Reklamiram povredu člana 104. stav 2, gde se kaže – ako se primedba odnosi na neku poslaničku grupu ili na političku partiju, onda u ime te poslaničke grupe, odnosno partije odgovara predsednik poslaničke grupe.
Vi ste dali reč koleginici Tomić, koja jeste predstavnik poslaničke grupe, ali nije predsednik, ovlašćeni predstavnik, ali nije predsednik, a Poslovnik je precizan i jasan. Nemam ništa protiv da koleginica brani stavove svoje političke partije, ali ipak moramo da se držimo Poslovnika.
Da li je primedba bila na mestu ili nije, na to treba da odgovori predsednik poslaničke grupe. I ako je aršin za sve poslaničke grupe u skladu sa Poslovnikom, onda to mora da bude i poslanička grupa Srpske napredne stranke. Na stranu to što smo slušali po ko zna koji put tiradu ministra koji je nadmašio … (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, ja sam Milorad Mirčić, Miroslav mi je dala ime nekada Mira Marković i neslavno je završila, nemojte da vi budete tradicija tog. Moje puno ime i prezime je Milorad Mirčić.
Reklamiram povredu Poslovnika člana 103.
Naime, iz malopređašnjeg izlaganja gospodina ministra proizilazi da kolega Krasić niti šta zna, niti je informisan, a samim tim i mi i SRS. Vi ste, umesto da ga upozorite dozvolili mu da priča. Gospodin Krasić je čak šta više pohvalno govorio o stanju finansija u Srbiji, možda stil njegov ne odgovara ministru kako se on to izrazio jer je rekao – preliva, ima ih previše pa i preliva, pa postavljam jedno logično pitanje – što se kreditno zadužujemo za milijardu dolara, ako već imamo suficit?
Poslanik može da zna ili ne zna, može da bude obavešten i ne mora, ali sa uvažavanjem moraju članovi Vlade da se odnose i da se obraćaju prema narodnim poslanicima. Bez obzira da li su poslanici iz pojedinih poslaničkih grupa bili u prošlom, pretprošlom ili bilo kom sazivu ili nisu, to ne može biti opravdanje ni razlog da se vi osiono ponašate, te manire ste stekli u proteklim sazivima, ali nije bilo SRS u parlamentu, morate se oslobađati tog. Ne smete tako da se obraćate poslanicima inače SRS moraće da se brani. Ako ne može predsedavajući da nas zaštiti, mi ćemo morati sami da štitimo sebe od članove Vlade.
Gospodine Vujoviću, vi morate da shvatite da ste došli ovde da budete izloženi kritikama i pohvalama, kako ko. Opozicija ne može da vas hvali, iskreno već u Srbiji…

Reklamiram povredu člana 108. stav 1, koji kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine. Mi smo svedoci da ovde već po ko zna koji put i ko zna koji dan zaredom predsedavajući gubi kontrolu kada je u pitanju vođenje Skupštine. Pa da li je to bio predsednik ili potpredsednik, sada nije toliko bitno, koliko je bitna sledeća činjenica. U ovom fingiranom sukobu koji se odvija u skupštinskoj sali između evrounijata mi treba da budemo žrtve. Malo je što smo mi, nego treba i Srbija da ih sluša. Ja vam predlažem, predsedavajući, da napravite pauzu, da pozovete predsednike poslaničkih grupa, da mi ne bi zaredom danima i danima ostajali do kasnih sati i da ova Skupština ne poprimi onaj naziv koji je već narod dao, a to je povampirena Skupština, da poslanici u kasne sate, oko jedan sat raspravljaju.

Koga ovde briga šta je neko radio u proteklom mandatu, da li je pio pivo ili nije pio pivo? Ovde je tačka dnevnog reda sporazum između dve države koji se treba odložiti za naredne dve godine, a suština je da se završi autoput. Vi imam osećaj da ste vi potpuno izgubili kontrolu nad vođenjem. Nemojte da mislite da je lično. Kada poslanik iz vaše poslaničke grupe naknadno kaže da je spomenut kolega, bez obzira što ste se vi decidno izjasnili da nije spomenut poslanik, ipak na tu intervenciju dajete mu reč. To je samo jedan od niza primera.

