Mislim da se profesor Simonović i ja nismo razumeli ili dovoljno precizno ne čitamo i tumačimo član 34. Apsolutno ovo što ste vi rekli ne stoji, jer sam podneo amandman na član 34.
Ako bi se izostavilo ono što predlažem, da fakultet nije visokoškolska jedinica u sastavu univerziteta, znači a priori da nisu u okviru zastava univerziteta, nego mogu biti i samostalni, onda stvarno nema zapreke ni kod novoosnovanih univerziteta da oni budu obrazovne jedinice u okviru univerziteta ili da prosto kod osnivanja žele da budu samostalni u okviru univerziteta.
Zakonskim rešenjem ovde se već daje mogućnost da pojedini fakulteti budu samo visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta, bez pravnog subjektiviteta. Sa druge strane, nekim fakultetima se daje mogućnost da budu samostalni unutar postojećih ili novoosnovanih univerziteta, s tim da imaju tri akreditovana nastavna plana i programa. Mi smatramo da ne treba uslovljavati da imaju ta tri odobrena i akreditovana nastavna plana i programa, nego je dovoljno da imaju jedan i da mogu biti samostalni u okviru novog ili postojećeg univerziteta.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS vezano za ovaj predlog zakona izneo je dr Poskurica i on je najveći deo tih naših načelnih primedbi ovde saopštio. Ja ću u svojoj diskusiji pokušati da ukažem na određene konkretnije propuste u ponuđenom tekstu zakona o kome ćemo raspravljati narednih dana.
Prvo, želim da kažem da uvažavam apsolutno činjenicu i potrebu da treba da usaglašavamo sve naše zakonske propise sa propisima Evropske ekonomske zajednice i da ovakav zakonski propis koji reguliše jednu značajnu oblast, a to je visoko školovanje, treba da bude usaglašen sa razvijenim svetom. Ali, ako je potpisivanjem Bolonjske konvencije prihvaćena obaveza da do 2010. godine sinhronizujemo i uskladimo te zakonske propise, onda stvarno ne vidim zašto se još nije pričekalo sa ovim zakonom, pogotovo u odnosu na određene manjkavosti koje su utvrđene od strane gotovo svih poslaničkih grupa i činjenice da ima blizu 200 podnetih amandmana.
Znači, jako dugo se radilo na ovom konceptu i opet su određeni i značajni propusti napravljeni, a za mene je jedan takođe značajan propust i zato smatram da je trebalo možda još sačekati i zajedno ovaj zakon donositi sa zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Jer nema razvoja i napretka obrazovnog procesa ako nemamo kvalitetniji naučnoistraživački rad, pogotovo što finansiranje naučnoistraživačkog rada u visokoškolskim ustanovama ide preko Ministarstva za nauku. Znači, Ministarstvo za nauku obezbeđuje sredstva i finansira konkretne projekte i finansira te nastavnike i saradnike na fakultetima.
Ovako ponuđenim konceptom, za koji sam ubeđen da će biti donet, nastaće značajne diskrepancije i kolizije između postojećeg zakona o naučnoistraživačkom radu i Zakona o univerzitetu. Prema Zakonu o naučnoistraživačkom radu, kada se raspisuju konkursi za projekte, navode se od naučnih zvanja do određenih naučnih oblasti koje se finansiraju ili, kako je to sada definisano, naučnih polja, i u skladu sa tim se određuju sredstva i po grupacijama se prijavljuju istraživači od najnižih do najviših naučnih zvanja, upravo da konkurišu na određena naučna polja.
Međutim, mi u ovom nacrtu zakona neka naučna polja koja su vrlo značajna kod Ministarstva za nauku, recimo oblast biotehnologije, mi nemamo ovde apsolutno definisano takvo polje i pitam se, a o tome ću kasnije govoriti, kako je takav jedan propust napravljen da takva jedna značajna oblast za ovu našu državu nije definisana i kao obrazovni proces.
Znači, Vlada je trebalo da ima obavezu da obaveže Ministarstvo za nauku i Ministarstvo za obrazovanje da zajednički rade na konceptu i usaglašavanju propisa koji zajednički regulišu oblast naučnoistraživačkog rada i oblast obrazovanja. Mislim da je to jedan ozbiljan propust gde mi ispred SRS sa osnovom možemo da stavimo prigovor ministru i ministarstvu, i Vladi.
Sledeća stvar na koju želim da ukažem jeste Nacionalni savet, koji se planira ovim zakonom da se formira. Lično nemam ništa protiv tela koje treba da ima određene nadležnosti, da unapređuje obrazovni proces, a pogotovo visoko obrazovanje. Bojim se da ovako kako je konceptualno predloženo, da to ne daje garanciju ako se planira da osnov tog saveta bude tih 10 redovnih profesora, vrhunskih naučnika.
Ne znam ko će biti taj koji će da definiše kojih je to 10 vrhunskih naučnika, ako je recimo ovde izostavljena Akademija nauka. U svim državama računamo da su vrhunski ili najviši naučno-istraživački radnici dokazani u nauci i u obrazovanju akademici, redovni članovi Akademije nauka. Ovim zakonom ne daje se apsolutno mogućnost da Akademija nauka delegira svoje predstavnike u ovakvo telo i da ima funkciju u rešavanju i odlučivanju nadležnosti jednog ovakvog saveta.
Vi ste ovde definisali da mora biti vrhunski naučni radnik i da ima međunarodno priznate radove; pa uslov i kriterijum za izbor redovnog profesora jesu priznati naučnoistraživački radovi objavljeni u vodećim međunarodnim časopisima sa recenzijom, objavljeni naučnoistraživački radovi na međunarodnim naučnim skupovima, i to se podrazumeva. Znači, u suštini svaki redovni profesor može da konkuriše ili ako ne može pitam se ko će biti taj koji će da odredi i da kaže ko je taj vrhunski.
Bojim se da će biti ovde kao i u mnogim drugim kojekakvim savetima ili telima koja su predlagana, da će opet imati uticaj politika i da će u ovom savetu, kao i u nekim drugim savetima, pre svega biti ljudi, ovde sada redovni profesori koji pripadaju određenim političkim opcijama, iako je ovde rečeno decidno da ne mogu biti delegirani ljudi koji su stranački angažovani. Ali, imamo mi mnogo profesora koji su u strankama, ali nisu stranački angažovani. Normalno, oni će zastupati interese tih stranaka u određenim momentima.
Prema tome, nije moguće prosto isključiti tako nešto i na kraju kada se bira u parlamentu opet se bira većinom vladajuće koalicije, i opet će prednost u izboru ljudi u taj savet imati ljudi iz određenih političkih opcija koje su vladajuće.
Mislim da je trebalo ovde jasnije definisati kako će se vršiti, koja kategorizacija izbora i načina tih ljudi, i mislim da je trebalo apsolutno ovde da bude mesta za predstavnike Srpske akademije nauka, da i oni imaju udela u radu ovog saveta.
Dalje, želim da kažem da Nacionalni savet, ovako kako je definisan, što se tiče njegove nadležnosti, ima nekih koje mu pripadaju, a mislim da su ovde date neke nadležnosti Nacionalnom savetu, koje bi u suštini trebalo Ministarstvo da ima, da ono kao državni organ treba da ima određene neprikosnovene stvari. Ne može da ustupa to da neko drugi vodi i odlučuje. Ovde su definisane, u nekih 15 stavki, nadležnosti saveta i, prema mom slobodnom sudu i oceni, date su neke nadležnosti koje bi trebalo pre svega Ministarstvu da pripadaju.
Dalje, želim nešto da kažem o obrazovno-umetničkim poljima, definisanim u članu 27. Ovde je definisano nekih pet polja, prirodno-matematičke nauke, društveno-humanističke, medicinske nauke, tehničko-tehnološke i umetnost. Već sam spomenuo da je izostavljena biotehnologija ili biotehnološke nauke, koje su kao takve definisane upravo kod Ministarstva za nauku. U oblasti biotehničkih nauka najveći je broj projekata iz oblasti tehnološkog razvoja. Znači, najveći broj projekata je upravo iz te oblasti. U toj oblasti su svi poljoprivredni fakulteti, šumarski fakultet, veterinarski fakultet.
Juče sam na Odboru postavio pitanje gde će se ti fakulteti svrstati, u koje obrazovno polje. Onako lakonski je rečeno - to će odrediti Nacionalni savet. Molim vas, ne može to da odredi Nacionalni savet, jer posle pravnih fakulteta, posle ekonomskih fakulteta, u našoj državi je najveći broj poljoprivrednih fakulteta. Na kraju, mi smo agrarna država i to je jedan vrlo značajan studij, a svakako nije zanemarljivo ni šumarstvo, pa na kraju i veterinarstvo kao oblast ili veterinarske studije. Za njih ne znam, ja bar ne mogu da procenim gde će biti, u koje od ovih obrazovnih polja svrstani.
Meni je žao što sam lično nisam intervenisao amandmanom i pitam se da li su predstavnici poljoprivrednih fakulteta imali učešća u ovome, da niko nije intervenisao i rekao da se drugačije definiše, jer ne mogu da zamislim da poljoprivredni fakultet bude u tehničko-tehnološkim naukama, znači zajedno sa mašinstvom, elektrotehnikom, građevinom itd. Ajde sa tehnologijom i bože pomozi; ili veterina da bude uz medicinu. U krajnjem i to može, jer u nekim državama ima i takvih rešenja i to je nekako i prihvatljivo, ali šumarstvo i poljoprivreda mislim da nemaju ovde definisano obrazovno i naučno polje.
Dalje, želim da kažem vezano za vrste i nivoe studija koje su definisane u članu 25, o tome je bilo sinoć i na Odboru rasprave, i pitanja, i traženja odgovora.
Međutim, po meni neke stvari nisu dobro definisane, pogotovo obelodanjivanjem, odnosno dostavljanjem amandmana koje je Vlada dala na ovaj zakon. Znači, Vlada je svojim amandmanima izvršila izmene i korekcije ovog predloga zakona o visokom obrazovanju koji smo mi poslanici dobili. U pravilu, ono što Vlada amandmanima menja, to se prihvata i to je automatski integralni deo ovog predloga zakona. Ako se i usvoji ovakav predlog, svakako će se usvojiti i ti amandmani.
Tu se značajno, upravo kod vrste nivoa studija menjaju neke, po meni, možda i suštinske stvari. Možda sam malo više i subjektivan, ali sinoć sam tražio objašnjenje oko toga, pre svega vezano za magistarske akademske studije. Usvajanjem ovog zakona nećemo imati magistre nauka, barem onakve kakve smo ih do sada imali, a mislim da se 30 godina, ako ne i više, školuju magistri nauka.
Dakle, to su ljudi koji se usmeravaju u naučnoistraživački rad i to im je neka početna stepenica. Iza toga sledi, kod većine njih, doktorska disertacija i dalji razvoj u naučnoistraživačkom radu. Ovde se te akademske magistarske studije faktički, po meni, ukidaju i uvode se diplomske akademske studije, koje u suštini imaju logike ovako kako je predloženo.
Međutim, da li ćemo ukidanjem tih magistarskih studija, školovanja ili pripreme za naučnoistraživački rad značajno obogaljiti naš naučni podmladak. Po meni, on je prilično i sada obogaljen, jer u proteklih šest ili sedam godina postoji urušavanje tog naučnoistraživačkog podmlatka na većini fakulteta, pre svega zbog nedostatka novčanih sredstava.
