Pozivam se na član Poslovnika koji obavezuje svakog poslanika da sa ove govornice govori istinu. To što ste našli kao razlog za opravdanje za predsednika i njegovu suprugu u činjenici da je koleginica permutovala valutu, to vam nije neki čvrst argument.
Vi niste sa tim ništa opovrgli što je koleginica Nataša Jovanović iznela. Uostalom, ne radi se tu o generalu Đuriću, nego se radi o licu, dakle, pod nadimkom "Gari", koje je dalo izjavu da je na ime atentata za Vojislava Šešelja tražio 600.000 maraka. Sa druge strane, ako hoćete i istinu o generalu Đuriću, imate svu dokumentaciju koja je vezana za Ibarsku magistralu.
Sada vam, draga moja koleginice, govorim o onome čemu sam prisustvovao kao svedok, a tu je i kolega Pejčić, čije vi članstvo u SPO-u osporavate, dakle, čovek koji je osnovao SPO, ali nema veze. Toliko o moralu unutar partije. Bili smo zajedno kada je Vojislav Šešelj, predočavajući dokumentaciju, a vezano za Ibarsku magistralu, Vuku Draškoviću rekao - izađi, održi konferenciju za štampu i reci istinu.
A istina je jednim delom u onome što je našao anketni odbor, na čijem čelu su bili predstavnici SPO-a, a ona je ukazivala na činjenicu da Slobodan Milošević i njegov režim nisu ni na koji način umešani u Ibarsku magistralu, već Zoran Đinđić i njegovi poslovni partneri, koji su se zvali Legija, Japanac i ostali. Tog trenutka prisustvovali su i Spasoje Krunić, Bogoljub Pejčić, kada je Vojislav Šešelj zamolio Vuka Draškovića i rekao mu - reci bar jednom u životu istinu.
Jeste, otišao je na konferenciju, a onda je drvlje i kamenje osuo po Miloševiću i njegovom režimu, okrivljujući Radeta Markovića. A zašto Radeta Markovića?
Iz prostog razloga što je Rade Marković, dok je bio na čelu DB, informacije o pripremi atentata na Vojislava Šešelja rekao Vojislavu Šešelju, saopštio Slobodanu Miloševiću i čitava služba je bila upoznata sa ovim slučajem.
Mi ne govorimo ovde iz razloga da bi optuživali SPO, i ovakav kakav je u tragovima očito da nema neku perspektivu, ali vam govorimo da bi sprečili nešto što je pojavni oblik na političkoj sceni Srbije, a to je da je najlakše optuživati druge, najlakše je sam sebe proglasiti za žrtvu. A sa druge strane, kada se otkrije istina, kada se pogleda pozadina, učestvovali su i sami, i ne samo u kriminalnim radnjama, nego u radnjama koje se vežu za pripremu atentata.
Uostalom, mi insistiramo da ovaj slučaj dobije sudski epilog, da na sudu priložimo dokumentaciju, pa neka izađe Danica Drašković, pa neka ona kaže da li je to istina što je rekao Pejić ili nije istina. Mi želimo da čujemo na sudu, a ne sa govornice, kako je vi nemušto branite, tako što valutu spominjete, koja je bila važeća, a koja nije.

Gospodine predsedniče, hvala što ste me podsetili, pridržavaću se te vaše preporuke. Velika je to pomoć.
Dame i gospodo, ovaj predlog zakona je iz ranijeg perioda, iz prošlog saziva. Međutim, iz nama nepoznatih razloga nije bio na raspravi pred poslanicima Skupštine. Sada smo u prilici da razgovaramo o jednoj veoma ozbiljnoj temi, velikom problemu sa kojim se susreću ne samo sportisti, nego društvo i država kao celina.
Suština tog problema i njegovog rešavanja nije u tome što ćemo usvojiti jedan zakon koji je samo sled stvari koje su zemlje Evrope, pa i čitavog svetu, usvojile kao zakonsku odredbu ili kao neka pravila kada su u pitanju sportske organizacije ili asocijacije ili, u krajnjem slučaju, ako je u pitanju i sam sistem takmičenja i regulisanje sistema takmičenja, onda je ova materija u potpunosti izregulisana.
Šta je nama suštinski problem ovde? Ovde je suštinski problem kako sprovoditi ovaj zakon. Sprečavanje korišćenja doping i stimulativnih sredstava, to je na međunarodnoj takmičarskoj sceni u potpunosti rešeno, do svih detalja. Kako ćemo ovaj zakon sprovoditi kada je u pitanju domaći sport i takmičenje na sportskoj sceni Srbije? Koliko je to realno da mi sad možemo da kažemo, kako to Vlada ovde predviđa, da ćemo taj problem u što kraćem periodu rešiti tako što ćemo osnovati agenciju. Nećemo, gospodo.
Stimulativna sredstva se svuda koriste kod sportista. To je opštepoznata stvar. Nije reč o tome da to sportisti rade svojom voljom ili da treneri rade svojom voljom, nego je reč o tome što je čitav sistem funkcionisanja sporta više sistem koji se odnosi na uspešan posao, odnosno na zaradu novca. To je suština problema.
Kakav je sistem pri funkcionisanju olimpijskih i drugih komiteta, sportskih asocijacija? On se zasniva na jednoj prostoj činjenici - da je cilj funkcionisanja tih komiteta, asocijacija i organizacija ostvarivanje što većeg profita. U tom cilju, sportski rezultati doprinose da se uveća zarada tih asocijacija ili komiteta.
Ako to prenesemo na domaću scenu, onda ćemo videti da su svi savezi, sve nacionalne organizacije po istom sistemu organizovani. Šta je razlika? Samo je razlika u profitu.
Pogledajte klubove. To više nisu u pravom smislu reči sportske organizacije, to su radne organizacije, profitne organizacije. U osnovi funkcionisanja klubova i nacionalnih asocijacija je jasno istaknuto da je cilj zarada, a sredstva koja se u tome koriste su sportisti. Mi donosimo zakon i kažemo da je zabranjeno stimulativnih sredstava. Kojih? Onih koja su opštepoznata. Šta vi mislite da se od stimulativnih ili sredstava dopinga koriste ona koja su već viđena?
Šta mislite, koliko brzo ide razvoj tehnologije i farmacije, da ćemo mi ovim zakonom sve moći da sprečimo? Nećemo, to su zablude. To je samo jedna forma kako bi se ova vlast pokrila i rekla da prati savremene evropske tokove, kako vam je to u navici, da uvek izlazite i kažete "ovo je jedan proevropski zakon". Ovo je zakon koji služi za pokriće svega onoga što je legalizovano i u svetu, a pogotovo kod nas.
Kako drugačije tumačiti da su na čelu nacionalnog olimpijskog komiteta bili ljudi koji su stekli bogatstvo pod veoma sumnjivim okolnostima: trgujući oružjem, trgujući narkoticima, prevarama. Kako ti ljudi da sprovode onu glavnu maksimu olimpijade "važno je učestvovati"? Sprovode je u praksi.
Zašto im treba ta asocijacija? Treba im da bi imali pokriće u ukupnom sistemu koji je uspostavljen, ako hoćete, i na višem nivou, na svetskim razmerama. Olimpijski komiteti su jednim velikim delom najveće perionice novca. Uostalom, svi smo svedoci da se iz dana u dan objavljuju takve pikanterije i takvi podaci vezano za pojedine članove svetskih olimpijskih organizacija, od onoga da su politički bili opredeljeni da unište sve osim njih, da niko ne bude na svetu, do onoga da su prepoznatljivi po tome što su istaknuti trgovci drogama, stimulansima i dopinzima.
Neka se svet bavi svojim problemima, ali nama je suština da rešimo ovaj problem na najefikasniji način. Kako ćemo ga rešiti? Pri ovakvom postupanju i načinu rada i funkcionisanja resornog ministarstva nemoguće je rešavati te probleme. Da li smo imali probleme u Olimpijskom komitetu? Jesmo. Šta je u Olimpijskom komitetu bio problem? Problem je bio, kako je to javnosti predstavljeno, da se čelni ljudi sklone sa tih pozicija, da umesto njih dođu drugi.
Šta je zajedničko i za jedne i za druge? Bave se nečasnim radnjama. Jedni u oblasti posla i biznisa, a drugi u oblasti politike. Ko nam sada garantuje da će tako nečasni ljudi, sa takvim nečasnim namerama, krenuti u odlučujuću borbu protiv korišćenja doping i stimulativnih sredstava? Niko.
Nije valjda da nam garantuje neko da jedna od naših koleginica, koja je u poslednje vreme bila veoma aktivna u Olimpijskom komitetu, koja sa sportom ima veze jer tri časa ima fizičkog vaspitanja, bila je na tim časovima, može da shvati kakva je opasnost od korišćenja doping i stimulativnih sredstava.
Sport je ipak svesno učestvovanje u jednom takmičenju, a pretrčavanje mosta je učinjeno sa njene strane nesvesno. Nisam rekao besvesno, nego nesvesno. Besvesno je njeno trajno stanje.