Ponovo apelujem na kolege, napravite pauzu, sazovite predsednike poslaničkih grupa, dogovorite se da normalno nastavimo rad ove Skupštine po tačkama dnevnog reda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova dnevna tačka je jednostavno iznuđena iz razloga što smo kašnjenjem radova na koridoru autoputu došli u situaciju da na zahtev azerbejdžanske Vlade moramo da ratifikujemo ovaj sporazum na novi period od dve godine.
Šta je interesantno kada je u pitanju ovakav ugovor, odnosno ovakav sporazum? Pre svega, ovaj sporazum kada se potpisivao je bio jedna velika prekretnica u načinu razmišljanja i načinu postupanja dotadašnje vlasti. Do ovog sporazuma uvek se insistiralo na tome da se sredstva koja su potrebna za razvoj infrastrukture u Srbiji traže obično od finansijskih organizacija EU ili od Svetske banke. Delimično se u tome uspevalo.
Podsećanja radi, kada je bila u pitanju rekonstrukcija Koridora 10, autoputa, konkretno, Beograd-Niš nije se žalilo od strane Svetske banke, odnosno EU da se odobravaju sredstva, ne iz razloga što je tada EU bezrezervno podržavala petooktobarsku revoluciju i vlast koja je tada došla, nego iz razloga što su unapred računali da će ta sredstva biti potrošena, da efekat koji se očekuje od strane Srbije neće biti postignut i taman fino, na više strana višestruka korist. Evropska unija, odnosno Svetska banka je davala kredite da bi se presvlačili novi slojevi asfalta. Te slojeve asfalta u to vreme su radili kriminogeni ili kriminalni krugovi koji su bili bliski sa vlašću i niste mogli jednostavno da povučete liniju koja bi razdvajala one koji su presvlačeći asfalt pljačkali Srbiju od onih koji su pod okriljem vlasti davali im te iste poslove.
Ostalo je samo da te kredite koji su u početku zagovarali tadašnji nosioci vlasti, kao bespovratna pomoć, sada Srbija vraća pod veoma, veoma nepovoljnim uslovima. I kada se apliciralo za sredstva za ovaj koridor, mislili su tadašnji vlastodršci da će Svetska banka jedva dočekati da uloži sredstva, da odobri kredit kako bi se ekonomski isplativa investicija veoma, veoma brzo isplatila i Srbiji, a pogotovo Svetskoj banci. Međutim, oglušili su se o jedno upozorenje koje smo mi, srpski radikali, isticali,a to je da kada je u pitanju interes EU, globalni interes, oni su spremni da pomažu uvek, uz jasno naznačen njihov interes.
Kada je u pitanju nacionalni, ekonomski, strateški interes Srbije, tu nema nikakve dileme, EU okreće leđa i pokazalo se na ovome projektu autoputa da EU i Svetskoj banci ne pada na pamet, bez obzira što su svi ekonomski relevantni pokazatelji ukazivalo na to da je to jedna od najisplativijih investicija u ovome regionu.
Jedan od pokazatelja koji je veoma bitan za investiciju jeste frekvencija saobraćaja na određenoj saobraćajnici, odnosno na određenom putu. Na ovoj saobraćajnici, dnevno, frekvencija je 20 hiljada vozila. Po svim standardima, opšte prihvaćenim, računa se ako je iznad 16 hiljada, odnosno 16 hiljada, to je veoma, veoma isplativa investicija. Vi dobro znate, vi koji sedite ovde da se ta investicija ne zadrži se samo u naplati putarine, već se njena isplativost sadrži u onome što se ogleda u svim pomoćnim objektima, od ugostiteljstva, benzinskih pumpi, svega toga, gde država prihodi ne mala sredstva. Ovaj autoput, sa svih tih ekonomskih aspekata, bio je veoma značajan.
Da bi Svetska banka to pratila, falilo je samo da nema tu nacionalnu notu ili dimenziju izgradnje ovog autoputa. Koja je nacionalna nota i dimenzija? Povezuje jedan narod koji živi u Srbiji i Crnoj Gori. To je žila kucavica za Srbiju. Srbiju ova saobraćajnica izvodi na more. To je strateški interes Srbije uvek bio i ostao. I šta se desilo? Desilo se jednostavno da nisu hteli da razgovaraju o tome i pojavila se mogućnost. Azerbejdžanska Vlada je iskazala dobru volju, pod znacima navoda, da uđe sa kreditnom linijom u investiciju autoputa od Beograda do Crne Gore.
Zašto je ovo veoma zanimljivo? Zanimljivo je što se na ovaj način jasno pokazalo da i na drugoj strani imamo nekog ko je zainteresovan da ekonomski opravdane investicije podrži, pa smo imali primer mosta Mihajlo Pupin, gde se pojavio kineski investitor, jasno ističući šta je njegov interes, a nama je to i te kako mnogo značilo. Vodila se uvek polemika u javnosti, a pogotovo među političkim akterima da li je moglo bolje, da li je moglo jeftinije.
Ali, ono što je nedopustivo, to je što su se poslednjih godina uključili i oni koji su na vlasti u Srbiji, koji su resorno zaduženi u pojedinim ministarstvima, dozvolili su sebi taj luksuz da oni, ne samo raspravljaju o tome, da li ima povoljnije, da li ima neka alternativa koja je bolja za Srbiju, nego da oni budu meritor da li je to uopšte korisno za Srbiju i da li srpska Vlada treba da se upušta u takve investicije.
I ovo je najbolji primer. Resorni ministar, na svaki mogući način, prelazeći ovaj resor, trudio se ili trudila se, kako god hoćete da čitate ili gledate, da napravi opstrukciju. Kada je došlo u završnu fazu jedne deonice, a to je deonica od Ljiga do Preljine, onda je jasno koristeći se medijskim manipulacijama pokušala da diskredituje, ne samo zajmodavca, nego i nosioca ove investicije, u javnosti, tako što je obelodanila neistinit podatak da su tuneli problem u narednom periodu, zbog njihove visine, odnosno nizine neće moći da se odvija saobraćaj.
Ovo je karakteristično, naglašavam, za ministarku. Setite se samo kada je bila na čelu Ministarstva za energetiku i ekologiju, Srbija je na osnovu primedbe Evropske zajednice imala najveće primedbe na oblast ekologije. U energetici lično je učestvovala u opstruiraju izgradnje „Južnog toka“, to je od bitnog, krucijalnog, vitalnog značaja za Srbiju, „Južni tok“ je magistralni gasovod koji je i te kako potreban Srbiji. Hvala vam.

Javljam se i reklamiram povredu člana 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, prvi stav koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Molim vas, gospođa predsedavajuća, da vodite računa, Srbija je dovoljno i fina i kulturna i nema niko pravo da Srbiju drugačije naziva osim onakva kakva jeste, po nama srpskim radikalima, ali suština mog javljanja je sledeća

Prethodni govornik je ponovio govor iz 1998. godine kada je bila Vlada narodnog jedinstva…

Molim vas, samo da obrazložim u čemu je povreda Poslovnika.

Molim vas, samo da obrazložim u čemu je povreda Poslovnika.

S tim što je samo mala razlika, što je 1998. godine hvalio potpredsednika Vlade dr Vojislava Šešelja, a sada hvali Aleksandra Vučića. To stvarno nema smisla. Nema nikakve sličnosti u tome i morate voditi računa….

