Očigledno je najbolje imati status bivši. Kada god si bivši, imaš pravo reči. Ali, da se ne bavimo sa bivšima, nego da …

Gospodine Velizare Arsiću, izvinjavam se, Velibore Arsiću, razumeo sam ja o čemu se radi. Ali, ono što SRS želi da naglasi u svemu ovome, u nizu ovih mera koje se preduzimaju u sprovođenju ovog IPARD programa, mora Vlada da vodi računa kada je u pitanju pre svega kontrola o mogućnosti zloupotrebe, jer imamo ovde jednu stavku gde se oduzima kompletna dokumentacija od strane nadležnog inspektora.
Možda ne bi bilo loše u daljoj razradi postupanja inspekcije, odnosno kontrole, da se kaže – uz saglasnost ministra ili ministarstva. Znate, malo je nezgodno, mi smo svesni da živimo na podneblju gde dolazi do nečega što je nepredvidivo i što zakon ne može da izdefiniše, ali neki podzakonski akti kao što su pravilnici mogli bi to da regulišu.
Ono što u svakom slučaju podrazumeva osim ovih mera jedinstvenog sistema pregleda tržišta poljoprivrednog i parcela, podrazumeva ubrzano donošenje i nekih zakona, kao što je Zakon o pašnjacima. Vi morate voditi računa da ako vodite jednu politiku u poljoprivredi da, apsolutno, zato je odgovorna Vlada. Mi sad imamo gotovo neverovatnu situaciju, neverovatnu u smislu sprovođenja i ovog programa, i programa politike poljoprivrede.
Vlada stoji iza svih ovih projekata, pa i iza ovog projekta koji je iz predpristupnih fondova, a sa druge strane sa pašnjacima raspolažu lokalne samouprave. Lokalne samouprave su te koje imaju odlučujuću ulogu kada je u pitanju razvoj stočarstva. Vlada mora što pre da donese zakon o pašnjacima kako bi jedinstveno, celovito mogla da sprovodi politiku iza koje stoji i ovim izmenama zakona.
Šteta je samo što Zakon o poljoprivrednom zemljištu ne može da se menja, da se menja ona klauzula koja se odnosi na upravljanje sa poljoprivrednim zemljištem na nivou lokalne samouprave, nego mi moramo da razmišljamo o tome, ne samo da li će biti sproveden ovaj program, nego svi programi koji su u najavi od strane Vlade. Moramo da imamo u vidu da su i te kako velike, ne samo zloupotrebe, nego i sticanje, na kraju krajeva, lične koristi kada je u pitanju raspoređivanje ili dodeljivanje pašnjaka i poljoprivrednog zemljišta.
Skoro svaki dan smo informisani da se uvek otkrivaju nove malverzacije kada je u pitanju dodela poljoprivrednog zemljišta. Sa druge strane, Vlada je onemogućena da pravi neku selekciju, ako je poljoprivredno zemljište u pitanju, setve. Vlada mora isto tako da obrati pažnju, kada obaveštava seljake i zainteresovane, kolika će biti otkupna cena.
Ne može više da se toleriše kada se objavljuje minimalna otkupna cena kada dođe žetva. Kada dođe žetva onda je doveden pred svršen čin svako onaj ko se bavi poljoprivredom, a odnosi se na biljnu proizvodnju. Mora se, kada se priprema setva, razgovarati o tome orijentaciono ili okvirno kolika je ta garantovana otkupna cena, pa u međuvremenu, ako dođe do promena, ako seljak ima veću cenu i može za više novca da proda, on će to i da uradi, ali država mora da garantuje na neki način koji je to minimum pokrivanja troškova koje imaju seljaci. Između ostalog, ovo je prilika da još jednom apelujemo na vreme da se to pripremi, kako bi moglo da se sprovedu ovi programi da ne bi ministri i vi bili bivši.

Mi iz SRS smo protiv bilo kakve parcelizacije, pogotovo kada je u pitanju sprovođenje ove jedinstvene politike u poljoprivredi i glasaćemo protiv ovih amandmana koji podrazumevaju, pre svega, da se u jednom jedinstvenom programu, koliko mi razumemo, ostvarivanje poljoprivredne strategije razgovara o nečemu što je potpuno sporadično, a možda bi imalo neku drugu težinu. Ne želimo da ulazimo u te vode.
Što se tiče malopređašnje aluzije na moje prezime, ja znam da je vama Bojan Pajtić i te kako draga osoba i drago prezime. On vam je pomagao kada ste krali mandate SRS. On vas je finansirao i podržavao u tome, tako da je dobro to što ga spominjete bar u tom kontekstu.

Nemam nameru, predsedavajući, sa vama da se ćeram, kako bi rekao Bećković. Ovde se vodi ozbiljna diskusija. Nemojte da ste tako kratkog fitilja kada vam se nešto vrati što ste vi prvi počeli. Znate, uostalom ovo ne treba privatizovati. Znamo se dugi niz godina. U jednom trenutku, da li namerno ili slučajno, promenili moje ime, pa najmanje što mogu, to je u znak zahvalnosti, jeste duplo da vam vratim, pa sam vam dva puta zamenio ime, ali to ne mora da znači da ćemo mi dalje gubiti vreme, trošiti vreme u nekim svojim ličnim raspravama. Nemojte, vi ste ipak predsedavajući. Morate imati širinu, morate da sagledavate na sasvim drugačiji način, pa i mi poslanici kada se malo našalimo, nemojte da budete na kraj srca zbog toga.

Reklamiram član 103.
Gospodine predsedavajući, kolega Ljubenović se prijavio. Svedoci smo mi koji sedimo i gledamo. Prijavio se u elektronski sistem i to u krajnjem slučaju ne može da bude razlog što sistem u jednom trenutku je zakazao, ne funkcioniše ili ….
Hvala vam kolege na pomoći, ali mislim da bi bilo potpuno korektno da se kolegi obezbedi mogućnost da obrazlaže amandman. Nećete izgubiti nešto veliko, nećete puno izgubiti. To je maksimalno dva minuta da obrazloži svoj amandman. Koliko puta se desi da i druge kolege ne ubace karticu, pritisnu sistem, misle da su prijavljeni, ne obraćaju pažnju. Hvala vam.

Srpska radikalna stranka želi sugestivno da učestvuje u poboljšanju rezultata ovih izmena i dopuna Zakona na taj način što ukazujemo predstavnicima Vlade na jedan problem koji je manje-više sve prisutniji, a gde ne može i sa ovim merama samo subvencije da se otkloni taj problem.
Naime, radi se o sledećem. Ona lica koja obrađuju zemlju koju uzimaju u zakup periodično na nekoliko godina, oni ulažu ogromna sredstva da bi mogli da prihoduju dovoljnu količinu neke kulture gde bi mogli da eventualno ostvare svoj profit. Iz tog razloga, zbog kratkoće vremena na koje se iznajmljuje to zemljište, oni su na neki način upućeni da koriste hemijska sredstva, koriste veštačka đubriva, da bi mogli da povećaju prinos. Ne mogu u nekom dugoročnijem periodu da računaju na stajsko đubrivo jer neće ostvariti željeni efekat i prinuđeni su da koriste ta sredstva. Na stranu to što oni zbog svog profita to rade, ali to zemljište koje ostaje, kvalitet zemljišta se umanjuje, a trajno ostaju posledice zbog korišćenja veštačkog đubriva, plodno zemljište prevara se u kalcijum-karbonat. Kasnije to ne koristi baš toliko i ne može da se koristi, to su neke tajne posledice.
