Reklamiram povredu člana 107. i 104. Gospodine predsedavajući, suština parlamentarnog života se sadrži i u proceduri. Poštovanje i čuvanje te procedure i te kako značajno doprinosi da u normalnim uslovima radi ovaj parlament.

Vi ste malopre povredom Poslovnika povredili i proceduru. Mi smo ovde slušali uvrede na račun pojedinih kolega poslanika, omalovažavanje da nisu stručni za pojedine oblasti, da čak može da se zaključi da kada odemo kući, nećemo moći da uključimo svetlo ako nismo Nikola Tesla, da ne navodim još neke primere koji bi mogli da budu adekvatni.

Ono što je potpuno narušilo proceduru to je da ste namerno ili slučajno odredili pauzu od dva minuta, kada je kolega poslanik rekao jednu suštinsku istinu, kako razmišlja većina. To je pravo lice ovih koji drže vlast, da oni koji izgube izbore na nivou lokalne samouprave, treba im zabraniti dva meseca najmanje da govore u ovoj Skupštini. Mislim da je to prava slika demokratije u Srbiji ne samo pojedinaca, nego i većine koja na taj način razmišlja.

Vama, koji ste pobedili na izborima tako trijumfalno, čestitam početak pada sa vlasti. Neka vam je primer DS. I oni su se tako ponosili sa pobedom, ali treba čoveka da pobeđuje, kada se uzdiže treba da vodi računa i o svojoj okolini, ne treba se toliko izdizati. Mora se voditi računa da ćete kada ste toliko visoko, vaš pad biti mnogo bolniji. Hvala.

Na osnovu člana 104. Poslovnika, poslanička grupa SRS neće učestvovati ni u raspravi, ni u glasanju vezano za ovu tačku oko generalnog sekretara. Mi ćemo se vratiti u skupštinske klupe kada budu rasprave o pojedinostima ovih zakona, odnosno predloga o kojima smo već završili raspravu. Tako da vas ostavljamo nasamo da na miru raspravljate o svojim kadrovskim problemima. Prijatno.

Član 107.

Predsedavajući, konačno ste shvatili da već duže vreme prisustvujemo već viđeno je farsi. Ovde se vodi rasprava između dve, uslovno rečeno, političke opcije koje su u suštini iste.

Ima jedan dirljiv govor koji bi mogao da služi za nauk, a to je ono - dete poraslo, osamostalilo se, izvinjavam se, nemam maramicu, pa ne mogu da nastavim taj govor, ali vidite, vi žuti, šta ste uradili. Vi ste napravili ovo dete i sada je to dete ojačalo, sada je to dete počelo da vam vraća i vi sada koristite ovu Skupštinu da bi svoje neke frustracije iz razloga što je Boris Tadić pravio ovu stranku, sada nad nama maltene iskazivali i iskaljivali.

Mi, srpski radikali, nemamo više nameru da prisustvujemo ovoj farsi. Javnost vidi da ste vi jedno telo, a dve glave. Isto mislite, isto radite i nema razloga da nas zadržavate, da raspravljamo o ovoj veoma ozbiljnoj temi koja se zove Zakon o budžetu.

Insistiramo, predsedavajući, da nastavite sa vođenjem sednice tako što će se govoriti o tačkama dnevnog reda, a vi van skupštinske sale probajte da sredite te odnose.

Najbolje vam je da idite kod istog gazde. Nije više Montgomeri, da vam kažem, on nije više aktivan, ali neko sličan je njemu. Neka vam on tu pomogne da se izmirite.

U sklopu ovih tačaka dnevnog reda dobili smo i jednu dopunu Zakona o budžetu za 2017. godinu. Dobili smo mi veoma bitne, značajne zakone, osim ovog zakona o budžetu za 2018. godinu. Dobili smo zakone o stečaju, zakone o sprečavanju terorizma, pranju novca. Dosta smo zakona dobili koji su veoma značajni, veoma bitni, ali zbog skučenosti sa vremenom, očigledno da ne možemo da raspravljamo ravnopravno o svim ovim zakonskim predlozima. Istine radi, Zakon o budžetu je zakon iznad zakona, ako tako može da se definiše.