Potpuno je isti govor…

Evo, ispred mene se nalaze tri ekspozea. Jedan je od 2012. godine, kada je mandatar bio Ivica Dačić, drugi je, gospodine Vučiću, od 27. aprila 2014. godine, kada ste vi bili mandatar i ovaj treći, što je i logično, ponovo ste vi mandatar. U sva tri ova ekspozea jedno je zajedničko, to je da program, odnosno, bolje rečeno, želje su gotovo iste. Malo su razrađenije u ovom vašem poslednjem ekspozeu, ali nismo dobili sve detalje, zato što očekujemo ovaj preostali deo koji ste rekli da se štampa i čekamo, što kaže, jedva čekamo da izađe iz štampe.
Ali, ono što je na prvom mestu u sva tri ova ekspozea, na čemu se insistira, to je da opstanak Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije je prioritetni je zadatak svih vlada. Govorim, pre svega, vezano od 2012. godine.
Da li je to realno i koliko je moguće, to vi dobro znate, ali činjenica da istovremeno zagovarate saradnju i ulazak u EU, jednostavno nas srpske radikale zbunjuje. Zar nije proteklo dovoljno vremena, dovoljno godina, zar se dosta toga nije izdešavalo da se uverimo da EU ni u kom slučaju ne razmatra mogućnost da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije? Pa, zar nije jedan od krunskih dokaza otvaranje Poglavlja 35? Poslednje poglavlje po redosledu otvoreno je prvo. Glava tačka tog poglavlja je Kosovo i Metohija. Neće ga zatvoriti, to najavljuju svi emisari, svi zvaničnici vodećih evropskih zemalja, neće da razgovaraju oko zatvaranja tog poglavlja, dok se ne regulišu susedski odnosi sa Kosovom, kako oni kažu. Pa, zar nije već dovoljno vremena i zar nije dovoljno pameti i pouke izvučeno da kažemo – pa, ne možemo više, gospodo, da kucamo na ta vrata, da vas molimo, a vi nam oduzimate deo teritorije?
S druge strane, u ovim ekspozeima preovlađuje to da se Srbija mora izvlačiti iz ove ekonomske krize, iz dužničkog ropstva, kako ste vi uspostavili dijagnozu, što je tačno, ali najveću pomoć očekuje od MMF-a. Uostalom, svedoci smo, očevidci smo, da je MMF taj koji je odredio determinante kako i na koji način treba da se vodi finansijska politika i politika budžeta države Srbije.
Imamo i ovde kontradiktornost. Vi stavljate čoveka da vam vodi finansije, čovek koji je bio sve ovo vreme angažovan u Svetskoj banci, sarađivao sa MMF-om. Sad treba da brani interese Srbije, da zastupa interese Srbije. Naravno, ovde ne želimo mi srpski radikali da raspravljamo o ličnosti, mi cenimo svaku ličnost. Ali, zar nije to malo kontradiktorno? Pa, MMF jasno kaže – Srbija mora da smanji deficit da bi bila sposobna i u stanju da vraća uzete kredite, da održava svoju likvidnost. Vi se borite da se unapredi proizvodnja, da se podigne standard stanovništva, a taj isti MMF kaže, njih samo interesuje sposobnost Srbije da servisira svoje obaveze.
To su čisto dileme koje su ne samo kod nas srpskih radikala, nego u široj javnosti. Dosta tih kontradiktornosti ima. Naravno, svi predviđaju, što je potpuno logično, da su velike šanse razvoja Srbije u oblasti poljoprivrede, energetike i obrazovanja. To je tačno. To su velike šanse. Poljoprivreda je nešto što zahvaljujući našim precima, što su nam ostavili i zemlju i sve ono što podrazumeva plodnost te zemlje, to su naši preci nama ostavili i mi moramo bar onoliko koliko su nam ostavili da je sačuvamo.
Ali, gledajte logiku. Kakva je uloga države u tome, konkretno ove Vlade? Vi ne govorite detaljno kada je u pitanju poljoprivreda. Oko tri miliona hektara država Srbija preko svojih lokalnih samouprava godišnje ili periodično daje na korišćenje putem licitacije. To se završava tako što oprihoduje lokalna samouprava taj novac, a ne razmišlja se o tome da se podigne neto prihod po hektaru obradive poljoprivredne zemlje.
U Evropi, u evropskim standardima neto prihod sa jednog hektara je od tri do pet hiljada evra, a u Srbiji je to u proseku oko hiljadu evra po hektaru. Sad vi imate prostu računicu, ako je hiljadu evra a oko tri miliona, to je tri milijarde evra oprihoduje sad Srbija. Ako bi podigli samo duplo više prihod po hektaru, to bi vam bila značajna cifra, koja bi itekako pospešivala sve ostalo što je potrebno u Srbiji.
Kako to može da utiče država? Može lako, tako što će voditi jednu ispravnu cenovnu politiku, tako što će pored agrotehničkih mera obezbeđivati i tržište. Ne treba seljaku pametovati, pa mu govoriti gde on i pošto treba da proda. Treba mu stvoriti uslove, treba mu omogućiti logistiku. Lako će se seljak snaći. To je zadatak Srbije. To je zadatak ove Vlade – obezbediti jeftine energente, ulazne impute što niže obezbediti, kako bi bila isplativija proizvodnja. Gde su ti ulazni imputi? Pa, pre svega u energentima, kada je u pitanju gorivo, kada je u pitanju semenska roba, kada je u pitanju hemija koja je potrebna. Najvećim delom ona se nalazi u Rusiji, u Ruskoj Federacije. Gde je tržište? U istoj toj Ruskoj Federaciji. Pa šta je tu logika stvari? Logika stvari je da se preorijentišemo prema tom tržištu. Nema tu emocija. Ne možemo mi da se takmičimo da li neko više voli ili manje voli Rusku Federaciju od vas ili od nas srpskih radikala. Jednako isto smo je voleli uvek i ja mislim da je tako i ostalo. Ubeđen sam u to.
Kada je u pitanju energetika, možemo da razmatramo šta god hoćemo, ali moramo biti svesni da nismo ozbiljniji energetski faktor u širim nekim razmerama sve dok kroz ovu Srbiju ne prođe Južni tok. A, mi znamo koliko su se pojedini članovi Vladi, koji su i sad kandidati, zalagali za realizaciju te kapitalne investicije koja se zove Južni tok. Među njima je i sadašnji ministar saobraćaja. Ona se najviše zalagala za Južni tok.
Ona je svaki dan na svim stranicama svih dnevnih novina bila sa idejom da ima alternativno rešenje, ali dobro. Moramo o tome da razmišljamo. Nemate u ekspozeu ni jednu jedinu reč o južnom toku. Da li je to iz razloga što je to i dalje ostalo i podrazumeva se da će se u narednom periodu dogoditi pregovori ili je iz nekog drugog razloga, to ne znamo.
Što se tiče obrazovanja, to je ogromni potencijal i velika šansa, ali gledajte kakva je tu kontradiktornost. Vi zagovarate da se što više mladih ljudi školuje, obrazuje na različite vidove i načine, a imate s druge strane veoma negativan primer. Imate predsednika države koji je završio školu na veoma, veoma sumnjiv način završio fakultet. Vi ste svedoci toga. Vi to dobro znate. Šta taj mladi čovek, kad mu vi sad govorite kao budući predsedik Vlade, da kaže, da se trudi, da uči, što je potpuno razumljivo ili da uči za Tomu Nikolića, šta ga boli briga, falsifikovaće negde diplomu, negde će na brzinu da nabavi, nabaviće nekog Ljubišu, pa će mu on to uraditi?