Znači, naša sugestija je da se razmišlja o tome da se na jedan duži period omogući iznajmljivanje i korišćenje tog zemljišta, kako bi ljudi mogli da primenjuju u skladu sa ovim merama o subvencijama agrotehničke mere i da mogu da učestvuju u sprovođenju ovih mera.
Pošto imam još vremena kao ovlašćeni predstavnik, sva ova priča oko ovih predpristupnih fondova iz EU podseća na jednu istinitu priču koja se dešavala na prostorima Bugarske, kada je Bugarska bila u situaciji kao danas Srbija, ako može to uopšte da se poredi. Znači, kada se kandidovala za članicu EU, Bugarska je, između ostalog, bila poznata po poljoprivrednoj proizvodnji, a najvećim delom po proizvodnji ruža. Kada su stručnjaci iz EU tvrdili da nije dobra ta tehnologija koju Bugari koriste, Bugarska je, inače, u proizvodnji ruža bila među vodećim zemljama sveta, pogotovo kada su u pitanju ekstrakti koji se dobijaju iz cveta i tečnog ulja koje se dobija iz cveta ruže, onda su im evropski stručnjaci savetovali da bi to najbolje bilo da oni proizvode sirovinu, a da se ta sirovina prerađuje u Evropi, tvrdeći da su sa takvom proizvodnjom ruža veoma siromašni, tehnološki zaostali, a kad im zapad uzme tehnologiju, kada im ostane samo sirovinska baza, onda će i te kako biti bogati i onda će biti napredni. Ta priča uvek se ponavlja. Izgleda da nije ništa različita ni sudbina nas u Srbiji, kada nam zapad, odnosno EU savetuje kako i na koji način da koristimo njihovu tehnologiju, a da pri tome uzimaju od nas sirovine i jeftinu radnu snagu, tvrdeći pri tome da smo mi tehnološki zaostali, da nismo poljoprivredno razvijeni i da je jedina šansa da mi budemo ta sirovinska baza iz koje će sirovine crpeti zapad.
Mi srpski radikali se protivimo tome. Mi smo za jedan ravnomerniji tretman kada je u pitanju i ulaganje u poljoprivredu. Odnosi moraju da budu jasno izdefinisani. Kada je u pitanju subvencionisanje, mora se voditi računa da ne može baš država kakva je Srbija izdržati u nedogled isplaćujući subvencije, a pri tome da efekti te subvencije ne budu onakvi kakve mi želimo. Mora se računati na to da se u kratkom roku očekuje od iste te EU jedna intervencija da se u poljoprivredi počinju ukidati subvencije jer njihov generalni stav je, kada su u pitanju i budžetska sredstva i raspolaganje budžetskim sredstvima, da se ukidaju subvencije u svim segmentima, pa tako moramo računati da će to da bude i u poljoprivredi.
Mi smo protiv ovakvih načina raspodele subvencija, iz više razloga. Jedan od razloga je što smatramo da na ovaj način klizimo u tehnološku zavisnost. Ima nešto što je dobro, da se prati taj tehnološki napredak, ali ima nešto što je veoma, veoma loše, kada dođete u takvu vrstu zavisnosti onda se teško oslobađate nje, iz prostog razloga što ta kompletna oprema i tehnologija koja se montira uvek mora da se zanavlja, servisira i tu je uglavnom interes onih koji proizvode opremu. Interes onih koji bi da dođu do jeftinije robe, odnosno jeftinije sirovine nikad nije se ni menjao, oni će uvek insistirati na tome da mi moramo da uzimamo sredstva od njih, ta sredstva da koristimo na onaj način kako oni preporučuju.
Mi mislimo ipak da moramo što pre naći jedan program, odnosno da ima Vlada jedan projekat – brzo ozdravljenje srpske privrede. Nemojte da zaboravite i gubite iz vida da polako gubimo i rusko tržište jer na ruskom tržištu pojavljuju se novi momenti, kada i Rusija sama sebi obezbeđuje manje-više dovoljnu količinu hrane, tako da i to tržište nam sve više i više izmiče. Kada se govori o tovnim junadima i šansama o tome, i tu je pitanje trenutka kada će ta mogućnost biti smanjena. Neće biti nikad definitivno ukinuta, ali biće u svakom slučaju smanjena jer i druge zemlje imaju interesa da se bave tom delatnošću, da se bave izvozom mesa, tako da moramo na to računati. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ove izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, zasnivaju se, pre svega, na pretpostavci ili tvrdnji, kako god hoćete, da će, iz predpristupnih fondova EU, Srbija dobiti 175 miliona evra. To je nešto što je i dalje neizvesno, bez obzira koliko ministar tvrdio da problemi koji su u međuvremenu bili, koji su bili prepreka, oni su otklonjeni i velika su šansa da se realizuje ta pomoć iz predpristupnih fondova koje treba da dobije Srbija.
Ono što treba voditi računa je sledeće. I ako se dobije tih 175 miliona, gospodo iz Vlade, da li vi mislite da su te pare date zato što je EU naklonjena Srbiji i njenom ulasku u EU ili ima svoje interese? Kakvi su to interesi EU prilikom dodele tih sredstava i u krajnjem slučaju, ako baš ne želite da raspravljamo o tome, da vidimo kakvi su uslovi korišćenja tih sredstava. Naravno, ovde u ovom Predlogu izmene i dopune se kaže – pristupiće se programima podsticaja ruralnog razvoja i u poljoprivredi. Ali, ono što je veoma, veoma ostalo nejasno, to je da li i pod kojim uslovima mogu da učestvuju ravnopravno poljoprivrednici Srbije, i kakvi su uslovi za dobijanje ovih sredstava u smislu garancije. Mora da postoji neko obezbeđenje koje će biti sigurnost za vraćanje ovih sredstava i za korišćenje ovih sredstava.
U svakom slučaju, ona moraju da se sastoje ili u bankarskim garancijama, ili u nekim hipotekarnim zalozima. Onda morate da vodite računa kako ćete ubediti seljaka u Srbiji da koristi ova sredstva. Da ne ulazimo u neke detalje, koliko će profitirati predstavnici tih istih fondova, odnosno EU, koji će doći ovde da svoje savetodavne uloge dobro naplate, koji će svoje programe, i te kako znati dobro da naplate, to smo već videli više puta kada oni daju, ''neka povoljna sredstva'', kako ta povoljna sredstva većim delom završe u njihovim džepovima.
Ali, ono što treba objasniti seljacima, to je pod kakvim će uslovima moći da dobijaju ova sredstva, da li će to biti bankarska garancija ili će morati da zalažu svoju imovinu. Nemojte gubiti iz vida da imamo veoma negativno iskustvo posle 5. oktobra. Sećate se samo kada su oni buldožer, revolucionari došli na vlast, šta je, tadašnji ministar Veselinov, govorio – evo boljitka za seljake, svi problemi seljaka su rešeni dolaskom DOS-ovske vlasti, upućivao seljake na obnavljanje njihovog voznog parka, na obnavljanje njihovih imanja, tvrdeći da dolaskom stranih banaka, se stvaraju mnogo povoljniji uslovi za unapređenje poljoprivrede u Srbiji. I šta se desilo?
