Sačekaj malo, ministre, da ti kažem šta imam da ti kažem. Ode ministar, ali prenesite mu... Vi ste, gospodine, iz Ministarstva pretpostavljam? Prenesite mu da ga pitam da li mi, dame i gospodo narodni poslanici, donesosmo zakon o prihvatanju kontragarancije za most u Beškoj koji je koštao 120 miliona evra? Jesmo. Da li donese ova skupština odluku o davanju koncesije na autoput Horgoš - Požega? Jeste. Pa kome mi to gradimo most ako već dajemo pod koncesiju čitav autoput? Ode ministar.
Ima još jedna stvar, zašto "Mostogradnja" ne može da radi, tolike mostove širom sveta izgradila, sad odjednom ne može da radi most kod Beške nego mora neko austrijsko preduzeće? Sećam se da je svojevremeno davana koncesija na izgradnju autoputa od Beograda do Novog Sada, pa Bebina baba, doduše tada su demokrate, tada su ovi žuti vladali, formirala preduzeće na autobuskoj stanici u Beču, pa kaže – dolazi strani investitor, izvođač radova. Ispostavilo se tamo da čak nema ni tašnu unutra, pečate drži po džepovima.
Sva ta strana preduzeća koja dolaze u Srbiju da rade su upravo formirana od ljudi iz vladajućih struktura sa imenom i prezimenom, ali je samo preduzeće formirano ili u Beču, ili u Budimpešti, ili u Minhenu ili kojekuda da bi se reklo – eto, to su strani izvođači. "Mostogradnja" sada nije dovoljno dobra, jer ne može da da proviziju Velji Iliću, to je suština.
Dalje, moram opet da podsetim vladajuću koaliciju – vi gospodo iz SRS, vrlo dobro znate, vi pamtite šta se govori sa ove govornice, a o tome smo govorili – kome pade na pamet da da pod koncesiju izgrađen autoput od Horgoša do Novog Sada, polu autoput na kome se naplaćuje putarina. Od Novog Sada do Beograda izgrađene obe trake autoputa na kojima se naplaćuje putarina. Potpisan most koji treba da uđe u koncesiju. Država Srbija već plaća taj kredit. I o čemu onda mi pričamo, čije pare troši ministar Velja Ilić u predizbornoj kampanji?
Čije pare je trošio Velja Ilić u Smederevu u predizbornoj kampanji kada je isto tako vukao čitav konvoj građevinskih mašina? Pa pobedio je, prevarili ste Smederevce, ali Borane niste i nećete, ni Novobečejce, nećete verovatno ni Užičane. U Užicu mora da se napravi još jedan aerodrom. Uostalom, nije njemu problem, Velja Ilić, ministar ovdašnji, pre izvesnog vremena u sredstvima javnog informisanja, ja čitao, rekao je – šta je meni da ukradem kilometar autoputa. Pa nije problem ovi što su krali, nego ih je on učio da kraduckaju, jer neće šefa da prevaziđu. E, ne može.
Dalje, šta je sa kontrolom leta, gde se neverovatna sredstva ove države slivaju, gde treba da kontroliše ministar, a gde je direktor Stankov, mislim da se zove Nikola. Sad ima, dame i gospodo narodni poslanici, milion i 300 hiljada platu.
Kupovali su motorne sanke, napravili su devet ili sedam relejnih stanica za kontrolu leta. Svojevremeno je država SFRJ imala samo dva kontrolna punkta i dovoljno je bilo da pokrije čitavo nebo i da pokrije po par stotina kilometara okolo izvan granica države. Jer, preuzimate avion, do granice ga vodite i vi i oni i onda ga vi preuzimate, a oni ga samo prate.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, vreme za repliku je isteklo.)
Koristim drugih 10 minuta. Pa da pitam ministra šta bi sa putem, jedan dan pre izbora u Kovinu on počinje put Gaj - Dubovac, dva dana radi na njemu, poravnala dva bagera, bacio nekoliko kubika šljunka i povukao mašine, eno i sada to gradilište stoji otvoreno.
A što se transportnog preduzeća tiče, mislio je na bivšeg ministra, na člana SRS gospodina Dragana Todorovića. Gospodin Dragan Todorović ima transportno preduzeće od osamdeset i neke godine. Prema tome, gospodinu Draganu Todoroviću da ste našli neku prljavštinu, bilo kakvu, odavno biste ga strpali, ne samo njega, nego sve, u zatvor.
Vama je još uvek žao što nije osvanuo 6. oktobar, jer onaj ministar pravde je tražio da se ukine uredba kojom je ukinuta smrtna kazna samo na 15 minuta. Bili ste spremni tog 6. oktobra da postreljate pola Srbije, da sami ostanete na vlasti. E, ne može, dame i gospodo, prošao vam je rok, i ovaj vam rok prolazi. To što ste pročitali 40,2%, verujte, slagali vas bar za 10%, jer mi smo odavno prešli u popularnosti 50%. I molio bih da se dovede fotograf da slika mnoge poslanike ovde da im ostane uspomena, jer mnogi od vas nikad više poslaničku salu videti neće.

Ne bih se javio, međutim da utešim uvaženog kolegu – to što on nema poslanike i predsednike opština istovremeno ovde, nego samo sede poslanici, nema predsednika opštine, neka bude miran, uskoro neće ni poslanici njegove poslaničke grupe sedeti u ovoj skupštini. Izbori dolaze i tu ćemo završiti.
Međutim, u prethodnom izlaženju za govornicu rekao je nešto, pokušao da svali na leđa svih poslanika u ovoj skupštini, da čim se svetla ugase, čim se kamere ugase, čim se izađe napolje, svi vuku ministre za rukav – ministre, bato, baki i ostalo, idi ovde, idi onde.
Uput da pitam, ko je vukao ministra Velju Ilića i još pet-šest ministara u Bor, pa je ministar Velja Ilić vukao na tegljačima i bagere, i buldožere i valjkove po onim selima gore, zamalo da se prevrnu u reku dva šlepera, da padnu bageri. Doduše, jedino bi tako i ostali u tom selu, jer ovako čim je prošao prvi krug Velja pokupi sve i odnese. Došao je da zatrpa i ono što je malo poravnao puta.
Nije bilo izbora za lokalnu samoupravu da bulumenta nije odlazila u ta sela da obećava brda i gradove, da obećava potrošnju, aerodrom u Čukujevcu, da obećava ogromnu potrošnju para samo da se glasa za našeg kandidata, jer iza njega stoji Vlada Vojislava Koštunice. Tako je govorio Velimir Ilić, tako govore svi ministri kada dođu tamo, međutim, gospodo, narod ne misli tako. Narod nije mislio u Boru, narod neće misliti sutra u Bujanovcu, daće Bog i u Novom Bečeju, ne misli narod kako vi mislite. Nije ovo Alajbegova slama. To što čujete pomalo taj huk, to je onaj veliki radikalski talas koji će očistiti, oprati Srbiju od korupcije i kriminala već na sledećim parlamentarnim izborima.

Izgleda da je svako od dinosaurusa nasledio nešto: mi telo pa smo veliki, a vi mozak.

S obzirom da sam direktno prozvan, samo tri minuta, da neke stvari razjasnimo. Prvo, Srpska radikalna stranka je dobila ekskluzivno pravo da piše skripte kako se razvija mala privreda u lokalnim samoupravama još 1996. godine kada smo u Zemunu napravili mini industrijsku zonu, a sada pogledajte sve opštine po Srbiji, pogledajte Novi Sad, pogledajte mnoge druge opštine gde se upravo prave te male fabrike, mala i srednja preduzeća koja će sutradan zaposliti mnoge. Zaboravio sam da pomenem i jednu od najuspešnijih opština koju vode srpski radikali, a to je Kikinda. Ta skripta ćemo deliti svim vašim predsednicima opština, pa će imati iz čega da uče.