To je veoma, veoma negativan primer. O tome se mora voditi računa. Ja samo navodim najistaknutiju ličnost za koju čitava Srbija zna kako je stekao diplomu, a nije mali broj ni naših kolega poslanika, a boga mi, nažalost, ni članova Vlade koji su sumnjivi.

Srpska radikalna stranka i njena poslanička grupa želi iskreno da se ponovo vrati demokratija u Srbiji, pogotovo tamo i gde je prirodno mesto za razvoj demokratije, u parlamentu. Parlamentarna demokratija je jedini način da Srbija izađe iz sveopšte krize.
Ono što je SRS jasno stavila do znanja kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda je da nećemo podržati kandidaturu, predlog za predsednika Skupštine Maju Gojković, bez obzira što šira javnost zna da ona potiče iz stare radikalske porodice, ali ne možemo da podržimo i da damo podršku za ovaj predlog da Maja Gojković predsedava, odnosno da bude predsednik Skupštine.
Naravno, mi se, pre svega, svojim radom želimo skoncentrisati na ono što je opterećenje za parlament, za parlamentarnu demokratiju i da na neki način oslobodimo ove balasti koja je pritisnula Srbiju, a pogotovu Skupštinu Srbije u kojoj se donose veoma, veoma značajne odluke. Ti pritisci su različite prirode i oni već u kontinuitetu traju godinama. Svesni smo mi te činjenice da je jedan od razloga, jedan prirodan red stvari da izvršna vlast uvek želi da dominira nad zakonodavnog. Nije to karakteristično ni za prethodni saziv, ni za nedavni, ni za ovaj, uvek je to bilo prisutno da izvršna vlast želi da potčini parlament svojim interesima, kako bi izvršna vlast mogla da sprovodi politiku za koju oni smatraju da je ispravna politika.
Parlament treba da se odupre. Kako, na koji način? Pa, pre svega, da parlament neke unutrašnje stvari koje se odnose na status i položaj poslanika jasno izreguliše, jasno izdefiniše. To se radi tako što se jedan od prvih poteza povuče, a on je promena Poslovnika o radu parlamenta.
Manje-više dominiralo je i u ovom raspravama ovih dana jedno mišljenje da Poslovnik, postojeći Poslovnik je prevaziđen, da je restriktivan, da nije u korist razvoja rasprave i parlamentarnog života, a ono što je veoma značajno, stavlja u nezavidan položaj svakog onog za koga su građani Srbije glasali.
Ono što predlaže poslanička grupa SRS to je da se što pre pristupi ovom poslu tako što će se formirati jedna radna grupa. Ta radna grupa će imati zadatak da sve one odredbe koje su restriktivne kada je u pitanju položaj i delovanje poslanika izbace iz ovog Poslovnika, da ona ovlašćenja koja daju široku mogućnost i predsedniku i onima koji predsedavaju Skupštinom promene drastično u smislu da smanje njihove ingerencije, da pre svega pokuša da izbaci ono što je tekovina dovitljivosti i snalažljivosti nekog od ranijih saziva, a to je da predsednik ili predsedavajući raspolaže sa najmoćnijim oružjem, a to je da govor, razmišljanje, izlaganje svakog od nas može da prekine pritiskom na jedno dugme, koje je samo njemu na raspolaganju.
Druga stvar na koju treba obratiti pažnju je preveliko ovlašćenje i ingerencije predsedavajućeg, pogotovo predsednika, kada je u pitanju tok rasprave. Mi smo svedoci da je u ovom Poslovniku definisana čak i situacija kada predsednik ili predsedavajući može da prekine poslanika koga je narod birao i da dajući svoje mišljenje jasno mu oduzme reč tako što će tumačiti da poslanik nije u temi dnevnog reda. Dolazimo u takve situacije koje nekada budu i smešne.
Da ne bežimo od realnog života, videli smo da nekada predsedavaju Skupštini i ljudi koji nisu kvalifikovani da bi procenjivali ili ocenjivali nečiji govor, a pogotovo govor i izlaganje poslanika. Dolazili smo u situaciju i bili smo svedoci da ljudi koji su na veoma, veoma sumnjiv način stekli diplome od srednje škole, fakulteta, pa boga mi neki i doktorskih disertacija, procenjuju i ocenjuju da li je neko u temi i da li je neko kompetentan, odnosno stručan da raspravlja o određenim tačkama dnevnog reda. Gotovo čovek da ne veruje.
Imate slučaj da čovek koji je predsedavao ovom Skupštinom završio je vanredno srednju školu na Sokolcu, u vazdušnoj banji. Za sve četiri godine školovanja imao je prosek ocene 2,00. Sumnjivo je stekao fakultetsku diplomu, a onda, kada se dočepao mesta predsedavajućeg, počeo je rigorozno da primenjuje mere prema poslanicima tako što je čak sebi davao za pravo da on procenjuje i ocenjuje da li je poslanik u temi i da li priča o tačkama dnevnog reda, a videlo se i po njemu samom, navodim samo primer, nebitno je koji je rod, da li je ženski ili muški, a videlo se da ni sam nije pročitao taj materijal. Evo, upravo dobijam ime i prezime, a to je gospodin Igor Bečić, koji je jasno pokazivao da nema pojma o materijalu o kojem se raspravlja, ali je i te kako znao da koristi prisustvo kamera kako bi pokazao koliko je on značajan.
Ovo je samo opomene radi. Vidimo da je već reakcija od strane skupštinske većine, nisu ga stavili čak ni za potpredsednika, što je veliki napredak u razvoju demokratije.