Kako možemo preko tog Olimpijskog komiteta da utičemo ako imamo samo predviđeno zakonom da će to da radi agencija? To je nemoguće. Možemo da utičemo ne preko resornog ministarstva koje je zaduženo za sport, nego preko Ministarstva za unutrašnje poslove. Ćirkoviću, evo sada si i ti na redu, samo polako, ovo je ministarstvo koje i tebe ima pod nadležnosti.
Znači, sprečavanje korišćenja stimulativnih i doping sredstava radi država sistematski, preko organa i sistema sa kojima upravlja. Ne možemo da pričamo ovde priče za javnost da je bilo ozbiljnih diskusija na ovu temu. Prvo, tema je potpuno neozbiljna sa baze predlagača ili Predloga zakona. Tema je neozbiljna, a problem je veoma ozbiljan. Suština je da rešimo problem.
Kako ćemo da rešimo problem? Tako što ćemo nešto da uradimo da rešavanje problema započinjemo u samom njegovom začinjanju, na početku, a to je da fizičko vaspitanje, fizičku kulturu vratimo u osnovno obrazovanje, da to vratimo u srednje škole i, ako je moguće, i na fakultete.
Samo vi klimajte glavom, pojma vi nemate o tome, od ovoga sam leb zarađivao, ne znate vi šta je to.
Drugo, možemo da utičemo pozitivnom medijskom kampanjom. Kada se u poslednje vreme imali priliku da gledate primer jednog sportiste amatera iz manjih sredina iz unutrašnjosti. Ne možete ni da se setite. Primer ko je reprezent uspešnog čoveka u sportu: oni koji se profesionalno bave sportom, oni koji su u većini slučajeva napustili ovu zemlju iz razumljivih potreba svojih i razloga, otišli profesionalno da se bave sportom. Nije valjda da je neko toliko još naivan da može da poveruje da se u američkoj profesionalnoj košarkaškoj ligi ne koriste sredstva stimulansa ili dopinga.
Bez obzira koliko je antidoping kontrola uznapredovala, ipak farmaceutska industrija je toliko uznapredovala da je korak ispred. Ali, mi možemo da utičemo tako što će sva ministarstva, što će Vlada ozbiljno da stupi u borbu protiv korišćenja stimulativnih i doping sredstava, ne agencija. Ranija vlada je imala kao jedan kliše ili model da formira biroe, a ova sada agencije. Malo-malo pa agencija. Da li ćemo imati agenciju zvezdaša i partizanovaca? Dve agencije. Kako ste krenuli sa agencijama, svaka ulica u ovoj državi će imati agenciju.
Ovo jeste zakon koji imate da u skladu sa, kako najavljujete, brzim ulaskom u Evropsku uniju donesete i usvojite u ovoj skupštini, i on suštinski ima težinu samo ako se doda onom broju ili kilogramima onih zakona koje ste prethodno doneli. Ali, njihov značaj i ono što može da se uradi zahvaljujući ovom zakonu je zanemarljivo.
Nemojte ni jednog trenutka da neozbiljno shvatite problematiku koja je vezana za korišćenje stimulativnih sredstava u sportu. Oni koji su se bavili tim poslom jako dobro znaju da u kategoriju stimulansa i dopinga spadaju i ona sredstva koja služe za saniranje povreda. Ako ne budemo pažljivi, onda ćemo u istu ravan staviti i ona sredstva koja su za saniranje povreda, za pomoć sportistima, kao i ona sredstva koja sportisti pojedini uzimaju da bi postigli vrhunske rezultate.
Ako budemo ovako "zakonski rešavali", onda ćemo imati dalju situaciju da u pojedinim ne samo prvoligaškim fudbalskim klubovima, nego čak i na amaterskom, nižem nivou igrači imaju potrebu da trče i posle završene utakmice. Da li ćemo čekati predstavnika agencije da utvrdi da li su uzimali neka stimulativna sredstva? Svako normalan zna da ljudski prosečan organizam sa maksimalnim treninzima teško da ostvari rezultat trčanja na 100 metara ispod 10 sekundi.
A pogotovo svakome je jasno ako prvoligaški igrači u ovoj državi imaju potrebu da trče i posle 90 minuta koliko traje utakmica. Nije valjda da imaju preterano toliko kondicije. Gde to država reaguje? Ne reaguje država preko agencije, nego reaguje preko Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih ministarstava kako bi to sprečila, a sprečava se sankcionisanjem.
Država reaguje i ako ne prepusti, primera radi, Nacionalni olimpijski komitet kojekakvim političkim ili poslovnim vagabundima, a država tu stoji po strani i onda smo prisustvovali jednom paradoksu koji moram, kao poslanik SRS, kao častan i čestit građanin ove države da kažem, doživeli smo najveći šamar, najveći poraz smo doživeli kada smo umesto jedne legende sportske, čoveka koji je proslavio ime ove države, a zove se Dragan Kićanović, dozvolili da nam na čelo Nacionalnog olimpijskog komiteta dođe švercer, trgovac i kriminalac.
Ali, on ima podršku i nekih vladajućih struktura. Vodite računa, nisu vam to pouzdani ljudi, ne podržavajte. Ako ništa drugo, onda iz razloga što upropaštava mladost, najvredniju, najkvalitetniju, jer ta mladost je u sportu.

Stvarno više nemam inspiraciju, evo i pomoćnik ministra pobeže. Kakav je ovo način, predsedniče.
(Pomoćnik i ministar se vraćaju u salu.)
Evo, još jedan od predloga koji u suštini ima cilj da zadovolji formu. Sadržaj ovog predloga je već nešto što je viđeno u proteklom periodu.
Zaštitnik građana je na nivou Pokrajine tzv. omnibus zakonom određen. Videli smo period od nekih par godina gde je, vršeći tu funkciju, čovek izašao pred Pokrajinsku skupštinu i konstatovao da je to samo jedna forma, da iza nje ne stoji suštinski ništa, da građani nemaju nikakve koristi, osim dodatnih troškova.
Ono što bi eventualno bio zadatak ovog zaštitnika građana to je da odmah građane Bačke Palanke zaštiti od ministra.
Ali, kako da ih zaštiti od ministra i njegovih saradnika kada nema ingerencije. Zaštitnik građana ne može da utiče na Vladu, parlament, ne može da utiče na sudstvo. Može samo moralno-politički da deluje na državne činovnike.
Kako moralno-politički deluje, na ovom primeru koji sam naveo kada je u pitanju Pokrajinska skupština i pokrajinski zaštitnik građana, videli ste.
Politički deluje tako što selektivno preispituje pojedine slučajeve političkih delovanja ili tačnije rečeno političkih nastupa pojedinih aktera političke scene u Vojvodini, pa smo svedoci da, recimo, zaštitnik građana Vojvodine nema nijednu primedbu niti nalazi za shodno da reaguje kada bivši predsednik Skupštine Vojvodine gazi tablu na kojoj piše RTS, a nalazi se u studiju u Novom Sadu. Hajde što gazi, nego što još sočnije nego što gazi psuje srpsku majku i Srbiju.
I, onda zaštitnik građana Vojvodine, a izbori su pokazali da je većina raspoloženja da se Vojvodina nikad za nikad ne otcepljuje od Srbije, on ne nalazi za shodno da reaguje.
Ali, kada neko iz SRS kaže da je jedan od listova koji izlaze na području Vojvodine ustaške uređivačke politike, taj isti zaštitnik građana to navodi u svom izveštaju i kaže da je to širenje mržnje.
Mogu misliti kakav će onda biti ovaj republički. Konkretno u slučaju Bačke Palanke. Uvedene su privremen mere tako što je jedna od osnovnih primedbi bila – izbor odbornika i verifikacija mandata je obavljena tako što, karikiram, nije se glasalo o tome.
Zakon kaže – verifikacija mandata vrši se na osnovu izveštaja izborne komisije i potvrde verifikacione komisije nakon uvida u izborni materijal, odnosno dokumenta izborne komisije.
Ali, šta je tu? Tu je isto politička volja ili odraz političke volje. I sada, većina u Bačkoj Palanci, bez obzira što se na prethodnim lokalnim izborima izjašnjavala onako kako se izjasnila, i što njihovu volju odražava broj odbornika, sada je zatočenik manjine.
Zašto? Zato što je to volja novouspostavljenih političkih odnosa u pojedinim političkim partijama.
Očito da je nebitna politička volja koliko je bitno da narod, u ovom slučaju građani Palanke, sa zebnjom iščekuju kakvi će biti unutarstranački izbori.
Ako koji lokalni moćnik bude izabran recimo na visoku stranačku funkciju, kao što je predsednik izvršnog odbora, onda građanima na tom nivou vlasti predstoji neizvesnost, jer će on svojim autoritetom koji je stekao preko noći da utiče na to da se krivotvori volja građana.