Vezano za ono što rekoste – tu je potreban medijator koji će malo uzeti odavde, pa odande – to me podseti na onu basnu o lisici koja je delila gavranovima sir, gricne sa ovog parčeta, gricne sa onog i na kraju ostali bez ičeg. Upravo Dinkić ne sme da bude medijator u raspodeli sredstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ne samo u ovoj skupštini nego i u širem okruženju sve dotrajalo. Dotrajale instalacije, počele da se kvare, dotrajala vlada, ali čini mi se da nije počela da se kvari nego da je takva došla i krajnje je vreme da se raspišu parlamentarni izbori, da se ispita volja građana, pogotovo posle svih ovih dešavanja na štetu srpske otadžbine i srpskog naroda.
Inače, manir ove vlade da usvajamo nikome potrebne zakone traje već nekoliko meseci. Naravno, hvaliće se predsednik Skupštine, hvaliće se Vlada, kako je usvojeno 300 zakona, a od toga, za naše uslove i potrebe, primenljivo je možda deset posto i to naknadno urađeno. Naravno, dok je trajala afera "Knjaz Miloš" raspravljali smo o uvozu genetski modifikovanih organizama. Taj zakon je usvojen i omogućio je ministru Ivani Dulić-Marković i celoj bulumenti oko nje da legalizuju uvoz genetski modifikovanih organizama, pre svega mislim na genetski modifikovanu soju, pa smo potrovali toliko stočne hrane i toliko stoke posle toga.
Dok se raspravljalo o koncesijama, o autoputu, odnosno dok se raspravljalo o nekim drugim zakonima, takođe nepotrebnim, krenula je koncesija autoput Horgoš-Požega i debele pare će se sliti u nečije džepove, a mi smo raspravljali o zakonu. Čini mi se da je tada bio Zakon o zabrani piratstva.
Dok se raspravljalo o aferi "kofer", gde je zamenik guvernera nosio koferče sa 100 hiljada evra da podmaže guvernera, odnosno da mu otplati trećinu duga za vilu, jer je platio 380 hiljada, bar je toliko priznao, i usput, Mlađan Dinkić ne pita da li je platio porez na to, usvajali smo opet nekakve nebulozne zakone, a u međuvremenu je prošla kontrola leta.
Da vas podsetim: direktor Nikola Stankov, inače iz DS, i neka ne govore da nisu u vlasti, vrlo su u vlasti, ima 1,3 miliona platu i o čemu onda pričamo. Kupio je tri para motornih sanki da bi on i Velja Ilić išli na Kopaonik. Zbog toga se ovaj zakon donosi sada, kako će se koristiti motorne sanke. Naravno, sanke su kupljene pod izgovorom da se izlazi na stanicu, a radarsku stanicu na Kopaoniku zabranio NATO da se koristi, napravljena i zaključana.
Dok usvajamo ovakve zakone o skijalištu, sankalištu i ostalim glupostima, lopovi na vlasti u Beogradu otimaju šta im pod ruku padne; pa se napravi Nemanjina ulica, koja je postala veš mašina za pranje para, i kada se napravila na tri krivine ne mogu tramvaji da se mimoiđu, odoše retrovizori i jednom i drugom tramvaju, ali nije bitno to, bitno je da su pare oprane.
Prema tome, ova vlada na gradskom i na republičkom nivou ne deli se na poštene i ohole, nego na one koji su uhvaćeni i one koji još nisu uhvaćeni.
Da se vratim na amandman. Podneo sam amandman na stav 3. tačku 9), međutim, ovaj stav 3. je apsolutno nebulozan i ceo stav treba brisati, jer gospodin Zlatan Jovanović reče za još jednu nebuloznu tačku, ne sme skijati unazad. Ko će, recimo, snouborderu, koji skija sa strane, stoji na jednoj skiji, da utvrdi šta mu je unazad, a šta unapred. Drugo, kako će skijaš da skija unazad kada su skije podvijene samo napred.
Onda će doći u situaciju da padne i da mora hitno da se ukloni sa staze. Svih devet tačaka u stavu 3. treba brisati.
Vlada je odgovorila da se amandman prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju, a ja sam u obrazloženju naveo: "Kako će i gde skijaš steći iskustvo i znanje korišćenja žičare ako bez njega ne može da koristi žičaru. Uostalom, zašto postoji redarska služba".
U članu 55. zakona, u tački 9) kaže se da skijaš ne sme da koristi žičaru ako ne poseduje za to potrebno znanje ili sposobnost. Prvo, koje je to potrebno znanje i sposobnost da bi se selo u korpu na žičari, da vas žičara izveze na stazu i gde se dobijaju sertifikati da je neko položio za vožnju na žičari. Ovakvi zakoni ne samo da neće stajati na polici, nego će i oni koji ih predlažu morati da ih bace u korpu za otpatke.
Dame i gospodo narodni poslanici, krajnje je vreme da se država uzme u pamet, krajnje je vreme da predsednik Vlade zatraži od predsednika države da raspiše nove izbore. Nemojte više zaluđivati narod ovakvim apsolutno nepotrebnim i nebuloznim zakonima.
Država nam se raspada, naciju nam otimaju, stvaraju od našeg naroda druge narode, stvaraju od naše države druge države. Na kraju ćete doći u situaciju da donosite zakone za Beograd i okolinu. Onda skijalište na Avali treba praviti. Prepustite mesto onima koji su sposobni da sačuvaju i državu i naciju.
Sklonite se, dokazali ste svoju apsolutnu nesposobnost, dokazali ste halapljivost i alavost, ali o tome će se raspravljati u nekim drugim državnim institucijama. Sklonite se da sačuvamo državu i od vas i od onih koji je napadaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo jedna mala ispravka.
Naime, narodni poslanik, gospođa Vjerica Radeta je rekla da podnesu ostavku ministri, da podnese ostavku Vojislav Koštunica. Dovoljno je da podnese ostavku Vojislav Koštunica.
Drugo, ovde je važilo jedno lepo pravilo, da kada neko dođe na galeriju, predsedavajući obavesti narodne poslanike ko je to na galeriji, pa možda imamo potrebu da pozdravimo goste koji nas slušaju ili imamo potrebu da ih ne pozdravimo, nego da ih pitamo, sa ove govornice, šta oni tu traže.
Tu mislim na nevladine organizacije, jer neće me iznenaditi, s obzirom na to kako je krenulo, da se jednog trenutka pojavi gore Sonja Biserko, Sonja Liht, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, da zasednu u prvi red i eventualno da donesu paradajz da gađaju narodne poslanike ako im se ne sviđa diskusija tih narodnih poslanika, zavisi od toga kako se prema njima ponašate.
Ako dođu studenti pravnog fakulteta, svaki poslanik SRS, prvi koji izađe za govornicu, pozdraviće tu mladost, tu buduću pravnu elitu koja će ovu državu štititi i pravno voditi.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas sam video gore ekipu ljudi koja je sedela i baš me zanima ko je to. Ko to vrši monitoring, kako ovi vaši prijatelji imaju običaj da kažu, nad radom poslanika Narodne skupštine. Ko je to ko ima pravo da nas na ovaj način kontroliše, s obzirom na javnost rada, s obzirom na situaciju da postoje televizijski prenosi Skupštine, a da nismo obavešteni? Zato bih molio predsedavajućeg, koja je grupa ljudi koja je bila na galeriji i da nas obavesti.