Ne primaju se asistenti pripravnici i asistenti, a ovako kako je zamišljeno vezano upravo za saradnike u nastavi i asistente, i samim tim nemanja više tih magistarskih studija i zvanja magistra nauka, mislim da ćemo doći u još goru situaciju, jer izborom saradnika u nastavi na godinu dana, to su upravo ti koji će pohađati ove diplomske akademske studije ili asistenata koji će biti na doktorskim studijama, ne daje to garanciju da će to biti ljudi koji će i ostati da rade na tim fakultetima, nego se bojim da će više biti više u prolazu i kako ih onda selektirati.
Pošto sam ograničen vremenom, želim da ukažem samo na određene nelogičnosti iskazane u prelaznim i završnim odredbama. Recimo, za doktora nauka u jednom članu, u članu 128, kaže se da je rok sedam godina onima koji su magistrirali da doktoriraju, a u članu 123. daje se pet godina onima koji su na doktorskim studijama. Onaj ko je na doktorskim studijama treba da ima više vremena jer treba da ispolaže ispite i treba da uradi disertaciju, a ovaj ko je magistrirao treba da radi disertaciju. Mislim da su tu neke stvari izmešane.
Želim ovim da završim zbog mojih stranačkih kolega, da i njima dam prilike da govore - mislim da ima mnogo manjkavosti u ovom predlogu zakona, iako se dugo pripremao. Zbog toga mislim da je možda bilo bolje i uputnije da je ovom prilikom Vlada i Ministarstvo za obrazovanje povuklo ovaj predlog i doradilo ga na pravi način i usaglasilo ga zajednički sa Ministarstvom za nauku, i da su napravili novi zakon o naučnoistraživačkom radu i zajedno sa ovim zakonom usvojili. Mislim da bi to bilo mnogo značajnije za obrazovni proces, pogotovo visoko obrazovanje, a i za naučnoistraživački rad u našoj zemlji. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SRS je uvek imala odgovoran odnos prema poljoprivredi i uvek je uvažavala teškoće te privredne delatnosti, a pogotovu poslednjih godina kada je naša poljoprivreda došla u jedno teško stanje i pogotovu ove godina kada su elementarne nepogode, pogotovu velike kiše izazvale poplave, a poslednjih nedelja i gradonosni oblaci, velike štete, i iz tih razloga je predložen ovaj amandman koji ima cilj, a u skladu sa rebalansom budžeta i iskazanim suficitom, da se uvećaju sredstva Agrarnog budžeta, i to pre svega sredstva predviđena za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje. Znači, to je razdeo 10, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451. Predlažemo da ukupna sredstva za subvencioniranje umesto 9.433.000.000, da iznose 13.689.000.000 dinara.
Ta sredstva da bi se primarno koristila do kraja ove poslovne godine za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, a i pokrivanje upravo velikih šteta u oblasti poljoprivrede.
Pokušaću najkraće moguće da objasnim koje pozicije značajnije predlažemo da se uvećaju, pre svega pozicija za subvencioniranje mleka, industrijskog bilja. Agrarnim budžetom je u ovoj godini predviđeno za subvencije u proizvodnji ovčijeg i kravljeg mleka oko 3,1 milijardu, i to tako da u ravničarskim predelima se premiranje mleka vrši sa 3,8 dinara po litri, a u planinskim 4,5 dinara, i po proceni Ministarstva poljoprivrede 3,1 milijarda bi pokrila to, a što se tiče subvencije i industrijskog bilja, ona je planirana u iznosu od 1,4 milijarde dinara, i to pre svega za subvencioniranje suncokreta, soje, duvana i uljonosnih tikvi ili bundevskog semena.
Mi predlažemo da se ova stavka uveća za nekih milijardu i 400 miliona dinara, jer smatramo da bi to značajnije pomoglo i povećalo, pre svega, proizvodnju mleka kao jedne značajne namirnice u ishrani ljudi. Indirektno, pomoglo bi uvećanju stočnog fonda, broja goveda i ovaca, a isto tako smatramo da uvećanjem premija za industrijsko bilje će se stimulisati i ovogodišnja, a pogotovu proizvodnja naredne godine, jer svakako opredeljenje poljoprivrednih proizvođača i naše poljoprivrede je upravo veći obim proizvodnje industrijskog bilja, naročito soje i suncokreta.
Dalje, ono što želim da prokomentarišem kao stavku koju tražimo da se značajnije uveća, upravo je premija za pšenicu, kupovina i premiranje ovogodišnjeg roda pšenice.
Znamo da je u budžetu predviđeno za ovu godinu negde oko milijardu dinara, a mi predlažemo da se taj iznos uveća za nepune dve milijarde dinara, na ukupan iznos od dve milijarde i 900 miliona.
Smatramo da sa ovim iznosom apsolutno bi bio omogućen otkup minimum 250 hiljada tona pšenice, po ceni koju proizvođači pšenice i predlažu za ovu godinu, a to je negde između devet i 10 dinara, a u isto vreme bi se omogućilo sa ovim sredstvima da i planirana sredstava za premiranje ili subvencioniranje, a opredeljena uredbama koje su donete sredinom jula, znači, sa tim sredstvima bi se mogla pokriti i ta sredstva koja je Vlada opredelila tim uredbama za subvencioniranje, dakle, pet hiljada dinara po hektaru, i to samo se odnosi na one koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i ako su poljoprivredni proizvođači prijavili tu proizvodnju.
Znači, ipak se radi o malim sredstvima, o malom broju korisnika tih sredstava i zato smo mišljenja da, obzirom na ovogodišnji rod, obzirom na probleme koje imaju proizvođači pšenice i realnu pretnju da sledeće godine nećemo imati dovoljno pšenice za naše stanovništvo, da bi se izdvajanjem ovih sredstava i učešćem države u otkupu pšenice pomoglo da se obezbedi redovna prehrana našeg stanovništva i da ne izdvajamo u idućoj godini devizna sredstva za uvoz pšenice.
Dalje, ono što predlažemo ovim amandmanom jeste da se značajnije uveća regresiranje veštačkog đubriva i goriva. Svi poljoprivredni proizvođači znaju da za proteklih godinu i po dana je udvostručena cena nafte koju koriste poljoprivredni proizvođači, a isto tako je udvostručena cena veštačkih đubriva, iako je fakat Ministarstva za poljoprivredu predvidelo da se subvencionira nafta i veštačko đubrivo iznosom od 400 hiljada.
Mi predlažemo da se utrostruči ovaj iznos, jer će on omogućiti redovnu proizvodnju u našim fabrikama veštačkog đubriva, a isto tako omogućiti redovno snabdevanje naftnim derivatima, odnosno blagovremeno obezbeđenje potrebnih količina naftnih derivata za sledeće kampanje u oblasti poljoprivrede, jer smo imali situaciju da je pred samu žetvu bila nestašica dizel goriva na tržištu.
Svakako u okviru ovih predloženih pozicija mi se zalažemo da ostane iznos koji je planiran kao mera za povećanje kvaliteta mleka, znači, da se iznos od 800 miliona dinara, koji je i prošle i ove godine u budžetu planiran, pa rebalansom povučen, da ostane.
Jer sve analize koje se vrše u smislu pregleda i kontrole mleka i mlečnih proizvoda, kao namirnica na našim trpezama, govore da u značajnom obimu je uvećana kontaminiranost, pre svega saprofitskim mikroorganizama, a to je posledica neadekvatne muže i prihvata mleka posle muže.
A upravo merom povećanja kvaliteta mleka planirano je bilo da se obezbedi veći broj rashladnih uređaja na otkupnim mestima. Znači, da se time podigne kvalitet mleka i mlečnih proizvoda i smatramo da, pre svega, u cilju zaštite zdravlja našeg stanovništva, bilo bi dobro da ova stavka i ova pozicija ostanu u budžetu.
Na kraju, iako je mali broj poslanika prisutan u sali iz vladajuće koalicije, predlažem i molim da glasanjem za ovaj amandman ćete dobiti vi, predstavnici vladajuće koalicije, jer ćete indirektno učiniti dobro delo za naše poljoprivredne proizvođače, da se polako navikavaju na veća sredstva za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje od strane države, jer je to nešto što je pravilo u zemljama Evropske ekonomske zajednice. Zalažemo se za što brži ulazak tamo, pa da navikavamo naše poljoprivredne proizvođače da dobijaju više para, upravo za tu proizvodnju, od države.
Svakako mi predstavnici opozicije, pre svega, predstavnici SRS, glasaćemo za ovaj amandman i zato smo ga predložili. Hvala vam.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih odmah na početku, kao predsednik Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, da kažem da ovaj rebalans budžeta, pogotovo razdeo 10 koji se odnosi na oblast poljoprivrede, na Odboru za poljoprivredu nije podržan, što znači da smo ovakav predlog i ovakvu raspodelu rebalansa budžeta odbili. Svakako, glasanje je bilo: pet za, četiri protiv i jedan uzdržan. Pre svega, glasovima poslanika SRS i SPS ovaj predlog nije izglasan.
Mislim da će i poljoprivredni proizvođači, a i svi građani sa odobrenjem prihvatiti činjenicu da, pre svega, Odbor za poljoprivredu, a nadam se da ni narodni poslanici neće ovakvu projekciju rebalansa budžeta prihvatiti, jer ako ove godine, a čuli smo velike hvalospeve i čitav istorijat, koliko je u istoriji srpske države bilo pozitivnih budžetskih poslovanja, a koliko je bilo negativnih.
Danas, kad govorimo o rebalansu budžeta sa suficitom, sasvim je za očekivati od građana da i oni imaju nekakve koristi, a mislim da u ovoj državi najveću korist od rebalansa budžeta bi trebalo da imaju poljoprivredni proizvođači, jer su oni u proteklih 15 godina podneli najveći teret raspada države, svih ratova i svih drugih problema koji su bili prisutni u ovoj državi.
Međutim, iz ponuđenog rebalansa se može videti, ne da su Vlada i Ministarstvo finansija uvećali sredstva agrarnog budžeta, nego je blizu milijardu dinara taj agrarni budžet umanjen. Pre svega, umanjene su budžetske projekcije za unapređenje proizvodnje kvalitetnog mleka, pre svega, nabavke uređaja za prijem i rashlađivanje mleka, a pogotovu je nedopustivo da se ta pozicija po drugi put skida rebalansom. To je bilo i prošle godine. Imamo i ove godine situaciju gde su direktno oštećeni, pre svega, stočari i proizvođači mleka.
Isto tako, za mene je potpuno, a nadam se i za većinu vas prisutnih, neprihvatljivo da se umanjuje pozicija za nabavku opreme za navodnjavanje, kad imamo globalne procene klimatskih faktora, gde se govori da će iz godine u godinu biti sve viša globalna temperatura i da, faktički, uzgoj poljoprivrednog bilja neće biti moguć bez sistema za navodnjavanje.
Ne možemo reći da je ove godine bilo enormno mnogo kiše i da nam sad ne treba oprema za navodnjavanje, pa ćemo to umanjiti i ostaviti za neka druga vremena. Za mene, a nadam se i za većinu poslanika, obrazloženje koje je dato u razdelu 10, koje se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, stoji, citiraću ovo što je napisano ovde: "Sredstva za rad ovog ministarstva povećana su u odnosu na prvobitno planirana, posebno u delu koji se odnosi na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Ovim sredstvima obuhvaćeni su izdaci za subvencije proizvodnje, izvoza i inputa za poljoprivredu – koja se koriste za subvencije za mleko, odnosno za premiranje proizvodnje sirovog mleka, čime se podstiče ukupna proizvodnja govedarske i ovčarske proizvodnje, što ima neposrednog uticaja na razvoj i stabilnost cele poljoprivredne proizvodnje." "Takođe, u okviru ovih sredstava opredeljuju se subvencije za industrijsko bilje, koje će se koristiti za premije za proizvodnju suncokreta, soje, uljane tikve i duvana, ali i za premiranje proizvodnje duvana u listu". Dalje: "Subvencije za proizvodnju povrća omogućiće proizvodnju povrća daleko iznad do sada ostvarenog obima ove proizvodnje. Potrebno je osavremenjavanje opreme i tehnologije proizvodnje."