Ima tu još niz faktora. Ministar je podrobnije upoznat s tim, ali nas srpske radikale izuzetno zanima jedna stvar. To je kako da u jednoj pograničnoj opštini, gde je i te kako bitno da postoji normalna atmosfera u kojoj funkcioniše lokalna samouprava, gde je i te kako poželjno zbog samog položaja te opštine da vlada politička tolerancija, gde nimalo nije preporučljivo da se podižu političke tenzije, jer i dalje, ako niste znali gospodo, samo preko Dunava na tu opštinu se oslanjaju i dalje opštine u Hrvatskoj gde je bez obzira na protekla dešavanja i zbivanja većinsko srpsko stanovništvo.
S druge strane, imamo eklatantan primer na području Vojvodine, gde u opštini Bečej na sceni je nasilje, političko i svako drugo, gde se predsedniku opštine, koji se zove Pal Šandor i predstavlja jednu političku partiju koja odražava volju većine birača koji pripadaju mađarskoj nacionalnoj manjini, njemu se ne dozvoljava da uđe kao predsednik skupštine kako bi zakazao sednicu.
Zašto? Zato što tu nije u pitanju ni volja ni raspoloženje. U pitanju je samovolja. U pitanju je trgovina. Kako će sutra zaštitnik naroda, koga vi predlažete i kome dajete neka ovlašćenja, da ukori ministra.
Kako će sutra zaštitnik naroda da ukori bilo koga iz vladajućeg establišmenta, a pogotovu dajte mi odgovor gospodo, ako ste sposobni, kako će zaštitnik naroda da zaštiti narod od sve veće i veće pljačke i otimačine imovine građana Srbije?
Tu ste podjednaki kada je u pitanju vladajuća koalicija. Tu se, bogami, ne razlikujete, nego samo u nijansama, da li su u pitanju desetine miliona ili nešto više od toga.

Ova izmena i dopuna zakona bi na pravi način mogla da odslika prirodu i karakter ove vlasti, tzv. koalicione vlasti, vlasti kontinuiteta. Ne samo to, nego na kraju krajeva jasno pokazuje da ova vlada u narednom periodu ima namere da samo donosi rešenja ako je prinuđena na to.
Da li je prisila ili prinuda od strane MMF, ili sa nekih drugih strana, i vidimo u krajnjem slučaju da ima i neki unutrašnji pritisak. Unutrašnji pritisak proističe iz neznanja ove vlade. Ovakvu dopunu i izmenu zakona retko koja vlada se odlučivala da predloži parlamentu na raspravu, a mislim da u budućnosti nijedna vlast, a pogotovo ona vlast u kojoj većinski koalicioni partner bude SRS, neće dozvoljavati čak ni državnim činovnicima da idu sa ovakvim predlozima, ne za parlament, nego i za sednicu najobičniju.
Zašto? Zato što u ovoj izmeni i dopuni zakona Vlada jasno pokazuje koliko je nepromišljeno donela zakon koji bi ova dopuna trebalo da menja. Pa prizna da recimo u situaciji koje su bile smešne, neke od mojih kolega su govorile, kada je predsednik Skupštine faktički izigravao Suzanu Mančić, da je to nesprovodivo. Da li je on dobro ili loše odigrao svoju ulogu, to je sada stvar rasprave i mišljenja, i stava, ali je suština što tako zanimljiva igra skupo košta ovu državu.
Ako vi na način šešira ili pomoću nekog drugog metoda određujete imena i prezimena, i mandate članova nekog tela, onda morate biti svesni svoje odgovornosti, ličnog učešća u svemu tome, pogotovo u trenutku kada se i ovom izmenom i dopunom priznaje da je ovakav način, ne samo izbora nego i funkcionisanja tog tela nemoguć.
S druge strane, svedoci smo da nešto što je u svakom slučaju zanimljivo je u Predlogu ovog zakona odnosno izmene i dopune, a to je da, kada je Vlada utvrdila i došla do već ranije poznatih podataka da je nemoguće iz budžeta, iz budžetskih sredstava finansirati državne medije odnosno Radio-televiziju, a pogotovu u trenutku kada direktor i većina urednika nisu više u toj kući pod kontrolom ministra finansija i visokih činovnika u ovoj vladi, Vlada se dosetila da uvede nov stari metod, već oproban, da pretplatu uvede preko brojila ili na neki drugi način.
Faktički, Vlada najavljuje da će već unapred dati do znanja građanima Srbije kako će da ih deli na one koji više ili manje troše struju ili telefonske impulse, pa nećemo biti svedoci da se plaćaju obaveze prema, kako kažu, javnom servisu, na osnovu korišćenja usluga tog javnog servisa, nego će to biti po logici da li je neko uključio rernu, a neko uključio ringlu, da li neko samo koristi sijalice i toliko će i plaćati za taj javni servis.
To je nešto što je možda presedan, presedan u smislu što je i ova većim delom Vlada po svom sastavu iskoristila 2000. godinu da jednu od najbitnijih kritika i najistaknutijih, kada je u pitanju bivši režim, stave upravo način plaćanja i finansiranja Radio-televizije Srbije.
Da to ne bi bilo u potpunosti isto, u suštini da se ne bi svodilo na estetske promene, da li je na čelu tog ministarstva ovaj ili onaj ministar, dosetili su se da jednu kuću, Radio-televiziju Srbije, proglase za javni servis.
Javni servis mogli ste, kada već radite na izmeni i dopuni zakona, to da generalizujete i da bude za sve najveće televizijske kuće, jer u suštini, kada je u pitanju uređivačka politika, kada je u pitanju način kako te televizijske kuće rade i funkcionišu, suštinska razlika je samo u broju i sadržaju reklama, pa imate recimo različitost u reklama gde BK televizija više reklamira "nisu novine a kupuje se na kiosku", bez obzira što je zakonom zabranjeno reklamiranje cigareta.
Sa druge strane, imate, poređenja radi i upoređivanja radi, na Radio-televizije Srbije više zastupljene reklame od vladinih i provladinih firmi i poslovnih partnera, tako da smo u poslednje vreme bombardovani reklamom koja najavljuje na velika vrata ulazak hrvatskog kapitala. Kapital nema nacionalnu niti bilo kakvu obojenost, ali ovo je veoma značajno da se preko nacionalne televizije nameće kao kvalitet i jedina moguća alternativa za ishranu ili za rashlađivanje nacije, "frikomov" sladoled, a onda to preuzimaju i drugi kanali ove nacionalne televizije. To je suštinska razlika.
Što se tiče uređivačke politike, poznat je stav SRS. Mi se nikada nismo mešali u uređivačku politiku bilo koje radio ili televizijske kuće. To će, na kraju krajeva, uvek građani da procene. To je uvek bio uspeh ili kamen spoticanja političkih partija.
Ova koaliciona vlast očito ima nameru da primeni jedan već oproban recept, a to je da ujutru kada građani Srbije, ono malo što ih radi, da ujutru prilikom brijanja ima čast da čuje šta je koji lider koje političke partije iz koalicione vlasti izjavio i uveče da nas isprate resorni ministri na spavanje, tako što organizujete te emisije humorističko-zabavnog karaktera, gde nam ministri iz svojih resora predstavljaju Srbiju u kojoj mi ne živimo, a koju nam oni prezentuju preko malog ekrana.
To što vi probate i što imate nameru brzo ćete proveriti koliko je to dobro, koliko je to efikasno i koliko ćete biti uspešni kada se raspišu izbori. Ali, nešto što u svakom slučaju ukazuje na pravu prirodu i karakter ove vlasti je i ovaj predlog da se produži rok za privatizaciju lokalnih radio i TV stanica. Zašto? Zato što uvek donositi ta kratkoročna, nepromišljena rešenja, koja su jako skupa.
Prvo, vi ste u zakonu predvideli rok da se ukidaju lokalni mediji. Dali ste obavezu da to bude 2006. godina, kada se mora pristupiti privatizaciji tih javnih preduzeća odnosno lokalnih medija, a sada produžavate rok. Zašto? Očito da je procena zasnovana ne na ekonomskoj i racionalnoj činjenici, nego na vašem političkom interesu.
Računate da će brzo izbori, pa bar te lokalne medije da iskoristite u sklopu svoje propagandne mašinerije, kako biste se u to još malo opština gde ste ostali na vlasti, mogli da predstavite u nešto boljem izdanju.
U zabludi ste, gospodo, ne samo da ankete istraživanja javnog mnjenja pokazuju to da vam rejting opada, nego izađite na ulicu i vidite šta obični građani koji su na ulicama razmišljaju o vašim političkim partijama, a pogotovo o vašim političkim liderima, koji Srbiju u poslednje vreme zasipaju unutarstranačkim sukobima i razmiricama.
Ono što u svakom slučaju ne smemo da gubimo iz vida, to je da direktno nanosite štetu Republici Srbiji, odnosno budžetskom sredstvima koja bi se eventualno prihodovala ako bi se izvršila privatizacija, odnosno prodaja tih lokalnih medija.
Mene zbunjuju ovde stavovi pojedinih kolega koji sebi i dalje uzimaju za ekskluzivno pravo da su oni jedini zastupnici i predstavnici jednog dela teritorije koja je u sklopu Srbije, a to je AP Vojvodina.