Možda najbolje ova prva tačka oslikava i karakter budžeta za 2018. godinu. Naime, ta izmena i dopuna Zakona o budžetu za 2017. godinu predviđa socijalni program, a to je jednokratna pomoć zaposlenima u Vojsci, Policiji i državnoj administraciji u visini od 10 hiljada dinara i to je, na neki način, uvod u Zakon o budžetu za 2018. godinu.

Bez obzira što se ministar Vujović trudi da objasni nama da je Predlog budžeta za 2018. godinu razvojni budžet, gospodine Vujoviću, vi ste čovek od struke, vi imate dovoljno iskustva. Da bi vam poverovali u te vaše tvrdnje koje ste izneli ovde, mi moramo imati pred sobom završni račun za prethodni period, da vidimo koliko je sredstava namenjenih investicijama potrošeno u prethodnom periodu, da bi mogli sada da kažemo – jeste, ovaj zakon predviđa povećanje sredstava za buduće investicije i sigurni smo da će procenat izvršenja tih investicija biti zadovoljavajući.

Ovako mi odokativnom metodom možemo samo da nagađamo da, recimo, sredstva koja su predviđena za investicije u putnoj i železničkoj infrastrukturi, potrošena su ili iskorišćena u veoma malom procentu. Možemo, kažem, samo jednom približnom metodom, ne možemo ništa precizno i tačno. Zašto? Zato što je to očigledno namera, intencija Vlade da ne podnosi završni račun, izveštaj o potrošenim sredstvima u proteklom periodu. I mi smo ovde uskraćeni za tu mogućnost da vršimo bilo kakvo poređenje.

Drugo, i ovaj predlog zakona može se reći da je socijalni budžet. Zašto? Zato što smo svi svesni da se ovde većina sredstava i nastojanja Vlade da se postigne taj socijalni mir, mi ovde pričamo i glavna tema je povećanje plata zaposlenima, povećanje penzija, mi ovde pričamo o vrhunskom dostignuću u socijalnoj politici, hvale se resorni ministri da će svaki policajac i svaki vojnik imate svoje čizme i svoju uniformu. Je li to vrhunac dostignuća ove Vlade i ovoga budžeta? Onda je to socijalna kategorija. Onda je to elementarno zbrinjavanje pripadnika i Vojske i Policije.

Kada govorimo o prirodi jednoj od najugroženijih kategorija stanovništva, ugroženi po pitanju standarda, o penzionerima, vi gubite, gospodo, iz vida da ovih 5% ni približno nije onome koliko su porasli troškovi života u proteklom periodu. Pa i da nije, da stavimo na stranu, da li ste blizu onog povećanja ili onog nivoa penzija sa kog ste umanjivali penzionerima primanja? Ali, sad imamo realnu situaciju – troškovi života za protekli period su toliko narasli da ovih 5%, nećete pogrešno protumačiti nas radikale, prosto smešno izgleda. Ni 10% povećanja plata određenim kategorijama isto nije dovoljno da pokriju osnovne elementarne troškove.

Da ne govorimo o brizi za majke, za porodilje, za treće dete. Tu ni vi u Vladi nemate saglasnost, i vi se svađate. Resorni ministar koji je zadužen za to, kada je u pitanju treće dete, kada je uopšte u pitanju briga o deci, on vodi polemiku sa ministarkom koja je zadužena za saobraćaj, za građevinsku infrastrukturu. Gde to ima? U kojoj Vladi? Samo u Srbiji ima to. Samo u Srbiji ima takvih univerzalaca da posle Tita jedino Zorana Mihajlović sve zna. Jedino je Josip Broz znao sve, a posle Josipa Broza, evo, dočekali smo i Zoranu Mihajlović. I ona se u sve razume. Dok je bila u energetici, katastrofa. Kad je bila za ekologiju, još veća katastrofa. Sada, umesto da ovde razmatramo o realizaciji sredstava koja su namenjena za investicije u njenom resoru, mi ovde razmatramo nešto što je van njenog domena i njenih ingerencija. I tako je to iz godine u godinu, od budžeta do budžeta. I vi mislite da ćete tako nas, srpske radikale, da prevarite, odnosno da ćete građane da ubedite da ih čeka nešto bolje?