Ono što je do sada bilo prisutno u ovom parlamentu, to je da je u stvari simuliran parlamentarni život. Kako simuliran? Tako što je u ovom parlamentu bilo više različitih političkih partija, različitih po nazivu, sa jednom jedinom osnovnom idejom i ciljem, a to je – Evropa nema alternativu. Možete misliti kako to izgleda građanima Srbije kada se ovde vode rasprave, žučne ili manje žučne, do u kasne jutarnje sate, a onda dođu do zaključka, do poražavajuće činjenice, da su ovde sedeli svi koji su jasno izgovarali da Evropa nema alternativu. I to je bio jedan okvir van koga nije išao ovaj parlament.
Na nama je, srpskim radikalima, da pokušamo da pridobijemo što veći broj naših kolega da izađemo iz tog okvira. Samo život nema alternativu, sve ostalo ima.
Prema tome, morate se navikavati da postoje srpski radikali koji imaju potpuno suprotno mišljenje, ali to mišljenje ne mora da bude kamen spoticanja. Želimo da svojim radom doprinesemo pre svega promenama Poslovnika. Kakva će Poslovnik biti? Pa, najbolje je držati se one stare Pašićeve, kada je pitao kakav je Pravilnik o radu parlamenta u ono vreme, rekli su mu – predsedniče, odličan je, u našu je korist. On je rekao – ne valja, napravite ga da od njega koristi ima najviše opozicija, jer ćemo jednog dana po logici stvari i prirodi i mi biti opozicija. Zato morate uvek imati na umu, kada se pristupi ovom poslu, ako se dođe do promene Poslovnika, mora se imati u vidu da ćete jednog dana kao svi mi biti opozicija. Mi želimo u tom duhu da doprinesemo svojim sugestijama, svojim radom, svojim direktnim učešćem.
Ono što je očigledno primetno, to je da parlament na neki način preko svoje većine već je dao do znanja šta su prioriteti kada je u pitanju zakonodavna delatnost u smislu donošenja zakona. Pre svega, potpuno je jasno da je prioritet svih prioriteta, kako smo čuli, promena Ustava. Po nama srpskim radikalima, nikada nismo bili protiv toga, ali smo uvek tvrdili da nije vreme da se pristupa tom poslu da se menja Ustav. Ima mnogo prioritetnijih zakonodavnih delatnosti kojima treba pristupiti kako bi se Srbija izvukla iz ove sveopšte krize.
Ustav je nešto što treba sačekati. Svako iole politički odgovoran vidi da je cilj i zadatak da promenom Ustava dođe do izbacivanja, pre svega, preambule koja jasno definiše status i statusno pitanje KiM. Nije valjda da neko veruje da se Ustav menja zato što treba smanjiti broj poslanika?
Ima i onih predloga gde se mi na neki način slažemo da eventualnu promenu Ustava treba doneti, usvojiti član gde bi parlament birao predsednika države, i to je nešto što je kao načelo prihvatljivo za nas srpske radikale, pogotovu u aktuelnoj situaciji kada doživljavamo sramotu da nam predsednika biraju iz Brisela, i to u pet sati posle podne, a izbori traju do osam sati.
Ako je već takva sramota i takvo poniženje zašto onda ne ubaciti i tu mogućnost da parlament ili ne razmatrati tu mogućnost da parlament bira predsednika, pa i ako se budemo svađali i budemo raspravljali, raspravljamo se mi koje je birao srpski narod, koje su birali građani Srbije, a ne da nam nameću na prevaru, na podvalu predsednika države.
Veoma značajna uloga je i predsednika parlamenta u ovome poslu gde, osim ove funkcije voditelja ili spikera, kako kažu, parlamenta ima i određenu političku težinu. U slučaju, ne daj Bože, da predsednik države je odsutan ili, u konkretnom slučaju Tomislava Nikolića, da se bavi naučnim radom u narednom periodu menjaće ga predsednik parlamenta. To iziskuje puno vremena od njega, puno energije, puno snage, teško da će stići da obavlja tu funkciju, pa možda da podnese zahtev da bude privremeno odsutan. Doduše, za polaganje ispita njemu ne treba puno vremena. On to mnogo pre položi, nego što smo mi potrošili vremena za svoje diskusije, mislim na fakultet, a možete misliti doktorsku disertaciju za kako kratko vreme, ali to vreme predsednik Skupštine treba da zamenjuje predsednika države da izvršava i te kako odgovorne funkcije. Iz tog razloga mi srpski radikali upozoravamo kakva je politička težina funkcije predsednika parlamenta.
Ne želimo ovde da pričamo nešto što građani Srbije već ne vide i ne znaju. Znaju dobro građani Srbije i bili su očevici kada neki državnici dolaze u ovaj parlament i onako snishodljivo, poslušno se ponašaju većina u ovom parlamentu, gotovo da su držali lekcije predstavnici drugih država kako bi to trebao parlament i parlamentarci Srbije da se ponašaju. Nije bilo neke reakcije u smislu da se bar upozori da je osnovni red i kultura da poštuješ domaćina, pa kada dođeš bar da se udostojiš da ne držiš lekciju onim ljudima koji su građani te države birali.
Bilo je slučajeva, gotovo smešne situacije, koje su već prešle u legendu kada predsedavajući Skupštine bukvalno vređa na najgori mogući način predstavnike drugih država, pa smo prisustvovali kada je predsedavajući parlamenta Srbije prozvao predsednika Italije, po jednom mesnom proizvodu – mortadeli, tako da na pitanje mojih kolega poslanika – ko je bio, pa ko bi drugi nego Igor Bečić.
Nemojte da mislite da smo mi opterećeni sa imenom i prezimenom. Mi znamo sve, ali mi samo navodimo kao primer kako ne treba…