Kada ćete tu floskulu, tu političku podvalu da izbacite sebi iz glave, gospodo? Ko je vama dao za pravo da vi uvek sa ove govornice kao dežurni argument i adut izvlačite ili to vaše kvazistečeno pravo da ste vi jedini dušebrižnici za sve nas koji živimo u Vojvodini, a sa druge strane, ako nemate taj argument, da se uvek pozivate na jedno ime i prezime i stvarno ste mi više dosadili.
Kada nemate šta pametno da kažete, kada ostanete bez ideje, vi odmah trčite, vi koji biste u većini slučajeva trebalo da se stidite onoga što se desilo i što je vezano za tog čoveka, uvek vučete kao argument njegovo ime i prezime. Ali, ostavimo to po strani, to će vaša unutarpolitička frakcija da reši i sukobi unutar vaše političke partije, ali ono što je dobro, to je da ni Ministarstvo nije prihvatilo pravo, kako su neki predlagali, da predstavnik AP ima pravo veta.
Zar nije najbolji primer vama iz te, kako kažete, demokratske opcije, Radio-televizija Novi Sad? To vam je privatni, politički, stranački bilten. Ako gledate Radio-televiziju Novi Sad, pogledajte kakva je njihova programska šema, kakva im je uređivačka politika - da li je Čanak negde otputovao, da li se vratio, da li je pio kafu sa onim polupismenim predsednikom Skupštine ili da ne kažem kakvim predsednikom Izvršnog veća.
Je li to interesuje građane Vojvodine? Da li je to vaša slika? Da li je to prikaz onoga kako vi zamišljate medijsku slobodu i uređivačku politiku? Uostalom, da pojedinci imaju obraza, kako narod kaže, da koza zna šta je sramota imala bi duži rep, ne bi ni jednog trenutka govorili o demokratiji, tekovinama demokratije, zato što su kao glavni urednici pojedinih lokalnih radio-stanica trudili se da dokažu na primeru i dokažu kako to nedemokratski može da funkcioniše jedna radio-stanica.
A, što se tiče patriotizma, nemojte vi gospodo koji ste bili urednici lokalnih radio stanica da pričate o patriotizmu. Vi možete da pričate o tome koliko su vam puna usta bila hvale za Franju Tuđmana, njegovu mudru i lukavu politiku, i vi možete da pričate o tome kako ste podstrekivali međunacionalnu mržnju i netrpeljivost u delu Srbije koji se zove Vojvodina. O tome možete da pričate i vi ste pravi primer svega onoga što je bilo negativno.
Uostalom, na tom ispitu ste i pali. Vaša uređivačka politika, koju ste prezentovali na RTS-u, doprinela je da narod izađe na izbore i da vas "skine" sa vlasti i bolje vam je da se pokrijete ili da raščistite unutar te stranačke frakcije, a vi koji zvonite meni iza leđa niste ništa bolji kada je u pitanju rad vaše partije.

Uvažene kolege, mi ovde raspravljamo o veoma važnom zakonu, a svedoci smo da ni ministar, a ni niko od njegovih saradnika ne sedi ovde i nije nas udostojio bar da sedi u ovom prvom redu. Juče nas je udostojio jednog tihog, nemuštog govora koji niko nije mogao da razume, pa sam pokušao da naknadno sa snimka utvrdim šta je to ministar hteo da kaže. Verujte mi na reč, nisam uspeo ni sa snimka da razumem šta je to ministar hteo da kaže. Možda bi bolje bilo da su oni koji su mu pisali eventualno i davali sugestije šta će da kaže došli za ovu govornicu da iznesu svoj koncept restrukturiranja NIS-a. Oni su pojedinačno bili ovde, samo su sedeli ispred anketnog odbora.
Čitav ovaj koncept se odnosi na jednu nacionalnu kompaniju, kompaniju koja je i te kako od velikog značaja za ovu državu. NIS je nešto što, slobodno se može reći, većim delom svog poslovanja izdržava budžet ove Srbije. Sada smo svedoci u ovako kratkom vremenu jednog apsurda – da nam ministar finansija obrazlaže suficit, višak prihoda u budžetu, a da nam ministar iz drugog resora, zadužen za energetiku, kaže da je ovo neophodno da se uradi, i brzo, iz prostog razloga što se dovodi u pitanje finansiranje budžeta i budžetskih korisnika.
Naravno, u ovom obrazloženju koje je naveo još samo fale neki argumenti na osnovu kojih bi čovek kompletirao ukupno znanje onih koji su pripremali ovaj materijal.
Naime, kao razlog hitnosti navodi se nestabilno snabdevanje derivatima nafte i da neodgovarajući način organizovanja obavljanja delatnosti u oblasti naftne privrede već ima za posledicu poremećaj u snabdevanju tržišta pojedinim derivatima nafte, čime se ugrožava nesmetano obavljanje poljoprivrednih radova. Zakon o reorganizaciji NIS-a ima svoje uporište za hitan postupak zato što su onemogućeni poljoprivredni radovi. Čovek prosto ne može da poveruje.
Ono što je ministar ovde uspeo, a mnogi smo razumeli, da kaže, to je da po njegovoj viziji ta kompanija koja se zove ili koja se već zvala... Jer, vidim raspoloženje po većini, bez obzira što neki kritikuju, prihvatiće i glasaće za ove dve tačke. Ta vizija bi trebalo da sadrži dva javna preduzeća i jedno akcionarsko društvo; dva javna preduzeća čija će delatnost da bude transport nafte – jedno javno preduzeće, a drugo će raditi transport gasa.
A treće – akcionarsko društvo će se baviti proizvodnjom nafte, prodajom nafte, distribucijom nafte; akcionarsko društvo biće formirano na bazi akcija. Najveći broj akcija u početku po pravilu uvek ima država, ali isto tako akcionare čine i oni koji su već uveliko u poslovnoj politici NIS-a, a to ne treba kriti pred srpskom javnošću. Treba reći otvoreno, to su Hamović, Lazarević i njima slični.
Ovaj zakon je pripreman odranije. Nije ovo mudrost ove vlade, niti njeno delo. Ovaj zakon je pripreman još kada je onaj bakalin iz Amerike doveden, koji se zove Novaković, da bude na čelu NIS-a, da pripremi Naftnu industriju Srbije, da je uništi, da obezvredi sve kako bi sada ministar sa svojim saradnicima imao tu privilegiju, imao tu ekskluzivu da on Hamovićima i Lazarevićima priredi to zadovoljstvo i da za male pare budu vlasnici većinskog dela akcija.
To nigde ne postoji, ovakva logika da jedna država preko svoje vlade uništava nešto što u bukvalnom smislu predstavlja nacionalni interes, to se nigde ni u zemljama tranzicije nije desilo. Vi ste se, ljudi, sada kandidovali za Nobelovu nagradu. Vi i Sonja Biserko i ostali možete slobodno da dobijete Nobelovu nagradu. Uništavate nešto na čemu funkcioniše ova država većim delom. Energetika, NIS i Elektroprivreda su jedino što je ostalo ovoj državi.
Kako ćete to uraditi? Veoma jednostavno. Već su poznate afere oko sirijske nafte, već su poznate mnoge afere koje se svode na jedno te isto: kupovina jeftine nafte, nekvalitetne i prodaja za veću cenu na domaćem tržištu. Na bazi razlike te cene ostao je određeni dug prema pojedincima i njihovim firmama. Na bazi tog duga oni će sutra postati većinski vlasnici akcija u ovom akcionarskom društvu.
Kako će se ova javna preduzeća privatizovati? Upravo preko tog akcionarskog društva. To je jedna celina koja će tehnološki i tehnički biti dalje povezana.
Nastaviće se kontinuitet dugovanja prema tim licima i njihovim firmama, odnosno vlasnicima, u tom slučaju, akcionarskog društva i oni će polako postepeno preuzimati kompletno imovinu Naftne industrije Srbije, i to, da se razumemo, onu imovinu koja je konkurentna, koju mogu da prodaju. Nemojte da živite u zabludi da je njima stalo da nam rade rafinerije. Varate se, gospodo.
Samo jedan primer da vam navedem. Rafinerija "Nirbogdan" u Mađarskoj je bila jedini proizvođač specijalnog punila za telefonske kablove. Kada je došla privatizacija, kada je došao strani kapital, ušao u Mađarsku, kada je nastupila tranzicija, oni su ostali i bez rafinerije i bez proizvodnje. To je proizvodnja koja je u Mađarskoj državi donosila milione i milione dolara deviznog priliva.
Nije interes stranih kompanija, a pogotovo nije interes ni Hamovića ni Lazarevića da rade rafinerije. Njima je interes da uvozeći naftu i naftne derivate stvore monopol na ovom tržištu. Oni će ga stvoriti. To što vi pričate o zdravoj konkurenciji, o tržišnim uslovima – izgubićete mehanizam pomoću koga ćete moći da ih kontrolišete. Nećete, gospodo, jer će postati većinski vlasnici prodajne mreže. Sve benzinske pumpe biće njihovo vlasništvo.