"U okviru sredstava za nabavku mašina i opreme, predlaže se povećanje iz razloga što se ova sredstva koriste za Registar poljoprivrednih gazdinstava, a u cilju nastavka izrade sveobuhvatnog registra (baze podataka) poljoprivrednih gazdinstava".
Ako smo pažljivo pogledali Predlog rebalansa budžeta u razdelu 10, ako smo pažljivo slušali šta je danas gospodin Dinkić, obrazlažući ovaj rebalans, rekao, onda ovo obrazloženje ne može da stoji. Ono ovo neistinito prikazuje, jer mnogo više se sredstava skida sa razdela 10, nego što se za njega uvećava. Koliko sam evidentirao, spomenuta je cifra od nekih 270 miliona za upravu za veterinarstvo, najverovatnije za pospešivanje akcije obeležavanja goveda, koja je u toku, za šta su potrebna izuzetno velika sredstva. Ali, za neke druge namene i za, pre svega, povećanje poljoprivredne proizvodnje i kvaliteta, nismo čuli koja su to uvećana sredstva ovim rebalansom, kako ovde stoji.
Radi podsećanja, i vašeg i javnosti, moram reći da je budžetom ove godine predviđeno za premije industrijskog bilja (suncokreta, soje, duvana, bundevskog semena) milijarda i 442 miliona.
Zatim, premije za mleko - 3,1 milijarda; premije za pšenicu jedna milijarda i unapređenje kvaliteta mleka 800 miliona dinara. Svakako, spomenuo sam samo veće cifre koje su predviđene.
Rebalansom budžeta ukupno se planira da u razdelu 10, u smislu subvencije proizvodnje i povećanja produktivnosti, budu sredstva u iznosu od 9.433.875.000.
Mislim da je apsolutno bila prilika da rebalansom budžeta, koji je ostvario suficit, Vlada, pre svega na predlog Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede, uveća značajnije ova sredstva za subvencioniranje, jer svakako građani Republike Srbije i mi poslanici znamo da je tokom ove godine nastala velika šteta u oblasti poljoprivredne proizvodnje u nekim regionima.
Sada slobodno mogu reći, maltene, na celoj teritoriji Republike Srbije. Imali smo s proleća izuzetno velike poplave u Banatu, tri opštine Banata: Žitište, Sečanj i Plandište su pretrpele katastrofalne štete. Samo na tom području 100 posto su uništeni usevi na 5.668 hektara.
Dalje, na tom području uginulo je nekoliko hiljada sitne i krupne stoke. Štete od uginulih životinja su procenjene na 25.700.000 dinara. Poslednjih nedelja imali smo pojavu velikih elementarnih nepogoda, pre svega praćenih gradom, jakim vetrom, gde je ceo centralni deo Srbije - od Mačve do najjužnijih opština pretrpeo, takođe, velike štete u biljnoj proizvodnji, pre svega ratarskoj i povrtarskoj.
Prema tome, ako smo imali tako nešto u ovoj godini, onda je sasvim za očekivati i od građana Republike, a pre svega poljoprivrednih proizvođača da se danas mi, kao njihovi predstavnici, založimo da se agrarni budžet i ovaj razdeo ne umanjuje, nego da se uveća, bar za milijardu-dve dinara, jer, objektivno, za tako nešto postoji mogućnost, ako je izvesno da su 3,2 milijarde budžetski suficit.
Svakako, Vlada se setila da je nužno nešto učiniti u smislu amortizacije ovako predloženog rebalansa budžeta, pa smo u četvrtak, 14. jula, informisani da je Vlada donela dve uredbe, kojima donekle ulazi u subvenciju, pre svega proizvodnje hlebnog žita. Predloženo je da se, u suštini, subvencionira sa jednim dinarom jedan kilogram pšenice; znači sa 5 hiljada dinara faktički se subvencionira proizvodnja pšenice na jednom hektaru.
Ako otprilike računamo da procene govore da će toliki prinos biti - od 4,5 do 5 tona, onda je to subvencija od jednog dinara, s tim da će pravo na subvenciju imati isključivo samo registrovana poljoprivredna gazdinstva i ona gazdinstva koja su prijavila da imaju zasade pšenice.
Mislim da u ovoj i ovakvoj situaciji, kakva je bila prisutna tokom ove godine u oblasti poljoprivredne proizvodnje, ne bi se smela uslovljavati isplata i ovako mizernih sredstava, isključivo onima koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva, jer ova vlada i Ministarstvo poljoprivrede, pa i Ministarstvo finansija, trebalo bi da se zapitaju zašto još ni polovina poljoprivrednih gazdinstava nije registrovana, iako faktički ti koji su se registrovali ostvaruju određene koristi, da kažem - određene prioritete.
Svakako se zalažem da bi trebalo sva poljoprivredna gazdinstva da budu registrovana. Međutim, nešto kod tih naših poljoprivrednih proizvođača postoji što ih demotiviše i upravo Vlada, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo finansija bi trebalo da vide šta je razlog tome i da nekim dodatnim merama učine da se registruju preostala poljoprivredna gazdinstva. A ne da se uslovljava da oni imaju isključivo pravo na nekakve subvencije.
Najpogubnije je, recimo, po meni, da se uredbom kaže, na poplavljenim područjima u opštinama Banata naknada će se izvršiti samo onim poljoprivrednim gazdinstvima koja su se registrovala i daje im se rok od tri nedelje da se registruju. Oni koji se ne registruju neće imati pravo na naknadu, recimo, za uginulu stoku od ovih 25.700.000 dinara. Mislim da to nije u redu. Na kraju, to nije ustavno. Ne mogu se tim putem ograničavati nečija prava, ako im zbog elementarne štete pripada naknada.
Dalje, uredbom se isto tako reguliše način određene naknade za sušenje i skladištenje pšenice u skromnom iznosu od 750 dinara po toni i naknada, po tom osnovu, ostvarivaće se tek negde od 1. novembra ili od 1. do 15. novembra treba da se podnose zahtevi. Mislim da je to velika docnja i da nije u redu da toliko ti poljoprivredni proizvođači čekaju ta sredstva koja su uredbom faktički odobrena. Pogotovo mislim da nije u redu da će naknada u iznosu od 12 hiljada dinara za zasejavanje novog roda pšenice pripasti samo onima koji su predali pšenicu i koji su registrovali svoja gazdinstva.
Pogotovu nije u redu od strane Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede, a vezano je za ukupna sredstva agrarnog budžeta i u ovoj i u prošloj godini. To su sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje, pre svega kreditiranje i to dugoročni i kratkoročni krediti. Tokom prošle i ove godine poljoprivrednim proizvođačima je isplaćeno preko pet milijardi dinara.
Do sada ni javnost, ni ovaj parlament, ni Odbor za poljoprivredu nisu dobili nikakve informacije kako su ta sredstva trošena, da li su namenski potrošena, a postojala je i postoji uredbom obaveza da se nakon šest meseci od dodele tih sredstava izvrši revizija i procena namenskog trošenja. Odbor za poljoprivredu je još pre tri meseca tražio od Ministarstva poljoprivrede informaciju upravo o načinu korišćenja i trošenja tih sredstava. Do današnjeg dana ta informacija nije stigla u ovaj parlament.
Međutim, mi ćemo svakako istrajati na tome, jer javnost mora znati na koji način je potrošeno pet milijardi dinara narodnih para, koje je trebalo da pomognu razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Na kraju, želim da kažem, kao naučnoistraživački radnik, da su ovim rebalansom budžeta uskraćena i sredstva za naučnoistraživački rad. Mislim da nijedna ozbiljna država koja ima nekakav suficit neće ukidati od nauke i poljoprivrede, nego tim sredstvima treba to podsticati, jer samo unapređenjem naučnoistraživačkog rada i podizanjem kvaliteta i obima poljoprivredne proizvodnje ova država može ići napred.
Za isto vreme, Agenciji za lekove, koja je osnovana prošle godine, za njeno osnivanje utrošeno je 100 miliona budžetskih para. Ovim rebalansom budžeta se izdvaja još dodatnih 25 miliona dinara, a pitam i ministra, pa neka to bude moje poslaničko pitanje, za koje namene se tih 25 miliona dinara odvajaju za Agenciju za lekove, ako je ona osnovana prošle godine, ako je decidno rečeno da će se dalje samofinansirati i ako znamo da za jedno laboratorijsko i kliničko ispitivanje leka za registraciju se onima koji traže taj posao naplaćuje tri do četiri hiljade evra.
Prema tome, nedopustivo je da se nekima daje i da nema osnova, a nekima gde treba da se pomogne, u suštini se ne pomaže, nego se čak i odmaže. Računajući da moje kolege takođe treba da učestvuju u raspravi ovim bih završio, s tim da svakako apelujem na sve poslanike da ne prihvate ovako predloženi rebalans budžeta i da se ostvareni suficit iskoristi za određene oblasti. Svakako predlažem da najveći deo toga se iskoristi za oblast poljoprivredne proizvodnje. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam dizao ruku odmah posle završene diskusije gospodina Rafailovića, a javljam se po Poslovniku, po članu 101. Poslovnika.
Želim da dam svoj osvrt na određene izjave koje je ovde gospodin Rafailović izneo, vezane pre svega za rad Ministarstva poljoprivrede, izvoz poljoprivrednih proizvoda u proteklom periodu.
Prvo, Ministarstvo poljoprivrede u odnosu na prezentirani plan i program rada za ovu godinu ni izdaleka ne ispunjava ono što su planirali. Prvo da pođemo od zakonske regulative. Planirano je da se u ovoj godini donese 14 zakona i to: krucijalnih, bitnih i značajnih u ovoj oblasti. Do sada, kao što znate, doneta su samo tri, a nijedan još nije u proceduri, a barem nekoliko je trebalo da bude već u ovoj prvoj polovini godine.
Dalje, Ministarstvo poljoprivrede, u okviru tog prezentiranog plana i programa rada, trebalo je da donese nacionalnu strategiju programa za poljoprivredu u Republici Srbiji, da izradi strategiju prerađivačkog sektora, da izradi strategiju šumarstva i strategiju razvoja savetodavne službe. Nijednu od ovih strategija do sada Ministarstvo poljoprivrede nije, barem, obnarodovalo, nije saopštilo javnosti, a ni prezentovalo Odboru za poljoprivredu.
Dalje, što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda, u Agrarnom budžetu za ovu godinu je planirano od strane Vlade i Ministarstva poljoprivrede oko 600 miliona dinara kao podsticaj izvozu poljoprivrednih proizvoda.
Ne znamo koliko je realizovano od tih sredstava kao podsticajnih, ali je izvesno da je ipak malo izvezeno poljoprivrednih proizvoda koji se, kao suficitarni, nalaze na našem tržištu.