LJudi su verovali da, najiskrenije tadašnji ministar, preporučuje da se pomoću kredita koji su, kako se kaže, bili povoljni, može obnoviti mehanizacija, a na taj način dolazi i do povećanja produktivnosti svakog domaćinstva. Odlazili su u te strane banke, za koje su tvrdili da, ne samo da su likvidne, nego su dobronamerne kada je u pitanju pomoć seljaka, podizali kredite, uslov za podizanje takvih kredita je bila hipoteka. To su hipotekarni krediti. Kako su seljaci računali? Kao uvek, tradicionalno što seljak računa i u Srbiji i svugde. Računa koliko mu je to robe mesečno na ime rate koju treba da otplaćuje. Ne može on da se snalazi u tim nekim finansijskim transakcijama i promenama, nego računa koliko ga to košta i koliko će morati da izdvoji kukuruza, koliko će to izdvojiti pšenice, koliko će oni što se bave stočarstvom izdvojiti stoke da bi platili i podmirili svoje obaveze na mesečnom i na godišnjem nivou. I do čega je došlo? Došlo je do najveće pljačke seljaka. Samo vas podsećam, hronološki, da ne bi ponovo pravili istu ili, ne daj bože, sličnu grešku.
Kada je seljak uzimao kredit, nije računao da će doći do povećanja cena repromaterijala, do povećanja cena hemijskih sredstava koje koristi seljak, do skoka cena energenata, a do smanjenja otkupnih cena. U početku je mogao da izdrži sve te promene, međutim, kako je vreme odmicalo, cene su varirale što naniže, kada je u pitanju input ulazni, u stvari, što više kada su inputi, a što niže kada je otkupna cena, i seljak je pao u probleme.
Kakav je sled dalji priče? Opšte je poznato. Imamo sada domaćinstva i seljake u Srbiji koji su u dužničkom ropstvu. Kako su pali u dužničko ropstvo? Kada nisu mogli servisirati svoje obaveze, kada nisu mogli da izmiruju dugove prema banci, onda im je banka ponudila alternativu. Te strane, dobronamerne banke, po preporuci ministra poljoprivrede tadašnjeg i ministra finansija, rekli su dajte još dodatno neki zalog, pa ćemo to da prolongiramo na više godina, biće vam malo veća kamata. To su vam životne priče u Srbiji?
Šta je čovek, seljak, mogao da uradi? Morao je da prihvati te uslove. Šta su mu dodatni bili zalozi? Kuća i okućnica. Već je zemlju stavio u zalog da bi kupio mašine, da bi se snabdeo sa novom opremom, ostala mu kuća i okućnica. I mnogi su sada u situaciji da ostaju bez ičega. Dovode ga u situaciju da služi kao najamna radna snaga. Kod koga je u najmu? Kod onih koji su preko noći postali veleposednici kada je u pitanju zemlja. Kako su postali? Tako što je taj isti, ili slični ministri, zajedno sa ministrom finansija, obezbeđivao im da kupuju ogromne površine zemlje bez ijednog jedinog dinara, sa garancijama njihovih banaka. Kada kažem njihovih, to su te iste strane banke u kojima su oni bili ili čelni ljudi, ili Upravni odbori, ili njima bliski prijatelji.
Sada seljaci moraju da rade kod onih koji nikakve veze nisu imali sa poljoprivedom, ni sa zemljom, osim sa onim što imaju u saksijama, ili što su imali u saksijama. Možete misliti kakva je situacija sada u Srbiji. Šta ako ovi fondovi su zasnovani na sličnoj osnovi? Šta ako hipoteku mora da založi? Šta ako mora da priloži bankarsku garanciju? Sve su to pitanja na koja treba dati jasan odgovor.
Koje su to povoljnosti kada je u pitanju krajnji korisnik? Sve je ovo zasnovano, ponovo kažem, zasnovano na onome ako.
Od toga – ako, ne može da se živi. Da li se slažete? Od 2015. godine, kada je trebala da se realizuje ova linija ispred pristupnih fondova evropskih, do dana današnjih, prošlo je puno vremena. Sve je manje i manje šanse da se ljudi nadaju. Mi bi voleli, srpski radikali, da dođe do realizacije ovoga, da se pomogne, iskreno, da se pomogne ovako ojađenoj, uništenoj poljoprivredi u Srbiji. Nije ona ojađena i uništena zato što srpski seljak ne zna da radi i ne zna da vodi ekonomiju domaćinstva, nego zato što je to bio projekat koji je planiran negde napolju, u Briselu ili u nekim drugim sedištima, koji je jasno rekao – Srbija ne može da ima svoju proizvodnju u poljoprivredi, Srbija mora da bude tržište gde će se plasirati prehrambeni poljoprivredni proizvodi iz EU. To je suština priče. O tome treba veoma, veoma voditi računa.
Ono što mi, srpski radikali, jasno govorimo kada je u pitanju izmena i dopuna ovoga Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, to je da ima ovde i dobrih stvari. Ima ovde nešto što je veoma, veoma dobar i koristan predlog. To je sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije. Konačno da je neko došao na tu ideju da taj sistem zaživi, da se uradi jedan jedinstveni sistem na kome će ljudi moći da se informišu o svemu onome što je vezano za tržište poljoprivrede u Srbiji.
Ima i ovaj sistem, o kome je ministar govorio, a to je sistem za identifikaciju parcela. Veoma, veoma dobra stvar. Jednom treba stati se na kraj tom javašluku, tom haosu koji je vladao kada su u pitanju parcele, kada je u pitanju poljoprivredno zemljište.
Mi smo svedoci da posle mnogo, mnogo vremena ne možemo još da saznamo, niti da imamo informaciju koliko je to poljoprivrednog zemljišta, vlasništvo države, uzurpirano od strane pojedinaca. Svakog dana otkriva se neki novi. I svako otkriće takvo i vraćanje tog zemljišta, a pogotovu kad imamo jedan informacioni sistem koji će nam dati podatke o tome, veliki je napredak. To je nešto što ne zavisi od evropskih fondova. To je nešto na šta ima uticaj Vlada Srbije. I o tome, mi srpski radikali, želimo da pohvalimo ovaj predlog izmene i dopuna.
Kada je u pitanju podsticaj za poljoprivredni i ruralni razvoj, ovde ima jedna novina koja se uvodi da bi se potpuno uništeni stočni fond iole obnovio, a to je da se akcenat stavlja na tov junadi, kao nešto što je konkurentno sada kao izvozni artikl i što može Srbiji da donese korist, što može da pokrene ruralne sredine u njihovom razvoju. Pogotovo ovaj sistem koji ste naveli, a to je krava – tele, omogućava ljudima, koji se odluče za bavljenje ovog, da u veoma kratkom roku mogu da zabeleže ne samo dobre rezultate, nego mogu da podignu svoju proizvodnju na mnogo viši nivo, imajući u vidu da se izdvajaju dovoljna sredstva za subvenciju u ovim delatnostima.
Ono na šta mi srpski radikali želimo da upozorimo je sledeće. Srbija u poljoprivredi ne može više da bude sirovinska baza. Ne može iz Srbije samo da se izvozi sirovina. Mora se pristupiti realizaciji programa koji svaka Vlada iznosi, a to je da se ide sa višim stepenom prerade, da se ide sa gotovim proizvodima. Mora prehrambena industrija konačno da zaživi u Srbiji. Mora prerađivački kapaciteti, kada je u pitanju poljoprivreda, da sve više i više dolaze do izražaja.