Mislite da će na tim benzinskim pumpama da se prodaje domaća nafta? Varate se, grdno se varate, živite u zabludi. Oni su već pokazali kako je isplativije uvoziti nekvalitetnu sirijsku naftu sa većim sadržajem sumpora, nego uzimati domaću. Onda, gospodo, mi srpski radikali postavljamo pitanje kako ćete rešiti problem "Petrohemije" iz Pančeva, kako ćete rešiti problem Elemira, kako ćete rešiti problem svih onih hemijskih industrija i procesnih industrija koje kao osnovnu sirovinu koriste naftu i naftne derivate.
Nemojte da se zavaravate da ćete viškom zaposlenih od 500 do 1000 u okviru Naftne industrije Srbije rešiti socijalne probleme. Tu vam je i "Petrohemija" Pančevo, tu vam je kompletan jedan grad, region koji propada. Zašto propada? Zato što je ministru i njegovim istomišljenicima nacionalni interes izjednačen sa partijskim i ličnim interesom, i to je suština. Za vas je nacionalni interes, državni interes samo ono što je u vašem ličnom interesu, samo ono što je u okvirima partijskog interesa, to može da bude dobro državi Srbiji.
Ne može, to vodi Srbiju u propast, morate da se otrgnete iz kandži tih moćnika, tih prevaranata, trgovaca koji su na muci Srbije i srpskog naroda za vreme sankcija, blokada, nestašica zarađivali enormne svote novca, milione i milione dolara, zahvaljujući, kako oni kažu i kako osuđuju bivši režim... Za vreme tog bivšeg režima oni su samo zahvaljujući tom režimu stekli ogromno bogatstvo.
Tada zahvaljujući sankcijama, zahvaljujući blokadi i nemogućnosti uvoza nafte, a sada imaju širom otvorena vrata da to što su zaradili na crno, što je siva ekonomija stave u legalne, legitimne tokove, da oni sutra budu vlasnici, da oni sutra drže i ucenjuju Srbiju i da ucenjuju vladu, bez obzira kakvog sastava i koje političke stranke činile tu vladu.
Gospodo, mislim da bi bilo sasvim normalno i prirodno, a vidim, ako su dosledni svojim rečima predstavnici SPS-a, da se ovaj predlog zakona odloži za neki naredni period. Nije to toliko hitno da bi trebalo 1. oktobra. Ako imate neka dugovanja prema sponzorima, ktitorima, poveriocima, Lazarevićima, Hamovićima, nema nikakvih problema, neće ni oni izgubiti ako sačekaju neki bolji period, ako sačekaju neki trenutak kada će se napraviti koncept restrukturiranja NIS-a, kada ćemo znati jasno šta je to što treba izneti na tržište, a šta je ono što je minimum nad čim mora imati država apsolutnu kontrolu.
Ako uradite ovako, gospodo, brzo i nepotpuno, videćete, onda ćete biti gori nego Vuk Drašković. Vuk Drašković je najveći izdajnik, ali vi ćete nas staviti u tehnološko ropstvo. Zavisićemo od Vuka Hamovića i od Lazarevića, a vi ćete, gospodo sa funkcija ministara, savetnika, potpredsednika, imati za početak vile, imaćete bazen i, kako to život nosi, ostaćete i bez vile i bez bazena, a sa pameću niste ni ušli.

Nisam izašao zbog ovog čoveka, davno sam obećao sa ove govornice da nikada neću komentarisati njegove govore; nije bitan razlog, ali je suština da se obmanjuje javnost.
Dame i gospodo, od ukupne proizvodnje i prometa NIS-a 25% maksimalno učestvuje domaća nafta. Nemojte da pričamo te lokalističke priče – mi prvi koji smo imali bušotinu, mi sa područja ovog ili onog regiona. Nisu to naše ni vaše zasluge, to je splet slučajnih okolnosti. Kamo lepe sreće da je pojedine majka rodila u štali, bar bi nešto naučili u životu.
Što se tiče postojanja jedne kompanije, to je jedna floskula koja se protura javnosti Srbije, kako mi reorganizacijom NIS-a faktički stvaramo jednu moćnu, veliku, jaku kompaniju, gde ćemo konkurisati evropskim kompanijama. To je samo jedan okvir. To je samo jedan plašt kako da se sprovede ideja ovih o kojima sam malopre govorio, koji su bili predmet rasprave i razgovora na Anketnom odboru.
Gde tu logika stvari postoji? Rafinerije, tehnološki i tehnički zaostale. Bušotine, da ne govorimo koliko su mašine i mehanizacija na bušotinama tehnološki i tehničke zaostale. Ko će u to da uloži? Šta mislite, da će konkurencija da uloži u tu kompaniju da bi joj ona bila konkurentna? Neće, nema logike.
Imate partijski zadatak, imate vi cilj, kako ko od vas, ali ono što vam treba – treba vam malo logike, da sednete, pročitate, pitate te ljude.
Ako vi pogledate procene koje su radile neke kvaziagencije iz Italije, nekih belosvetskih prevaranata, videćete da vam te bušotine, o kojima s ponosom pričate, na koje ste toliko ponosni, nisu ušle u ukupnu vrednost procena NIS-a. Gde ste tada bili? Što tada nije taj lokalistički nagon, ili ne znam kako medicinski to da definišem, proradio i rekao – ljudi, ovi nam nisu uračunali realnu vrednost; oni nas na startu kradu pogrešnom procenom.
Ko je radio pogrešnu procenu? Ne ti belosvetski hohštapleri, nego vaši direktori. To nam je donela petooktobarska revolucija. To su te demokratske struje koje su u Americi prodavale u budicama za voće i povrće, a posle toga bili ministri za energetiku u Srbiji, proglašeni za eksperte. To nam je tekovina, za koju zahvaljujemo Milanu Paniću. Vi ste, gospodo, ti koji odlučujete.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ostavite se tih priča šta ste zatekli. Sada je trenutak da se realno, racionalno postupajući i donoseći zakonska akta donese korist ovoj Srbiji. Ali, očito da je najveća korist da vi, umesto ovakvih predloga zakona od dve tačke, donesete odluku o raspisivanju izbora. To će biti spas i za Srbiju i za NIS.

Stvarno ne mogu da verujem, ministre, da niste uspeli za 24 časa da se pripremite da obrazložite mirno, staloženo i koncizno vaš predlog i da se on zasniva na nekim realnim osnovama. Ta priča koju ste sada ispričali je dodatni argument nama srpskim radikalima u tvrdnji da vi nemate bukvalno predstavu kako će ta organizacija da izgleda na nivou NIS-a.
Kako možete da donesete prvo odluku o ukidanju, o gašenju jednog javnog preduzeća, a sada nam obrazlažete kakva je vaša vizija kako će te pojedine organizacione jedinice da funkcionišu? Kako će da funkcionišu, evo, to vi znate. Neće funkcionisati ni po ekonomskom, ni po tržišnom, ni po bilo kom realnom osnovu, nego po teritorijalnom. To se već zna u NIS-u. Evo kako se zna.
Ministre, ako ste čestit i moralan čovek, izađite za govornicu i potvrdite ili negirajte ovo što ću izneti. Već se u NIS-u zna, po sektorima, po resorima, ko je čiji direktor. Direktor gasa u okviru NIS-a je Hamovićev čovek. Zašto? Zato što se interesna sfera tog pojedinca prenosi na transport gasa. Zašto? Zato što će njegov partner, ali poslovni, ne koalicioni, ne znam ko mu je koalicioni, da ima monopol nad transportom nafte.
Vi nama sad ovde pričate kao maloj deci – to je integracija u evropske tokove, energetski standardi nalažu. Kome vi to pričate, ministre? To što se dešava na teritoriji Srbije, to je nešto na šta mi možemo, ali nemamo nikakvog presudnog i značajnog uticaja.
Ako razmišljate dugoročno kao čovek od struke, onda vam nauka, škola koju ste završili nalaže razmišljanje u pravcu kako mi da se povežemo što pre sa Rusijom i njenim sistemom. Od nje energetski zavisimo; i ne samo mi, ministre, pa to znaju i vrapci na grani, od Rusije energetski zavisi ta Evropa koju vi hvalite na taj način, koju personifikujete kao nešto što je iznad neke sile, neke moći koju još ljudski rod ne poznaje. Nemojte, ministre. Postoje standardi, NIS u sadašnjem stanju i u sadašnjoj situaciji potpuno odgovara tim standardima.
Treba reorganizaciju izvršiti na taj način što se ona prvo uradi, pa se izađe onda sa ovakvom odlukom, ministre. Najmanji je problem kada vi nama predočite kompletan plan, kompletan sistem, i kaže se – nosilac transporta gasa, aktivnosti oko transporta gasa biće Javno preduzeće "Naftagas", oko transporta nafte biće "Jugopetrol", sada pojednostavljujem, ali otprilike to je tako. Stvaraju se dva carstva koja će biti pod dominacijom onog glavnog, a to je AD, ministre.