Ako je pre nekoliko dana Ministarstvo poljoprivrede iznelo podatak da mi imamo oko 530.000 tona pšenice, (to je od prošlogodišnjeg roda, a svaki dan treba da krene žetva nove pšenice) pitam i Vladu i Ministarstvo poljoprivrede: zašto se nije potrudilo da upravo tim podsticajnim sredstvima koja su planirali u budžetu za podsticanje izvoza, podstakne izvoz tog tržišnog viška koji su projektovali na nekih cirka 150 do 200.000 tona i time se stvori kakva-takva mogućnost otkupa novog roda pšenice. Ovako, jednostavno, potpuna je neizvesnost kod poljoprivrednih proizvođača da li će se i koliko otkupiti ovogodišnjeg roda pšenice.
Na kraju, a propo pšenice, u tom istom Agrarnom budžetu je bila planirana milijarda dinara za subvencioniranje pšenice. Ni dinara od tih sredstava nije podeljeno poljoprivrednim proizvođačima. Pitam se zašto nije podeljeno? Sada se ta milijarda dinara nudi kao moguća sredstva za subvencioniranje skladištenja roda ovogodišnje pšenice, jer je izvesno i Vladi i Ministarstvu da će ovako vođenom agrarnom politikom biti veliki problem sa ovogodišnjim rodom pšenice.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ponuđeno je, barem na Odboru za poljoprivredu je rečeno, da bi ta milijarda dinara mogla da se iskoristi za subvencionirano skladištenje te pšenice.
(Predsedavajući: Vreme.)
Da ne kažem da imamo suficit mesa i mesnih prerađevina, kao i mleka i da nešto što je malo izvezeno, samo je u zemljama u okruženju. Daleko je od toga da smo mi konkurentni i da možemo da se pojavimo na evropskom tržištu, iako permanentno iznosimo i zagovaramo to tržište i pokušavamo doneti propise za to tržište. Međutim, nažalost, daleko smo od tog tržišta i konkurentnosti sa mesom, mlekom i proizvodima od mesa i mleka, ali i ovde gde bismo mogli izvoziti, ne izvozimo dovoljno tih proizvoda.
Nažalost, zbog ograničenog vremena, a i već sam prekoračio, ne mogu obrazložiti sve što sam smatrao ili opovrgnuti ono što je gospodin Rafailović rekao, ali hvala vam na strpljenju.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se, mislim da neću izlaziti po ovoj istoj stvari više za govornicu, ipak moram, istine radi, da demantujem neke stvari koje je gospodin Rafailović izneo za ovom govornicom.
Prvo, gospodine Rafailoviću, vi treba da razlikujete šta je strategija razvoja poljoprivrede. To jesmo raspravljali na Odboru. Nažalost, još ni Vlada tu strategiju nije usvojila, a daleko je od toga da smo predložili da parlament usvoji tu strategiju. Prema tome, strategija jeste sačinjena, jeste raspravljana u stručnim i naučnim krugovima, ali je ostalo samo na tom nivou. U okviru te strategije, trebalo je u ovoj godini, pa za naredne dve godine da se donese nacionalni program.
Govorio sam o nacionalnom programu, a vi me najverovatnije niste razumeli. Nacionalni program je trebalo da se donese, kao operativni program, a strategija, kao strategija, je nešto što je fundamentalni dokument. Niste imali pravo da mi spočitavate da ne znam šta je strategija. I te kako razumem i znam gde smo raspravljali i kada smo raspravljali.
Isto tako, vezano za sredstva koja je Ministarstvo poljoprivrede u ovoj godini kroz Agrarni budžet opredelilo za finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
Nisam sporio da su to značajna sredstva, pogotovu kao podsticajna, da je to oko pet milijardi dinara. Govorio sam o sredstvima koja su namenjena za subvencioniranje pšenice od milijardu dinara, da sa tih milijardu dinara ništa nije urađeno.
Govorio sam, o subvencioniranju izvoza poljoprivrednih proizvoda od 600 i nešto miliona dinara, da ta sredstva nisu namenski iskorišćena, a da su mogla da budu iskorišćena upravo u svrhu i u cilju unapređenja naše poljoprivredne proizvodnje. Tako da mislim da se nismo razumeli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na zakon o carinskoj tarifi Odeljak I – Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 1 – Žive životinje u tarifnim oznakama 0102 90 61 00, 0102 90 69 00.
Prva tarifna oznaka odnosi se na carinsku stopu za uvoz krava za klanje, znači, odraslih goveda, a druga tarifna oznaka odnosi se na ostale vrste goveda.
Znači, ovim tarifnim oznakama i ovom tarifom traži se u suštini, predloženim zakonom da bude carinska stopa 30%, a ja predlažem da ta stopa bude uvećana i da bude 40%.
Dakle, to predlažem iz sledećih razloga: u našoj zemlji godišnje, veliki broj krava, pre svega, ide na klanje, zato što idemo na veliki remont neproduktivnih zahvata, a reproduktivna iskoristivost goveda u našoj govedarskoj proizvodnji je tri do četiri godine, dok je to u razvijenim govedarskim državama sedam do osam godina, dakle toliko traje reproduktivni ciklus.
Znači, u tim razvijenim državama iz kojih bi mi uvozili krave, one su značajno starije, nego li u našoj zemlji.
Dalje, ono što je motivisalo da predložimo veću carinsku stopu je to da je neshvatljivo da se ovim zakonom daje ili predlaže ista carinska stopa za žive životinje za klanje, pa između ostalog i odrasla goveda i ista je carinska stopa za meso zaklanih životinja, za trupove i polutke tih životinja.
Mislim da ovakva carinska stopa može da stimuliše, upravo, neke prerađivače goveđeg mesa da uvoze meso odraslih goveda, jer je ono po istoj carinskoj stopi kao i meso junadi ili nekih drugih zaklanih životinja.
Sledeće što je bila motivacija da se predloži izmena carinskih stopa, naša zemlja ima obavezu da izvrši usklađivanje carinskih tarifa sa Kombinovanim evropskim sistemom Evropske unije i to, pre svega, u pogledu nomenklature.
Međutim, mi nemamo obavezu i niko ne može da nas natera da propisujemo visinu carinskih stopa isključivo prema tim stopama u EU. U obrazloženju stoji osnov – visina propisanih stopa carine je rezultat postignutog dogovora u pogledu harmonizacije carinskih stopa Srbije i Crne Gore.
Ne može biti motivacija, da bude meritoran (da samo za ovaj carinski tretman uvoza živih životinja, pre svega, odraslih goveda, da bude primarna i predložena ta carinska stopa), taj dogovor između Crne Gore i Srbije, jer Crna Gora ima takav broj odraslih goveda za klanje u odnosu na ono što mi imamo, pogotovo u odnosu na broj prerađivača mesa.
Dalje, ono što je motivisalo da predložimo izmenu ove carinske stope jeste upravo i činjenica da naša zemlja ( pre svega, to je u delokrugu Ministarstva poljoprivrede), budžetski donosi sredstva za stimulisanje izvoza mesa i prerađevina od mesa, a u ovoj godini je planirano sa 20% podsticaja izvoza.
Ne možemo se pojaviti ili bolje rečeno bilo bi nepošteno da neko koristi subvenciju za izvoz mesa i proizvoda od mesa uvezenih životinja, recimo, krava izbačenih iz priploda, odraslih goveda, a znamo da je njihovo meso najlošijeg kvaliteta; uglavnom u najvećem obimu ide u prerađevine, u suhomesnate proizvode ili neke druge polutrajne proizvode. Na kraju, ono što je ovde već pomenuto, mi smo u opasnosti da u našu zemlju uđu određene zarazne bolesti životinja. Najkonkretnije, mislim na prionske bolesti i na poznatu bolest ludih krava. Za sreću do sada nemamo nijedan potvrđeni slučaj te bolesti i vodimo se i dalje, kod međunarodnog ofisa za zarazne bolesti, kao zemlja koja je slobodna od te bolesti.
Međutim, upravo se, pre svega, odraslim govedima, ta bolest unosi u zemlju. Potencijalno uvek postoji opasnost uvozom (i to uvozom po povoljnim uslovima) odraslih goveda da bi neki nesavesni uvoznik mogao uvesti iz zemlje koja ima registrovanu tu bolest, iako postoje neki drugi zakonski propisi koji tako nešto zabranjuju. Obzirom na mentalitet naših trgovaca, pogotovu uvoznika, realno postoji opasnost (i kada su povoljne carinske stope) da se tako nešto desi, što bi imalo vrlo nepovoljnog odraza na naš stočni fond, pre svega, govedarsku proizvodnju, ali isto tako došlo bi i do ugrožavanja zdravlja naših ljudi.
Zato su sve ovo razlozi, koje sam pobrojao, da se jednostavno prihvati predlog i da se poveća carinska stopa za uvoz goveda. Da ona nikako ne bude u istoj ravni kao i carinska stopa za uvoz junećeg mesa ili drugih zaklanih goveda, nego da bude veća i mi smo predložili da to bude 40%. Na kraju da bi se predupredilo sve ovo što sam rekao, pre svega, sprečavanje unošenja određenih zaraznih bolesti, bilo bi neophodno da Ministarstvo poljoprivrede što hitnije dostavi zakon o veterinarstvu, koji će suštinski rešiti veoma nagomilane probleme u veterinarskoj struci, a isto tako suštinski rešiti suzbijanje stočnih zaraza i omogućiti da naša zemlja bude konkurentna sa mesom i proizvodima od mesa na EU.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana koji je podneo gospodin Mita Avramov na član 1. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza u Republici Srbiji. Amandmanom se predlaže brisanje člana 1. ovog predloga zakona. Član 1. glasi: "Radi podsticanja i unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom, osniva se Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije."
Srpska radikalna stranka je generalno protiv formiranja paralelnih institucija, pre svega formiranja agencija koje imaju primarni smisao uhlebljenja i zaposlenja stranačkih aktivista ili drugih funkcionera. Iskustva koja imamo u proteklom periodu, upravo od formiranih agencija i ljudi koji rade u tim agencijama, govore da smo u pravu, jer u velikom broju agencija rade nestručni ljudi, radi se nekvalitetno i rad tih agencija već izaziva određene poremećaje u funkcionisanju određenih delatnosti.
Mogu izneti primer Agencije za lekove, s obzirom da sam po struci veterinar i veoma mi je poznato kolike probleme imaju veterinarska struka i ljudi koji se bave prometom veterinarskih lekova zbog neadekvatnog funkcionisanja te agencije koja se bavi ispitivanjem lekova.
No, s obzirom da se ovde radi o agenciji koja treba da osigura i finansijski pomogne izvoz iz Republike Srbije, svakako SRS podržava državu u smislu iznalaženja mogućnosti stimulisanja izvoza, pre svega onoga po čemu smo prepoznatljivi na svetskom tržištu, čime smo stvorili određene brendove i, na kraju, onoga što će doneti značajan devizni prihod.
Međutim, protiv smo osnivanja agencije, a da ova država ima iskustvo u tom smislu stoji u obrazloženju koje je dato u okviru ovog zakona, gde decidno stoji, pročitaću – naša zemlja je bila među prvim zemljama u razvoju koje su najranije počele sa sprovođenjem sistema kreditiranja i osiguranja izvoza i investicija u inostranstvu, tako da se 1957. godina uzima kao početak finansiranja izvoza.
Od 1957. do 1965. godine tu funkciju i nadležnost je imala Jugoslovenska banka za spoljnu trgovinu, kasnije "Jugobanka"; od 1968. do 1979. godine tu funkciju je imao Fond za kreditiranje i osiguranje određenih izvoznih poslova; na kraju, od 1979. do 1997. godine taj deo posla je obavljala Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju, u skladu sa posebnim zakonima.
Čak je od 2000. do 2002. godine, u obrazloženju se navodi, postojao određen vakuum, ali već 2002. godine je došlo do osnivanja Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova.