Svedoci smo da banke koje funkcionišu, komercijalne banke koje funkcionišu na teritoriji Srbije svakog trenutka, bilo kom od nas, a pogotovu onima koji se bave poljoprivredom, odmah će odobriti kredit da kupite novi automobil. Daće vam kredit i sredstva da kupite tehničke uređaje, daće vam čak i sredstva, odobriti i stambene kredite, a kada se zatraže sredstva da se ulože u privredu, da se uloži u podizanje neki proizvodnih programa, tu ćete uvek naići na objašnjenje – nisu još u fazi i u mogućnosti da daju takve kredite, ili ako daju, onda je to sporadično, u bukvalnom smislu reči. Onda su to pojedinačni slučajevi, a ne možemo da se oslonimo na takvu vrstu pomoći kada je u pitanju kreditiranje ili finansiranje inicijative koje se odnose na podizanje proizvodnih programa. Mora da budu realni izvori. Mora da bude realna podrška. Ne da mi sad, srpski radikali, apelujemo na Vladu da iz ovako siromašnog budžeta izdvaja dodatna sredstva kako bi se podizali takvi pogoni. Ne, samo je dovoljno da Srbija bude otvorena za svaki kapital i za onaj koji dolazi sa Zapada i onaj koji dolazi sa Istoka.
Uostalom, vi pokrećete jedno pitanje, odnosno inicijativu, bolje rečeno, koja treba da donese korist, a to je bavljenje tovom junadi. Najveća perspektiva za izvoz je upravo istočne zemlje. To je najveće tržište. Naravno, ne treba nijedno tržište zapostavljati. Ne treba ovde diskriminisati, po sistemu, da li se politički sviđa zapad ili istok, jednako je tržište i na jednoj i na drugoj strani. Mi moramo da otvorimo za investicije, moramo da otvorimo ulaz, slobodno kretanje kapitala.
Čuli smo ovde da treba da bude slobodna konkurencija. Može, po nama srpskim radikalima, ali onoga trenutka kada srpska poljoprivreda dovoljno ojača, kada bude dovoljno jaka i snažna da može da parira toj konkurenciji koja je sa zapada, koja je iz EU. Šta treba do tada da se uradi? Treba pomoći toj poljoprivredi da se oporavi, da postane snažna. Treba jednostavno sprečiti tu nelojalnu konkurenciju. Zašto nelojalnu konkurenciju? Ne možemo mi da se zanosimo idejom da možemo subvencionisati na nivou kako to rade članice EU. Daleko je od toga. Svaka zemlja EU podržava, subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju i nema tu neke ekonomske računice, da kažemo – sad je to ekonomski isplativo. To se radi sa namerom da se ne dovede u zavisnost od uvoza hrane. Ne sme stanovništvo jedne države da zavisi od uvoza hrane i roba široke potrošnje u najvećem delu. Naravno, postoji onaj procenat koji se podrazumeva da se uvozi. Zato poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači moraju da imaju tu vrstu podrške, a to je podizanje carina za uvoznu robu.
Drugo, gospodo, ako mislite da ćete tovom junadi i ovim merama kojim predviđate podići stočarstvo, morate razmišljati kako ćete sprečiti taj uvoznički lobi koji uvozi zamrznuto meso iz robnih rezervi, kupljeno po belom svetu, koje su stare, kažu da su rariteti, čak i preko 20 godina. Da li je propaganda ili nije propaganda, ali slikovito je upozoravajuće. Morate sprečiti taj uvoznički lobi. Oni zajedno sa prerađivačima su uvek prepreka da se krene u obnovu stočnog fonda. Jeftinije im je da uvoze otpad, da ga prerađuju i ovde ga prodaju na domaćem tržištu, nego da ulažu u uzgoj stoke, odnosno u tov. I to je logika stvari. Niz mera koje mora da preduzme Vlada su neminovne. Moraju se što pre sprovoditi.
Ne možete uvek da razmišljate o tome da ulazak ili kandidatura za ulazak u Evropsku uniju podrazumeva da Srbija bude otvorena širom, a da pri tome nema mogućnosti da uzvratno ponudi svoju robu ili ako je nudi, nije konkurentna. Mora se razmišljati na potpuno drugačiji način.
Mi imamo primere gde se ukazivala šansa u proteklom periodu, Srbiji i te kako velika šansa kada je u pitanju rusko tržište. Imali smo situaciju i sada je imamo kada Evropska unija uvodeći sankcije, jednostavno ne može više da prodaje na tom tržištu.
Šta se dešavalo kod nas? Taj lobi uvoznički i prerađivački iskoristio je tu šansu tako što je uvozio svinjsko meso iz Hrvatske, a onda to isto meso izvozio u Rusiju. Šta se desilo? Došlo je do problema. Došlo je bukvalno do velikih problema. Mora se u paketu mera zajedno ispratiti ovaj predlog koji ima Ministarstvo u ovim izmenama i dopunama Zakona.
Mi srpski radikali ćemo u daljoj raspravi po pojedinostima svojim amandmanima pokušati da poboljšamo ove izmene i dopune, a na osnovu toga odlučićemo kako ćemo glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona. Hvala vam.

Ovde nam je jasno prezentovano od strane Vlade, a i lica od ministra da će ovaj budžet finansirati se iz poreskih izdvajanja, odnosno najvećim delom porez na dodatu vrednost, akciza i svega onoga što podrazumeva opterećenje koje treba da plaćaju, odnosno da podnose građani Srbije. Ovde jasno ministar predočio da postoji verovatnoća da u narednom periodu, odnosno narednoj godini dođe do povećanja akciza, odnosno do promene poreske politike. Malo je čudno da i u proteklom periodu bili smo svedoci da povećanjem akciza došlo je do rasta cena, a pri tome dobili smo zvanični stav Vlade i organa ove države da nema nikakve inflacije i da nema straha od inflacije, potpuno stabilna je finansijska situacija i mi ne treba da brinemo.
Možda je to jedinstven slučaj, možda je to nešto što bi mogli da se pohvalimo u narednom periodu, recimo 2017. godine, pa da izvozimo taj patent da rastu cene, rastu troškovi života, a da nema inflacije. Ali, ono što je ministar jasno podvukao jeste da rast bruto društvenog proizvoda je omogućen, pre svega, zahvaljujući, kako on reče, tri faktora. Prvi je investicije, drugi izvoz i treći racionalizacija. Možda ste zaboravili, ali ne treba u svakom slučaju gubiti iz vida, da je tu i mudra monetarna politika.
Mi imamo stabilan dinar. Imamo u odnosu na evro odnosno u odnosu na dolar izuzetno stabilnu valutu, mi faktički nemamo šta da brinemo kada je u pitanju stabilnost ekonomije. Doduše, istine radi, nema realnog pokrića za tu stabilnost, ali šta sve može statistika to smo se uverili u proteklom periodu.
Ostavimo se toga, ono što ministar i Vlada naglašavaju, to je da strane investicije su i te kako značajni generator rasta bruto društvenog proizvoda, a čuli smo informaciju da u ovoj godini strane investicije su bile na nivou ispod dve milijarde. Mi znamo od ranije, i logika stvari govori, da za normalno funkcionisanje, izmirivanje potreba koje ima Srbija i za domaće i za ino, potrebno je najmanje tri milijarde do pet milijardi evra stranih investicija na nivou godinu dana. Pošto sada obaveze koje ima Srbija na ime vraćanja kredita su porasle, u svakom slučaju to ide ka onoj cifri od pet milijardi godišnje. Treba razmisliti kako i na koji način obezbediti ove investicije, ali pre svega treba jasno izvući računicu koliko nas koštaju te prvenstveno strane investicije.