Narodni poslanik Nedeljković, poslanik SRS, podneo je amandman na član 65. stav 3, gde traži da se amandman briše. Amandman je inače sličan amandmanu koji je podneo narodni poslanik Stevović i odnosi se na to da ovim zakonom pokušavate da napravite diskriminaciju između škola skijanja u ovom slučaju.
Ako vam ovo prođe, neće nas iznenaditi da sledeći zakon bude da ćete škole plivanja zabraniti, osim tamo gde neko ima jezero, reku, pa se pitam čija to braća i čiji to pašenozi otvaraju škole skijanja pored naših najvećih skijaških centara, i budućih i sadašnjih, pa im treba obezbediti, garantovati pravo da samo oni mogu da školuju buduće skijaše. Zašto ne bi mogao neko ko je vrhunski skijaš, ko je donosio onoliko medalja, a recimo živi u Novom Sadu ili negde u Vojvodini i nema osim Fruške Gore nijedno brdo, da otvori školu skijanja na Kopaoniku? Za koga to rezervišete Kopaonik, Zlatibor, Taru, za koga rezervišete Goliju? Čiji su to rođaci, prijatelji i koji su to ministri koji će sutradan kupovati skijalište i otvarati škole skijanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovim članom zakona direktno kršite Ustav.
Ovim članom zakona zabranjujete svima onima koji nisu eventualno kupili plac na Goliji, na budućem najlepšem skijalištu, najvećem ski-centru, da otvore sutradan školu skijanja tamo. Odakle vam pravo? Smatram da će u danu za glasanje narodni poslanici, i vladajuće koalicije, još uvek, nažalost, a i poslanici opozicije, da pritisnu zeleno dugme, usvoje ovaj amandman narodnog poslanika Miroslava Nedeljkovića i otklone ovu nepravdu koju prema građanima Srbije nanosi ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS izađemo za govornicu i objasnimo što se da objasniti, ali nekima ne vredi objašnjavati i nemam nameru da držim tečaj poslanicima vladajući većine šta znači šta.
Međutim, vezano za formiranje javnih preduzeća i posle toga, privatizaciju tih preduzeća, kao i pljačku kroz taj vid, smatram da ovaj amandman treba usvojiti. U poslanički klub SRS stigla je jedna depeša koju moram da pročitam i da vam pokažem kako su i one privatizacije kojima se hvalite prolazile.
Nama se obratilo Udruženje oštećenih akcionara "Apatinske pivare Apatin", a govorili ste da je to najbolja privatizacija gde radnici nisu oštećeni, da je do zadnjeg dinara radnicima isplaćeno i da se Apatin obogatio. Da li ste nešto hteli, gospodine? Izađite posle za govornicu i recite to.
E, da vidite kako su ti isti radnici te iste "Apatinske pivare" opljačkani. Kažu da je ovo hronologija dešavanja oko krađe akcija oštećenih akcionara "Apatinske pivare", nastala nakon prve aukcije 29.4.2002. godine.
Prva aukcija je počela 29.4.2002. godine u 12,00 časova. Cena akcije je dostigla nivo od 24.000 dinara. Tadašnji direktor Beogradske berze, gospodin Zoran Jeremić, prekida aukciju uz obrazloženje da će ovako visoka dostignuta cena dovesti do debalansa tržišta hartija od vrednosti i zakazuje novu aukciju za 13,00 časova.
U međuvremenu, berzanski terminali pomeraju časovnike za jedan minut unapred, kako bi se, ovim pomeranjem, prethodnom ponuđaču cena od 24.000 dinara onemogućilo prisustvo u vidu zakašnjenja. Na aukciju se izlazi bez početne cene. KBK broker ručno ispravlja naloge i broker kupaca nema dinarsko pokriće za trgovinu, aukcija zakazana za 13,00 časova se iz nepoznatih razloga prekida, a 8.05.2002. godine u 12,00 časova u prostorijama Berze održava se sastanak iza zatvorenih vrata.
Na tom sastanku prisustvuju direktori brokerskih kuća, direktor Berze Zoran Jeremić, Božidar Đelić, čuveni "Boža derikoža" kao predsednik Upravnog odbora Berze, Aleksandar Vlahović, a to je onaj "žuti" ministar za privredu i privatizaciju i predstavnik emitenata, kada se dogovara cena od 1.350 dinara po akciji.
Znači, sa 24.000 skinuli su cenu na 1.350 i sa tom cenom se počinje. Sve ove navode potvrdila je Savezna komisija za hartije od vrednosti 12.06.20002. godine. Ona je svojim rešenjem naložila Berzi zabranu radu KBK broker od jedne godine, a što je sprovedeno.
Zatim, Savezna komisija za hartije od vrednosti nalaže berzi da se izvrši nova aukcija, što nikada nije učinjeno. U međuvremenu, direktor Berze podnosi ostavku zbog promašaja u radu Berze po pitanju predmetne aukcije.
U ovoj sumnjivoj trgovini prodato je 44.216 akcija. To pomnožite sa 24.000 dinara, pa oduzmite ovih 1.350 dinara po akciji i videćete za koliko je tog trenutka trebalo da budu opljačkani građani Apatina i vlasnici akcija. Četiri dana posle toga prodate su akcije Akcijskog fonda 9,13% po ceni od 167,76 evra po jednoj akciji. To je, negde, 14.000. Sada su državu opljačkali za 10.000 po akciji, jer ovo 9,13% je vlasništvo države. U ovoj nezakonitoj sumnjivoj transakciji oštećeno je oko 700 akcionara.
Akcionari se organizuju i formiraju Udruženje akcionara 16.09.2002. godine i podnose tužbu Trgovinskom sudu. Hronologija ide dalje: Trgovinski sud održava dve rasprave i proglašava se nenadležnim i prebacuje predmet Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Sudija Trećeg opštinskog suda, Jasmina Čelebić, održava raspravu 7.04. i drži akcionare bez ikakvog obrazloženja do kraja oktobra 2003. godine. Padom Vlade Zorana Živkovića u oktobru 2003. godine, sudija Čelebić proglašava sukob nadležnosti i prebacuje predmet u Vrhovni sud Srbije. On krajem decembra 2003. godine određuje nadležnost Trgovinskom sudu u Beogradu.
Trgovinski sud održava u toku 2004. godine pet rasprava i 10.11.2004. godine donosi presudu kojom se nalaže KBK brokeru i Beogradskoj berzi da u roku od 15 dana vrate vlasnicima potvrde o akcijama, jer aukcija nikada nije bila završena. KBK broker i Beogradska berza se žale na ovo rešenje Višem trgovinskom sudu u Beogradu. Predmet kod Višeg trgovinskog suda leži više od 10 meseci i uz naše angažovanje, udruženja oštećenih akcionara, Ministarstva pravde i sudskog nadzora konačno donosi presudu kojom se nalaže novo suđenje i kojim se potvrđuju sve neispravnosti koje su se izdešavale.