Prema tome, određena iskustva, načini i postupci postoje. Jedino, ova država je trebalo da se aktivnije uključi i da pomogne u izvozu određenih proizvoda, a po meni, pre svega to su poljoprivredni proizvodi. Mi smo bili i ostali i mislim da ćemo u budućnosti biti primarno agrarna zemlja, znači, na svetskom tržištu se možemo pojavljivati sa poljoprivrednim proizvodima, dok u nekim drugim oblastima imamo skromne domete. Svakako, tu je određen broj drugih sirovina koje izvozimo, a robu široke potrošnje izvozimo negde od 27 do 30%, dok opremu veoma skromno izvozimo na svetsko tržište – to je od 4 do 9%.
Obrazloženje koje se daje jeste da je nužno osnivanje jedne ovakve državne agencije koja će potpomagati izvoz i da će imati uporište, pre svega, u budžetu, tj. biće pokriveno budžetom ili budžetskim sredstvima; svake fiskalne godine ili svake godine kada se usvaja budžet opredeljivaće se određena sredstva i za te namene.
Međutim, u članu 8, gde se navode sredstva agencije, stoji da najveći deo izvora sredstava za finansiranje ove agencije jesu namenski krediti međunarodnih finansijskih organizacija, zatim donacije domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica i drugi izvori, u skladu sa zakonom.
Za formiranje ove agencije planira se, u skladu sa ovim zakonom, izdvajanje nekih 25 miliona evra. Prema članu 8, u suštini, najveći deo tih sredstava će se obezbediti novim zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih organizacija. Pitam se da li, pored svih drugih zaduženja koja je ova država, pogotovu ova vlast, stvorila, treba da se iznova zadužujemo da bismo formirali jednu ovakvu agenciju. Za poslove koje agencija treba da obavlja mogla je ova država, pre svega Vlada, naći mnogo drugačiji, primereniji način u sadašnjoj situaciji, za finansiranje izvoznih poslova.
Mislim da postoji apsolutna nebriga države u pomaganju finansiranja izvoza određenih, pre svega poljoprivrednih, proizvoda. Želim da zadržim vašu pažnju, a faktički i pažnju javnosti i da kažem da smo upravo pred žetvu. Pre dva dana na Odboru za poljoprivredu Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da mi raspolažemo trenutno sa preko 500.000 tona pšenice prošlogodišnjeg roda, a žetva samo što nije počela.
Ni država, ni prerađivači, niko ne pokazuje nikakav interes za ovaj novi rod pšenice, a država to obrazlaže da za neki naredni period postoje zalihe koje će obezbediti prehranu stanovništva i jednostavno nema potrebe državne brige za rodom pšenice ove godine, iako se svih proteklih godina to, na neki način, podrazumevalo.
Ako je država želela da pomogne poljoprivredne proizvođače, pre svega ratare koji proizvode pšenicu, onda je mogla naći načina da pomogne da se upravo taj višak pšenice koji već postoji od prošle godine izveze i kroz to obezbede mogućnosti otkupa ovogodišnjeg roda.
Ovako, došli smo u situaciju da se ne zna šta će biti i šta se seljacima može obećati. Nadam se da ćemo svi biti svedoci, i mi poslanici, na kraju, celokupna javnost, kako će naši poljoprivredni proizvođači odreagovati onog momenta kada počnu da vršu pšenicu, gde da je skladište, kome da je nude, gde da je prodaju i po kojoj ceni.
Slična je situacija i sa jagodičastim voćem. Gospodin Jovanović je ukazao na problem koji će se desiti ove godine. Takođe, u javnosti je saopšteno da određene rezerve jagodičastog voća koje su u hladnjačama nisu izvezene do ove berbe.
Država je to mogla da uradi i mimo ove agencije, jer su postojali načini, mehanizmi, postupci, na kraju i u agrarnom budžetu je i ove godine izdvojen deo sredstava za podsticaj izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Pitam ministra za poljoprivredu i sve druge, pre svega Vladu, zašto ta sredstva nisu iskorišćena da se taj stvoreni višak poljoprivrednih proizvoda izveze, nego se čeka formiranje jedne ovakve agencije, koja će, navodno, rešiti sve te probleme koji se do sada nisu mogli rešiti.
Stoga smatram da nije uputno i primereno u ovom vremenu da formiramo ovakvu agenciju koja će vršiti te poslove, iako se u obrazloženju navodi da slična rešenja imaju i drugi, ali se navodi da u Hrvatskoj postoji Hrvatska banka za obnovu i razvoj, u Sloveniji je to Sloven export corporation, u Slovačkoj je to Eksim banka itd.
Sami navodite i ulazite u kontradiktornost; znači, nije iskustvo, nije pravilo da u zemljama u okruženju isključivo to rade agencije, da se osnivaju agencije, nego rade pre svega banke ili osiguravajuća društva, znači one institucije koje imaju kapital i to su, u stvari, institucije u mešovitoj svojini, mešovitom vlasništvu, a ne isključivo državne.
Mislim da je cilj formiranja ove agencije, kao i većine drugih, upravo nalaženje uhleblja i zaposlenja pre svega za ljude iz ove vladajuće koalicije.
Iz tih razloga poslanici SRS ne prihvataju osnivanje ovakve agencije i upravo su zbog toga na svaki član predložili amandmane i predložili da se faktički brišu, što znači da ne prihvatamo ovakav predlog zakona.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, i to člana 99. stav 1. i člana 100. stav 1. i 2.
Upravo želim kroz ovo reklamiranje Poslovnika da iznesem svoje nezadovoljstvo sinoćnim govorom gospođe Dulić. Ne bih ulazio u političku ocenu njenog govora, jer to što je izrekla su već davno ispričane priče; pogotovo nije imalo smisla u okviru rasprave o ovom zakonu i o oblasti poljoprivrede da se spominju neke stvari koje nemaju baš nikakve veze sa tim. Podržavam apsolutno ovo što je gospodin Baralić rekao. Mislim da bi trebalo da se izvini svima nama narodnim poslanicima, za onaj deo govora koji se odnosio na političke ocene koje apsolutno nemaju ni mesta, ni smisla.
Kroz reklamiranje Poslovnika želim da ukažem i na neke stvari koje je ona spomenula u svojoj raspravi, a za koje mislim da ne stoje.
Pre svega, izneta je sumnja u stranačku i političku pripadnost i orijentaciju institucija koje se bave proizvodnjom sortnog semena i na neki način je imputirano da su ti ljudi, te institucije, politički opredeljene prema Srpskoj radikalnoj stranci.
Nama, pripadnicima Srpske radikalne stranke, bilo bi drago da je to tako, jer se radi o institucijama koje su izuzetno značajne i imaju izuzetno kvalitetne naučne i stručne kadrove.
Ali, moram podsetiti gospođu ministra, a i vas koji pripadate pre svega političkoj stranci G17 plus, da je gospodin Malešević, direktor tog instituta, takođe bio pomoćnik ministra u vreme ministrovanja Saveznim ministarstvom za poljoprivredu gospodina Vitoševića.
Prema tome, kroz to se može videti politička opredeljenost pojedinaca iz tog instituta. Pogotovo mislim da je bilo neumesno imputirati političku opredeljenost i pripadnost akademiku Škoriću, koji je svetsko ime u oblasti proizvodnje i selekcije suncokreta i, kolika su moja saznanja, mislim da je taj čovek apsolutno politički neopredeljen, ne pripada ni jednoj stranci i mislim da nije u redu za ovom govornicom u tom smislu ga prozivati i imputirati.
Sinoć je ovde rečeno da ovo ministarstvo neće prihvatiti monopol i ničiju proizvodnju semenske robe. U ovoj državi monopol u proizvodnji imaju Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Institut za kukuruz - Zemun polje. To su naše dve najpoznatije i najuglednije institucije.
Mislim da je obaveza države i Vlade, ove i svake druge, da sačuva te institucije, jer upravo te institucije kao proizvođači semena su od rata pa naovamo najznačajnije uticale na povećanje i kvalitet biljne proizvodnje kod nas.
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da imam pet minuta.
(Predsednik: Tri minuta, ali završite, u redu je.)
Nemojte me prekidati onda, molim vas.
Znači, obaveza je da se te institucije sačuvaju, a ne da se govori o monopolu, zato što se oni ne plaše konkurencije, samim tim što su konkurentni na svetskom tržištu, ali mi, predstavnici Srpske radikalne stranke, nikada ne možemo prihvatiti da se neke druge strane kompanije favorizuju u oblastima gde imamo vrhunsku proizvodnju.
Prema tome, mi ćemo priznati takav monopol koji imaju i podržati ga.
Dalje, te institucije su prigovorile komisiji da nije u toku pravljenja nacrta zakona i javne rasprave bilo u opciji da u tom zakonu stoji oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja i upisa u registar sorti poljoprivrednog bilja. To je naknadno ubačeno. To je nešto što je istina i ne treba da se osporava.
Na kraju, naši najveći proizvođači semenskog bilja apsolutno se zalažu da se donese zakon o zaštiti novostvorenih sorti poljoprivrednog i šumskog bilja i time se stvori mogućnost njihovog učlanjenja u UPOV, jer to omogućava njihovu pravu konkurentnost na svetskom tržištu i izbegavanje svih ispitivanja koja treba da rade upravo oni koji nisu članice UPOV-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 100. stav 2. Poslovnika i upravo se zalažem da govorimo istinu. Ovde je predstavnik poslaničke grupe G17 izneo određene neistine vezane za ukupni rad, pre svega Ministarstva poljoprivrede, pa radi istine i građana koji nas gledaju, moramo neke stvari reći kakve zaista jesu.
Pre svega, rečeno je da je usvojena dugoročna strategija razvoja poljoprivrede. Ona, kao dokument, nije usvojena ni od jednog organa i sačinjena je samo u Ministarstvu poljoprivrede; vođena je javna rasprava na različitim instancama, pa i na Odboru za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije, ali nju još nije usvojila ni Vlada, a postoji preporuka da se usvoji u Republičkoj skupštini.
Sledeća stvar je vezana za registraciju gazdinstava. Fakat je da je to predloženo prošle godine i u isto vreme uslovljeno da samo registrovana gazdinstva mogu dobiti sredstva iz Agrarnog budžeta. Time je veliki broj poljoprivrednih proizvođača stavljen u neravnopravan položaj, jer je tokom prošle godine registrovana svega jedna petina ili jedna šestina poljoprivrednih gazdinstava. Tokom ove godine je taj broj nešto uvećan.
Međutim, i dalje je veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača zakinut za podsticajna sredstva upravo zbog toga što nije izvršio registraciju. Neki to nisu izvršili iz ličnih razloga, a neki iz straha da će im ta registracija uvećati porez.
Iz Odbora za poljoprivredu sugerisano je da se i ove godine, kroz medije, populariše ta mera, jer je neophodna registracija poljoprivrednih gazdinstava. Ali, to ne može biti jedini uslov za plaćanje i finansiranje poljoprivredne proizvodnje.
Na kraju, izrečena je i neistina – da je u prošloj godini ostvaren pozitivan bilans u izvozu poljoprivrednih proizvoda. Ne, nego je i prošle godine ostvaren budžetski deficit u iznosu od 40 miliona dinara u oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Znači, za 40 miliona je ipak više uvezeno u oblasti poljoprivrede nego što je izvezeno poljoprivrednih proizvoda. To je istina koja treba da se kaže za govornicom. Hvala.
(Poslanik se vraća za govornicu): Kao predstavnik poslaničke grupe tražim da se utvrdi kvorum.