Ono što se vi trudite, ministre, sve vreme, to je da pokažete koliko ceni Međunarodni monetarni fond vaše napore, napore Vlade u kojoj ste vi. Ma, Međunarodni monetarni fond ne ceni nikog ako ne ispunjava svoje obaveze. Pa vi valjda to dobro znate, ministre? Vi ste čovek sa ogromnim iskustvom, koje je imao u Ukrajini, bogatoj zemlji. Doduše, vi ste tad bili u ulozi predstavnika Svetske banke, koja je u početku, kao što hvale sada iz Međunarodnog monetarnog fonda Srbiju, hvalila Ukrajinu, kako je pred Ukrajinom velika perspektiva, svetla budućnost, samo da se distancira od Rusije i ruskog kapitala. Kada je Ukrajina doživela kolaps, gde je MMF? Gde je vaša Svetska banka? Ovo shvatite pežorativno, jer vi ste penzioner Svetske banke i ipak ste, ako ništa drugo, a onda emotivno vezani za tu instituciju. Nema je nigde. Doživljavaju takvu ekonomsku krizu da je pitanje kako će se izvući. I još imaju dodatno oružani sukob sa Rusijom. Pa, nije to valjda perspektiva Srbije?

Vi nama govorite kako se na kreditnoj listi, odnosno na listi kreditne sposobnosti Srbija sve bolje kotira. Vi znate da to mesto koje zauzima trenutno Srbija ne zavisi samo od finansijskih sposobnosti i ekonomskog potencijala Srbije, to zavisi od odnosa Srbije prema pitanju Kosova i Metohije. Vi to najbolje znate. Vi znate da se to brzo menja, ako Srbija pokaže neposlušnost kada je u pitanju KiM.

Šta vam je argument kojim se služite da je ovo ubrzani put u Evropsku uniju? Evo, pre neki dan smo čuli da 2019. godine Srbija mora konačno da reši pitanje spora sa Kosovom, kako to kažu iz Evropske unije. Srbija mora da prizna Kosovo, da bi 2025. godine bila eventualno primljena u Evropsku uniju.

Ono što je ovde primetno, to su napadi iz redova onih koji su manje-više po funkciji isti kao vladajuća većina – napad je opremljenost vojske i na sredstva koja se troše za opremu vojske. Nije vojska da se vodi rat. Vojska je da upozori one koji žele rat protiv Srbije ili žele nešto loše Srbiji. Nigde vojska ne služi prvenstveno da bi vodila rat. Jeste krajnja namera to, ali zašto bi vojska Srbije bila izuzetak? To bi većina i u ovoj vladajućoj koaliciji pitala, kao i ovi koji su do juče bili u DOS-u. Nego, uloga im je sad takva. Brzo će se ta uloga zameniti, verujte. Kada dođu u redove opozicije, i oni će pitati zašto se vojska oprema.

Ono što su obećanja od strane Vlade, kada je u pitanju ovaj budžet, da će doći do razvoja u poljoprivredi, da će mnogo bolje stanje biti u školstvu i zdravstvu, a vi zaboravljate, gospodo, da ste ovakvim restriktivnim potezima i odlukama doveli u situaciju i one koji rade u institucijama države, pogotovo u zdravstvu, da zbog materijalne i finansijske situacije moraju te probleme da rešavaju u inostranstvu, a da ste zatvorili svaku mogućnost, ili gotovo svaku mogućnost da se mladi ljudi zapošljavaju. To nije kvalitet usluga onakav kakav zaslužuje svaki građanin Srbije. Zašto? Zato što vam je pogrešna politika.

Vi ulažete u školstvo, u nauku, samo kada je u pitanju standard, kada su u pitanju materijalni uslovi. Vi ne podržavate mlade talente, pametne ljude. Svaka država, pa i Srbija, može iz krize da se izvuče samo ako je vode pametni ljudi i mi, srpski radikali, ćemo glasati protiv ovog predloga.

Reklamiram povredu Poslovnika člana 107.

Na izlaganje predsednika Vlade moramo da reagujemo kao poslanici. Možda predsednik Vlade misli da ovde ima poslanika koji se ne razumeju u temu, da možda ne znaju dovoljno o budžetu. Može da se desi da ne znaju mnogo toga, ali da su glupi i da pričaju gluposti, to ne možete sebi da dozvolite, bez obzira što ste predsednik Vlade. Morate da poštujete svakog poslanika. Ne pričaju se ovde gluposti.

Drugo, nema čoveka u Srbiji, a samim tim nema ni predstavnika tih ljudi u ovom parlamentu kome nije drago da se završava Klinički centar u Nišu. Nemojte to da prisvajate. To su pare građana države.

