Uvaženo predsedništvo, uvažena gospođo ministre, uvaženi gospodine direktore Uprave za veterinarstvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da kao ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke nešto kažem o ova dva zakona o kojima danas raspravljamo.
U prethodnoj raspravi sam opširno govorio i izneo i dobre strane pre svega zakona o veterinarstvu, a i neke propuste koji su učinjeni u tom zakonu, i sa neodobravanjem izneo argumente zašto zakon o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije ne treba da se usvoji. Sugestija je bila da se povuče iz procedure.
Međutim, nažalost, imali smo situaciju, moram reći na moje žaljenje, pre svega kao veterinara, prema kolegama koji čekaju gotovo 14 godina donošenje novog zakona, da taj zakon o veterinarstvu nije izglasan. Vladajuća većina, zahvaljujući pre svega medijima, vrlo vešto je zamaskirala tu činjenicu da jedan značajan, jedan kapitalni zakon nije usvojen u narodnom parlamentu, nego je čak na državnoj televiziji to veče rečeno – izašli su iz skupštinske sale poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke i iz tih razloga nije izglasan zakon, a ne ono što je bilo istinito, a to je da za taj zakon nisu glasali predstavnici Srpske radikalne stranke, tj. za oba zakona, zatim predstavnici Socijalističke partije Srbije, a da su poslanici Demokratske stranke bili uzdržani, znači nisu glasali.
Vlada je takođe požurila da ponovo vrati u proceduru ovaj zakon, ne želeći na pravi način da ga izmeni u skladu sa datim primedbama u toku načelne rasprave i rasprave u pojedinostima, sa obrazloženjem da će ta procedura trajati još možda narednih mesec dana, da se dobiju iznova sve saglasnosti relevantnih ministarstava, pa da onda ponovo ide u proceduru.
Jednostavno, posle nepune dve nedelje vraćeni su ovi zakoni, sa određenim izmenama u zakonu o veterinarstvu putem određenih amandmana. To su bile sitne popravke nekih članova, gde su prihvaćeni amandmani poslanika Srpske radikalne stranke i drugih stranaka.
Suštinski, zakon o veterinarstvu je samo donekle izmenjen, a ono što je bila suštinska primedba ovde u ovom parlamentu, a što je bio zahtev pre svega veterinarske struke, to ni u ovom predlogu zakona nije učinjeno.
Jedino, istine radi, moram reći sa ovog mesta da su predložena dva amandmana od poslanika vladajuće većine, i to pre svega poslanika iz grupacije odakle potiče i gospođa ministar, poslanika G17, da se ono što je bilo predloženo kao amandmani od poslanika SRS i što smo mi želeli da se promeni u tom predlogu zakona i poboljša.
Tako da će ovaj predlog zakona o kome ćemo raspravljati danas i najverovatnije sutra u pojedinostima u suštini biti izmenjen amandmanima G17, a nije nažalost prihvaćeno da to bude iz poslaničke grupe SRS, bez obzira što je to predložila moja malenkost koja ima neki ugled i autoritet u veterinarskoj struci, bez ikakve lažne skromnosti. To je politika i to je nešto što je donekle i normalno u parlamentu.
Obrazlažući ovde Predlog zakona gospođa ministar je rekla da je splet okolnosti uticao da se ne prihvate ili ne izglasaju ova dva zakona. Ne bih se složio da je to splet okolnosti; upravo je to bio politički stav stranaka koje su tog momenta glasale. Najverovatnije je u međuvremenu promenjen politički stav stranke koja podržava vladajuću većinu u ovom parlamentu i Vladu i stekli su se uslovi da se taj zakon izglasa.
Međutim, ja moram reći da je donekle, da ne kažem možda najviše, krivo upravo Ministarstvo i uz sve uvažavanje gospođe ministra mislim da je ona dobrim delom kriva što i u tom prvom glasanju taj zakon nije izglasan, jer nije, prvo, želela da iskaže više razumevanja za podnete amandmane.