Mi imamo strane investicije u koje ova država ulaže i te kako značajna sredstva. Mi imamo strane investitore koji otvaraju ovde fabrike, pri tome Srbija izdvaja sredstva da im se podignu ti objekti, Vlada Srbije daje nadoknade za svakog zaposlenog u visini od pet do 10.000 evra i oslobađa ih plaćanja obaveza za jedan ne tako kratak period. I svaka investicija faktički više košta Srbiju, nego onoga koji eventualno imam nameru, ili ko je investitor.
Mi srpski radikali želimo da pomognemo i znamo da uvek vlast tradicionalno uvek postavlja pitanja – imate li vi neka rešenja? Imamo rešenje, nudimo jedan predlog, a to je da iskoristimo tu privilegiju što imamo najveću kompaniju u proizvodnji nafte i gasa koja se zove „Gasprom“, a u Srbiji je pod nazivom „Gasprom - Naftna industrija Srbije“, iskoristimo tu veliku prednost.
Od ranije postoji inicijativa za ulazak ruskog kapitala, sada je jedinstvena prilika da iskoristimo prednost postojanja najveće kompanije Ruske Federacije tako što ćemo osim ovog zapadnog koji koristimo od 2000. godine na ovamo u najvećem obimu uvesti i ruski kapital. Pa, evo, vidite kakav se pomak napravio kada je ušao kineski kapital. Čim je ušao kineski kapital potpuno drugačije razgovaraju i bankari i investitori sa zapada. Dok god imamo samo jednu stranu, jednu mogućnost mi smo osuđeni da prihvatamo uslove koja predlaže ta jedna strana.
Drugo, da ne ispadne da smo mi radikali emotivci od ranije postoji predlog američke kompanije za proizvodnju poljoprivrednih mašina koja se zove „DŽon Gir“ pošto oni žele da proizvode mašine srednje kategorije i niže klase, odnosno kubikaže. Ranije su obavljeni razgovori sa IMT. Istine radi ovde su neki ministri svedoci dela tih razgovora, jer su oni recidiv prošlih, prošlih Vlada, pa možda mogu da potvrde ove reči kada je došlo do konkretizacije tih pregovora, a to je da se postojeći objekti i infrastruktura fabrike motora i traktora iskoristi. Tada su pregovarači u ime Vlade Srbije jasno istakli onu parolu koja ima skraćenicu isto kao industrija - ima li mene tu? I došlo je do odustajanja.
Evo, prilike, pogotovo, što ministar finansija objedinjuje i Vladu i potencijalnog američkog proizvođača, da se ponovo obnove razgovori, pošto oni osim poljoprivrednih mašina proizvode i specijalne mašine za rad na terenima koji nisu pristupačni. To su veoma jednostavni procesi proizvodnje. Imamo prilike da ove nezaposlene inžinjere, tehničke, različite struke da ih zaposlimo, a još malo ovih školovanih srednjoškolaca što imamo majstora koji su ostali bez posla da ih angažujemo oko toga, ali nemojte da se i vi služite sa tom skraćenicom da li ima vas u toj transakciji koju bi eventualno napravili.
Što se tiče domaćih investicija, dobro je da se u budžetu počne prikazivati i sve investicije u okviru budžetskog izdvajanja, ali ono što je veoma bitno jeste da se sa takvim investicijama mora pažljivo postupati. Moraju se određivati neki prioriteti. Ovde imate nabrojane neke investicije koje će u 2017. godini iz budžetskih sredstava i iz sredstava kredita i ostalih izvora da se finansiraju.
Konkretno, imate stavku koja se odnosi na završetak Žeželjevog mosta koji je žila kucavica u povezivanju saobraćaja ovog dela Evrope i Srbije. Tu je izdvojeno 800.000. Imate izdvojena sredstva 50 miliona dinara, pretpostavljam za projektnu dokumentaciju za izgradnju tunela kroz Frušku Goru, ali ne znam iz kojih razloga niste ubacili projekat koji najavljuje pokrajinska Vlada, a to je ta banatska magistrala. Da li je to imaginacija pokrajinske Vlade ili vaš previd, želeo bih da čujem odgovor – da li ste imali takvu inicijativu, pošto su oni to izneli kao Vlada u sklopu svojih prioriteta?
Drugo, ne zaboravite kapitalna investicija za ovaj deo Srbije, severni deo Srbije je vodosnabdevanjem. Dobro znate da je kritično stanje kada je u pitanju snabdevanje sa ispravnom pijaćom vodom u srednjem Banatu i severnom Banatu. Tamo je i te kako kritična situacija. To može samo da se reši tako što će se iz Drinskog sliva obezbediti ispravna pijaća voda. To je i te kako značajan projekat. To je značajna investicija.
Ono što nas radikale pomalo drži u strahu jeste to da vi u delu finansiranja, odnosno punjenja budžeta, osim ovih poreskih izdvajanja predviđate i zaduženja. Zaduženja se sastoje ne samo u kreditima nego i u emitovanju hartija od vrednosti. Morate tu da vodite računa da komercijalne banke u proteklom periodu su bile prvenstveno zainteresovane za kupovinu tih hartija od vrednosti koje je emitovala država Srbija. Zašto? Zato što su najpovoljniji uslovi. Zato što su najbolje kamate koje se isplaćuju na konto uzimanja i kupovine tih papira. Imate kamatu od 5%, nigde nema da komercijalna banka može da plasira svoja sredstva po takvoj kamati. Da ne bi postigli kontraefekat, mi vas upozoravamo da nije kriv onaj ko je izgubio, nego onaj koji se vadio. Tako da morate da imate uvek to u vidu.
Što se tiče izvoza, struktura izvoza za koju smatrate da je smanjilo razliku između uvoza i izvoza je da se najviše izvozi električna energija, a onda izvozi fabrika guma Pirot, izvozi Zastava, izvozi Boš i izvoze sve strane firme. U strukturi neto prihoda od tog izvoza nije vam se tako poboljšala situacija kada je u pitanju odnos uvoza prema izvozu, odnosno obrnuto izvoza prema uvozu. Finansijski efekat je možda i gori što je bio u proteklom periodu.
Što se tiče racionalizacije, ključno pitanje koje se nameće kako rešiti problem rudnika Bor. Svi kao kiša oko Kragujevca razmatrate da se stranim kapitalom to reši, a pri tome nemojte zaboraviti da je javnost upoznata da na čelu tog preduzeća je već decenijama isto ime i prezime. Da li ste nekada razmišljali da promenite tog direktora, ili ste nešto vezani sa njim i vi i oni koji su vam ga ostavili? Ima tu rešenja, probajte da promenite direktora, probajte da promenite rukovodstvo da vidite da li će se napraviti neki pomak, a ne da pričate kako će strani kapital to da poboljša, a ostaće vam rukovodstvo, odnosno menadžment isti. Zato što je partijski odan svakoj vlasti, koja god dođe da u Srbiji vodi Vladu.
Mi srpski radikali ćemo glasati protiv ovog budžeta. Hvala.

U prvih 15 minuta bilo je zadovoljstvo slušati kako se isto u sličnom rastvara, tako da čitavo ovo književno veče ili dan, svodi se na to da oni koji su vas stvorili, sad pokušavaju da vas kritikuju, a vi se ne date.
Ali da se vratimo tački dnevnog reda. Što se tiče Komisije za hartije od vrednosti, nije ni malo lako budućim izabranim članovima, niti Komisiji, zato što predstoji pred njom jedan veliki, ogroman posao. I, u ovom trenutku nemojte da tumačite nikako drugačije nego dobronamerno od nas, srpskih radikala gotovo nemoguć posao kada je u pitanju Komisija.
