Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću pre svega usmeriti ka agrarnom budžetu, jer mislim da zavređuje i da je vrlo bitno da upravo naši poljoprivredni proizvođači čuju šta je ova vlada za narednu 2012. godinu kroz budžet pripremila kao podsticajna sredstva za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i veću konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača na evropskom i svetskom tržištu.
I sam, kada sam prvi put čuo kolika je cifra agrarnog budžeta, sam se iskreno obradovao i ponadao da je stvarno ova vlada na kraju svog mandatnog perioda barem delimično ispunila neka obećanja koja je dala u predizbornom periodu, da će agrarni budžet biti najmanje u visini od nekih 400 miliona evra u prvoj godini vlasti. Međutim, kada se detaljnije pogleda ovaj agrarni budžet, ovako kako je koncipiran, onda se može konstatovati da se pokušalo isfingirati ciframa, da je stvarno agrarni budžet ozbiljno povećan i da će on doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje i populistički pokušati objasniti našim poljoprivednim proizvođačima da je, eto, zaboga, Vlada napokon shvatila da je i poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi jedna ozbiljna privredna grana i da treba više investirati u nju.
Međutim, kada se detaljno izanalizira po stavkama i po upravama i razdeli ono što predstavljaju u pravom smislu sredstva subvencija za poljoprivrednu proizvodnju i ono što je samo fiktivno postavljeno kao subvencija, a u suštini će se koristiti za neke druge namere, onda će se dobiti druga slika. Upravo ću pokušati da upoređujući ovo što je dato u budžetu za 2012. godinu i ono što je dato u rebalansu budžeta za 2011. godinu, upravo da i vama narodnim poslanicima i, pre svega, našim poljoprivrednim proizvođačima prikažem da je istina malo drugačija i da u suštini taj agrarni budžet, prema onim projekcijama koje se odnose na subvencioniranje poljoprivrede, nije gotovo ništa povećan, da je ostao u iznosu koji je bio i prethodne godine.
Evo, da pođemo od funkcije 420, gde se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo, lov i ribolov, gde su između ostalog prikazane i zarade onih koji rade. Neću se tu osvrtati koliki je broj ukupno uposlenih i koliko je radilo po ugovorima raznim, ali ono što se može odmah videti i primetiti jeste da su u budžetu za 2012. godinu u ovoj funkciji subvencije u odnosu na subvencije, ponovo podvlačim, u rebalansu budžeta gotovo za trista miliona manje. Ukupan iznos ove funkcije u 2011. godini je bio 4.079.000.000, a planirano za 2012. godinu je 3.949.000.000.
Znači, za nepunih 150 miliona je manja ova pozicija u budžetu za 2012. godinu, nego u 2011. godini, a sredstva ove funkcije će se koristiti za uspostavljanje sistema meterološko biološke službe izveštavanja u poljoprivredi, čime će se omogućiti pravovremeno sprovođenja elektrotehnički zaštitnih mera u cilju zaštite stabilnosti poljoprivredne proizvodnje, očuvanja prehrambene sigurnosti itd.
Dalje, sredstva ove funkcije će se koristiti za mere selekcije u stočarstvu, radi obezbeđenja i unapređenja genetskog potencijala stočnog fonda, unapređenja proizvodnje mesa, mleka, jaja, vune, meda itd. Onda, sredstva ove funkcije trebala bi da se koriste kao podrška nekomercijalnim gazdinstvima, onim gazdinstvima koja svojom proizvodnjom i tržišnim pozicijama nisu u stanju da prate trendove koje diktira tržište i koja na osnovu plasmana sopstvenih proizvoda ne obezbeđuju zadovoljavajući nivo dohotka. Znači, sa ove pozicije treba da se finansira ovo što sam pročitao, a mislim da ste mogli da uočite da su planirana manja sredstva u 2012. godini nego u 2011. godini.
Sledeći je fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici. U obrazloženju, koje je dalo ministarstvo, a koje je napisano u obrazloženju budžeta, stoji da će se ovaj fond koristiti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje i da se on obrazuje radi podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje kroz subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, i to pre svega davanje kredita registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava. Znači, za davanje ili subvencioniranje pre svega kamata na kratkoročne i dugoročne kredite.