(Predsedavajući: Čekajte, molim vas .)
Tražim da proverite kvorum.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 2. Predloga zakona o semenu predlažem da se stav 1. ovog člana briše.
Taj stav glasi: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju i promet genetički modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, rasade poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva."
Amandman je dat upravo što mislimo da će, ako ostane ovakva definicija, u skladu sa ovim zakonom u našoj zemlji biti omogućena nekontrolisana proizvodnja genetski modifikovanog semena.
Upravo utemeljenje ovakve sumnje je član 11. ovog predloga zakona kojim se daje mogućnost da registrovani proizvođač sortnog semena može za potrebe stranog naručioca da od uvezenog semena proizvodi, dorađuje, ispituje seme sorte koja nije upisana u registar sorti poljoprivrednog bilja.
U stavu 2. istog ovog člana stoji: "Seme iz stava 1. ovog člana može se proizvoditi, dorađivati i ispitivati po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva na osnovu ugovora sa stranim naručiocem prema kojem strani naručilac preuzima celokupnu količinu proizvedenog naturalnog ili dorađenog semena".
Usvajanjem ovog zakona omogući će se da naši proizvođači proizvode za stranog naručioca sortno seme samo po osnovu date saglasnosti Ministarstva za poljoprivredu, a da ovim članom, a ni drugim članovima, nije definisano šta to seme treba da ispuni da bi se moglo proizvoditi od strane našeg proizvođača, a pogotovo mislimo da je trebalo decidno da se odredi da se ne može proizvoditi genetski modifikovano seme.
Predlagač ovog zakona je odbio ovaj amandman sa obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što se oblast genetički modifikovanih organizama reguliše Zakonom o genetički modifikovanim organizmima, te se iz tih razloga stavom 1. ovog člana jasno vrši podela između proizvodnje i prometa semena i genetski modifikovanog semena.
Pa i genetski modifikovano seme se proizvodi, ako stoji da se pravi podela između proizvodnje semena, i ono se proizvodi i kao takvo i koristi.
Iako imamo nesporno ovakav zakon, svi znamo da ce u našoj zemlji poslednjih godina povećavaju površine zasađene genetski modifikovanim biljkama.
Prema tome, ovaj amandman je podrazumevao, ako neko želi da u našoj zemlji proizvodi seme za stranog naručioca, trebalo bi, i računali smo da se to i podrazumeva, da ovim zakonom decidno bude određeno.
Da Ministarstvo poljoprivrede, kako bi dalo saglasnost za proizvodnju semena za stranog naručioca, mora prethodno tražiti garancije i sertifikat od onoga ko naručuje da to seme nije genetski modifikovano.
S druge strane, obavezati tog naručioca da mora da dozvoli da se prethodno kod nas ispita to seme, da se potvrdi da nije genetski modifikovano i tek onda dati odobrenje da se takvo seme za stranog naručioca može i proizvoditi.
Nije dovoljna odrednica da je to seme za stranog naručioca i da on u celokupnoj količini treba da preuzme to seme, kao i da se to seme ne sme kod nas koristiti.
Prema zakonskim propisima kod nas, nažalost i poštovanju zakona...
(Predsednik: Vreme)
... objektivno može se desiti uvek da određena (završavam odmah) količina takvog semena, sa genetskom modifikacijom, ostane ovde i da se površine koje se već gaje kod nas tim biljem još značajnije uvećaju.
Zbog toga smo smatrali da ova odrednica treba da se briše i da ovaj zakon važi za proizvodnju svih mogućih semena u našoj zemlji. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, uvažena gospođo ministre, uvažene koleginice, narodni poslanici, na početku bih demantovao ono što je rekao gospodin Rafailović.
Ovaj predlog zakona o semenu na Odboru za poljoprivredu je usvojen većinom glasova članova Odbora za poljoprivredu i po tom osnovu on je određen kao izvestilac.
Poslanička grupa SRS podnela je značajan broj amandmana i iz tih razloga mi u raspravi u načelu na Odboru za poljoprivredu nismo mogli prihvatiti predloženi Predlog zakona, a nesporno je da u proteklih godinu i nešto dana Odbor za poljoprivredu ima vrlo korektnu i kooperativnu saradnju sa Ministarstvom za poljoprivredu tj. to Ministarstvo ima jedan korektan odnos i saradnju sa predsednikom Odbora za poljoprivredu i celim Odborom.
To mogu sa zadovoljstvom i za ovom govornicom da konstatujem.
No, što se tiče zakonske regulative u oblasti poljoprivrede, o tome ću nešto reći - u proteklih godinu i nešto dana Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najmanje su učinili na zakonskoj regulativi u oblasti poljoprivrede.
Pri prezentaciji plana i programa rada Ministarstva poljoprivrede za 2004. godinu na Odboru za poljoprivredu izneto je, od strane Ministarstva, da će u 2004. godini iz oblasti poljoprivrede biti doneto 17 različitih zakona, a donet je samo jedan.
Pri prezentaciji Strategije dugoročnog razvoja poljoprivrede, i to različitim subjektima u oblasti poljoprivrede, pa i skupštinskom Odboru za poljoprivredu, moglo se videti da se u 2005. godini planira donošenje 24 zakona iz oblasti poljoprivrede.
Pošto pretpostavljam da se Ministarstvo za poljoprivredu "preplaniralo" što se tiče zakonske regulative, pa na nedavno održanom Odboru za poljoprivredu, kada je razmatran plan i program rada Ministarstva za 2005. godinu, članovima Odbora je predočeno da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada planiraju da u 2005. godini predlože Narodnoj skupštini donošenje 14 zakona iz oblasti poljoprivrede.
Ovo je, kao što smo mogli čuti iz uvodnog ekspozea gospođe ministra, treći zakon iz oblasti poljoprivrede u mandatu ove vlade i ovog ministarstva za poljoprivredu.
Oni koji gaje iluzije o našem brzom pristupanju EU i tržištu Unije, i brzom pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji upravo treba da znaju da u oblasti poljoprivrede imamo najmanje usklađenih zakonskih propisa sa zakonima i direktivama EU i propisima SAD. Spominje se cifra od nekih 70.000 strana različitih zakona i zakonskih akata iz oblasti poljoprivrede, koji bi trebalo da budu doneti i usvojeni kod nas.
Sa ovakvom dinamikom predlaganja zakona iz oblasti poljoprivrede od strane Vlade i Ministarstva zakonska regulativa neće se uskladiti ni za narednih 10, pa i više godina. Zbog toga je moj apel, pre svega Ministarstvu za poljoprivredu, a i Vladi, da značajno ažuriraju zakonsku regulativu u oblasti poljoprivrede, da bar ono što su planirali u ovoj godini dođe u ovaj skupštinski dom i bude usvojeno u Narodnoj skupštini, jer je to garant da eventualno pridruživanjem EU, a pogotovo priključenjem, možemo biti konkurentni na tom tržištu i možemo ispuniti zahteve poljoprivredne proizvodnje koje postavljaju te razvijene zemlje.
No, da se vratim zakonu o semenu o kome danas raspravljamo. Ovaj zakon spada u jedan od značajnijih zakona iz oblasti poljoprivrede, a predlagač zakona njime želi da uredi uslove i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva, priznavanje novostvorenih domaćih sorti i odobravanje uvođenja u proizvodnju stranih sorti, kao i upis sorti poljoprivrednog bilja u Registar sorti.
Predlagač zakona u obrazloženju iznosi da su osnov za tekst tj. sadržaj zakona o semenu poslužile direktive Evropske unije, OECD šeme, sertifikacije semena i postkontrolnih ispitivanja, UPOV, a to je skraćenica za Međunarodnu konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, i to za pitanje priznavanja sorti poljoprivrednog bilja, i ISTA pravila za zakonsko rešenje za ispitivanje semena, obeležavanje i pakovanje. ISTA je skraćenica, Međunarodna organizacija za ispitivanje semena.
Predlogom zakona uvode se DUS testovi u postupak priznavanja sorti. DUS test je test kojim se utvrđuje različitost, osobenost, uniformnost i stabilnost sorte. Takođe se uvodi i VCU test, kojim se utvrđuje proizvodna i upotrebna vrednost sorte.
No, i pored nastojanja predlagača zakona da Predlog zakona o semenu bude savremeno koncipiran, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon ima značajnih manjkavosti i određen broj odredbi neće se moći sprovoditi u praksi, proizvodnji i kontroli sortnog semena bilja.
Pre svega postoji prigovor pojedinih članova Komisije koja je radila na izradi nacrta zakona, a to su naučno-istraživački radnici iz oblasti biljne proizvodnje, iz naših vodećih naučnih i obrazovnih institucija, kao što su poljoprivredni fakulteti, da u toku izrade nacrta zakona nije bilo u opciji da se ovim zakonom reguliše priznavanje sorti poljoprivrednog bilja i upis u Registar sorti poljoprivrednog bilja, nego da je to naknadno uneto u Predlog zakona voljom pojedinih članova radne grupe, pre svega na osnovu mišljenja iz Ministarstva.
Zbog toga je članovima Odbora za poljoprivredu, a i predlagaču zakona stigla pisana predstavka Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kao našeg najvećeg proizvođača sortnog semena i bilja, a i usmeno je saopšteno od strane akademika prof. dr Dragana Škorića, najpoznatijeg i najuglednijeg kod nas i u svetu istraživača i selekcionara sortnog semena suncokreta.
Suština prigovora i primedbi na predloženi Predlog zakona o semenu je da se ovakvim predloženim rešenjima ne štiti intelektualna svojina tvoraca sortnog semena, ne štite se naše registrovane sorte bilja. Postoji osnovana sumnja da su neke naše sorte bilja iznete inkognito iz naše zemlje i registrovane u nekim zemljama iz našeg okruženja, i to pod drugim imenom.
Predlogom ovog zakona našoj zemlji neće se omogućiti pristupanje Međunarodnoj konvenciji o zaštiti novih biljnih sorti, jer učlanjenje u tu međunarodnu instituciju omogućeno je samo državama, a ne pojedinim delovima neke države. S obzirom na to da savezna država nema ingerencije u oblasti poljoprivrede, na saveznom nivou se ne može ni doneti akt o pristupanju UPOV.
Nepristupanje UPOV znači da se DUS test (ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte) i VCU test (ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte bilja), izvršeni u našoj zemlji na oglednom polju ili u laboratoriji u okviru ispitivanja za registraciju sorte, neće priznavati u inostranstvu, što znači da svaki naš proizvođač sortnog bilja, ako želi neku sortu da registruje van zemlje, mora platiti da se iznova uradi DUS test i VCU test, što traje dve do tri godine.
U isto vreme član 87. Predloga zakona o semenu u stavu 4. definiše da će Ministarstvo za poljoprivredu priznati rezultate ispitivanja DUS testova urađenih u zemlji članici UPOV. Ovakvim zakonskim rešenjem značajno se pre svega favorizuju strane kompanije, proizvođači sortnog semena iz zemalja članica UPOV, jer mogu kod nas registrovati i upisati u Registar sorti poljoprivrednog bilja svoje sorte semena bez prethodnog ispitivanja DUS testa.
U okviru rasprave o Predlogu zakona o semenu želim da ukažem na ozbiljan problem proizvodnje genetski modifikovanih biljaka kod nas, i to: soje i nekih vrsta povrća. Iz godine u godinu sve se više povećavaju površine zasejane semenom genetski modifikovane soje, a i povrća, a država, pre svega inspekcijski organi i pravosuđe, značajnije i oštrije ne sankcionišu tu pojavu, i pored postojanja Zakona o genetički modifikovanim organizmima i izričite zabrane gajenja u našoj zemlji genetski modifikovanih organizama.