Viši trgovinski sud daje prioritet finansijskom obeštećenju, a što su oštećeni 12.12.2005. godine prihvatili. Beogradska berza i KBK broker nemaju nikakvih novih dokaza, ali ponovo osporavaju nadležnost suda. Trgovinski sud donosi rešenje da se odbija zahtev o nadležnosti, na koje Beogradska berza 23.01.2006. godine podnosi tužbu. Viši trgovinski sud 3.02.2006. godine dobija žalbu Beogradske berze, pod brojem PŽ 1154/2006, po kojoj do današnjeg dana ništa nije urađeno, dalje kažu, "a vršili smo i usmene i pismene urgencije na ime Radomira Lazarevića, predsednika Višeg trgovinskog suda, a verujući u vas i vašu poslaničku grupu, molimo vas da nam pomognete u rešavanju problema oštećenih akcionara".
S tim u vezi, postavljam poslaničko pitanje ministru pravde: "Šta je učinjeno i šta se namerava da učini u najskorije vreme da se oštećeni akcionari obeštete? Šta je učinjeno i šta će se učiniti u najskorije vreme da se lopuže iz ove ujdurme privedu pravdi i kazne po zakonu? Koliko još ima ovakvih prodaja, odnosno pljački gde su mali akcionari, privatni radnici koji su radili u tim preduzećima, ljudi koji su došli do akcija na određen način, opljačkani i koliko se još sprema da građane Srbije opljačkaju na ovaj način"?!

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Božidar Koprivica je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman gde traži da se u članu 8. stav 1. tačka 6) briše. Sticalac nije obavezan da objavi ponudu za preuzimanje ako: 6) stekne akcije promenom pravne forme privrednog društva.
Ovde postoji neverovatna mogućnost da se gimnastikom zloupotrebi član 8. i da opet mali akcionari ostanu uskraćeni, jer videli smo u prethodnim stavovima da se na neki način i mogu uskratiti mali akcionari i da može taj ko na ovaj ili onaj način stekne akcije, a mnogi su sticali burazerskim privatizacijama u prethodnom periodu od 2000. do 2003. godine, pa od 2003. do 2006. godine takođe nastavljeno, samo u malo drugačijoj formi.
Obrazloženje zašto je Vlada odbila amandman narodnog poslanika Božidara Koprivice – amandman se ne prihvata; predviđeni izuzeci od objavljivanja ponude za preuzimanje su usklađeni sa Direktivom EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidite da Bugarska i Rumunija narednih 10 godina neće ući u EU. Nekoliko dana pre nego što su objavili da su im dali još deset obaveza koje moraju da ispune, i prva među njima da iskorene korupciju, a nijedna od zemalja EU nije iskorenila korupciju, u Bugarskoj korupcija cveta još malo pa taman kao kod nas. Doduše, Bugari onda govoriše, znate, kada uđemo u EU moraćemo da vam uvedemo vize itd.
U EU nećemo ući ili nas bar ova vlada neće uvesti, a i ako pokušate da nas uvedete, taman dok dođe dotle da nas uvedete, EU neće biti. Prema tome, nemojte zakone usklađivati prema zahtevima iz EU, mnogo ćete još zahteva morati da ispunite pre nego što budu pomislili.
"Zakonom o privrednim društvima, kao i drugim zakonima iz ove oblasti se ne može propisati obaveza objavljivanja ponude za preuzimanje zakonitom imaocu akcija koje je stekao putem zakonito izvršene promene pravne forme privrednog društva. Takođe, Predlogom zakona je uređena obaveza zakonitog imaoca da u slučaju daljeg sticanja akcija tog društva, nakon izvršene promene pravne forme, objavi obaveznu ponudu za preuzimanje, čime se sprečavaju moguće zloupotrebe".
Ako se tačka 6) izbriše, šta se menja, osim što će se onemogućiti raznorazne zloupotrebe i malverzacije, jer već je krenulo po našim akcionarskim društvima, gde imaju i mali akcionari svoj udeo, gde su neki na ovaj ili onaj način došli do većinskog paketa, da više nisu zainteresovani da preuzmu i deo od onih koji hoće da prodaju. Naravno, tu nema onda ni dividendi, nema ničega i bukvalno akcije malih akcionara ostaju prazan i bezvredan papir.
Prihvatanjem ovog amandmana bar bismo pokušali mnoge stvari da sprečimo, a što se ovog zakona tiče mislim da će SRS već na jesen morati da pravi nov zakon, koji će biti daleko drugačiji i daleko primenjiviji, daleko bolji za male akcionare, za imaoce akcija i daleko gori za tajkune, koji inače opljačkaše ovu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Sulejman Spaho, ispred poslaničkog kluba SRS, podneo je amandman kojim traži da se u članu 23. stav 2. briše.
Stav 2. kaže: ''Konkurent ne može biti lice koje zajednički deluje sa ponuđačem u smislu člana 4. ovog zakona, kao ni lice koje deluje u ime ponuđača u postupku preuzimanja.''
U članu 4. ovog zakona je jasno navedeno koja su fizička ili pravna lica koja deluju zajednički, pa kaže: ''1) ako su se ugovorom, pismenim ili usmenim, odnosno izričito ili prećutno sporazumeli da usklađeno deluju u cilju sticanja akcija ciljnog društva ili ostvarivanja prava glasa iz akcije ciljnog društva; 2) ako jedno od njih drži akcije za račun drugog lica. Fizička i pravna lica deluju zajednički i kad jedno od njih, posredno ili neposredno, kontroliše drugo ili druga pravna lica''.
Odgovor Vlade zašto je odbijen amandman narodnog poslanika Sulejmana Spahe, koji traži da se izbriše ovaj stav da konkurent ne može biti lice koje zajednički deluje sa ponuđačem u smislu člana 4. ovog zakona, kao ni lice koje deluje u ime ponuđača u postupku preuzimanja, kaže: ''Amandman se ne prihvata. Odredbom člana 23. stav 2. Predloga zakona se precizira koja lica ne mogu biti konkurenti, sa ciljem da se izbegne mogućnost manipulacije cenom u ponudi za preuzimanje.''
SRS smatra da je odredba suvišna i ko bi još sam sebi pravio konkurenciju. A ako se i pravi, pravi je na svoju štetu.
Mislim da je manir ove vlade da pravi rogobatne, nejasne, delimično nedefinisane zakonske projekte. Činjenica je da zakon mora da bude jasan, koncizan, dostupan, shvatljiv i razumljiv svakome, svakom od građana Srbije, od onoga sa osmogodišnjom školom do onoga sa fakultetom.
Trpanje nepotrebnih stavova, jer se ovim zakonom već regulisalo pitanje ko ne može biti, u članove zakona nikome ne koristi i šteti isključivo građanima Srbije, jer imaju nedorečene ili pogrešno koncipirane zakonske projekte, koji mogu da se tumače na ovaj ili onaj način. Cilj amandmana je bio da se ta nepotrebna dodavanja zakonu izbrišu i da zakon bar bude malo razumljiviji. Smatram da ovaj amandman treba usvojiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS od početka trajanja ove skupštine upozoravamo vas na to da od pomoćnih tela pravite institucije, od komisija pravite državne organe protiv čijih odluka je maltene nemoguće podneti žalbu.
Upravo sada isplivava na površinu jedna takva situacija. Komisija je neprikosnovena. Odluka Komisije je konačna. Na odluku Komisije nemate kome da se žalite, nego upravni spor pred sudom. Zašto nam onda služe ministarstva?
Ministarstvo je institucija, a komisija je samo pomoćno telo i sve agencije, sve tzv. radne grupe, računajući i agencije jesu pomoćna tela ministarstva, koja treba da odrade posao za njega. Ono je državni organ i može da odlučuje. Naravno, ne mislim na ovo ministarstvo i ne mislim na ovog ministra, jer on kada odlučuje uglavnom se narod posle toga drži za glavu.