Komisija mora da vrati pre svega regularnost, a zatim poverenje. Regularnost u tržište kapitala, u berze, u hartije od vrednosti. Teško je vratiti zato što je sunovrat počeo onog trenutka kada su jahači apokalipse Božidar Đelić, Vlahović, Pitić i naravno Dinkić, kako to kaže stara uzrečica, potpuno prilagodili tržište kapitala, pogotovu berzu, svojim ličnim potrebama i potrebama njima bliskih ljudi. Podsećanja radi, tada je iz kruga tajkuna najbliži bio Mišković, Beko, Đunić i ostali. Ne može čovek ni da se seti svih. Nije ništa dalje bila ni „Viktorija grup“, ali oni su koristili aktuelnu vladu, odnosno aktuelnu vlast kako bi stekli enormno bogatstvo.
Setimo se samo kako i na koji način su procenjivane i određivane vrednosti akcija na berzama, kako su uopšte tretirane hartije od vrednosti i kako se s njima postupalo. Vrednost akcija bi trebala prostom logikom da proistekne iz odnosa potrebe i potražnje. Mi smo svedoci da tadašnje akcije malih akcionara su kupovane bukvalno, što bi se narodski reklo, za male pare, za tepsiju ribe, da bi većinski tajkuni, većinski vlasnici, tajkuni, miljenici tadašnjeg režima imali apsolutnu kontrolu u firmama koje su kupovali.
Ovde se barata sa nekim proizvoljnim statističkim podacima, kako su berze u određenim periodima bolje ili lošije poslovale. Nikad te berze nisu poslovale niti funkcionisale u okvirima zakona i regularnosti, uvek je to bilo i te kako dozirano i prenaglašeno prisustvo vlasti ili pojedinaca koji su predstavljali vlast.
Samo, primera radi, da ne zaboravimo, Božidar Đelić je došao da spava kod tetke na kauču, zahvaljujući, između ostalog, hartijama od vrednosti, manipulacijama, uslugama koje je činio, otišao je iz Srbije kao čovek koji poseduje, kako se procenjuje, 10 miliona evra.
(Zoran Živković, s mesta: Milijardi.)
Nije gospodine Živkoviću milijardi, nego je miliona. Možda vi imate bolju informaciju, niste bili daleko od vatre, ne verujem da ste se pekli toliko kao oni. Nije vam to išlo od ruke, nije vam baš to, prva četiri razreda baš polazilo za rukom i nemojte da dobacujete, morate da poštujete neki red.

Hvala vam puno.

Hvala, baš.
Ono što je veoma bitno, a to je da ta regularnost podrazumeva i da sve one hartije od vrednosti koje potiču i od republičkog nivoa vlasti i od pokrajinskog i od lokalnog budu na neki način garantovano zaštićene od države Srbije, da se sa njima ne manipuliše. Mi imamo primer da je prethodna vlast na lokalnom nivou i na pokrajinskom emitovala hartije od vrednosti kako bi pokrila najvećim delom postojeće dubioze u budžetima lokalne samouprave, odnosno pokrajinske Vlade.
To je nešto što mora da vodi računa i ova komisija i svi oni koji su zaduženi za kontrolu hartija od vrednosti, da budu ispoštovana sva ekonomska pravila i ekonomske zakonitosti, a ne volja i politička želja trenutne vlasti gde bi eventualno moglo doći do zloupotrebe da se to prikaže kao nešto što je minus veliki prethodnoj vlasti na pokrajinskom i lokalnom nivou. To bi bilo loše za Srbiju. Te akcije moraju da imaju garanciju. Garancija je vrednost koja stoji iza tih akcija, a vrednost koja stoji je upravo vrednost na lokalnom nivou, odnosno na pokrajinskom nivou. Ta vrednost je realna kada su emitovane ovakve hartije od vrednosti.
Ono što ništa manje ne treba voditi računa, to je da vrednost onih hartija koje garantuju za imovinu koja je založna na Kosovu i Metohiji kao što je Trepča, kao što je deo Telekoma, mora da se ispoštuje i da se do kraja bukvalno razjasni da li te hartije od vrednosti koje su emitovane od firmi koje su na Kosovu i Metohiji mogu da se upotrebe.
Teško je poverovati u ovu priču koju je ispričao glavni čovek za Kosovo i Metohiju, a koji se, eto, zove Marko Đurić. Nešto mu je neubedljiva priča sa ovim Telekomom oko pozivnog broja, Bogami teško da poveruju i oni poverioci ili oni koji bi eventualno učestvovali u kupovini akcija. Kako on to objašnjava, sve ostalo Srbiji samo novi međunarodni broj 383 pripada Kosovu. Kako na to reaguju oni koji su zainteresovani da učestvuju u akciji kupovine hartija od vrednosti, to je pitanje.
To se odnosi jednim delom na poverenje. Poverenje se vraća tako što će država, odnosno Vlada da stane svojim punim kapacitetom iza svega ovoga, a ne samo članovi Komisije.
Što se tiče personalnih rešenja, nismo mi srpski radikali preterano zainteresovani da komentarišemo. Ovlašćeni predsednik na primerima članova i situacijama u kojima se nalaze novi eventualno članovi Komisije, oni će na kraju krajeva pokazati da li su opravdane ove primedbe koje iznosi ovlašćeni predstavnik, a na nama je da pokušamo, kao i uvek iskreno, da ima pomognemo.
Što se tiče samog kandidata za predsednika, ne treba tu pridavati puno značaja. Prvo, da bi čovek bio na ovako istaknutoj funkciji, osim onih opštih uslova, mora i da zadovoljava i neke moralne principe. Šta mi tu, drage kolege iz opozicije, baš onako teramo do perfekcije, pa na čelu centralne finansijske institucije Republike Srbije Narodne banke je osoba koja, bogami, dosta je diskutabilno kada je u pitanju moralnost. Samo da vas podsetim, guverner Narodne banke je nekada, pre nekoliko godina, ne tako davno kao što ja to možda naglašavam, ukrao mandat SRS. Znate kako ide kvalifikacija lopovluka? Lopov krade što mu je pri ruci. Teško je imati poverenje u takve ljude koji su u jednom trenutku, ukazala im se prilika da prisvoje ono što je tuđe, u ovom slučaju mandat, pa to prisvojili. Pitanje je kako će se uopšte završiti taj mandat i kako će ta karijera uopšte da se okonča.
Tako da, ne treba posebno naglašavati to što je kandidat za predsednika, kako rekoše, bez obzira što ne ispunjava te elementarne osnovne uslove, ali on zadovoljava neku formu. On je čovek koji predaje na fakultetu, to je ta bankarska akademija, inače čuvena priznata u svetu i okolini, kako bi se to bolje moglo reći, a s druge strane, učestvuje na tom već čuvenom Univerzitetu Union koji fabrikuje sve intelektualce, intelektualne gromade, ne mali broj takvih gromada je u redovima vladajuće koalicije, bogami, ima ih i u redovima opozicije. Ali, ono što je tragedija Srbije, što ti sa Union Univerziteta, gde je sam vlasnik tog Univerziteta priznao da nije baš sve u redu sa papirima, pa i njegova diploma je dosta sumnjiva, ali nema veze, zadovoljava se forma. Bitno je da budući kandidat za predsednika zadovoljava tu formu, predavao je i na tom Univerzitetu Union. I u Srbiji čim kažete tako ta zvučna imena tih univerziteta, fakulteta, odmah će vam običan čovek reći – isti je kao predsednik države, nešto je mutio, nešto je falsifikovao, nešto nije u redu sa tim.