Povreda Poslovnika je bila i ja sam vas upozorio sa mesta.

Sada reklamiram zvanično. Morate da skrenete pažnju, kao što ste malopre ministru Vulinu, tako i predsedniku Vlade.
Članovi Vlade moraju sa uvažavanjem da se obraćaju narodnim poslanicima. Hvala.

Gospodine Arsiću, koliko je vremena ostalo?

Hvala puno.

Ono o čemu se razmišlja kada je u pitanju ovaj predloženi dnevni red, pogotovo kada je u pitanju hitni postupak, je u pravcu koja to tačka zaslužuje da se ovako hitno raspravlja na vanredno zakazanoj sednici.

Pošto tu postoje četiri tačke dnevnog reda, svako bi pomislio da je najhitnije da se raspravlja o kreditnim linijama ako je datum dospeća u pitanju, ako je u pitanju realizacija kredita ili bilo koji razlog kako bi se realizovao ovaj kredit ili uslovljenost za promenu kreditnih uslova.

Razmišljao sam o tome da li je to možda ovaj kredit oko rekonstrukcije vodovodne mreže u lokalnoj samoupravi. Nemoguće je da je tolika hitnost iz razloga što, daleko od toga da nije potrebno izvršiti rekonstrukciju, pogotovo u onim opštinama, ali nekako ministarka kaže da bi se oslobodilo od arsena. Od arsena se oslobađa tako što na izvorištu vode, u fabrici vode to radite, a ne kroz vodovodnu mrežu, ali imajući u vidu da su to zastareli sistemi, mreža zastarela, azbestne cevi, u svakom slučaju je opravdano da se u ovim opštinama to uradi, pogotovo u dve opštine na prostoru AP Vojvodine, među kojima su Kikinda i Vrbas. Inače, kvalitet vode je tu katastrofalan, mada ne bi bilo loše da razmišljate što pre da pustite ovu fabriku vode u Zrenjaninu gde je još katastrofalnije stanje.

Nekako logika stvari govori da je nemoguće očekivati da se tako domaćinski razmišlja od predlagača, od osobe koja nemilice, zloupotrebljavajući karticu od Vlade Srbije, kupuje sebi donji veš, kupuje sebi bižuteriju. Nemoguć je takav domaćinski odnos prema ovim kreditima. Šta da radite? To je moj lični utisak. Razmišljao sam da nije možda ova „Ekspor-import“ banka, kineska, promenila neke uslove, da nisu neki dodatni uslovi i vidim u materijalu da nisu, kreće se sa projektom modernizacije pruge deonice Beograd centar – Pazova.

Van logike je da osoba koja je na čelu ministarstva i koja stoji iza ovoga predloga, koja je pre nekoliko dana napravila međudržavni incident tako što je otišla na gradilište za vreme velikog praznika, velike svetkovine, i optužila Kinu kao izvođača, odnosno kinesku stranu kao izvođača da ne ispunjava svoje ugovorene obaveze. To je automatski isključilo bilo kakvu mogućnost opravdanosti, hitnosti razmatranja ovih tačaka.

Ima ovde jedna tačka koja u svakom slučaju podrazumeva određene izmene, a to je tačka gde se nekim rednim brojevima 82.000, ili već kako je to čitao gospodin Arsić, gde ta izmena podrazumeva da Evropska investiciona banka je apsolutni gospodar kada su u pitanju javne nabavke.

Evropska investiciona banka daje kredit, daje pomoć, čak je tu i Koridor 10 i sve, ali pod svojom kontrolom apsolutno drži javne nabavke i isključuje mogućnost žalbe po pitanju javnih nabavki i to je nešto što se od ranije se znalo.

Mi smo srpski radikali ukazivali na nepovoljnost tih kredita, međutim, šta da radimo? Nepovoljan je i ovaj kredit koji se dobija za rekonstrukciju lokalne samouprave. Tu je zajmoprimac Republika Srbija, a lokalna samouprava dobija 70% koje treba da vrati, a 30% kao donacija od Republike Srbije, ali Republika Srbija vraća kompletan dug prema zajmodavcu i to je činjenica, to piše u materijalu. To što vi mislite da će se 70% vratiti od strane lokalne samouprave - pogledajte samo kakva vam je finansijska situacija, konkretno u ovim opštinama Knjaževac, Paraćin, Kikinda i Vrbas. Katastrofalna kao i u većini lokalnih samouprava.