Ne vidim zašto ovaj amandman ne treba prihvatiti. Ne vidim zašto je obrazloženje ovakvo kako ste dali gospodinu Kragoviću.
Kaže - amandman se ne prihvata; odredbama ovog člana dvostepenost u odlučivanju je već obezbeđena na taj način što je predviđeno da nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor protiv akata komisije.
Samo još fali da zabranite čoveku da tuži kada je oštećen. Da ste mogli i to biste ugradili u ovaj zakon. Nemate prava na upravni spor, odluka komisije je merodavna.
Setite se koliko je kroz sve one burazerske privatizacije preduzeća po Srbiji ostalo oštećenih malih akcionara.
Poslanici SRS pomenuli su primer ''C marketa'', setite se robnih kuća, vidite koliko je malih akcionara koji su dobili akcije i koje im polako ali sigurno pretvarate u bezvredne papire.
Dosta je bilo manipulacija.
Predlažem da ovaj amandman u danu za glasanje usvojimo i bar malo pokušamo da ovaj zakon upristojimo, mada će već od septembra neki novi saziv ove skupštine donositi neke nove zakone, koji će biti u interesu građana Srbije i naroda, a ovo će ići na policu, kao jedan od neuspelih pokušaja totalne zloupotrebe u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 44. Predloga zakona predviđeno je: "Ko akcionaru, nakon što ponuđač objavi ponudu za preuzimanje, direktno ili oglašavanjem putem sredstava javnog informisanja nudi ili obeća poklone, usluge, imovinske ili druge koristi da bi prihvatio ili odbio ponudu za preuzimanje, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ko posreduje u izvršenju krivičnog dela iz stava 1. ovog člana kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina".
Narodni poslanik Petar Jojić je, u ime poslaničkog kluba SRS, tražio da se ovaj član 44. briše.
Razlog je vrlo jednostavan, ali da bih objasnio razlog moram da krenem malo šire. Izgleda da je ministar finansija u mladosti više preferirao prava, hteo da studira prava, pa mu verovatno majka nije dozvolila, i sada su to traume i u svakom zakonu koji je on predložio ove kaznene odredbe su daleko teže od odredbi koje su predviđene Krivičnim zakonom ili im je mesto u Krivičnom zakonu.
Pitam zašto u svakom od ovih zakona, zašto ne u Krivičnom zakonu? Ovo je krivično delo. Ako treba da se dopuni Krivični zakonik, da ga dopunimo, nije prvi put da ste radili zakon o izmeni i dopuni bilo kog zakona, pa prema tome i Krivičnog zakonika, da dopunimo zakonik i da svrstamo sve na jedno mesto, jer i po logici stvari, po supremaciji Krivični zakonik je iznad ovog i njemu sličnih zakona.
Što se obrazloženja Vlade tiče, kaže ovako: "Amandman se ne prihvata. S obzirom na činjenicu da Krivični zakon ne propisuje krivično delo koje se odnosi na ponudu za preuzimanje, isto je moralo biti predmet Predloga zakona, jer bi u suprotnom bio ostavljen slobodan prostor za velike manipulacije".
Ako ovo nije zakonski regulisano, i toliko je preduzeća prodato i toliko je malih akcionara već prodalo svoje akcije, i toliko je manipulacija bilo, evo i dan-danas jurite po Španiji ovog Radulovića, koji je bukvalno otimao od svojih akcionara akcije, zašto se pre ne setiste, zašto pre ne zaštitiste male akcionare, nego je već 60% ljudi opljačkano na ovaj način.
Sećam se kada ste vi svojevremeno govorili - najviše 200 evra po akciji itd. Jedina privatizacija od koje su imali koristi mali akcionari je privatizacija Apatinske pivare, gde je kupac od malih akcionara otkupio, pitanje je da li je i to bila realna cena, ali po nekoj pristojnoj ceni akcije. Pojavio se drugi problem, što sve ono što je Apatinska pivara radila za grad Apatin toga više nema, ukida se brend koji je dotle bio i po kome je prepoznatljivo čitavo područje, ne samo Apatin itd, ali to je već druga priča.
Vas pitam, od 2000. godine je prošlo šest godina, u to vreme je najviše preduzeća privatizovano, u to vreme je najviše malih akcionara opljačkano i u to vreme se vi niste setili da ovde postoji pravna praznina i da sada postoji mogućnost za manipulaciju, kada sve manje ima ili gotovo da nema malih akcionara.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne prilike da vidimo koliko je Vlada ili bila nesposobna, a kada kažem Vlada mislim i na onu prvu, drugu i na ovu treću, mislim i na Đinđićevu, i na Živkovićevu, a mislim i na Koštuničinu. Ili su vlade bile nesposobne, ili je nešto drugo u igri. Meni se čini da je u igri nešto drugo, jer i dan-danas tajkuni vitlaju Srbijom.
Sada je najaktuelnije otkupljivati zemlju, da ovo još malo raskupusate Naftnu industriju, EPS itd. i da tu osakatite male akcionare, jer još uvek niste doneli zakon da i ti ljudi imaju pravo na akcije.
Tek onda ćete izaći i bukvalno, kao što je Stipe Mesić svojevremeno rekao "ja sam posao završio", vi ćete vaš posao završiti. Država će biti opljačkana, građani će biti opljačkani i na kraju "pojeo vuk magarca".
Mislim da ovaj amandman treba usvojiti i ovaj deo problema smestiti u Krivični zakon. Samo i jedino tako možemo i kao država da idemo dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je resorni ministar gospodin Parivodić i profesor Pravnog fakulteta i samim tim što je doktor nauka i profesor (izabraće ga ako ne padne Vlada) i s obzirom da se radi o zakonu o zaštiti i autorskih prava, ja sam očekivao, obzirom da smo imali zakon o zaštiti autorskih prava, od ministra da odmah pokrene na Pravnom fakultetu pitanje odgovornosti najvećeg plagijatora koji se ikada pojavio.
Doneo sam dve knjige koje je profesor dr Vojislav Šešelj izdao još 2000. godine.
Jedna se zove "Univerzitetski profesor Stevan Lilić kao podli i prljavi plagijator", a druga se zove "Stevan Lilić kao intelektualna uzdanica aktuelne buldožer revolucije".
Možda je naslov ove druge knjige razlog što nije podli i prljavi plagijator Stevan Lilić do sada kažnjen za najveću krađu.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve krađe su krađe, ali krađa intelektualne svojine je najgori oblik lopovluka i krađe, pogotovo kada se radi o krađi intelektualne svojine od čoveka koji je davno umro i ne može da se brani.
Stevan Lilić je iz knjige koja se zove "Administrativno pravo" – a to je delo profesora Laze M. Kostića, čoveka koji je u krajnjoj bedi u izbeglištvu umro zahvaljujući ovoj državi iz nekog ranijeg perioda i ostavio ogroman opus – ukrao i prepisao sve, ima nekih izmena, videćete kada budem nešto čitao.
On je tu knjigu "Administrativno pravo" pretvorio u "Upravno pravo", ne zbog toga što je on to smislio, nego zbog toga što se sam predmet posle toga tako zvao.
Da iskoristim ovo vreme da vam pročitam samo jedan deo i da vidite dokle su intelektualni dometi ove prljave lopuže Stevana Lilića.
Laza M. Kostić u "Administrativnom pravu" kaže ovako, a samo jedan deo ću da vam pročitam...