Poslanička grupa SRS je imala ozbiljnu nameru da podrži u celosti taj zakon, ja sam to predočio i na Odboru za poljoprivredu i ovde za govornicom, da su bili podržani naši amandmani, ali se nije imalo razumevanja za to.
S druge strane, mislim da politika koju vodi Ministarstvo poljoprivrede u oblasti poljoprivrede nije dobra i da su previše u oblacima ljudi iz Ministarstva, i samim tim i ministar, u odnosu na ocenu koja je data od strane Evropske ekonomske zajednice za reforme koje su učinjene u oblasti poljoprivrede. Ja ih stvarno ne vidim, jer, prvo, doneto je malo zakona. Nešto što je urađeno nije predočeno javnosti.
Želim sa ovog mesta da pitam – šta je sa strategijom razvoja poljoprivrede? Vlada Republike Srbije je usvojila pre dva meseca ili nešto više, niko tu strategiju ovde od nas poslanika, prvo da pođem od članova Odbora za poljoprivredu, nije ni video ni dobio. Možete reći da to stoji na sajtu Ministarstva, pa možete tamo pročitati.
Ja se slažem, najverovatnije postoji, mada nisam otvarao sajt Ministarstva za poljoprivredu skoro, ali ima određeni broj poslanika koji jednostavno neće tim putem da se informiše, a pogotovo naši građani koji su i te kako zainteresovani, i to pre svega poljoprivredni proizvođači, za strategiju poljoprivrede koju je ova država usvojila. Vi taj dokument nigde niste prezentirali. Mislim da je to nešto što je trebalo da se učini.
Programom Vlade Republike Srbije i Ministarstva budžetom su opredeljena značajna sredstva za podsticaj poljoprivrede u ovoj i prošloj godini i u obliku kredita podeljena su značajna sredstva poljoprivrednim proizvođačima. Do današnjeg dana vi niste hteli dostaviti članovima Odbora za poljoprivredu informaciju ko je dobio sve ta kreditna sredstva i jesu li namenski iskorišćena, a obavezni ste bili, prema uredbi koju je Vlada donela.
Radite nešto što je netransparentno, nešto što ne može da bude interes građana, a ne može biti ni prava politika ni Ministarstva za poljoprivredu, ni Vlade Republike Srbije, jer to su sredstva svih građana i obaveza je Ministarstva poljoprivrede da da prave informacije, pogotovo što je Odbor za poljoprivredu u dva navrata tražio te informacije, a Ministarstvo se oglušavalo pozivajući se na Zakon o bankarskom poslovanju, da se iz tih razloga ne može dati na uvid ko je sve i u kom iznosu i za koje namene dobio sredstva, a uredbom je to drugačije regulisano.
Prema tome, gospodo iz Ministarstva, gospođo ministre, morate shvatiti da je možda dobrim delom takva politika Ministarstva bila razlog nedonošenja ovog zakona na prošloj raspravi. Nadam se da u narednom periodu... Da apstrahujem i odnos, u poslednje vreme, Ministarstva poljoprivrede prema Odboru za poljoprivredu, gde na prošloj raspravi nije bila prisutna gospođa ministar. Na poslednju raspravu Odbora, gde se raspravljalo o štetama izazvanim poplavama, došao je načelnik inspekcije, čovek koji kao da je pao sa neba.
Glasao je tamo, za šta god su članovi Odbora glasali, on podiže ruku i glasa, glasa kao da je član Odbora. Ako šaljete ljude u Odbor za poljoprivredu kada raspravljamo o konkretnim stvarima, onda pošaljite kompetentne ljude, jer se i mi trudimo da budemo kompetentni za ono o čemu raspravljamo ili bar pozivamo kompetentne ljude.
Ja želim sa ovog mesta kritički da se osvrnem pre svega upravo na te činjenice koje su dobrim delom i doprinele da ovako jedan važan zakon - zakon o veterinarstvu, koji se toliko dugo pripremao i koji je od značajnog interesa za veterinarsku struku, nije prošao. Ja nisam kao veterinar srećan što ponovo moram da raspravljam o tom zakonu, jer je on svakako jedan od značajnih zakona pre svega za veterinare, za unapređenje...