Nismo ni mali ni naivni da bismo poverovali u takvu priču, nema to veze sa privatizacijom, nije to priprema, a šta vam je AD, šta vam je to treće društvo u okviru NIS-a, nego upravo ono što mi upozoravamo, srpski radikali, a to je priprema za legalizaciju čitavog onog kriminala vezanog za NIS. Ne govorim vama lično, smatram da ste vi lično čestit i častan čovek i da niste promenili svoje stavove i razmišljanja u odnosu na onaj period kada ste bili opozicionar.

Ali i dalje razmišljate kao svaki čovek koji razmišlja da poboljša (zahvaljujem se i završavam, samo sekund), pa iz tog razloga, ministre, mi apelujemo, nije problem, zašto da se donosi po hitnom postupku, zašto kada je sezona godišnjih odmora, kada i sami kažete – taj posao nas očekuje u oktobru mesecu. Zakazaće vanredno zasedanje u septembru, ali bi da čuju ljudi i da se uključe u rad, i to je jako bitno ne samo za nas poslanike, nego za Srbiju.

Dame i gospodo, suština amandmana koji podnosi SRS, odnosno poslanici SRS, da se što racionalnije utroše ova sredstva koja su ostvarena nekim nazovisuficitom.
U članu 6. vrši se raspored viška sredstava na nešto što očito Vlada, imajući u vidu da ne može dugoročnije da rešava probleme sa kojima se suočava, Srbija pokušava da gasi trenutne požare koji izbijaju, tako da recimo u tom pokušaju Vlade da dodatnim sredstvima smiri ili smanji probleme u RTS-u, faktički Vlada na ovaj način potvrđuje, kao i ona prethodna, da je nesposobna da reši problem kada je u pitanju ova nacionalna kuća.
Kada bi bili dovoljno naivni onda bi mogli da poverujemo da je to kontinuitet nesposobnosti. Međutim, naivnosti u politici nema, pogotovo u vlasti. Očito da i ova vlada ima tendenciju, kao i prethodna, da finansijski drži u zavisnosti informativnu kuću koja se zove Radio-televizija Srbije. Kada neko finansijski zavisi od nekoga, onda mora da prihvata i njegove uslove.
Očito da smo svedoci jedne nove faze medijske kampanje koju sprovodi ova vlada, uz uslovljavanje finansijskim sredstvima. Najava je da će finansijski problemi, kada je u pitanju pretplata i pretplatnički odnos, biti uskoro rešeni, tako što se procenjuje da će pretplata po televizoru, po komadu, biti približno 300 dinara. Međutim, od onoga što se donese kao odluka, do realizacije, uvek znamo da je veliki raskorak. Kada je u pitanju realizacija tog projekta, moramo biti svesni da procenat naplate i nekih drugih usluga nije na zavidnom nivou.
Ovaj deo koji iz suficita sada Vlada opredeljuje za RTS je pokazatelj kako će se ubuduće voditi politika u oblasti informisanja. Vodiće se onako kako ministar finansija to bude hteo.
Ako ministra finansija direktor RTS prikaže kao supermena, kao čudotvorca, odavno je prepoznatljiv kao ekspert, onda će RTS imati od toga koristi. Ako ne uspe da ga prikaže tako, a i sam svojim delima dokazuje da ne može ni približno da bude takvoj nekoj viziji, onda će RTS imati smanjena sredstva.
Isto kao što je u prethodnom obraćanju kolega Kragović govorio o racionalnom trošenju sredstava kada su u pitanju dodatna sredstva za funkconisanje Vojske SCG, mi srpski radikali imamo u vidu da će tu biti potrebna i dodatna sredstva zbog troškova koji se pojavljuju, jer posle ove potpisane kapitulacije, Vojska SCG dobila je novu ulogu. Ta ualoga će se ogledati u tome da obezbedi sigurnost i bezbednost konvojima NATO pakta prilikom okupacije teritorije Srbije. Jasno u ugovoru stoji, od onih 17 tačaka, jedna tačka ugovora kaže da bezbednost konvoja prilikom kretanja kroz teritoriju Srbije i Crne Gore, Momire Markoviću ovo bi mogli i vi da čujete, mora da uradi Vojska SCG, kao i policija.
Pogledajte apsurd. Ministar je ovde pričao kakve sve probleme imamo oko finansiranja Vojske SCG i samo se jednom rečenicom osvrnuo na jedan ogroman deo sredstava koji je van kontrole Republičke vlade, a samim tim i republičkog parlamenta, a odnosi se na prodaju imovine Vojske SCG. Prosto čovek ne može da poveruje.
Ogromna sredstva, milionski iznosi su se u proteklom periodu sakupljala na računu jedne komericijalne banke, koju je kontrolisao i sa tim novcem upravljao tzv. Fond za reformu Vojske SCG, koji je protivno i suprotno Ustavnoj povelji formiran i funkcionisan, a samim tim i protivzakonito upravljao i raspolagao novčanim sredstvima, ostvarenim od prodaje dela imovine Vojske SCG.
Mi ovde razmišljamo kako da u narednom periodu poboljšamo finansijske uslove za funkcionisanje ne samo vojske, nego i policije, pogotovo na prostoru juga Srbije i u zaštitnoj zoni, a sa druge strane imamo nešto što je enklatantan primer bezakona i protivustavnog delovanja organa koji se zove Fond za reforme. Na čelu tog fonda su po ključu određeni ljudi, na osnovu volje, mišljenja ili opredeljenja tzv. Ministarskog saveta.
I umesto ministar da kaže - da, mi od postojećeg suficita koji smo ostvarili na jedan volšeban način, od dodatnog poreza, dodatnog nameta, mi izdvajamo određena sredstva za poboljšanje uslova rada i funkcionisanje Vojske SCG, ali tražimo, insistiramo da se sredstva koja se nalaze na računima komercijalnih banaka, kojima raspolaže Fond za reformu vojske, stave pod potpunu kontrolu Republičke vlade, može i Ministarstva finansija. Zašto? Zato što je to logika stvari.
Logika stvari govori da iz budžetskih sredstava koja koristi Vojska SCG, 90% troškova finansira Republika Srbija, a da u tom istom fondu 99% kontroliše druga članica državne zajednice. Kako? Pa, preko svojih emisara, preko svojih ljudi. Pri tom, ne smemo da zaboravimo i odgovornost onih koji su postavljeni i predloženi od strane Ministarstva za finansije, jer ne ublažava njihovu odgovornost činjenica
što oni nama saopštavaju da se ta sredstva nalaze, i to saopštavaju nakon perioda od godinu dana.
Logika stvari nameće razmišljanje zašto suficitom gasiti trenutne požare, zašto ovim suficitom i određenim sredstvima ne rešavati dugoročno određene probleme sa kojima se suočava ova država. Očito da u čitavoj ovoj preraspodeli sredstava ima i o naj element marketinga. Očito da Vlada marketinški želi da prikaže raspoređivanje ovih sredstava, kako bi sebi pripremila teren za naredne izbore.
Gospodo, nemojte da gubite iz vida - svaka vlada, pa i ova, u proteklom periodu pravila je istu ili sličnu grešku, tako što je pred izbore, dodvoravajući se penzionerima, socijalno ugroženoj kategoriji, izdvajala ogromna sredstva. Niti su imali koristi penzioneri, ni socijalno ugrožena kategorija stanovništva, a stranke koje su učestvovale u takvim vladama redovno su i po pravilima doživljavale poraze na izborima.
Gospodo, ne možete sa ovakvim marketinškim postupcima, sa ovakvom medijskom kampanjom da postignete efekat koji je i te kako potreban Srbiji. Srbiji je potrebno da u ovom trenutku ima stabilnu odbranu, to znači da su stabilni izvori finansiranja i omogućena stabilna sredstva za funkcionisanje Vojske SCG.
Srbiji je potrebna objektivna medijska kuća koja se zove RTS, a ne da bude privatna prćija, pa da po stranačkom ključu, dok vi određujete ko će biti direktor a ko će biti glavni urednik, virtuelno se prikazuje na toj televiziji Srbija koja živi u bogatstvu, Srbija po kojoj teče med i mleko, a Srbija sve više i više tone u bedu i propast. Srbiji preti realna opasnost, zbog nedostatka sredstava, da bude ugrožena njena bezbednost.
(Predsedavajući: Vreme.)
A da vam na kraju kažem ono što ste većinom vi - koalicioni partneri zainteresovani, ako ne obezbedite dovoljna sredstva za funkcionisanje Vojske SCG, onda će vaši saveznici - NATO okupatori biti ugroženi. Bar o tome vodite računa, pa da vas to opredeli da izdvojite veća sredstva za Vojsku SCG, a samim tim i za MUP.

Javljam se na osnovu člana 100. Poslovnika, pošto kolegi Krasiću niste dali pravo, kojim raspolaže svaki poslanik kada reklamira povredu Poslovnika, da odmah dobije reč. Javljam se ne samo povodom izlaganja koleginice koja je iznela ovde jednu neistinu.