Vi ste bukvalno doveli do kolapsa budžete lokalnih samouprava. To je direktno vaš uticaj centralni vlasti. Ono što je ovde veoma interesantno i zanimljivo, to je ova prva tačka, a to je osnivanje transportne zajednice.

Znate, ima ona priča o gutanju žaba. Kada trebate da progutate žabu, ranije su neki koji su moral tražili u crkvama govorili da je najbolje progutati najveću žabu. Ali, ovde smo sad u situaciji potpuno drugačije suprotne teze - polako krenuti sa gutanjem žaba tako što vam podmetnu najmanju žabu, da je lako progutate. Najmanja žaba posle ovakve šokantne odluke i presude Haškog tribunala, kada se nacija bukvalno našla u šoku, je da se krene sa laganim puzajućim priznavanjem Kosova. Kako se to radi? Radi se tako što nametnete neki ugovor, neki sporazum, koji neće u prvi plan tako jasno isticati Kosovo kao samostalnu nezavisnu državu. Ona jeste po EU, većini zemalja EU, ali kako će to da nateraju Srbiju? Najjednostavnije, tako što ćete Srbiji objašnjavati da će se u fusnoti, u jednoj zvezdici ili, kako je to Ivica Dačić govorio, pahuljica, nalazi objašnjenje da to u stvari nije primoravanje Srbije, a jeste privikavanje Srbije i građana Srbije da prihvate ne samo terminološki Kosovo, nego potpuno priznavanje Kosova kao nezavisne države.

Ovo me podseća na 2004. godinu, kada je čuveni Pedi Eštaun naterao Vladu Republike Srpske da prvi put u parlamentu Republike Srpske raspravljaju o genocidu koji se desio u Srebrenici. Tada je to bilo obrazlagano tako što je to jedini put i način da se i Republika Srpska uključi u zajednicu porodice zemalja EU. Čak je Pedi Eštaun rekao da nema sreće i nade u tami.

Tadašnji predsednik Čavić, Dragan Čavić mislim da se zove i dan danas, je obrazlagao građanima Republike Srpske da je itekako bitno i značajno da se raspravlja o tome, a to neće imati nikakvu težinu jer znaju svi kakva je istina o Srebrenici i videli ste kako se ta žaba pretvorila u nešto što je zastalo u grlu svima nama u Srbiji.

Ne radi se ovo da bi sutradan KiM bila prioritet u priznavanju od strane Srbije pod pritiskom EU, nego da se vremenom pripremi javnost, da se kaže ne vredi više, vidite da je to velika sila, vidite da je to veliki pritisak. Amerikanci idu logikom stvari. Oni su priznali Kosovo. Nateraće i Srbiju da prizna. Neće doduše sve građane Srbije. Neće nas srpske radikale nikada na to naterati, ali imaju svoje ljude u Vladi Srbije. Oni su spremni da urade sve da bi zadovoljili interes Amerikanaca. Zašto? Pa zato što ih oni finansiraju, zato što ih oni dovode.

Zašto sam govorio da ne podsećam na Republiku Srpsku? Zato što i osoba koja obrazlaže ovaj predlog ima korene u Republici Srpskoj, u istoj Vladi Republike Srpske. Kada je video Milorad Dodik sa kim ima posla odmah je tražio da se oslobodi. Došla je kod Miroljuba Labusa. Uvozila sirijsku naftu. Ali kakve to veze ima? Svako će reći – kakve to veze ima sa Kosovom? Ima, zato što je svaki detalj bitan, veoma, veoma bitan. Sve se radi sa namerom da se Srbija dovede pred svršen čin.

Vi nama ovde objašnjavate da ovo nema nikakve veze sa nezavisnošću KiM, a ovde ima upravni odbor, ima savet ministara. To podrazumeva da svaka država, svaka članica daje svog predsednika u savet ministara.

Šta vam je kontra-argument na pitanje – da li je ovo na neki način priznavanje KiM? Kažete – Srbija ima priznanje tako što će sedište ove organizacije biti u Beogradu. Možda bih vam ja lično poverovao, možda bi se mi srpski radikali jednog trenutka upustili u ozbiljnu raspravu sa vama, ali kada smo videli da ovaj šljam iz DOS-a podržava ovu ideju, jasno nam je bilo da ovo ne valja za Srbiju. Ovo nimalo ne valja.