Takođe, u obrazloženju stoji da su izvori finansiranja ovog fonda sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu, sredstva prikupljena od otplate kredita i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.
U ovoj funkciji i ekonomskim klasifikacijama ukupno planirana sredstva su za nekih 250 miliona manja za 2012. godinu nego što su bila u 2011. godini. Za 2012. godinu planirano je 2.050.000.000, a u 2011. godini ova pozicija u budžetu je imala 2.333.000.000. Oni koji planiraju da apliciraju za kredite ili da koriste podsticaje kroz ove ekonomske klasifikacije i ovu funkciju, treba sami da vide koliko je ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede stvarno iskreno pristupilo u smislu povećanja sredstava.
Dalje, želim da ukažem na druge pozicije u budžetu i da navedem sredstva koja su planirana za Upravu za zaštitu bilja. Gledano kroz ukupno planirana sredstva, ona su uvećana gotovo za 100% i iznose negde 1.043.000.000, a prošle godine su bila nepunih 700 miliona. Ova sredstva bi trebalo da se troše za zaštitu bilja od zaraznih bolesti, štetočina, kontrolu sredstava za zaštitu bilja i đubriva u proizvodnji, unutrašnje i spoljnom prometu, kontroli primene sredstava za zaštitu bilja, proizvodnji i registraciji sredstava za zaštitu bilja, ishrani bilja, fitosanitarnom nadzoru, inspekciji, semena sadnog materijala i drugih poslova.
Međutim, ono što je simptomatično, u okviru Uprave za zaštitu bilja najviše je povećana EK 424 koja se odnosi na specijalizovane usluge, i to u iznosu od 842 miliona dinara, a ova sredstva treba da se iskoriste radi izmirenja obaveza koje su vezane za dvogodišnje ispitivanje sorti u oglednom polju i laboratorijama u zemlji i inostranstvu za biljne vrste za koje se DUS – testovi ne obavljaju u Republici Srbiji i proširenje referentne kolekcije sorti. DUS – test se koristi, u suštini, kao test kojim se dokazuje uniformnost biljnih vrsti. Svako ko želi da se uradi taj test kao proizvođač semena, on sam finansira i plaća to. Zato mi nije logično da se u ovom iznosu, i ta sredstva su značajnije uvećana u odnosu na prošlu godinu, povećavaju u budžetu za 2012. godinu. Hajde da uzmemo da to nije tako strašno.
Ima nekih drastičnijih pozicija kroz koje se može videti kako su planirana i gde će se trošiti ta sredstva. Naveden je budžetski fond za vode Republike Srbije. Sredstva su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, s tim da na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP, sredstva se obezbeđuju od naknada za vode, naknada za korišćenje vodnog dobra, naknada za ispuštanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema vodne naknade, ostvarenih na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP. Sredstva ovog budžeta su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, a to su: uređenje vodotokova i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje meliocidnim sistemima, izgradnja održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima i ostali poslovi od opšteg interesa.
Sredstva ovog fonda, u odnosu na 2011. godinu, uvećana su za 5,5 milijardi dinara, i to, pre svega, uvećanjem sopstvenih sredstava ministarstva, s tim da EK 451 je uvećana za čak 3.200.000.000 dinara, a da ni reči u obrazloženju nije navedeno gde će se koristiti i za kakve namene ta sredstva. Ovo je, da kažem netransparentno prikazano, a i navođenje pojedinih pozicija, kao što su zgrada i građevinski objekti, sa iznosom od 4.505.000.000 takođe, je nešto što je sumnjivo, u smislu prikazivanja te pozicije.
Dalje, želim da ukažem na slično pozicioniranje budžetskih sredstava kod budžeta fonda za šume Republike Srbije, gde je takođe ovaj fond uvećan za gotovo 750 miliona dinara, i to opet primarno uvećanjem sopstvenog prihoda Ministarstva poljoprivrede.
Ono gde se najdrastičnije može videti odnos Vlade i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivrednim proizvođačima, to je prikaz sredstava u Upravi za agrarna plaćanja, jer se preko te uprave u najvećem delu isplaćuju podsticajna sredstva, znači, subvencije. Taj ukupni iznos planiran za 2012. godinu je manji nego za 2011. godinu. Nije to neko bitno i značajno umanjenje, ali je evidentno. Umanjenje za 2011. godinu je planirano 16.815.037.000, a za 2012. godinu je maltene identično.