Prvo, političke stranke ne učestvuju u izboru saveta mesnih zajednica, nego pojedinci. Pojedinci sa imenom i prezimenom, i to je zakon, jedino ako niste u međuvremenu promenili zakon, a niste nas obavestili. Ako je tako, onda obavestite nas na vreme da i mi učestvujemo, ali nije to merilo rejtinga stranke, nego je to merilo ugleda pojedinaca koji su na tim listama.
Drugo, glavni razlog mog javljanja je ono što je ministar Dinkić malopre pokušao. Nemam ništa protiv da ministar kao predstavnik predlagača ili predlagač izađe za ovu govornicu i polemiše sa poslanicima pojedinačno, ali jednom je vreme da se okane držanja lekcija, pogotovo SRS. Ono što SRS želi da ukaže, a to je na činjenicu da se pojavljuje jedan fenomen u ekonomiji kao oblasti, a to je da jedna država koja u deficitu kada je u pitanju odnos izvoza i uvoza, jedna država u kojoj stagnira privreda, jedna država u kojoj su sve veći i veći poreski nameti, i zbog toga ne funkcioniše ni tzv. mala privreda, raspolaže budžetskim suficitom.
To je bukvalno nešto što bi moglo sa ovom Sonjom Biserko da bude kandidovano za Nobelovu nagradu. Samo kažem kandidovano, ne kažem da će biti dobitnik Nobelove nagrade, ali u svakom slučaju zaslužuje. Ne govorimo mi ministru, mi srpski radikali, da ide levo ili desno, mi bismo njega najradije poslali u pravcu da se ova Srbija preporodi, da poreski obveznici finansijski mogu da izdrže ovaj namet i da dođe konačno do preporoda i privrednog i ekonomskog u ovoj Srbiji.
A ne da nam drži lekciju kakva je to istorijska činjenica koja ukazuje kako su se radikali nekad orijentisali, a kako sada. I nekad i sad radikali su bili isto orijentisani, orijentisani u pravcu da preporode, unaprede Srbiju. Ono što mi savetujemo na kraju ministru, to je da se drži instrumenta, da nastavi dalje da svira, eventualno dobronameran savet je da pređe na duvačke instrumente, očito da mu žičani ne idu od ruke.

Kolega Albijanić je uzeo sebi za pravo da objašnjava dodatno, daje objašnjenje kakav je to uspeh pojedinaca na izborima za savet mesnih zajednica, ali mi nije jasno zašto tek sada saopštavate građanima u pojedinim mesnim zajednicama, koji žive na teritoriji opštine Leskovac, da su to bili vaši kandidati. Kada ste tako popularni, tamo imate dobar rejting, trebali ste im odmah reći pa da vidite kako bi onda glasali ljudi za vaše kandidate.
Drugo, i dalje sam u uverenju da većini od vas ovde koji sedite u klupama ni ukućani ne znaju, ni šira familija ne zna da ste članovi G17. Teško podnose i ovakvu sramotu, i još da im i to kažete, videli biste kakva bi reakcija bila unutar porodice.

Prvo, gospodine Markoviću, pokazali ste jasno rukom u pravcu u kome sam sedeo, navodeći jedan detalj o pivu. Niko na Odboru nije razgovarao ni govorio o pivu, nego ste vi u nizu primera naveli, kao što ste i ovde naveli niz primera. Između ostalog, toj autentičnoj priči sa Odbora, dodali ste i priču o samoposluzi.
Prosto se nameće razmišljanje da je vama nostalgija ili za pivom ili da budete šef samoposluge. Nismo mi ovde zaposleni kod poslovođe samoposluge, pa da vi kažete – poslovođa nije došao, ne možete da uđete.
Veoma su zanimljivi životni primeri koje ste navodili, ali uvek je to bilo potkrepljivano, kao i ovaj vaš govor, sa idejom ili intencijom da što pre uđemo u Evropu ili da povećamo efikasnost ovog parlamenta. Između ostalog, mi srpski radikali smo vam predložili da uvedete novu jedinicu za meru, da to ne bude broj zakonskih akata, nego "kilogram" materijala po glavi poslanika.
To bi najverovatnije doprinelo da Vi jednom prekinete da pričate u prvom licu jednine. Izgleda da Vam je to stranački manir. Tako je od tog prvog lica jednine, što na latinskom znači "ego", nastao egoizam. Nemojte taj egoizam da širite na takav način što uvek kažete: "Ja sam istakao podatak, ali svi ste zaslužni".
Naravno, ništa me ne čudi, ni ovaj Vaš govor, ne razlikuje se od onoga na Administrativnom odboru. Odavno ovako demagoški govor nisam čuo. Ovakvu demagogiju još niko nije sa ove govornice prezentovao kao Vi. Počeli ste da nas poredite sa samoposlugom, sa radnicima u fabrikama. Onda ste počeli neku priču – ako mi ne dođemo u šest sati ujutru, onda će biti velike posledice, prvenstveno za vas kao direktora ili šefa samoposluge, kako god hoćete! Koga u ovoj Srbiji više interesuje ta priča?
Vi donosite najrestriktivniji poslovnik u istoriji ovog parlamenta. I ono što je bilo pravo poslanika, to sada uskraćujete, uz jedno jasno objašnjenje: "mi hoćemo ravnopravnost svih poslanika i njihovo učestvovanje u javnom radu, kada je u pitanju rasprava i u načelu i u pojedinostima". Šta ste malopre sami potvrdili: da ovom izmenom i dopunom uskraćujete i ona stečena prava poslanika da ima pravo da se obrati javnosti i u načelnoj i u raspravi o pojedinostima!
Vi to nadoknađujete, kompenzujete javnost tako što će poslanik, zahvaljujući ponovo vašem egu, imati pravo 10 minuta na odboru. A gde će to biti prisutna javnost, hoće li direktno sednice odbora da se prenose, da javnost bude upoznata, ili će poslanik imati obavezu, prećutno pravilo da se prvo obrati vašem egu, pa onda, ako vi budete toliko bolećivi ili toliko humani, da dozvolite da se obrati i javnosti? Ne možete to da pravdate ničim drugim, osim da vam je cilj da ispunite normu.
Ta poređenja ili upoređivanja sa francuskim parlamentom, to je Dragan Maršićanin prezentovao ovde. Francuski parlament je uveo pravilo da se na nivou poslaničke grupe raspolaže vremenom, a to što je oštećen pojedinac – poslanik, to nema veze!
Do čega smo došli, kakvi su rezultati, kakve posledice – taj parlament nije trajao ni dve godine?! Da je Maršićanin ostao ne bi ni godinu dana! A vi uvodite još restriktivnije mere gde oduzimate i stečeno pravo poslanicima! Mi se nadamo do jeseni, da berbu nećete dočekati!

Reklamiram povredu Poslovnika, član 100. Naime, predlagač u liku predsednika Skupštine izlazi više puta i uvek kada govori o svom predlogu. Zašto? Zato što i on sam ističe kako je on taj predlog napravio, vrši neka neumesna poređenja.
Priča nam priču o siromaštvu, o malim primanjima radnika, o situaciji u Srbiji. U najmanju ruku bi bilo korektno da sa ove govornice bar jednom, pošto je u više navrata izlazio, kaže kakva je njegova uloga u tome što je takva situacija u Srbiji. On je upravo jedna od ključnih ličnosti, vodećih ličnosti ove vladajuće koalicije.
Kakva su to više poređenja i pozivanja na opštu situaciju kada je u pitanju privreda i kada je u pitanju položaj građana Srbije. Tu rešenja nema promenom Poslovnika. Neće njihov standard porasti ako se ovaj poslovnik menja, neće se njihova situacija poboljšati bilo kakve promene ovog poslovnika ako donesemo, a pogotovo ovako restriktivne, gde ne može ili je gotovo nemoguće da se većinska Srbija čuje sa ove govornice.
To što se, uz čitav niz primera, navodi i primer efikasnosti, evo, najbolja iskustva ima prethodna vlast. I njihova je namera bila da se poveća efikasnost.
Onda smo došli u apsurdnu situaciju da se tada najavljivalo kako može ova skupština da bude virtuelni parlament, parlament gde nećete morati čak ni da prisustvujete, nećete morati da bude na teritoriji Srbije, moći ćete daljinski da glasate, internetom.
Evo, šta je ovo nego upravo otelotvorenje onog predloga ili najave odranije, moći ćete karticom da glasate, pa ćete moći karticu da date i članu uže ili šire porodice pa da glasa. Ne mora da bude 84 poslanika. To što predsednik, odnosno predlagač ovde uvek napominje da će on usvojiti amandmane, pa valjda osim toga treba i da se izjasni većina u ovoj skupštini.
Osnovni predlog glasi da u ovoj skupštini ne mora više da bude prisutan nijedan poslanik. Osnovni predlog jasno govori da na odborima, radnim telima ne mora da bude kvorum. Predlog ima cilj da se jednostavno još više obezvredi rad parlamenta.
