navodno pisao neki majstor za sinonime, pogrešio je majstor za sinonime koji vam je napisao ovaj predlog zakona.

Da, od tog vremena koristim.
Moram Nadi Kolundžiji da objasnim neke stvari. Kada u nekom podzakonskom aktu ili u nekom zakonu doslovce prepišete odredbu Ustava, onda ste devalvirali tu odredbu Ustava. Ustav se ne prepisuje – to treba da znate. Čim svedete tu ustavnu normu, doslovno prepisanu na neki niži akt, onda ste izvršili ugrožavanje Ustava. To je prva stvar.
Druga stvar, gospođo Kolundžija, u obrazloženju vašeg Predloga zakona evo šta ste napisali, Razlozi zašto se donosi ovaj zakon. Kaže – potreba da se prošire postojeće nadležnosti APV zasnovane na važećim zakonima Republike Srbije. Verovatno mi imamo 30% oblasti i pitanja koje tek treba da se regulišu propisima, odnosno zakonima Republike Srbije. Kod vas je jedini argument 126 glasova, pa sve može da se stavi u obrazloženju, a ono može da bude i strana i po.
U čemu se ogleda osnovni problem, pored ovog prepisivanja? Ogleda se u tome što vi u stvari ne znate šta je pokrajinska autonomija. Evo, kazaću vam šta je vaš problem – to je pravo građana da ostvaruju pokrajinsku autonomiju u onim oblastima koje nisu izvorno državne i to su te izvorne nadležnosti pokrajinske autonomije. Postoji i druga grupa poslova, a to su oni povereni poslovi. U tim poslovima, kada čak i pokrajinski organi učestvuju, oni nastupaju sa atributom vlasti – državna vlast.
Ustav je propisao da kada država državni posao poverava nekom nižem organu, onda je dužna da obezbedi i sredstva za obavljanje tih poslova. Klasični primer su matične knjige, da ne idem dalje.
Kada vi u Predlogu zakona, gde kažete navodno ''nadležnosti'', a pitanje šta se priča o nadležnostima kod autonomne pokrajine, odnosno priča se samo o pojedinim pitanjima iz nečega što je oblast, a cela oblast – jeste nadležnost. Vi ste napravili papazjaniju. Vi ste preneli i prvostepeni postupak i drugostepeni upravni postupak, a nemate prava to da radite.
Onda ste ovim zakonom i statutom AP, predlogom statuta, ušli u nešto što je lokalna samouprava. Nemate prava da se mešate. Možete samo kod onih poslova gde AP deo pitanja iz svoje nadležnosti prenosi lokalnoj samoupravi, jer lokalnu samoupravu štiti država. Ne, vas ne interesuju ni ustavnost, ni zakonitost, ni principi, niti dimenzija pitanja koja su od pokrajinskog značaja.
Znajte na početku, bez obzira na ovih 15 oblasti koje su navedene u Ustavu Republike Srbije, da su pitanja od pokrajinskog značaja, dimenzija tih pitanja i nadležnost AP određuje se pojedinačnim zakonima u svakoj od tih oblasti, a ne omnibus zakonom, ne na ovaj način.
Ovde ste napravili totalni haos. Zašto?
Napravili ste svojevrsnu neravnopravnost građana Republike Srbije. Statusno građanin Republike Srbije iz Ćuprije i iz Bečeja je ravnopravan i jednak u pravima, a vi ste napravili nejednakost i u praksi ćete napraviti nejednakost. Čak ste uzeli neke oblasti koje im ne pripadaju po Ustavu. Ako promenite statut i napišete – Ustav i ubacite eventualno jednu-dve odredbe, imate u potpunosti Ustav nezavisne države. To je taj problem. Mi na vreme ukazujemo. Znamo mi vas.
Tadić, kaže – glasajte za mene, 300.000 ću da zaposlim, a svakog meseca 10.000 dobija otkaz; glasajte za mene, sutra dobijete beli Šengen, evo treći mandat. Ne verujemo – znamo vas.
Rasturili ste u ovoj zgradi SRJ, Državnu zajednicu, odnosno vi ste pisali Ustavnu povelju i legalizovali odlazak. Ovo je priprema. Znamo kakve su ove sile centripetalne i centrifugalne na prostorima Balkana – koga zmija peči, on se i guštera plaši.
Ne sejemo mi strah, nego obaveštavamo, upozoravamo i kažemo - ko ste, šta ste, šta radite, kojim putem ste krenuli. Želimo da vas zaustavimo, da država i narod zbog vas ne srljaju u rupu.
Zato vam kažem – ustavnu odredbu ne prepisujete, nego poštujete ono što je napisano u Ustavu, jer će neki od pokrajinskih sekretara da kaže – mene baš briga za Ustav i zakon, a to ste i stavili u statutu AP, pa ako u nekim pitanjima Republika nije rešila AP će samostalno da reši. E, ne može. Ne može, pogotovo ako je u pitanju oblast koja nije u isključivoj nadležnosti prava na pokrajinsku autonomiju.
Prepisali ste nešto iz Ustava Republike Srbije 1990. godine, poslednja odredba – ako Republika Srbija smatra da su ugrožena prava Republike Srbije nekim odlukama savezne države ima pravo da se štiti u odnosu na SFRJ. Vi sada to ubacili u statut, kao vi više vodite računa o Srbiji nego bilo ko drugi. Nije, znamo vas. Kada kažete – Srbija ide napred, mi znamo da je Srbija u minusu, pa ste priznali.
Gde vam je budžet? Gde vam je rebalans – nema ga, 30 milijardi ste zadužili ovu državu, prodali sve što može? Gde su vam besplatne akcije? Svako ko je vama verovao grdno se pokajao.