(Predsedavajuća, Gordana Pop-Lazić: Gospodine Mašiću, da li koristite i drugih deset minuta?)
Da svakako. Za unapređenje zaštite zdravlja životinja, ali isto tako je značajan i za unapređenje razvoja stočarstva i pogotovo naše pojavljivanje na svetskom tržištu, a pogotovo što imamo jednu značajnu situaciju pojava određenih zaraznih bolesti životinja koje se masovno pojavljuju i zaraznih bolesti koje se sa životinja prenose na ljude, tako da nam je i te kako značajan ovaj zakon.
Zato ćemo mi u ovoj raspravi kao poslanička grupa pokušati da damo kritički osvrt na ono što nije na pravi način regulisano ovim zakonima.
Što se tiče političkog stava o agencijama, naš politički stav kao političke stranke je nepromenjen, mada amandmanima koji su podeljeni pre početka rasprave mi pokazujemo dobru volju, i polazimo od činjenice da se neće prihvatiti ono što u osnovi predlažemo da se brišu članovi i ne prihvati ovaj zakon; dali smo i predlog tri amandmana da se popravi taj zakon. Bojim se da ni to neće biti prihvaćeno, no vi na to, kao vladajuća većina i predlagači, imate pravo.
Ono što želim posebno da apostrofiram, vezano za zakon o veterinarstvu, što nije na pravi način regulisano, pre svega, kod veterinarske komore. Veterinarska komora jeste telo koje se osniva radi zaštite i unapređenja stručnosti i očuvanja profesionalne etike, zaštite profesionalnih interesa veterinara i članstvo u komori je obavezno za sve veterinare.
Međutim, krucijalni kontrolor veterinarske komore je Ministarstvo poljoprivrede. Znači, od toga da statut te komore treba da odobri, na neki način da da saglasnost Ministarstvo, do određenih drugih stvari koje su propisane pre svega članom koji reguliše delatnost i poslove komore. Između ostalog, to su cene veterinarskih usluga. Zalaganje veterinarske struke je bilo da komora formira najniže cene veterinarskih usluga, jer one objektivno ne mogu biti identične na celom području Republike Srbije.
I pogotovu, zahtev struke bio je da veterinarska komora bude partner Ministarstvu za poljoprivredu kod određivanja cena veterinarskih usluga iz programa mera zdravstvene zaštite životinja, onoga što država finansira iz budžeta.
U tom smislu je predložen jedan amandman; bio je predložen i prošli put u nešto izmenjenom obliku od kolega iz DS-a, ali ovaj put smo predložili ispred Srpske radikalne stranke taj amandman, ali predlagač juče na rastavi na Odboru nije prihvatio, tako da ostaje da komora određuje cene usluga kao najniže cene i faktički da komora nema nikakvog udela u određivanju cene rada veterinara u okviru programa mera, kako veterinara operativaca, tako i veterinara u specijalističkim ili naučnim veterinarskim institucijama.
Sledeća stvar na koju želim da ukažem jeste, po meni, nedovoljna angažovanost Uprave za veterinarstvo u ovih proteklih mesec i po dana, kada se govori u medijima o pojavi jedne opasne zarazne bolesti, to je influenca živine. Nekako je primat u informisanju građana o opasnosti od te bolesti preuzela zdravstvena služba i maltene svaki dan se ministar zdravlja ili neko iz Ministarstva pojavljuje da objašnjava građanima koje su opasnosti od te bolesti, a ministar poljoprivrede i gospodin Krnjajić, kao direktor Uprave, po mom mišljenju, po mojoj informisanosti, po onome koliko ja pratim, nedovoljno ističu taj problem sa veterinarskog aspekta.