Inače, izvinjavam se što prekidam, čitaću sve ove delove i do kraja koristiti svaki trenutak kada ostane po odbrani amandmana nekog od naših poslanika, da vas ubedim da je ovaj odavno trebalo da zaglavi zatvor.
Ovako kaže Laza M. Kostić: "Što se tiče ocene zakonitosti upravnih akata, svaki pokušaj poveravanja te funkcije višim upravnim organima ostajao je bez uspeha".
Stevan Lilić, kao "intelektualna uzdanica buldožer revolucije" u ovu rečenicu ubacuje reč "međutim", pa kaže ovako: "Međutim, što se tiče ocene zakonitosti upravnih akata, svaki pokušaj poveravanja te funkcije višim upravnim organima ostajao je bez uspeha". Alal mu nauka.
Laza Kostić dalje kaže: "Istina je da, ukoliko je upravni organ viši, sve veći broj ima funkcionera sa pravničkim obrazovanjem, ti pravnici treba da su solidnije spreme i veće savesnosti neko oni niži".
Stevan Lilić, pošto mu je nestalo stvaralačkog i naučnog nadahnuća, dalje prepisuje od reči do reči, od tačke do tačke, pa kaže: "Istina je da, ukoliko je upravni organ viši, utoliko ima sve veći broj funkcionera sa pravničkim obrazovanjem, ali ni oni ne mogu nikada ostati na čistom terenu prava", kaže Stevan Lilić i ostade živ. Imali smo prilike da nam on bude narodni poslanik.
Gospodine ministre, čudim se ovoj vladi, kad već prepisujete ove zakone sa zapada, zašto ne angažujete Stevana Lilića sve da vam prepiše? Jednostavno, čovek zna da radi posao.
Doduše, možda treba da prevodi, pa morate prevodioca da mu nađete. Dokazan majstor, dve knjige dokazuju koji je to "intelektualac".
Dalje, kaže profesor Laza Kostić: "Opasnost je velika da pravne obzir ne žrtvuje delimično ili u potpunosti obzirima političkim", a onda ovaj "intelektualac" kaže: "Velika je opasnost (nije: opasnost je velika) da pravne obzire ne žrtvuje delimično" itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će ministar Parivodić u toku današnjeg dana konsultovati ministra Stojkovića i ministra Jočića i da će sutra, ukoliko budemo radili, ako ne, onda preko sredstava javnog informisanja, da nas taj trio obavesti da je "intelektualna veličina" dobio jednokrevetnu sobu u zgradi u Bačvanskoj, da mu ne bi smetali ostali dok svoje nadahnuće ne prenese na papir.
Ministre, jeste da vam je kolega, ali pošto gospodin Krasić reče da vas još nisu izabrali, eto vam prilike, isterajte Lilića i otvoriće se slobodno mesto da vi dođete.

Stevan Lilić, uzdanica Pravnog fakulteta, nije samo profesora Lazu M. Kostića prepisivao.
Profesor Stevan Lilić je prepisao i profesora Milkova, a sada vidite sa koliko je tu stvaralačkog nadahnuća pristupio: recimo, kod profesora Milkova na strani 39. udžbenika – u pitanju je parlamentarizam u kome prednost ima vlada, upravna i izvršna vlast su objedinjene u jedinstvenu egzekutivu. Lilić je doduše promenio, nije na 39, nego je na 174. strani njegove knjige, piše ovako – u pitanju je parlamentarizam u kome prednost ima vlada, upravna i izvršna vlast su objedinjene u jedinstvenu egzekutivu.
Ako ste zapamtili rečenicu koju sam malopre pročitao i ovu rečenicu, do u tačku se slažu.
Kaže profesor Milkov dalje – ovlašćenja savezne vlade su, za razliku od savezne skupštine, u velikoj meri proširena u odnosu na ranije stanje. Savezna vlada obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije. Ona utvrđuje i njihovu organizaciju i delokrug. E, a onda nadahnuti Lilić kaže ovako – za razliku od savezne skupštine (to je onaj naučni doprinos Stevana Lilića), ovlašćenja savezne vlade u odnosu na saveznu upravu su znatno proširene. Tako savezna vlada, između ostalog, obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije i utvrđuje njihovu (ovde je bilo - ona utvrđuje, a ovde je - i utvrđuje) organizaciju i delokrug.
Stevan Lilić, intelektualna gromada resavske škole, pored Pravnog fakulteta na kome radi (znate, doktori nauka imaju pravo da podele radno vreme na tri, pa da u tri institucije ili u tri preduzeća rade), radi i u "žutom preduzeću". Lopovskom, doduše, ali nije njega preduzeće iskvarilo, dame i gospodo, mislim to žuto lopovsko preduzeće, on je već iskvaren došao u to preduzeće. Došao je iz jedne druge organizacije, koja se zvala malograđanski savez ili ne znam kako beše.
Nego, da se vratimo na profesora Lazu M. Kostića i njegovo "Administrativno pravo" napisano između dva rata i prepisano čim je Stevan Lilić stasao, naučio 30 slova i dograbio se plajvaza. Profesor Kostić kaže – u Nemačkoj je još u prvoj polovini prošlog veka nastalo razlikovanje između čistih administrativnih predmeta (čisti administrativni predmeti su pod navodnicima) i administrativno-pravnih predmeta (pod navodnicima).
Stevan Lilić, smatrajući da je nauka uznapredovala i da neke stvari treba da izmeni u ovome, kaže ovako – u Nemačkoj je još u prvoj polovini prošlog veka nastalo razlikovanje između, pa je skinuo navodnike, čistih administrativnih predmeta i, skinuo je navodnike, administrativno-pravnih predmeta. Ima ovde dosta naučne muke dok je ostvario ovo "profesor" Lilić.
Znate, dame i gospodo narodni poslanici, u intelektualnu elitu se teško dolazi; to je krem, to je vrh, to je sve ono znanje skoncentrisano iz koga treba nacija, država da crpi energiju, da živi, raste i da napreduje. Vrlo se teško ugurati, međutim, vidite, Stevanu Liliću je prošlo. Kada bi doktore nauka, ne daj bože, neko odlučio da strelja, Stevan Lilić bi džabe poginuo.
Dalje kaže prof. Lazo Kostić – samo su ovi poslednji mogli biti objekat pravnog razmatranja više instance, a ovaj kaže – samo su ovi drugi, kao tzv. sporni upravni (tzv. je uneo u nauku, dame i gospodo narodni poslanici), tzv. sporni upravni predmeti, tj. (da, i tj. ima) kao administrativno kontenciozni predmeti mogli biti objekat (i kontenciozne je uneo) pravnog razmatranja neke više upravne instancije.
Profesor Lazo Kostić je govorio umesto instance instancija, jer se između dva rata tako i govorilo. Ovde se Stevan Lilić, valjda u žurbi, kada mu je naišlo naučno nadahnuće, prešao, pa je prepisao i reč koja se od ′45. naovamo malo drugačije izgovara i piše.
Kaže ovako – sporni upravni predmeti, prof. Kostić kaže – prvi put se oni predavaju suđenju vlasti van aktivne administracije u Badenu 1863. godine. Lazo Kostić dodaje nauci svoj prilog, pa kaže – sporni upravni predmeti. Nisu ovi upravni predmeti o kojima je govorio Lazo M. Kostić, nego kaže – sporni upravni predmeti prvi put se predaju suđenju vlasti van aktivne administracije u Badenu 1863. godine.