Zato čudi da se Predlogom zakona u članu 2. stav 1. definiše da se odredbe ovog zakona ne odnose na proizvodnju i promet genetički modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva.
Upravo ovim zakonom se daje najšira mogućnost kontrole kvaliteta genetičkog porekla i genetičke čistoće, zdravstvenog tj. fitosanitarnog stanja semena. Članom 11. Predloga zakona o semenu daje se mogućnost da naš proizvođač može, za potrebe stranog naručioca, da proizvodi i dorađuje seme biljnih sorti koje nisu kod nas upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja.
Ova proizvodnja se može obavljati po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva poljoprivrede i na osnovu ugovora sa stranim naručiocem, prema kojem strani naručilac preuzima celokupnu količinu proizvedenog naturalnog ili dorađenog semena.
Ovim članom, a i drugim članovima kojima se reguliše proizvodnja semena za stranog naručioca, nije decidno određeno da strani naručilac mora dati sertifikat da sortno seme nije genetički modifikovano i da se seme pre setve mora pregledati, eventualno stepen genetske modifikacije.
Ovakvim rešenjem, kako je to dato u članu 11. u stavovima 1. i 2, suštinski kod nas za stranog naručioca mogu se proizvoditi genetski modifikovane sorte bilja i određene količine ostati u našoj zemlji.
Kojim mehanizmom i kakvom kontrolom se može obezbediti da se sve proizvedeno naturalno i dorađeno seme može isporučiti stranom naručiocu, kada upravo imamo situaciju da se neovlašćenim kanalima, ilegalnim kanalima, zaobilaženjem inspekcijskih organa, uvozi i unosi seme, pre svega genetski modifikovane soje, i da se iz godine u godinu povećavaju zasadi tog bilja, ali sve više i genetski modifikovanih biljaka drugih biljnih vrsta.
Prema tome, ako mi dajemo mogućnost proizvodnje za stranog naručioca semena, a da u isto vreme ne tražimo jasne i oštre zahteve da to seme koje će se kod nas proizvoditi za stranog naručioca nije apsolutno genetski modifikovano i da se samo pod tim uslovima može proizvoditi, ja sam, u najmanju ruku, očekivao da se to ovim članom 11. preciznije odredi.
Nažalost, to nije tako decidno apostrofirano. Piše da "saglasnost" daje ministarstvo na takvu proizvodnju.
Upravo iz ovih razloga, i najverovatnije razloga koje će moje kolege poslanici iz moje poslaničke grupe izneti, poslanici SRS su uložili značajan broj amandmana na predloženi Predlog zakona o semenu. Vlada je prihvatila samo osam predloženih amandmana.
Naša podrška ovom zakonu će biti apsolutno uslovljena ukoliko u toku rasprave u pojedinostima i u danu za glasanje skupštinska većina prihvati amandmane SRS. U protivnom, najverovatnije nećemo moći podržati ovakav Predlog zakona o semenu. Zahvaljujem se na pažnji.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da repliciram gospodinu Nikoliću. Ako se zalažemo za tolerantan dijalog i tolerantnu raspravu, mislim da nije bilo mesta ovakvoj njegovoj diskusiji.
SRS apsolutno ima svoj agrarni program, ima dovoljan kvantum stručnih i kvalifikovanih ljudi u stranci koji poznaju oblast poljoprivrede. Normalno, mi ćemo naš program iskazati onog momenta kada dobijemo poverenje naroda i dođemo na poziciju vlasti.
Po logici stvari, opozicija, mi smo sada trenutno opoziciona stranka, imamo pravo, a to svi vi iz vladajuće garniture treba da shvatite i da prihvatite kao tolerantnu raspravu, imamo pravo i obavezu da kritikujemo zakonska rešenja koja nudite.
Istina je da u raspravi koristimo deo materijala i dopisa koji je dostavljen od strane akademika Škorića i od strane Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Nećete valjda osporiti, mojim kolegama i meni, sve ono što iznosimo ispred te institucije.
To je naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, vodeća institucija u ovoj državi u oblasti sortnog semena i ukupne proizvodnje biljnog semena. Ako imaju samo preko 300 sorti pšenice, ne znam koliko sorti suncokreta, soje, kukuruza i drugog industrijskog bilja, pa ako istraživači i direktor tog instituta imaju određene i konkretne primedbe na nacrt zakona, pa valjda imamo pravo u ime njih da ovde nastupamo i da branimo.
Kakav program ima Vlada (koja predstavlja ovu poslaničku većinu) i druga ministarstva? Ne želim namerno da apostrofiram Ministarstvo poljoprivrede i da njega ističem u nekom negativnom kontekstu, s obzirom na to da razgovaramo o zakonu iz oblasti poljoprivrede.
Kako Vlada, koja je izvršni organ vlasti ove skupštine, radi i koliko je narod zadovoljan, mislim da će se relativno brzo moći proveriti na izborima koji se očekuju uskoro, pa ćemo onda videti i ukrstiti ko kakve programe ima i ko će dobiti poverenje građana Republike Srbije.
Dotle apelujem na tolerantnu raspravu i da, kao i u prepodnevnom delu, ovu raspravu u načelu o ovom zakonu vodimo u jednoj tolerantnoj atmosferi, bez isticanja nečega što ovde nije, ili nije korektno, izneto, ili pogrešno tumačiti nečije diskusije.
Budite sigurni da SRS ima kvalitetne ne samo agrarne programe, nego i mnoge druge programe iz oblasti društvene delatnosti, socijalnih prava i privrede, svakako i finansija. Narod će se vrlo brzo, nadam se, uveriti u to. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, brz rast industrijske infrastrukture i ograničene mogućnosti eko sistema doveli su do zagađenja životne sredine, do te mere da su ozbiljno ugroženi zdravlje i bezbednost ljudi na planeti zemlji. Veliki broj procesa, proizvoda i usluga ima uticaja na životnu sredinu, a ogleda se u stvaranju različitih vrsta otpada, emisiju, atmosferu, zagađenju voda i zemljišta, neracionalnom korišćenju prirodnih resursa i slično.
Da bi se sprečile ove štetne pojave, mnoge zemlje su donele obimnu zakonsku regulativu. Međutim, u tim nastojanjima da se spreči zagađenje životne sredine nije bilo univerzalnog pristupa, kako bi se mogao primeniti širom sveta. Sva ta nastojanja su se bazirala na reaktivnom pristupu zaštite, tj. pristupu sprovođenja mera zaštite sredine od uticaja postojećih procesa, proizvoda i usluga. Ovakav pristup zaštite životne sredine nije dao očekivane rezultate, o čemu govori stanje životne sredine danas u svetu, a svakako i kod nas. Stoga je dobro da smo pre neki dan počeli, a nadam se da ćemo danas završiti raspravu o setu zakona koji regulišu ovu materiju, jer je bitno i značajno da u svakoj državi postoji ozbiljna regulativa zaštite životne sredine.
Zbog kratkoće vremena koje imam na raspolaganju, koncentrisaću se na par odrednica ovog zakona. Pre svega, osvrnuo bih se na planiranje upravljanja zaštitom životne sredine. Zakonom je predviđeno da se sačini nacionalni program zaštite životne sredine. Svakako je izuzetno dobro da će njega doneti Narodna skupština i da će se on donositi na 10 godina.
Nacionalni program se sprovodi realizacijom akcionih i sanacionih planova koje donosi Vlada za period od pet godina. Utvrđuje se ukupno nekih 16 akcionih planova. Možda treba razmisliti da li je ovaj rok, koji se predlaže, od pet godina, za donošenje akcionih i sanacionih programa, predugačak u ovakvoj situaciji intenzivne industrijalizacije ili pojave raznih drugih zagađivača. Recimo, da samo spomenem pojave raznih zaraznih bolesti životinja, koje iziskuju brze intervencije i ubijanje velikog broja životinja, jer se jedino tim putem suzbijaju neke od tih zaraznih bolesti.
Pomenuću samo problem od pre nekoliko godina - pojave dioksina u hrani, a i kontaminaciju u namirnicama, tj. u velikom broju pilića, tj. pilećeg mesa. Zatim, pojava prionskih bolesti kod životinja, naročito tzv. bolest ludih krava koja je, recimo, u Engleskoj izazvala, kao meru suzbijanja, ubijanje blizu pet miliona goveda. Ili, pojave nekih novih zaraznih bolesti životinja koje će, recimo, iziskivati masovnije uništavanje tih životinja.
Svakako, država mora propisati, u cilju zaštite životne sredine, određeni akcioni plan kako to realizovati. Zato sugerišem da se razmisli da li da se neki operativni akcioni programi donose možda i godišnje, u odnosu na aktuelne situacije zagađenja životne sredine.
Kad spominjem akcioni program, pogotovo mi je neshvatljivo da se, nakon donošenja ovog zakona, u završnim i prelaznim odredbama predlaže da se donese akcioni program tek u roku od dve godine. Mislim da je to predug period i da bi trebalo skratiti to barem na godinu dana.
Mislim da ima osnova za to, pogotovo što smo iz ovde podnetog izveštaja čuli da je Vlada prihvatila da jedanput godišnje informiše i Narodnu skupštinu i javnost o stepenu zagađenja životne sredine.
Sledeće na šta želim da se osvrnem jesu uslovi zaštite životne sredine, pre svega, sistem upravljanja i kontrola zaštite životne sredine. U Republici se primenjuju domaći i međunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Pravno i fizičko lice može registrovati sertifikovan sistem upravljanja zaštitom životne sredine, radi uključivanja u sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine u Evropskoj uniji, tzv. sistem EMAS.
Očekivao sam da će se, u okviru obrazlaganja ovog zakona, naš uvaženi ministar malo više osvrnuti na međunarodne standarde zaštite životne sredine, znači na standard ISO 14.001, jer mislim da je naša javnost i dalje malo obaveštena o tom standardu i da imamo veoma mali broj subjekata koji su sertifikovali sistem zaštite životne sredine. Podsetiću samo šta je, u suštini, standard ISO 14.001. To je generički standard, koji se može primeniti u svim organizacijama, proizvodnim i uslužnim, velikim, srednjim i malim, u svim zemljama, bilo da su one razvijene ili su u razvoju.
Organizacija koja želi da sertifikuje svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine potrebno je da dokaže da ispunjava zahteve koji su sadržani u standardu. Cilj standarda je pružanje pomoći organizacijama i privredi u celini u očuvanju životne sredine. Važno je istaći da standard ISO 14.001 ne definiše nivo učinka na planu zaštite životne sredine, već samo uspostavljanje zahteva za sistemom upravljanja životnom sredinom.
U samom standardu se navodi da on ne definiše apsolutne zahteve u pogledu učinka na planu zaštite, već samo insistira na opredeljenju organizacije, tj. izraženoj politici zaštiti životne sredine u pogledu poštovanja relevantnih zakona i propisa i uvođenja stalnog poboljšanja.
Stoga mislim da bi naša država u narednom periodu trebalo više da propagira i da bude i državna mera i politika propagiranje uvođenja međunarodnih standarda, kako standarda za zaštitu životne sredine, tako i standarda ISO 9.000, znači standarda kvaliteta.
Reći ću još nešto o praćenju stanja životne sredine, gde se kroz monitoring, koji je sastavni deo informacionog sistema zaštite životne sredine, to je sasvim u redu, donosi dvogodišnji program Vlade, gde se donosi dvogodišnji program monitoringa, a donosi Vlada.