Što se tiče ostalih kandidata, mi iz SRS uvek kada kritikujemo, kritikujemo dobronamerno. Da ne shvatite pogrešno, da mi imamo lično nešto protiv kandidata, nismo hteli ni kao članovi da prisustvujemo prilikom odabira ovih kandidata iz više razloga. Jedan razlog koji je vodeći, zbog čega nisu srpski radikali prisustvovali je sledeći. U vreme najveće anarhije socijalizma, to je taj tzv. samoupravni socijalizam, imali ste komisije koje su saslušavale i ocenjivale kandidate koji su polagali pripravnički, pa ste imali jedan apsurd da, recimo, magacioner, da se neko ne oseti prozvano ovde ko je te struke, ispituje diplomiranog pravnika, ekonomistu, inženjera o njegovoj stručnosti, o njegovom znanju. Ali, to je sve pokriveno sa samom činjenicom da je tadašnji samoupravni socijalizam obezbeđivao tako. Koliko znam i ubeđeni smo mi srpski radikali da posle smrti Tita, umro je i taj samoupravni socijalizam.
Malo je neprimereno da magacioneri, pod znacima navoda, i dalje ispituju doktore, profesore, diplomirane pravnike. Imate slučaj gde čak jedan član Komisije, kolega, da ga ne imenujem, kaže kandidatu – ja se ne slažem s tobom, kao da je on protivkandidat pa i njega biraju. Pa, onda hoće da blista ili da ostavi utisak na nas članove Odbora za budžet i finansije i onda u stvari pokaže da je i on završio ili doktorirao ili se usavršio na tom Union Univerzitetu.
Tako da, nije baš sigurno da su dobri kriterijumi kada se biraju pojedinci. Ne priliči, bez obzira što je nadležna Skupština, ipak to treba regulisati na sasvim drugačiji način. Sačuvati integritet i tih ljudi i tih kandidata, i da i mi poslanici koji smo članovi tih odbora nemamo nekih problema, ako ništa drugo bar onaj intelektualni deo tih odbora da ne nosi nekog, pod znacima navoda, na duši.
Mi sprski radikali ćemo glasati protiv ovakvog sastava, jer imamo veliku rezervu i suzdržanost kada je u pitanju kompetentnost, kada je u pitanju stručnost, i kada je uopšte u pitanju dalje funkcionisanje ove Komisije, jer dosta toga se promenilo i u svetu, na svetskom nivou promenilo se kada su u pitanju i akcije i hartije od vrednosti. I vidite da je došlo do poremećaja i mora država da se umeša, ali ne na način da to čine pojedinci predstavljajući državu, nego država da interveniše kako bi zaštitila svoju privredu. Hvala.

Uvažena koleginice, da se razumemo. Ne govorimo mi srpski radikali da bi omalovažili bilo kog pojedinca, nego govorim ono što je opštepoznato. Opštepoznato je i u javnosti je bilo dugo vremena prisutno, ta druga strana kada je u pitanju ovaj univerzitet. Naravno, ima tu časnih i čestitih, najveći broj je časnih i čestitih pojedinaca, profesora i zaposlenih na tom univerzitetu.
Što se tiče poređenja, znate, vi morate imati neki etalon. U svim državama etaloni su oni koji su na najistaknutijim funkcijama. Morate moralnost nečiju da poredite sa nekim ko je na veoma, veoma istaknutoj funkciji. Morate porediti čoveka koji je kandidat ili članovi ove Komisije za hartije od vrednosti sa nekim ko je još istaknutiji. Ko ima istaknutiji nego onaj ko je krao mandate SRS? Lopov je lopov, to morate da shvatite, u zavisnosti u kakvoj je situaciji i koliko može da ukrade, on će da ukrade.

Ja nikog ne gledam nego vas, evo u poslednjih 30 godina.

Ono što je suština, nemojte da shvatate na pogrešan način, nemojte lično da shvatate, mi samo ovde govorimo iz dobrih namera, imamo loša iskustva. Nema lošije iskustvo nego kada su ova četvorica jahača apokalipse uhvatili Srbiju i držati po kontrolom i berzu i hartije od vrednosti i trgovinu kapitalom. To je najgori period kroz koji je prošla Srbije. Što bi se vi ljutili ako treba sutra da smenite nekog ko je ukrao mandat. Ukrao, pa ukrao, ne može ta činjenica, pa ima i ovde kolega koji nam dele lekciju iz ekonomije, isto to je uradio, ukrao mandat nama srpskim radikalima. Šta mi treba da ćutimo? Pa nećemo da ćutimo. Neka vrate mandat, pa ćemo ćutati.

Na iziričit stav SRS da smo protiv bilo kakvog angažovanja ili slanja pripadnika Vojske ili Policije u misije koje su pod direktnom kontrolom EU, ministar nam je dao obrazloženje da je to politika koju vodi rukovodstvo ove države i da se Vojska, odnosno resorno ministarstvo mora uklapati u tu politiku.
Možda bi ovo objašnjenje bilo ubedljivije da više puta ta politika se nije menjala i politički stavovi u proteklom periodu. Setimo se samo kada je bilo pitanje od životnog značaja za Srbiju, pitanje KiM da su predstavnici zvanične politike jasno isticali svoj stav, da sa državama koje su priznale Kosovo kao samostalnu republiku, moramo da razmotrimo kakve ćemo odnose da imamo, a po funkciji vrhovni komandant Vojske, ne mali broj puta, govorio je predsednik države da treba razmisliti i o slanju vojnih misija i predstavnika vojnih i policijskih snaga.
Ovde smo isto čuli jedan dosta neubedljiv argument, zašto se ovaj godišnji plan razmatra krajem godine, u novembru mesecu. Uz obrazloženje koje smo više puta slušali za različite predloge planova, odnosno zakona, da se nije moglo na početku godine, jer su bili izbori. Pa, gospodo, da se niste malo izgubili u tom kalendaru? U kalendaru je bilo dovoljno meseci, a pogotovu dana, da se razmatraju, ne samo zakoni nego i ovi planovi do raspisivanja izbora. Najlakše je pravdati se ili tražiti opravdanje, bili su izbori, privremena Vlada, odnosno u tehničkom sastavu i nismo mogli ništa, ali do te situacije, do tog trenutka, funkcionisao je i parlament, funkcionisala je Vlada i ovi planovi su nešto što je u svakom slučaju većim delom rutina.
Zašto mi srpski radikali isključujemo bilo kakvu mogućnost učešća pripadnika Vojske i bezbednosti snaga u misijama koje su pod kontrolom EU? Pa, zato što ta EU je produžena ruka NATO pakta, i mi ovde imamo objašnjenje koje smo čuli i EU je članica UN. Možda i jeste, ali mi radikali nismo baš toliko dobro obavešteni, nema kolektivnog prijema u članstvo UN, jesu pojedine članice EU, članice UN, ali nije EU.
Evropska unija je sastavni deo NATO Pakta i ona potpada pod kontrolu NATO snaga. Svako učešće predstavnika vojske i policije podrazumeva da je tu NATO komanda izvršna. Odnosima sa NATO Paktom, dobro znamo čemu vode i šta donose Srbiji. nismo mi iznenađeni gospodo, sa ovakvim stavom ovog novog saziva. To od ranije datira, to datira od 2000. godine. Urušavanje čitavog sistema odbrane, ako može tako da se kaže, naglo je počeo posle „Buldožer, petooktobarske revolucije“, kada su strani ambasadori, pre svega, ambasador Amerike, određivali ko će biti vojni ministar.