Primarno je to bolest životinja od koje živina oboleva u značajnom broju i nažalost uginjava. Istina je da taj virus može mutirati, da je mutirao u nekim državama i da su ljudi oboleli, ali još uvek nije utvrđeno da li se prenosi sa ljudi na ljudsku populaciju, nego je za sada utvrđeno direktno prenošenje sa životinja na čoveka.
Usvajanjem zakona i osnivanjem ovog saveta za veterinarstvo, on bi trebalo da se bavi procenom analize rizika unošenja, pojave i širenja zaraznih bolesti i procenom mogućih negativnih efekata po zdravlje životinja i ljudi. Time upravo veterinarska struka treba da dobije veći ugled i popularnost, da se više čujemo u medijima kod naroda i da ono što pripada nama kao struci mi i više afirmišemo.
Poslednjih dana imamo na TV reklamu Ministarstva o uvođenju HASAP sistema. Istina je, ovim zakonom se uvodi obaveza uvođenja kontrole kritičnih tačaka u procesu proizvodnje, pre svega, u objektima gde se kolju životinje, i to je dobro, to je nešto što je nužno kod nas.
Međutim, mislim da ta reklama ili reklamiranje na taj način ovoga nije primereno sadašnjem vremenu, a pogotovu vremenu za koje se govori da će se uvesti taj sistem. Ja vam odgovorno tvrdim da se nigde, ni u jednoj klanici ne može za tri meseca uvesti HASAP sistem.
Sa druge strane, dato je obećanje građanima ili bolje rečeno onima koji imaju te objekte da će Ministarstvo pomoći sa 80%, da će pokriti troškove, što isto tako mislim da nije u redu, iz agrarnog budžeta. Jer, to je nešto što neko, ako želi kvalitetnije da proizvodi ili želi da bude konkurentan na tržištu, treba da uvede pre svega svojim sredstvima, većim delom svojim sredstvima.
Na primer, pomoći jednom gospodinu Matijeviću u Novom Sadu, koji ima industriju mesa sa 80% uređenog sistema HASAP-a, mislim da je van pameti, uz sve izvinjenje, ili nekim drugim klaničarima. Pare koje se odvajaju za tako nešto treba usmeriti na drugu stranu, tako da je moja sugestija upravo u tom smislu.
Dalje, mislim da Ministarstvo treba da objašnjava šta čeka građane koji se bave proizvodnjom namirnica životinjskog porekla, da tako kažem, ili, to je sada zakonom regulisano, proizvoda životinjskog porekla – to je da onaj ko iznosi na pijacu zaklane piliće ili drugu živinu ne može više klati kod svoje kuće i nositi na pijacu, nego se isključivo ta živina može klati u registrovanim klanicama za klanje živine ili eventualno kunića. To je nešto za šta treba građane pripremati, da ih donošenjem ovog zakona čega tako nešto i u tom smislu se oni i prestrojavaju.
Dalje, dobra je ideja da se osnuju javne ustanove koje će se baviti sakupljanjem, preradom i uništavanjem leševa, ali u odnosu na sredstva u agrarnom budžetu, u odnosu na stanje tih subjekata, da li je i koliko je realno da se to stavi u funkciju? Ako to već zakonom donosite, onda očekujem da se prilikom usvajanja novog budžeta odvoje značajnija sredstva za tako nešto. Pogotovu zbog pojava zaraznih bolesti masovnog karaktera, gde će morati da se ubija veliki broj životinja, moramo imati objekte gde će se takve životinje neškodljivo uklanjati. Ja to pozdravljam, samo se pitam da li imamo para da to revitalizujemo i pripremimo dalje.
S obzirom da vreme ističe, uvažiću tu činjenicu; govoriću u načelnoj raspravi ono što nisam rekao, a to je o zakonu o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije. I, nisam se dotakao izdavanja dozvola, jer imamo i tu velikih problema. Ja sam i prošli put govorio – uvozimo životinje koje su zaražene opasnim zaraznim bolestima, koje prema našem zakonu ne smeju da se uvoze, ali biću konkretniji kada budem govorio u načelnoj raspravi. Hvala.