…i šta je šteta, kada je u pitanja funkcionisanje parlamenta. Ono što SRS želi i dalje to je da se uozbilji rad ovog parlamenta i videlo se da je u pravu predsednik SRS i predsednik poslaničke grupe kada je rekao – svi ostali će biti cirkuzanti, a samo ćemo mi srpski radikali ozbiljno da se bavimo parlamentarnim radom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je veoma značajan zakon, ustavni zakon, zakon o sprovođenju Ustava. Kakva je uloga Srpske radikalne stranke u donošenju i usvajanju ovog zakona opšte je poznato javnosti. Danas je Srpska radikalna stranka pokazala da, politički odgovorno i svesna istorijskog trenutka, može da nađe kompromis. Kompromis je bio u smislu da se donošenjem novog ustava i zakona koji služi za sprovođenje tog ustava jasno definišu sve obaveze i Skupštine, i samim tim narodnih poslanika, kao i svih institucija ove države.
Bili smo suočeni sa činjenicom da u jednom trenutku stranački, pojedinačni, lični i politički interesi mogu da nadvladaju interese građana Srbije. Srpska radikalna stranka je u tom pravcu napravila veliki kompromis. Rekli smo, interes države i interesi naroda su iznad interesa Srpske radikalne stranke, iznad političkih interesa bilo koje partije. Našli smo taj kompromis tako što smo odredili tačan datum održavanja parlamentarnih izbora.
Bilo je primedaba u smislu – zašto ne odmah sve izbore. Srpska radikalna stranka je pokazala dobru volju i za takve predloge, ali nismo naišli na odlučnost sa druge strane, u smislu da onaj ko želi predsedničke izbore ima instrument, ima način da se održe ti predsednički izbori, tako što će sadašnji aktuelni predsednik podneti ostavku i imaćemo skoro istovremeno izbore, jedne iza drugih. Ostavimo to, to je pravo i predsednika i njegove političke partije da procenjuje da li je isplativo tako da se radi, da li možemo da donesemo i usvojimo sve zakone koji su preduslov za predsedničke izbore.
Bilo je i predloga da se pokrajinski izbori održe istovremeno kada i parlamentarni.
Ti predlozi su se zasnivali na prostoj logici. Oni su iznuđeni činjenicom što u pokrajinskom parlamentu jedna čudna koalicija potencira velike političke probleme i nameće ih kao prioritetne probleme, koji su iznad interesa Srbije i građana Srbije.
Šta je rukovodilo Srpsku radikalnu stranku? Rukovodila ju je samo jedna ideja, ista ona ideja koja je bila dominantna i prilikom usvajanja predloga Ustava, a to je očuvanje integriteta i celovitosti Srbije, očuvanje Kosova i Metohije. Sve ostalo je manje bitno. Nismo mi ljudi isključivo u politici da smo rekli – niste nam prihvatili predlog da se predsednik Srbije bira u parlamentu, nećemo da učestvujemo u izradi ustava. Ne, nije nam bitno. Naše su namere bile iskrene i dobronamerne, da parlament bira predsednika, iz više razloga, jer parlamentarna demokratija je jedini način i put da se izjednači, i programski i politički, delovanje izvršne i zakonodavne i funkcije predsednika.
Ovako smo bili zarobljenici različitih političkih programa i različitih političkih stavova, ali smo rekli – ako nećete, gospodo, neka vam je na volju. Nama je bitno da se u Ustavu, u preambuli Ustava definiše jasno položaj Kosova i Metohije.
Nama je potpuno jasno, kao političkoj partiji koja bazira svoju realnost na broju poslanika, da Srbiji predstoje reforme. Te reforme su neminovnost. Između ostalog, Srbiji predstoji integracioni proces. Srpska radikalna stranka, koja je za sve vrste integracija, jasno je stavila do znanja da neće u integracije, neće da ulazimo u te procese, a da se pri tom dezintegriše teritorija Srbije. To je potpuno bilo jasno. To je minimum ispod koga Srbija nije mogla da ide.
Što se tiče toga kada će se održavati parlamentarni izbori, mislim da je potpuna saglasnost postignuta na Odboru. Pre ove sednice su se jasno dogovorile sve relevantne političke partije. Svesni smo činjenice da sada nailazimo na velike otpore, kao i prilikom referendumskih aktivnosti za usvajanje predloga ustava. Ne samo da su neke vanparlamentarne stranke delovale sa pozicije protiv referenduma, nego su i neke parlamentarne vladajuće stranke jasno svojim postupcima, apelima i nastupima u javnosti davale do znanja javnosti Srbije da su oni protiv usvajanja ustava.
Sada prisustvujemo jednom apsurdu – da nam ovde predstavnici te iste političke partije, koja je vladajuća, drže lekciju o demokratiji, rodoljublju. Ali, nema veze, politički moral i život je jedna relativna kategorija. Građani Srbije su ti koji će jasno procenjivati 21. januara ko je i na kakav način postupao. Te antidržavne političke partije ne mogu nikada da dovedu u pitanje državotvornu politiku SRS-a. Srpska radikalna stranka će glasati za ovaj predlog. Hvala vam.