Pa, imao jedan istinit događaj kada se određivalo ko će biti novi predsednik Vlade posle ubistva Zorana Đinđića, tadašnji ambasador Amerike, Mongomeri, je rekao – ne interesuje me, možete koju god hoćete budalu dovesti na čelo vlade, ali ministar vojni mora biti Boris Tadić.
Tada počinje bukvalno urušavanje i vojske i odbrane ove države. Setimo se, nemojmo zaboraviti one slike koje su nam bile prezentovane na malim ekranima, kada američki ambasador Mongomeri prisustvuje uništavanju naoružanja Vojske Srbije, odnosno tada Jugoslavije, i kaže Boris Tadić, tadašnji ministar, ovde smo mi profitirali, za svaku strelu, daju nam 10.000 dolara. Cena strele je mnogo veća, ili 100.000 dolara, mislim da je 100.000 dolara, izvinjavam se, ali šta je to značilo Borisu Tadiću, on je imao misiju da bukvalno uništi sve. Sve što se odnosilo na Vojsku i započeo je svojski da radi taj posao. Kasnije je nagrađen tako što je postao predsednik države,a na njegovo mesto je doveden još gori. Jer, nikad ne možete, kada dođe do takvih smena da kažete – došao je bolji. Došao je gori.
Taj gori je počeo da objašnjava da nema nikakve svrhe da se uvede obavezno služenje vojnog roka, da Vojska može da funkcioniše, da je on kao menadžerski tip ministra potrudio se da Vojsku izvuče iz krize. A, na sramotu svih nas, a pogotovu pripadnika Vojske, svedoci smo da oni koji su završili visoke škole, visoke akademije, uložili sav svoj trud i znanje da bi dostigli jedan nivo koji se odnosi i na njihovu profesionalnost, maltene su došli do prosjačkog štapa, dok je dotični ministar pokazivao skupocene satove. To je realnost Srbije.
Kada nama srpskim radikalima spočitavate da mi vodimo iluzionističku politiku, tako što kažemo da nećemo sa EU, a vi tvrdite, kao kandidati za ulazak u EU, to će Evropa da pozdravi i brže ćemo možda ući u EU, valjda vam je to suština čitave te propagande. Gubite iz vida, gospodo, da je 2003. godine bio iznesen zahtev pred generalštab vojske da pripadnici vojske, tadašnji pripadnici vojske jedinice, učestvuju u misiji u Avganistanu, gde se obrazlagala takva ideja da će Amerikancima biti drago što srpski vojnici u većem broju učestvuju u Avganistanu, što će oni biti topovsko meso.
Bilo je svakakvih ideja. Ali, svedoci smo, vreme i događaji potvrdili su da smo mi srpski radikali većim delom u pravu kada tvrdimo – nema nikakve saradnje sa onima koji su priznali republiku Kosovo, nema slanja pripadnika Vojske i bezbednosnih snaga pod komandu NATO pakt. To je, unapred može da se računa, loše za Srbiju. Nije ovo neki velik korpus, brojčano nije velik korpus, pa možemo ovako da razgovaramo, ali možemo simbolično da damo do znanja da ne želimo da učestvujemo u misijama EU gde bi naši visoki oficiri ili visoki predstavnik vojske nadgledao migrantsku krizu na Mediteranu, a ta ista Evropa prstom ne mrda, niti je interesuje ovoliki broj migranata u Srbiji.
E, sad, postavlja se logično pitanje – da li možemo i dalje slepo da sledimo ovu politiku, politiku neutralnosti, kako zagovarate? U svetu koji je sve više i više polarizovan, u svetu gde Amerika nije više najveća i jedina sila, ne možemo mi da sedimo na dve stolice, ne možemo mi i na jednu i na drugu stranu. To je možda bila dobra prevara kada se govorilo da treba imati kuću sa dvoje vrata, međutim, u takvoj kući je uvek promaja. Mi smo sad simbolično kao država došli u situacije da moramo da se opredeljujemo, da ne sedimo više na promaji i da ne budemo više na dve stolice, jer nam se izmiču i jedan i druga. Mi moramo imati saradnju. Saradnja sa NATO paktom nije dobra, ne zato što je to politički stav nas srpskih radikala, nego zato što je NATO zločinačka organizacija i njihov cilj je uništenje Srbije. Mi moramo tražiti na drugoj strani saveznika.
Šta je rešenje? Rešenje je da postanemo članica ODKB-a. To je savez na čijem čelu je, pre svega, Ruska Federacija. Moramo vojsku tehnički, finansijski, tehnološki i kadrovski da ojačavamo. To ne možemo sa Amerikancima, to ne možemo sa NATO. Zašto ne možemo? Evo vam još jedan logika. Pa, evo, pre neki dan, svi smo svedoci da visoki predstavnici američke politike, a bogami i predstavnici NATO-a, stoje na stanovištu da na Kosovu treba formirati vojsku. Kosovo treba da ima vojsku, kako nam objasniše, trenutak je da Kosovo samo vodi računa o svojoj bezbednosti. Sa druge strane, njihovi emisari, njihovi instruktori bombarduju nas u Srbiji, kako u Srbiji i ovaj broj vojnika treba smanjiti, jer u Srbiji nema nikakve potrebe, u Srbiji, u kojoj još nismo izdefinisali granice države, nema potrebe da imamo vojsku. U Srbiji, gde po Rezoluciji 1244 imamo pravo slanja vojske na graničnu oblast prema Makedoniji i prema Crnoj Gori, mi treba da smanjimo broj vojnika, a Kosovo, kvazi država, treba da formira sopstvenu vojsku.
Gde je tu logika? Gde je tu zdrav razum? Zar treba da budemo i dalje toliko slepi kod očiju da kažemo – dobre namere su zapadnih političara, pre svega predstavnika Vašingtona i Brisela, i dobre namere su oficira, odnosno predstavnika NATO pakta? Pa, koliko to treba glava da odleti i da njima plaćamo tu našu naivnost? A sa druge strane, nudi nam se i savremeno naoružanje, i sistem odbrane od strane Ruske Federacije. Šta je na nama? Na nama je da im dozvolimo da uspostave svoje baze, pre svega da koriste niški aerodrom, da koriste još neke lokacije, ali ako je baza Bonstil na teritoriji Srbije kod Uroševca, zašto Rusi ne bi imali svoje baze? Zašto bi mi ovako nejaki, maleni, izmučeni, iscrpljeni u ratovima, zašto bi se mi uvek suprotstavljali tim velikim silama, a sa druge strane imamo ponudu, ruku ispruženu od strane Ruske Federacije, da nas oni zaštite, ne zato što su bolećivi, ne zato što su emotivni, nego zato što štite svoje interese, štite svoju sigurnost i svoju bezbednost?
Mudra politika u Srbiji treba da vidi tu šansu, a ne u klasičnim, već otrcanim odgovorima – to je politika, to je politički stav, a mi kao članice kandidati za člana EU, mi treba da učestvujemo u misijama, čak i onim gde su zemlje domaćini u kojima bi naši predstavnici bili priznali Kosovo. Sutra će najverovatnije i drugi deo, ne daj Bože, da se otcepi. Morate voditi računa, vojska je uvek bila faktor od velikog poverenja građana Srbije. Nemojte vi da budete gori od prethodnih, jer to je očigledno, nažalost, nepisano pravilo, bar do sada nisam primetio da se novopostavljeni ministar diči i pokazuje skupoceni sat. Eto, neka to bude dobar znak.
Što se tiče voznog parka, nemojte ni tu da se ugledate. Vi bar znate taj posao. Hvala.