Dame i gospodo, prof. dr Vojislav Šešelj je osvedočeni borac protiv lopuža koji vršljaju intelektualnim delom nacije. U Sarajevu je razotkrio, raskrinkao izvesnog Miljoša koji je bukvalno prepisao magistarski rad. Zbog toga je imao velikih problema, jer se direktno suprotstavio Pozdercu, Hamdiji, Hakiji, Branku Mikuliću itd. U Beogradu je raskrinkao jednu intelektualnu lopužu koja se zove Stevan Lilić i posledica toga je da je izbačen sa Pravnog fakulteta. Ima li neke sličnosti između onih koji su bili uz Pozderca i Mikulića i ovih koji su bili uz Đinđića, Koštunicu i ne znam koga da nabrojim svih onih 19 koliko ih je bilo.
S obzirom da imam još malo vremena, da vašem sudu pokažem još neke bisere intelektualnog nadahnuća moralne i intelektualne gromade buldožer revolucije, koja se zove Stevan Lilić. Kaže Lazo M. Kostić – u Austriji prve začetke administrativnog sudstva sadrži zakon o sudskoj vlasti od 1867. godine. Kaže ova lopuža Stevan Lilić - u Austriji prve začetke administrativnog sudstva sadrži zakon o sudskoj vlasti od 1867. godine. Ja ne vidim razliku. Ajde ono dok je skidao zareze, skidao navodnike, stavljao zareze i navodnike, tu se mogao i videti i njegov doprinos nauci, ali ovde nema.
Kaže prof. Kostić – u njemu stoji da će onaj koji tvrdi da je jednom odlukom upravne vlasti povređen u svojim pravima moći tražiti zaštitu pred upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj će učestvovati i predstavnik tužene upravne vlasti. Kaže naučnik Stevan Lilić – u njemu stoji da će onaj koji tvrdi da je određenom odlukom upravne vlasti povređen u svojim pravima (čitam ipak Lilićevo, čini mi se da čitam ovo što je prof. Kostić napisao, isto, ali moram dvaput da vam pročitam), povređen u svojim pravima moći tražiti zaštitu pred upravnim sudom na usmenoj raspravi na kojoj će učestvovati i predstavnik tužene upravne vlasti i to će regulisati poseban zakon.
Kaže prof. Kostić – taj zakon je izdan 1875. godine. Kaže naučnik Lilić – taj poseban zakon (poseban, dame i gospodo narodni poslanici) je donet (nije izdan, nego je donet) 1875. godine.
Ovde kod profesora Kostića kaže – on predviđa za sve austrijske zemlje jedan upravni sud u Beču čije je poslovanje normirano sledeće godine. Naučnik Lilić kaže... Nema tačke, pa da on predviđa, nego je on u jednoj rečenici, on je uspeo zahvaljujući svojim naučnim sposobnostima da spoji dve proste rečenice u jednu prostoproširenu, odnosno složenu, pa kaže ovako – taj poseban zakon je donet 1875. godine u Beču i predviđa za sve austrijske zemlje jedan upravni sud u Beču. U Mađarskoj do pre Drugog svetskog rata tek 1883. godine osnovan je finansijski upravni sud, a pri tom Lazo M. Kostić... celu rečenicu da ne čitam sada.
Ima još jedan naučnik koga je Stevan Lilić ne citirao, izvinite, gospodine Krasiću, pokrao. Ne zove se to citat, to se zove plagijat, lopovluk, najveća lopuža svih vremena koja je prešla prag neke institucije. Taj naučnik se zove Nikola Stjepanović.
Sada ću da vam ispričam: počeo je Stevan Lilić da piše jedno naučno delo koristeći pamet prof. Nikole Stjepanovića i plajvaz Stevana Lilića i počeli su zajedno da rade na jednom delu i kada je izašlo to delo prof. Nikole Stjepanovića... Nema tu, možda je negde bio u fusnotama. Pošto mi je vreme isteklo, po drugom amandmanu ću izaći da vas upoznam sa daljim detaljima ove lopovske radnje.

Gospodine predsedavajući, pet minuta po pet minuta, pročitaću ja obe knjige i nadam se da ću da ubedim ministra; u skladu sa važećim zakonom neka gospodin preduzme određene akte u zaštiti autorskih prava, pogotovo mrtvih ljudi, i da ovu lopužu spakuje iza brave.
Gospodine ministre, imate zakon koji je donet 15. maja 1998. godine, objavljen u "Službenom listu SRS" broj 24, Zakon o autorskim i srodnim pravima, po kojem, čak i da ne donosimo ovaj zakon, možete da se razračunate sa lopužama u oblasti autorskih prava. Da pripomognem malo. Dakle, prepisao je mrtvog profesora Lazu M. Kostića, prepisao je profesora Milkova, prepisao je profesora Stjepanovića.
Evo, pogledajte još jedno delo, veliko delo, autorsko delo autora Stevana Lilića. Recimo, kod profesora Milkova na strani 39. čitamo – u pitanju je parlamentarizam u kojem prednost ima vlada, upravna i izvršna vlast su objedinjene u jedinstvenu egzekutivu. A autor Lilić kaže ovako – u pitanju je parlamentarizam u kojem prednost ima vlada, upravna i izvršna vlast su objedinjene u jedinstvenu egzekutivu. Vidite koliko autorskog nadahnuća u jednom trenutku kod jednog intelektualca svetske klase, vrhunskog intelektualca. Stavio je čak i tačku tamo gde treba da se stavi, odnosno gde je stavio profesor Milkov.
I kaže na 39. strani, e sada dolazi njegova lepršava intelektualna moć... Na strani 39. u udžbeniku profesor Milkov kaže – ovlašćenja savezne vlade su, za razliku od savezne skupštine, u velikoj meri proširena u odnosu na ranije stanje.
Savezna vlada obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije. Ona utvrđuje njihovu organizaciju i delokrug.
E sad slušajte, kaže Lilić – za razliku od savezne skupštine, ovlašćenja savezne vlade u odnosu na saveznu upravu su znatno proširena. Dakle, nije u velikoj meri, nego su znatno proširena, pa kaže dalje – tako (e tu nema zareza kod Milkova), savezna vlada (ni ovde nema zareza kod Milkova), između ostalog (ni ovde nema zareza kod Milkova), obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije i utvrđuje njihovu organizaciju i delokrug.
Tri zareza je uspeo da spakuje, doduše baš za dva nema mesta, ali nema veze, to je ono autorsko kod gospodina Lilića. Pardon, izvinjavam se, što rekoh kod gospodina Lilića.
Usput da ne zaboravim, dva sata, gospodine predsedavajući, stoji kartica Nataše Mićić gore, ona je došla, ona prisustvuje, doduše, mi je ne vidimo, ali ona je tu prisutna bila, i ta dva sata će ova skupština debelo da plati po onom cenovniku o kojem je govorio gospodin Vučić.
Nego idemo dalje, kod prepisivanja Laze M. Kostića, odnosno kaže profesor Kostić – Ustav je neposredno izvor prava za organe uprave kada ovi mogu i moraju svoje akte da zasnivaju direktno na pojedinim odredbama Ustava.
To je slučaj samo onda kada Ustav izričito daje ovlašćenje ili određuje dužnosti organa uprave. U "Administrativnom pravu", udžbeniku za pravni fakultet profesora dr Laze M. Kostića.
Kod nabeđenog profesora Lilića u "Upravnom pravu" kaže ovako – Ustav je neposredni izvor prava (a ovde je - Ustav je neposredno izvor prava) za organe uprave kada oni mogu i moraju da zasnivaju svoje akte direktno na odredbama Ustava. To je slučaj samo onda kada Ustav, izričito ustanovljava organe uprave, daje ovlašćenje i određuje njihove dužnosti, kao i kada određuje oblike kontrole.