Da ste najboljih namera, čim oni podržavaju, to znači da ne valja za Srbiju. Zašto? Zato što vas Amerikanci i jedne i druge teraju na to. Isti vam je gazda, isti nalogodavac, isti vam je cilj. Možete vi ovo da tumačite kao oštru diskusiju i napad na ličnost. Nema ovo veze sa ličnosti, osim u onom delu gde je resorni ministar od prvog trenutka, od prvog imenovanja u Vladi Srbije pokazivao jasno svoje namere. NJene namere su bile da sve ono što američki ambasador naredi, da se to uradi.

Ono što govori Vučić, pa baš je boli briga za Vučića. Baš je boli briga za predsednika Vlade. Baš je boli briga za predsednika države. Koristi u svakom slučaju te floskule da naglasi koliko je odana Aleksandru Vučiću, koliko je odana Vladi Srbije. Ne možete da tražite vernog slugu koji je služio više gospodara. Od Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića do Aleksandra Vučića.

Bez obzira šta mi mislimo o vašoj politici, moramo da potvrdimo da je velika razlika. Ne mogu Amerikanci baš da slome Aleksandra Vučića tako da preko noći prizna KiM,bar mi srpski radikali mislimo do dana današnjeg, ali mogu preko ovakvih saradnika da doprinesu da se preko ovakvih predloga, pogotovo po hitnom postupku, lagano uvodi javnost Srbije, a na kraju krajeva, pre svega, parlament Srbije da polako počinje sa korišćenjem terminologije Kosovo da prihvata to.

Ono što je veoma važno da se napomene, kada se raspravlja o ovom najbitnijem pitanju, najbitnijoj tački dnevnog reda, od političkog značaja, mora se reći da nemamo mi nikakve probleme sa susednim državama. Nama je strateški da pomažemo, da razvijamo infrastrukturu prema bratskoj Crnoj Gori. Crna Gora je srpska bez obzira šta neko misli ili govori. Proći će vreme.

Nemamo mi problema ni sa Makedonijom. Imamo problema kada dolazi do promene vlasti, kada je vlast poslušnik američke politike. Kakve su potrebe da mi toliko forsiramo saradnju sa Albanijom? Nemamo mi toliku veliku robnu razmenu. Nije to interes Srbije, osim dobrih političkih odnosa, ali dobri politički odnosi ne podrazumevaju da preko ovakve vrste saradnje mi na neki način priznajemo Kosovo.

Imamo dobru saradnju sa BiH, odnosno našom Republikom Srpskom. Vi kažete - sve će se obavljati na mostu koji spaja LJuboviju i Bratunac, „Bratoljub“, kako ste ga nazvali, baš je onako interesantan taj naziv. Nemate još ni pristupni put, nemate još pristup tome mostu. Zašto? Zato što ste radili, jer je to vaš stil rada, uvukli ste čak i Aleksandra Vučića u to, ne dozvoljavaju ovi iz BiH.

Kako možete da pričate o železnici, a bazirate na nečemu što se odnosi na drumski saobraćaj?Nemamo mi problema sa Republikom Srpskom, nemamo nikakvih. Imamo specijalne odnose sa Republikom Srpskom, to je nešto što je evidentno.

Kada je u pitanju javni dug, odnosno BDP, tu i te kako manipulišete.

Pozivam se na povredu člana 103. odnosno 107, koji kaže da se moramo sa uvažavanjem obraćati jedni drugima.

Mi smo svi svedoci da veliki teret srama i postiđenosti nose svi oni koji su potkazivali, cinkarili i slali ljude na Goli otok. NJihovi potomci, sada je to treća generacija, imaju taj veliki teret. A mi smo svedoci da u ovom parlamentu ni poštovanja, a kamoli malo stida i srama ne pokazuju sledbenici one politike koja je Vojislava Šešelja direktno isporučila u Hag, otela Slobodana Miloševića i isporučila u Hag. Kakve razlike ima između Jove Kapičića, koji je nedužne ljude slao na Goli otok da bi se dodvorio Josipu Brozu i Zorana Đinđića, koji je kidnapovao Slobodana Miloševića, isporučio Vojislava Šešelja i mnoge srpske glave u Hag? Kakva je razlika između Haga i Golog otoka? Nikakva razlika. I umesto bar malo srama, bar malo da se stide, oni počeli da se ponose sa činjenicom koja ne služi na čast nikom u Srbiji, a kamoli ljudima koji treba ozbiljno da se bave politikom.