Samo da kažem kolegi i njegovim stranačkim istomišljenicima – mi nemamo nameru da se više bavimo vama, ali moram da primetim da se ponašate kao udavača, na ovoj skupštini tražite mladoženju. (Smeh u sali.) Sa nekim od mladoženja biste možda i bez dinara ušli u krevet, a možda i sa nama radikalima, samo da vam platimo. Izvinite, molim vas, to je stvar ukusa i odabira, mnogo ste kreveta promenili da bismo mi sebi dozvolili takav luksuz.
Vaše osnovno pitanje prilikom osporavanja ovog zakona sadržano je u činjenici da vam nije usvojen amandman. Pa, koliko vam je suštinski dobar taj amandman najbolje pokazuje ovo o čemu je ogovorio Dušan Petrović – vaš počasni predsednik nije glasao za taj amandman, jer je toliko smislen.
Šta je vaš cilj? Ono što niste uspeli preko svojih zvaničnih predstavnika u Vladi, pokušavate sada. Ali, svesni ste činjenice da nemate nikakvu realnu snagu ni moć, niti političko utemeljenje. Onda vam ova govornica služi da se sa Srpskom radikalnom strankom pokušavate nadmetati u politici. Znate, u narodu je dobra izreka – kada vrabac napadne orla, orao mu samo kaže "iš". Mi s vama nemamo nameru više da polemišemo. (Aplauz radikala i uzvici "iš".)