Profesore Parivodiću, sedite za istim stolom sa čovekom koji, prvo, nema trunke morala. Drugo, nema ni ovoliko intelektualnog u sebi. Jedino što je naučio da prepisuje.
Profesore Parivodiću, mene bi bilo sramota da sedim sa takvim ljudima. Potrudio bih se svim silama da taj čovek dobije ono što zaslužuje, a zaslužuje dugogodišnju robiju.
Mnogo veću robiju nego ubice bez predumišljaja, jer je ovo urađeno sa predumišljajem.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, isteklo vam je pet minuta.)
Zahvaljujem se, odbijte mi ovaj minut što sam prekoračio kada sledeći put izađem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije meni cilj da vas ovim dugim citatima iz jedne i druge knjige zamaram, nego mi je cilj da konačno ova vlada, ukoliko je rešila da raščišćava sa lopovlucima i kriminalom, krene već jednom, jer već šest godina je od kad je ovo utvrđeno, a više od 15 godina od kad je ovaj lopovluk učinjen.
Hoću da postojeći zakon koji se zove Zakon o zaštiti autorskih prava bude primenjivan. Kao narodni poslanik tražim od ministra, od Ministarstva pravde, od MUP-a da ne samo mene, nego Narodnu skupštinu obaveste, prvo, zašto se ovde već pet-šest godina zna, a ništa nije urađeno, drugo, šta će se učiniti i kada će Stevan Lilić, intelektualna lopuža, da dobije adekvatnu nagradu za delo koje je učinio, a adekvatna nagrada za ovo je dugogodišnja robija.
Govorim o tri autora od kojih je prepisao. Postoji li išta u tom naučnom opusu koji se zove Stevan Lilić što je on lično uradio, osim možda da je potpisao i sigurno što je potpisao ove tuđe knjige i što je potpisao naloge za isplatu nadoknada za ova dela.
Kaže ovako profesor Stjepanović... I on je, nažalost, mrtav i ne može po ovom vašem zakonu da traži zaštitu autorskih prava, a po prethodnom zakonu mogu njegovi potomci da traže debelu nadoknadu od ovog kriminalca koji sedi gore u kabinetu na Pravnom fakultetu. Kaže ovako profesor Stjepanović – pod zadatkom u organizacionom smislu podrazumeva se samo ona grupa povezanih poslova koje jedan čovek nije u stanju sam da izvrši. Sve dok su u pitanju poslovi koje može obaviti jedno jedino lice, organizacija kao pojava vezana za povezani rad većeg broja ljudi nije potrebna.
Lilić opet u trenutku nadahnuća, intelektualnog, kaže ovako – pod zadatkom se podrazumeva ona grupa povezanih radnih operacija (nisu to poslovi, dame i gospodo, to su radne operacije kod njega i to je njegov intelektualni doprinos nauci) koje jedan čovek nije u stanju sam da izvrši. Sve dok su u pitanju radne operacije, a ne poslovi koje može obaviti jedno lice, organizacija kao takva nije potrebna.
Kaže – tek kada su u pitanju radne operacije koje zahtevaju usklađenost rada većeg broja lica, javlja se potreba za organizacijom. To kaže Lilić.
Profesor Stjepanović kaže – tek kada je pojava vezana za povezani rad većeg broja ljudi, tek kada su u pitanju poslovi koji zahtevaju usklađenje većeg broja rada lica, javlja se nužnost nastanka organizacije. Nije ovde nužnost, nego je potreba.
Dame i gospodo, očekujem da ste vi već pripremili neke od ovih inspektora koji će opipavanjem da utvrde da li se radi o originalu ili falsifikatu, da ste pripremili onu drugu grupu inspektora koja treba samo da stavi dve knjige jednu pored druge i da pročita rečenice i da uporedi ima li tu nečega što se zove intelektualna svojina onog prethodnog autora.
Profesor Stjepanović kaže – da bi jedan posao bio izvršen potrebno je preduzeti određeni broj radnji, i to je grupa sukcesivnih telesnih pokreta. Dalje raščlanjivanje pokreta je od interesa za naučnu organizaciju rada, reorganizaciju, mehanizaciju i automatizaciju.
Resavac Lilić – da bi jedan zadatak bio ostvaren, tj. da bi jedan konkretan posao bio izvršen (vidite koliko je tu nauke ubačeno samo u jednu rečenicu) potrebno je dalje raščlaniti na određeni broj radnji i telesnih pokreta ljudi koji obavljaju konkretne poslove. Samo da vidimo gde je ovde, ispustio je i gospodin Stjepanović ono – ljudi koji obavljaju poslove, a ovde je Lilić ubacio, kaže – ljudi koji obavljaju konkretne poslove. Dalje raščlanjivanje radnji kao telesnih pokreta ljudi nije ovom prilikom od neposrednog interesa, jer se time bave discipline kao što je naučna organizacija rada koja ima za predmet ostvarivanje racionalizacije.
Zar vama, ministre, ovo nije interesantno? O veronauci se radi i Lilić nauku ostvaruje, a vi čitate novine. Ne ide.
Idemo dalje, izvinjavam se što oduzimam malo vremena. Unutrašnja administrativna kontrola, kaže profesor Stjepanović, kontrola je viših upravnih organa nad nižim pretpostavljenim i nad potčinjenim. Ona se spontano pojavljuje i razvija se i bez pravnih propisa i regulativa. Naročito je bila razvijena u policijskoj, upravo u takvoj državi bila je to ispočetka jedna kontrola upravne delatnosti uopšte.
Onda kaže Lilić – unutrašnja administrativna kontrola je pravna kontrola viših organa uprave nad nižim (ovo je dodato, to je njegov lični proizvod) pretpostavljenim i nad potčinjenima i na osnovu hijerarhijskih ovlašćenja. Unutrašnja administrativna kontrola naziva se i hijerarhijska kontrola, jer potiče iz upravnih sistema koji su počivali na čistom hijerarhijskom principu, rad uprave u načelu nije bio regulisan zakonom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ističe i ovih sedam minuta koliko smo imali po ovom amandmanu, možemo još 77 amandmana i 77 puta po 15 minuta i biće nam malo da objasnimo kolika je lopuža Stevan Lilić. Sada se već vidi da je to štićenik i ove vlasti, kao i one prethodne posle buldožer revolucije. Mi poslanici SRS očekujemo, srpski intelektualci takođe očekuju, stavljanje na hladno i mračno mesto ove lopuže da se ne kvari dalje i da će država konačno da krene u obračun sa plagijatorima, lopužama i da konačno počne da štiti intelektualnu svojinu.
Mnogo je manji problem ako je neko na svom kućnom personalnom kompjuteru narezao CD nekog pevača, pa ga sluša. Ovo direktno ruši temelje države. Sa ovim kada raščistite, onda ćemo vam reći – gospodo, počeli ste borbu protiv kriminala. Sve dotle ćemo se zamajavati da li je 55 CD prodala neka sirotinja tamo na pijaci, a to jeste krivično delo; sve dotle ćemo pričati o perifernim stvarima, a vozovi će prolaziti. Sve dotle ćemo pričati ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... o sitnicama, zahvaljujem se, a prolaziće nam špijunčine, prolaziće nam tzv. razne nevladine organizacije, prolaziće nam Kandićke, prolaziće nam ministar Stanković i njegovi dodatni poslovi vezani za neke strane obaveštajne službe.