Mada mislim da bi logičnije bilo da ministarstvo bude ključno u donošenju programa monitoringa, jer ono treba da ima bolji uvid nego Vlada, ali može i Vlada, kao izvršni organ, na predlog ministarstva.
Ono što monitoring treba da obavlja, to je preko ovlašćenih organizacija, koje treba da ispunjavaju uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora, akreditaciju za merenje datog parametra i JUS ISO standarde u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza itd. Znači, ovde spominjete međunarodne standarde kvaliteta, a znamo da je jedno vreme, u proteklih nekoliko godina, bila državna politika, pre svega, politika Ministarstva za nauku, koje je propagiralo uvođenje ISO standarda, pre svega u naučno-istraživačkim ustanovama.
Očekujem da ćete vi to ponovo reaktivirati i postavljati kao zahteve i obaveze, pre svega, kod naučno-istraživačkih, ali i drugih institucija, uvođenje međunarodnih standarda sistema kvaliteta i akreditovanja laboratorija. Kvalitetno sprovođenje ovog monitoringa mogu vršiti samo laboratorije koje imaju uspostavljen sistem kvaliteta i akreditaciju.
Na kraju, hteo bih da kažem da, u cilju unapređenja zaštite životne sredine, trebalo bi u našoj zemlji to uključiti u obrazovni proces, od osnovne škole pa nadalje, jer samo edukovanjem omladine i građana možemo sačuvati zdravu životnu sredinu i ostaviti je kao takvu pokolenjima.
Na kraju, takođe predlažem da Ministarstvo za nauku opredeli ciljana istraživanja, pre svega, razvojna i usmerena ka izučavanju i unapređenju zaštite životne sredine, jer dolazi novi istraživački ciklus za dve ili tri godine i bilo bi dobro da se možda takvi projekti promovišu na pravi način i uključe u što većem broju u naučno-istraživačke organizacije i da su uključe ljudi koji se bave ovim poslom.

Dame i gospodo narodni poslanici, težište svog izlaganja ću usmeriti na deo sredstava koja su rebalansom budžeta uzeta iz oblasti poljoprivrede. Nisam se javio malopre da repliciram gospodinu ministru, ali nadam se da će me saslušati i da će čuti i prave argumente vezano upravo za rebalans budžeta i zauzimanje sredstava namenjenih za agrar.
Moram odmah reći, na početku, da od ukupno 6,1 milijardu dinara, a koliko je gospodin ministar u svom izlaganju u toku obrazlaganja ovog rebalansa izneo, da se uzima iz subvencija nefinansijskih preduzeća iz oblasti poljoprivrede i nauke i uzima se negde blizu tri milijarde dinara. Mislim da je to veliki iznos sredstava i da ova država nije ni proteklih godina značajna sredstva izdvajala za ove oblasti.
Fakat, ove godine kada je usvajan budžet, i mi koji smo pripadali opozicionim strankama, i kao predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, pozdravio sam inicijativu Ministarstva poljoprivrede i, faktički, odluku Vlade da se agrarni budžet poveća gotovo tri puta u odnosu na prethodne godine.
Međutim, tim više je nerazumljivo i shvatljivo da uzimate upravo iz tog agrarnog budžeta, koji je trebalo ove godine napokon da obezbedi pravičnu naknadu poljoprivrednim proizvođačima, da bude dalje stimulus za razvoj poljoprivredne proizvodnje i da bude stimulus za povećanje kvaliteta te poljoprivredne proizvodnje, a što bi omogućilo našu konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu u tom domenu. Međutim, kod rebalansa značajan deo sredstava zahvata se odatle, jednostavno, ta sredstva se anuliraju.
Gospodine ministre, nije tačna informacija koju ste izneli da se 1,5 milijardi dinara izuzima iz sredstava agrarnog budžeta, koja su bila predviđena za subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje. U okviru agrarnog budžeta finansira se Uprava za veterinarstvo, Uprava za zaštitu bilja, Uprava za šume i Republička direkcija za vode. Ukupna umanjenja ovih pozicija koje se finansiraju su 2.475.000.000 dinara.
Možete to pogledati i proverite, a sada ću vam i ciframa to izneti. Umanjenje budžeta u poziciji, odnosno ekonomskoj klasifikaciji 451 sa 12.789.586.000 umanjuje se na 11.282.875.000, a to je umanjenje od 1.506.711.000. Sa budžeta Uprave za veterinarstvo uzima se 900 hiljada dinara, a sredstva Uprave za zaštitu bilja umanjuju se za 30 miliona dinara, sredstva Uprave za zaštitu šuma umanjuju se za 36.302.000 dinara, a sredstva Republičke direkcije za vode umanjuju se za 2,9 miliona dinara. Ako se to sabere, to nije 1.506.000.000, nego je to 2.475.022.000 dinara.
Šta je sve trebalo da se finansira iz ovih sredstava koja se sada umanjuju? Rečeno je ovde u uvodnom ekspozeu da će se iz agrarnog budžeta primarno umanjiti 900 miliona dinara koje su planirane kao mere poboljšanja kvaliteta mleka i da će se umanjiti za 606.800.000 dinara sa pozicije ili stavke – mera unapređenja produktivnosti gazdinstava.
Sada ću se zadržati na toj stavci za koju ste rekli da nije počela da se realizuje, a pre svega, to nije tačno, jer se ta stavka od početka kalendarske godine realizuje, jer njom se finansiraju, odnosno sa ovih 606 miliona predviđeno je finansiranje mera unapređenja u stočarstvu. To su selekcijske mere, selekcije u govedarstvu, u svinjarstvu, ovčarstvu, kozarstvu, konjarstvu, živinarstvu i pčelarstvu. Za te namene bilo je planirano 120.800.000 dinara.
Dalje, od ovih 606 miliona, kao mera unapređenja produktivnosti gazdinstava, planirano je regresiranje priplodne stoke. Složićete se da regresiranje, tj. proizvodnja priplodne stoke, onome ko se time bavi, kontinuiran, planski, sukcesivni posao, i ova država je svake godine, iz godine u godinu, finansirala, tj. regresirala priplodnu stoku. Za te namene planirano je bilo 402 miliona dinara od ovih 606 miliona dinara i planirano je bilo da se regresira proizvodnja 34 hiljade priplodnih junica.
Opredeljenje ove države i Ministarstva za poljoprivredu je upravno bila govedarska i ovčarska proizvodnja, jer su to resursi koji će omogućiti naše pojavljivanje na svetskom tržištu, sa proizvodima tih životinjskih vrsta.
Svi koji proizvode i gaje stoku znaju da je najskuplji deo proizvodnje upravo proizvodnja priplodne stoke i zbog toga je bilo i planirano subvencioniranje. Mislim da nije bilo mesta da se ta pozicija na takav način anulira i da proizvođači i goveda, i priplodnih bikova, i ovaca, i koza, i pčelinjih društava, budu zakinuti pri finansiranju.
Dalje, iz ove pozicije planirano je bilo da se finansira podsticanje novih zasada šljiva sa 15 miliona dinara, novih zasada vinograda sa 15 miliona dinara, podsticanje proizvodnje sertifikovanog semena sa 35 miliona dinara.
Zatim, podizanje matičnjaka sa osnovnim sadnim materijalom sa nekih osam miliona dinara itd, a na kraju subvencioniranje analize zemljišta i davanje preporuka za primenu odgovarajućih đubriva sa 11,6 miliona. Mislim da je ova mera i te kako važna za ratarske proizvođače. Poljoprivredni proizvođači su zakinuti za ispitivanje kvaliteta zemljišta i davanje sugestija na kom zemljištu koja veštačka đubriva će se najefikasnije koristiti i oni, ako budu želeli raditi, moraju sopstvenim sredstvima to finansirati. Znam da je u Vojvodini i prošle i pretprošle godine ispitano preko 20 hiljada uzoraka zemljišta, što je dalo značajne rezultate i doprinelo da se pospeši ta ratarska proizvodnja. Zato mi je tim neshvatljivije da sada i ova sredstva i ova pozicija na taj način se anuliraju.
Na kraju, želim da kažem i nešto o sredstvima koja su planirana bila za poboljšanje kvaliteta mleka. Naši građani, a pogotovo proizvođači mleka, imaju higijenski vrlo lošu proizvodnju mleka. Mi imamo nekvalitetnu proizvodnju. Iz tih razloga, ove godine je planirano da se unapredi higijena proizvodnje, ali i kvalitet mleka. Iz tih razloga je u budžetu planirano 800 miliona dinara, a pre svega za nabavku opreme za mužu krava i ovaca i tih latofrizeva, odnosno malih pokretnih uređaja za rashlađivanje mleka i time značajno smanjenje mikroorganizama ili bakterija nakon muže.
Jednostavno, ta sredstva faktički se gase za tu namenu. U ovoj stavci je bilo planirano 100 miliona dinara za uvođenje sistema kvaliteta po međunarodnim standardima i to ISO 9001, ISO 14000, ISO 17025 za unapređenje laboratorijskog rada ili zaštite životne sredine, i ta sredstva faktički se anuliraju. A mi danas u ovoj državi nemamo nijednu poljoprivrednu organizaciju u kojoj je uveden sistem kvaliteta, a to je posao koji iziskuje sredstva.
Sasvim bi dobro bilo da je država odvojila pare da pomogne takvim poljoprivrednim preduzećima ili kombinatima koji bi ušli u taj posao. Jednostavno to anulirate time što uskraćujete pravo budžetskim korisnicima na ta sredstva.
Svakako neću govoriti koje štetne posledice može imati umanjenje agrarnog budžeta u delu za veterinarske poslove i usluge, znači u oblasti veterinarstva, jer mislim da je tu najviše sredstava zakinuto, negde oko 900 miliona dinara. Do kraja septembra potrošeno je samo 540 miliona dinara, ali fakat najveći obim programa mera se realizuje upravo u ovoj drugoj polovini godine, tako da će doći u ozbiljnu opasnost realizacija programa mera zdravstvene zaštite životinja, ali o tome ću mnogo detaljnije govoriti kada budem obrazlagao svoj amandman, obzirom da sam podneo amandman upravo vezano za umanjenje ove stavke u budžetu.
Na kraju želim da obavestim vas poslanike, jer to niko nije primetio, a i našu javnost, pre svega ljude koji se bave naučno-istraživačkim radom, da su sredstva ovim rebalansom umanjena, i to za iznos od 437 miliona dinara. To je ekonomska klasifikacija 420, specijalizovane usluge, iz čega se finansiraju programi osnovnih istraživanja, program za tehnološki razvoj, program transfera znanja i tehnologija, program obezbeđivanja i održavanja opreme i prostora, program međunarodne saradnje, zatim finansira se Matica srpska, astronomska opservatorija i program usavršavanja kadrova.
Mislim da je i ovde napravljena greška. Mislim da je bilo slobodnih i drugih pozicija za umanjenje, a ne uzimati sredstva Ministarstva za nauku, jer iovako ona nisu velika, iovako ova država malo izdvaja za nauku, a pogotovo zato što je ovo završna godina istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja. Osnovna istraživanja se produžavaju za još jednu godinu.
Prema tome, ministre, ako ste imali obavezu i potrebu kao član Vlade ili ministar finansija da pristanete na rebalans budžeta, mislim da je trebalo naći neke druge pozicije da se umanje sredstva, a ne gotovo tri milijarde od šest milijardi i sto miliona od ovih subvencija za nefinansijske organizacije, da se uzme iz poljoprivrede i Ministarstva nauke.