Nije bilo dovoljno Zoranu Đinđiću što je poslao Vojislava Šešelja i zamolio Karlu Del Ponte da ga nikada ne vraća, nego našao, tražio lažne svedoke, vrbovao Jovu Glamočanina, Acu Stefanovića, da lažno svedoče protiv Vojislava Šešelja. Taj zločin se nikada ne zaboravlja. Znate, ima nešto što ostaje zabeleženo, nešto od čega čovek treba i da se ponosi, kao što je Vojislav Šešelj, i nešto čega treba da se stide, ako nije živ, onda njegovi sledbenici, kao što je Zorana Đinđića politička partija.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika.

Gospodine Arsiću, ovih dana javnost je očevidac da se u Skupštini dešavaju stvari koje niko normalan ne želi. Najveću odgovornost za takvo stanje snose oni koji imaju većinu, bez obzira kako to kome odgovaralo i šta ko misli o tome.

Nije isključena odgovornost i nas iz opozicije, ali manjim delom smo krivi za ovakvu atmosferu.

Po članu 107, gospodine Arsiću, vi kao narodni poslanik trenutno na mestu predsedavajućeg treba da se odnosite sa uvažavanjem prema svim narodnim poslanicima.

Vi nipodaštavate Nemanju Šarovića, bukvalno. Koristite svaku priliku da iskompromitujete člana SRS. Malopre, prilikom tumačenja da li ste povredili ili niste Poslovnik, vi dajete kvalifikaciju da je Nemanja Šarović advokat DS. Ima li većeg poniženja nego to? Nema većeg poniženja. Većeg dna nema od DS, odnosno možda Dveri su ispod.

Ja samo objašnjavam u čemu je povreda od strane vas.
Ja vas molim da isključite svaku mogućnost da kao predsedavajući zloupotrebljavate Poslovnik i da jednako tretirate sve poslanike, a samim tim, pogotovo nas srpske radikale, jer se trudimo da zadržimo normalnu atmosferu kakvu zaslužuju građani Srbije.

Možda je ovo najbolji primer čitavog besmisla donošenja ne samo ovoga zakona, nego i mnogih zakona koji su se našli pred ovim parlamentom.

Naime, u ovom članu jasno se govori da pojedini članovi zakona neće se primenjivati sve do ulaska Srbije u EU, a neki članovi ovog zakona, zamislite, kakva je to filozofija i logika, neće se primenjivati kada Srbija uđe u EU.Gomile zakona smo mi doneli u ovom parlamentu koji su takvi ili slični ovome. Pola zakona nećemo primenjivati kada uđemo u EU, a polovinu ćemo izbrisati dok ne uđemo i tako u krug. Kada ćemo ući u EU, to vam je kao ona serija Đekna – ne zna se kad će. Počinjemo da licitiramo.Prosto, čovek ne može da se otme utisku da bi Sterija Popović mogao da napiše još jedno kapitalno delo „Pokondirena tikva“. Vi svi ličite na takvu jednu pokondirenu tikvu, gde bukvalno prepisujete zakone. Te zakone ne možete da primenjujete dok Srbija ne uđe u EU. Evropska unija, gospodo moja draga, 2025. godine veliko je pitanje da li će postojati. Šta ćete onda? Vi mislite da će se to zaboraviti. Neće. Ostaće vam lična i profesionalna i svaka druga, pa i moralna sramota.Morate voditi računa o tome. Smejaće vam se svet. Jako se događaji brzo smenjuju. Istorija ne prašta greške. Vi sad donosite gomilu zakona da bi se količinski pohvalili kako ste uspešni i kako vi to radite u skladu sa evropskim standardima.