Osnovna ideja ili cilj ovih zakona je da se postojećim privrednim subjektima, odnosno privredi olakša, a da se stimulativno deluje na potencijalne investitore.
Ali, kada pogledamo šta je suština predloga zakona, onda ćemo videti da nisu ovo dovoljne olakšice za privredu, niti dovoljan stimulans za potencijalne investitore iz više razloga.
Prvo, kada se procentualno, kako je to ministar ove u predlogu zakona iskazao, onda to za one neupućene ima neki značaj. Ako se u ukupnoj masi pogleda kakav je stimulans za privrednike, onda bi moglo po onom pravilu, što izgubiš ili što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji ili obrnuto.
Ovde u jednoj preraspodeli koja se ogleda u poreskoj politici i dalje se nadoknada traži u onom delu koji je sve manji i manji, i koji u ova teška vremena ima neka primanja i to, kako ministar kaže, velika primanja. Relativno u nekim našim uslovima može i tako da se nazove.
Da vidimo kakav je to suštinski stimulans. Tako što će se porez na zarade smanjiti sa 14 na 12%, tako što će se ukupni porezi i doprinosi sa 73 smanjiti na 62,7%, tako što će postojati jedan cenzus od 5.000 dinara, i kada sve to saberete, a imate u vidu da recimo parametri na osnovu koga je rađen ne samo ovaj predlog zakona nego i predlog mnogo važnijeg zakona, zakona o budžetu, parametri koji predviđaju inflaciju, već je dokazano i pokazano da nisu pravi, da nisu tačni.
Jer inflacija već uveliko prevazilazi ona predviđanja koja su ugrađena i u budžetu, a samim tim i kada je konkretno ovaj cenzus u pitanju, možete misliti pri inflaciji koja je pretpostavljam planirana od 9,8%, kada bude dvocifrena, koliko će značiti taj cenzus od 5.000 dinara, realno koliko će značiti.
Ono što je veoma bitno za potencijalne investitore, to je jedna vrsta sigurnosti. Oni sigurnost traže u sistemu koji funkcioniše, u politici koja vodi državu i u zakonskim regulativama. Kako mogu imati sigurnost u sistemu koji funkcioniše kada taj sistem nema strategiju. Kako mogu da budu sigurni u političku volju vladajuće koalicije, kada je ona promenljiva i u funkciji je volje onih koji im daju nalog. Kako može, u krajnjem slučaju, biti siguran potencijalni investitor u zakonske odredbe, kada se zakonske odredbe svakodnevno menjaju, čak se i uredbama vlada kada je u pitanju ova oblast.
Uostalom, ima i jedan faktor koji je jako bitan za potencijalne investitore iz inostranstva, koji ne gube nikad vreme da to naglase, a to je poverenja u čoveka koji je najodgovorniji za poresku politiku. Sada kada bi se uprošćeno gledao ministar finansija kao tehničko lice u sklopu Vlade Srbije, onda bi se moglo reći da on sprovodi politiku koju diktira Vlada.
Međutim, on je u međuvremenu napredovao, on je i te kako relevantna i značajna politička ličnost, on je predsednik jedne političke partije koja učestvuje u Vladi. Kako sada da ubedite stranog investitora da čovek koji nije samo "tehničko lice" u okviru Vlade, nego relevantna politička ličnost, da neće potezom jednog preda da poništi sve ove odluke.
Taj čovek je kao guverner potezom jednog pera zatvorio sve banke. Taj čovek je bukvalno pokazao kako i lično osvetoljubivo nekad zna da odigra značajnu ulogu. Upravo je na jednoj od kompanija, sa čijim se on gazdama lično zamerio, pokazao kako se lično treba svetiti i kako tu kompaniju treba uništiti.
Kako da se poveruje, sada već značajnoj i od velike uloge, ličnosti koja je bukvalno formirala Nacionalnu štedionicu na bazi prevara i malverzacija, a onda privatizacijom jednostavno konstatovao i obavestio javnost, pa i ako je bilo nepravilnosti, sada je kasno, to je privatizovano.
To je nešto što je značajno i što potencijalni investitori moraju da imaju u vidu. U ovakvim povlasticama i privilegijama značajna je uloga i ličnosti, a pogotovo funkcije.
Što se tiče zakonskog predloga da se stimuliše smanjenje broja nezaposlenih, možda je ono značajno kada bi mi imali razvijenu privredu, možda bi ono bilo i te kako važno kada bi privreda beležila neki rast. Ali, mi smo u situaciji kada u ovoj državi samo funkcionišu mala i srednja preduzeća, kada su dva velika sistema NIS i EPS pred privatizacijom, gde očekujemo dodatni broj otpuštanja, odnosno nezaposlenih.
Šta znači stimulisanje poslodavca ako mu za dve ili tri godine ne naplaćujete porez i doprinos, a zakonom ga obavezujete da period zapošljavanja takvog lica mora biti duži od dve ili tri godine. Šta mu to znači? Ne znači mu ništa. Zašto? Zato što on nema dovoljno sredstava da finansira tekuću proizvodnju, zato što nam je situacija u srednjim i malim preduzećima da su ljudi do guše zaduženi na osnovu kredita hipotekarnih.
Mi ovde samo gubimo iz vida da nas guverner obaveštava kakva je realna opasnost od novih zaduživanja, od novih kredita, navodeći kao primer mala i srednja preduzeća, između ostalog i lična zaduživanja, a ministar nam ovde servira i kaže, ovo je nešto što će unaprediti, što će smanjiti broj nezaposlenih. U najmanju ruku, kada taj čovek kaže, onda se može slobodno reći da je to dvoličnost.
Čovek koji vodi računa o smanjenju broja zaposlenih, a koji je potezom pera, zatvarajući banke, isterao na ulice 5.000 službenika iz tih banaka. Čovek čiji potpis stoji ispod preporuke ili uredbe i naredbe Vlade da se na nivou lokalne samouprave u organima uprave smanji broj zaposlenih za 10%. To je 50.000 novih nezaposlenih.
Kakav je efekat ovih zakona, hajde neka bude 5.000. Šta ćemo, ministre sa onih 50.000, na kojima insistirate da lokalna samouprava otpusti. Gde je tu stimulans za prijem novih mladih ljudi do 30 godina? Vi otpuštate već zaposlene, stvarate socijalni problem. Računajte, privatizacijom EPS i NIS dodatni broj na ulici.
Šta je vaša računica i vaše promišljanje, neću biti u vlasti, pa neka drugi ko bude u vlasti rešava te probleme.
Najbolji primer treba da vam služi onaj koga ste smenili. Vidite da ništa ne zastareva. Da li znate koliko je on imao ovakvih predloga zakona, inicijativa, čak je lično učestvovao i u potpisivanju Ustavne povelje. Vidite kako ga vi prvo stavljate na stub srama, a zamislite kada ga dohvate organi gonjenja i pravosudni organi.
Zato uvek imajte kao primer i to primer za opomenu, onoga koji je do juče vodio vašu partiju. Morate odgovarati za ono što radite. Vi možete da predlažete zakone, ali morate ubediti i sadašnje privrednike i potencijalne investitore da neće nikada doći do izražaja samovolja.
Evo vam jedan od primera, kolege su govorile o investicijama u Novom Sadu, 600.000 miliona dolara i na kakve probleme nailaze. Samo zato što je investitor Švajcarac, izvođači radova su iz Rusije, osnovali mešovitu kompaniju koja ima sedište u Novom Sadu, odnosno u Beogradu, a nije uz dozvolu ili blagonaklonost, ili dobru volju članova Vlade, sada ljudi treba da imaju probleme.
Šest stotina miliona dolara, to vam je najveća investicija posle Elektrane Krško. Znači, na prostorima bivše Jugoslavije najveća investicija, i umesto Vlada da bude servis, da ne prorade sujete, niste se vi još oglasili, ali uvek iz senke delujete, pojedine vaše kolege već počele da viču na sav glas da nema smisla, kakav je to način, ne pitaju članove Vlade.
Šest stotina miliona dolara treba da uđe u ovu državu. Treba stotine i stotine novih radnih mesta da se otvori. Sama investicija angažuje kompletnu građevinsku operativu, a sva logistika, sve je iz Srbije i već imamo probleme.
Gledajte kako ste u ovom zakonskom predlogu predvideli selektivnost, pa ste rekli smanjenje od 73% na 62,7% je selektivno po regionima ili gradovima, pa kaže Novi Sad i Beograd 63,8%. Šta će se desiti, ministre? Da će većina prijavljivati sedište svoje firme u nerazvijenim opštinama. Zar niste izvukli pouke iz primera kada su autoprevoznici i ugostitelji masovno registrovali firme iz Novog Sada sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, jer su porezi i takse mnogo manji.
Naravno, bilo je u tim kekec republikama, znam samo Janšu i Kekeca iz te države, ne znam nikoga iz te države, kakva je to država koja ima manje stanovnika od Beograda, ali vam govorim na primeru Srbije.
I onda će se ispoštovati zakonska forma da se, recimo, firme iz Novog Sada registruju u Novoj Crnji, koja je jedna od nerazvijenih opština, gde će biti umanjen porez, umanjen doprinos i firma će isplaćivati na osnovu važećih zakona i pravila u toj opštini, a radiće i delovati ili u Novom Sadu i u Beogradu. Kako ćete postupati?
Naravno, tu se predviđa mogućnost, tu se otvara prostor za ono što nije ekonomska kategorija, za ono što nije u oblasti finansija, a to je stranačka pripadnost i politička opredeljenost. Pa ko je blizak eventualno vladajućoj koaliciji ili nekoj političkoj partiji, neću da apostrofiram vas zato što ni to nije sigurno, kod vas su izbori u toku, kod vas je previranje, možda i kolega Albijanić izrazi neke ambicije, ali u svakom slučaju imaće privilegije oni koji su blizu partija koje su na vlasti.
Pa prema njima će jedan aršin, reći će da to može u skladu sa zakonom, jer to zakon reguliše i kaže da može sedište da se premesti iz jedne u drugu opštinu, s tim što se izmiruju obaveze poreza i doprinosa, a onda će stupiti vaše kaznene ekspedicije poreske policije. I kako to rade na terenu, ako si kojim slučajem u šifrovanoj stranci G2 plus 17, onda si oslobođen svih odgovornosti, ako nisi, onda moraš da odgovaraš.
A budžet kada se puni, on ne podrazumeva ove kriterijume, nego podrazumeva visinu sredstava koje treba da oprihodujete, pa kako ste ovde napravili drastičnu razliku između onih koji imaju i onih koji nemaju, tako ćete i ove kažnjavati, oni koji nisu bliski vašoj političkoj opciji plaćaće za one što su bliski, ali su napravili prekršaj. Po ovom zakonu dozvoljavate to.
Sve što u zakonu nije isprecizirano, što nije jasno i uvek se u narodu zove i u običnom se životu zove zakonske rupe, oni će ih koristiti, država će ostati uskraćena, a vi ćete smanjiti mogućnost da dobijete Nobelovu nagradu, kako ste to najavili.