Ali ono što je bitnije, to je šta je sve izmireno kao obaveze iz te agencije, koliko će biti preneto za 2012. godinu i jednostavno, kako će ova planirana sredstva pokriti sve te troškove koji se isplaćuju preko Agencije za agrarna plaćanja. To su pre svega subvencije inputa, znači, subvencije goriva ili ono plaćanje po hektaru i to goriva, zatim, sertifikovanog semena i veštačkog đubriva.
Ne izmirene obaveze po tom osnovu prema poljoprivrednim proizvođačima su oko šest milijardi, u izveštaju ste naveli da je ukupan iznos 14 milijardi 806 miliona,a da je isplaćeno samo osam milijardi 584, zaključno sa 28. novembrom 2011. godine. Znači, ostalo je ne izmirenih šest milijardi dinara.
Dalje, ostalo je ne izmireno oko 700 miliona za premije za mleko, ostalo je ne izmireno oko 750 miliona dinara za genetsko unapređenje u stočarstvu. To su sve sredstva koja treba da opterete ovu poziciju u 2012. godini. Jednostavno za to para neće biti, jer prema samo mojim najgrubljim proračunima, ono što je ne izmireno i ono što bi trebalo da se finansira, treba minimum na ovoj poziciji, znači, poziciji Uprave za agrarna plaćanja, trebalo bi da bude 28 milijardi dinara.
Sve u svemu, znači, zbog nedostatka vremena ostaviću nešto i da govorim po amandmanima, ali ono što želim da ukažem to je, da ovako projektovan agrarni budžet, jednostavno nije u skladu sa budžetskim zakonom, niti je od koristi za poljoprivredne proizvođače i na to ukazuje i upravo Fiskalni savet. Tako da na strani 12 u ovom izveštaju Fiskalnog saveta jasno stoji, da se neprecizno i nedovoljno transparentno su planirane potrošnje sopstvenih prihoda, što može ugroziti ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Veliki deo javne uprave, ministarstva, fondova, uprava i zavoda i slično, fakat ostvaruju sopstvene prihode od različitih naknada.
No, analiza Fiskalnog saveta je utvrdila da način na koji se ova sredstva koriste i kako su prikazana u Zakonu o budžetu nisu u skladu sa dobrom praksom upravljanja javnim finansijama, te to može da ugrozi ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Dalje, Fiskalni savet navodi da preko sopstvenih prihoda zaobilaze se ograničenja u planiranju budžeta u 2012. godini gde je neuobičajeno visok rast rashoda iz sopstvenih izvora budžetskih korisnika, gde je došlo do oštrog smanjenja rashoda budžetskih sredstava i oni uočavaju da su neke bitne ekonomske funkcije države, poput subvencija, znači prebačena su na finansiranje iz sopstvenih izvora, što smatraju da nije u skladu sa Zakonom o budžetu gde je slabija kontrola trošenja.
Tako da Ministarstvo poljoprivrede, uočavamo izuzetno visok rast planiranih isplata za subvencije u odnosu na 2011. godinu i to preko budžeta Fonda za vode Republike Srbije, Uprave za poljoprivredno zemljište, budžeta Fonda za šume gde su u suštini ta sredstva fiktivno, kao po osnovu subvencija, povećana za 15,5 milijardi. Faktički ovakvim prikazivanjem je nemoguće tačno predvideti koliko će biti rast izdvajanja za subvencije iz sopstvenih prihoda. U suštini ovakvim trošenjem se zaobilaze fiskalna pravila koja imaju za cilj smanjenja izdvajanja za zarade u odnosu na BDP.
Nažalost, zbog nedostatka vremena nisam uspeo sve prikazati ali na kraju želim da konstatujem da ovo fiktivno povećanje od 16,5 milijardi dinara neće ni po čemu značajno doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje, a ako se budu poštovale pozicije koje su prikazane u budžetu, u suštini po procenama našim, neće biti dovoljna ni za izmirenje onih osnovnih dugovanja. Zahvaljujem.