Reklamiram povredu čl. 104. i 108. Ono što je interesantno je da prilikom održavanja svake sednice Skupštine postoji jedan unapred već pripremljen scenario. Naime, ovde se poslanici direktno prozivaju imenom i prezimenom, što je Poslovnikom zabranjeno, ali mi iz SRS ne želimo da budemo naivni i da pri tom ne ukažemo javnosti o čemu se ovde radi. Očigledno da se radi o uveliko pripremama za vanredne parlamentarne izbore, pa da se uklope sa ovim beogradskim, pa onda imate uvek dežurne neke koji će napraviti neku gužvu ovde u Skupštini tako što će iznervirati predsednika Skupštine, a javnost će misliti da ste vi polarizovani na dve strane. Niste polarizovani. Vi ste ista ideologija, ista politika, isto sve i nemojte nas više zamajavati…

Pa, evo, mi iz SRS kao i većinska Srbija očekujemo konačno da krenete sa realizacijom vaših predizbornih obećanja. Vaša obećanja, među najistaknutijem je bilo da ćete ukinuti agencije, da ćete ukinuti biroe, radi smanjenja administracije, radi rasterećenja budžeta i budžetskih sredstava, koja se troše za službenike koji su namešteni u agencijama i biroima u ranijem periodu.

Evo, sad, prosto smo iznenađeni. Vi umesto da radite ono što ste obećali u predizbornoj kampanji, što je deo vašeg programa, vi ste se dosetili da formirate Nacionalnu akademiju. Što bi rekli, da se Vlasi ne dosete, stavili ste naziv „nacionalna“, a u osnovi, kao mesto opravdanja postojanja ovakve institucije, EU.

Faktički, čovek može da pomisli da ste vi evropski nacionalisti. Hoćete u Evropu, a formirate nešto nacionalno. Ili, još bolje reći, globalistički nacionalisti, pošto je posprdno sa vama Evropa počela da se poigrava i počeli i oni da vas prozivaju, njihovi predstavnici, da ste evropski nacionalisti, ali evo, mi vam govorimo da ste vi globalistički nacionalisti.Šta je opravdanje osnivanja ove akademije? Opravdanje, vidimo iz priloženog materijala, je da se izvrši obuka unutar administracije kako bi se osposobili u narednom periodu oni koji rade veoma, veoma odgovorne poslove, da svojim radom omoguće, na prvom mestu ste istakli, što veći broj investicija i ostvarivanje investicija u ovoj državi. Kako bi uprava mogla to da radi, vi ste se dosetili da treba vršiti obuku u upravi, a svojim primerom resorno ministarstvo ne pridržava se određenih pravila koja se moraju poštovati.

Vi imate situaciju da, recimo, u pojedinim lokalnim samoupravama, AP, pa i u republičkim organima, načelnici uprava ili najodgovornija lica su veoma kvalifikovani, u principu, to su pravnici, ponegde i ekonomisti, ali retko ćete da sretnete, bilo gde, u bilo kojoj lokalnoj samoupravi, da se pravi izuzetak, kako to pravi resorno ministarstvo.

Vi u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu na mestu sekretara imate diplomiranog veterinara, jedan divan čovek, stručnjak. Bio je predsednik opštine, odnosno grada Zrenjanina, inače je iz Melenaca. Čovek je po vokaciji veterinar, a kod vas je sekretar za upravu, jer je u to vreme kada je prebacivan u ministarstvo, u to vreme je bio opredeljen unutar stranke za Tomislava Nikolića, koliko se sećam.Kod vas očigledno veterinari vode upravu i lokalnu samoupravu, a pravnici leče stoku. Mislim da se zove Bošnjaković ili Bošnjakov. Možda je to jedan izuzetak, ali nadamo se da ćete vi svojim primerom da date kako to treba da se radi, tako da ćete svakog staviti na svoje mesto.U suštini, šta je ovde najbitnije? To vam je rekao i poslanik Bojić iz SRS. Ovde su troškovi veoma veliki, visoki. Vi, gospodo, jasno govorite o tome da samo za opremanje prostorija, prostora gde će biti smeštena ova akademija treba milion i po evra. Sad u ovoj situaciji, kada bukvalno građani Srbije sastavljaju kraj sa krajem, građani Srbije, vi onako olako milion i po evra ulažete u opremanje prostora gde će biti zaposleni u ovoj akademiji. Predviđate 40 miliona za narednu godinu budžetskih sredstava koje će obezbeđivati plate zaposlenima. Vi predviđate 30 zaposlenih u ovoj akademiji.

Da li ste vi zamislili da će ova Nacionalna akademija funkcionisati tako što će onaj iz Preševa, onaj iz Bujanovca, onaj iz Vranja, ili Subotice ili iz Kanjiže dolaziti u Beograd da bi prisustvovao obuci? Kako ste vi to zamislili? Kakva je svrha?