Ovako obezvređena, ojađena Srbija, sa ovakvim parlamentom, jednostavno nema drugog izlaza, nego da ne samo prekida sa ovakvim izlišnim i jalovim raspravama, nego što pre u ovoj Srbiji da se raspisuju izbori, da jednom shvatite da je u ovoj Srbiji većinsko raspoloženje demokratsko raspoloženje.
Nećete nikakve restriktivne odredbe imati u Poslovniku, koje će vam sutra srpski radikali pisati, i što pre raspišete izbore pre ćete imati šanse da delujete, radite i da vidite kako to teče parlamentarni život u Srbiji koja u tome ima tradiciju. Niste vi ti koji ste doneli demokratiju, niste vi ti koji ste uveli parlamentarizam u ovu Srbiju. On postoji odranije. To je tradicija Srbije, samo što je vi uporno negirate, prekidate i hoćete da je podredite sebi i svojim stranačkim interesima.

Srpska radikalna stranka je u načelnoj raspravi navela svoje primedbe upravo na član 20, gde amandmanski želimo da popravimo odredbe ovog člana. U ovom članu se radi o pravu predsednika Vlade, koje proističe iz Ustava i Zakona o Vladi, da podnese ostavku, ali to pravo se ostvaruje podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini i to je nešto što je u skladu sa postojećom zakonskom regulativom.
Međutim, predlagač zakona u stavu 3. kaže da i pored podnesene ostavke predsednik Vlade ima pravo da obrazloži tu ostavku. Sigurno je predlagač zakona razmišljao o tome da ovakav način definisanja prava predsednika Vlade da dodatno obrazloži ili obrazloži uopšte svoju ostavku podrazumeva pismeni put. Međutim, ako ostane ovako do kraja nedefinisano, onda predviđa mogućnost da predsednik Vlade bude izuzetak koji će moći prilikom podnošenja svoje ostavke parlamentu obrazložiti svoju ostavku sa ove govornice. To je onda oblast ili deo materije koju reguliše Poslovnik o radu Skupštine, jer ne može niko da bude izuzet u svojim pravima, a pogotovo u mogućnosti da obrazlaže ostavku, ako narodni poslanici nemaju pravo rasprave o toj ostavci.
Ovde su se neke kolege pozivale na realnu političku situaciju, odnosno mogućnost da predsednik Vlade uz dodatno objašnjenje pojasni razlog svoje ostavke. Shodno toj političkoj realnosti u kojoj sada živimo, šta ako predsednik Vlade, na osnovu ovako neprecizirane i nedefinisane mogućnosti da obrazlaže svoju ostavku, izađe za ovu govornicu, obrazloži svoju ostavku (govorim o trenutnoj političkoj situaciji i trenutnom predsedniku Vlade) na taj način što će reći da ga teraju njegovi koalicioni partneri da preda Kosovo i Metohiju?
Kako ćemo mi poslanici Srpske radikalne stranke da to njegovo obrazloženje podržimo i da tražimo suprotno rešenje? Kako će većina moći, a ja mislim da je većina tako raspoložena da se predsednik ni u kom slučaju ne može naterati na takav čin. Može da ga natera po ovoj odredbi predsednik Republike; različita su razmišljanja, ali, da ne širimo priču. Ako njegovi koalicioni partneri, odnosno predstavnici Vlade, njegovi saradnici, imaju drugačiji stav o statusu i statusnom pitanju zajednice Srbije i Crne Gore i sutra predsednik Vlade zbog nemogućnosti usaglašavanja stavova o političkim pitanjima, koja su jako bitna za sve nas, izađe i podnese ostavku, šta ćemo mi? Da konstatujemo tu ostavku? Nema rasprave, predsednik Vlade će dodatno da obrazloži svoju primoranost na takav čin.
To je politička realnost. Ako je uzimate kao primer, onda je morate sagledati onakvu kakva jeste. Mi smo uskraćeni u takvoj situaciji da izađemo, kao poslanici, srpski radikali, čiji je stav po pitanju Kosova i Metohije prepoznatljiv i jasan, da kažemo da u takvim situacijama dajemo punu podršku za takve stavove i političke poteze predsedniku Vlade.
Drugo, vi pravite jedan izuzetak u čitavom predlogu zakona. Prvo, prosto je nemoguće ili skoro nemoguće smeniti Vladu, a drugo, samim tim ispada da je nemoguće smeniti predsednika Vlade, sem u slučajevima kada on podnosi ostavku.
Čak ni predsednik Skupštine ne može da ima takve privilegije, mada bih ja lično i intimno želeo da bude zaštićen kao sveta životinja u Indiji, da mu niko ništa ne može, pa da tako zaštićen na ovako demokratski način vodi Skupštinu, da prezentujemo javnosti kako tiranija ili, bolje rečeno, svesno kršenje odredaba Poslovnika koje regulišu rad Skupštine može da prouzrokuje da do kasnih sati raspravljamo o nečemu za šta je i predlagaču jasno da ne može ovako nedefinisano da postoji i ne može, u krajnjem slučaju, da se primenjuje, a mogu da budu velike posledice.
Mi vam sada iz tog razloga govorimo i o ovom članu 20. U odredbi posle stava 3. treba da bude odredba da ako predsednik Vlade ili bilo koji član ima pravo da sa govornice obrazlaže svoju ostavku, ne sme to pravo i ta mogućnost da se uskrati poslanicima, ne iz razloga što bismo, kao što sam naveo u primeru, rekli u korist predsednika Vlade, nego što bi svaki poslanik imao svoje pravo da sa ove govornice kaže svoje mišljenje.
To bi bila korist za Srbiju, a ovo što vi radite je, parafrazirajući onu latinsku izreku – što je dozvoljeno bogu, odnosno Jupiteru, to je zabranjeno volu, a vi možete u većini da podržavate na koji god hoćete način i kako god hoćete da imate ulogu u toj priči.

Dame i gospodo, suština izlaganja resornog ministra, koji je u ime predlagača ovde obrazložio Predlog zakona, jeste da ovom zakonskom regulativom jedna vrlo važna privredna oblast treba da se reguliše na nivou Srbije. Ali, ono što fali, i neke kolege su ovde napominjale, pogotovu moje kolege srpski radikali, to je strategija razvoja turizma.
Možemo da se poredimo sa Italijom, Francuskom, ministre, ali to su elementarne stvari. To su države koje imaju, uslovno rečeno, mešoviti turizam, imaju i primorski i planinski, odnosno kontinentalni. Mi imamo Srbiju ovakvu kakva jeste, gde je zastupljen taj kontinentalni turizam, rečni, planinski, banjski, i moramo da napravimo strategiju.
Mi još nemamo jasno ovim zakonom definisano šta su to turistička mesta. Zakon daje jednu široku formulaciju. Zašto je to bitno? Zato što na taj način pravimo zakonski preduslov da bi turistička mesta, primera radi, banjska lečilišta, imala prioritet i prednost u odnosu na druge turističke destinacije. Mi ovde pravimo uravnilovku u tom smislu da, ako uzmemo ovo što sam naveo kao primer – banjska lečilišta, onda sve banje, bez obzira kakva je njihova trenutna infrastruktura, kolika je posećenost ili koliki su kapaciteti, stavljamo u istu ravan, imaju iste preduslove.
Kategorizacija se vrši preko Turističke organizacije Srbije. Naravno, slažemo se mi da postoji jedna krovna organizacija, slažemo se na neki način da turizam jasno bude definisan i da, posle poljoprivrede, bude druga grana po prioritetu. Mi srpski radikali nemamo ništa protiv, ali onda se izlazi sa jednim realnim predlogom.
Ako je to druga grana po prioritetu, onda mnogo veća sredstva na nivou Vlade, odnosno na nivou budžeta moraju da se izdvajaju za tu privrednu granu koja se zove turizam. Moramo unapred da budemo preteče zakonskom regulativom.
Mi imamo sada nešto što je najatraktivnije u oblasti turizma, a to je rečni, nautički turizam, to je reka Dunav. Gde je to u zakonu, gde je to ministar ili predlagač predvideo da je to posebno, da ima još neke dodatne nadoknade? Osim tog turizma i atraktivnosti reke Dunav, postoje neka ograničenja. Ako već tako težite tim, kako rekoste, istočnoevropskim gradovima, pa navedoste primer austrijskog grada, onda moramo usvojiti i njihove norme i kriterijume – zaštitu ekologije, širi zaštitni pojas.
U nedostatku argumenata vi uvek imate jednog dežurnog ovde, koji će zabavljati. Kada nemate argumenata pred srpskim radikalima, onda izvedete tog. Tog odavno znamo. Znamo tog čoveka, bio je u različitim strankama. Šta je konstanta? Uvek je isti, samo menja imena lidera. Koga to sada interesuje? Ovde je priča o turizmu.
Šansa Srbije jeste velika. Moramo da znamo u čemu se ogleda ta šansa, moramo da napravimo jasan zakonski preduslov, da sutra ne bi dolazilo do nekih nedoumica. Šta znači ista kategorizacija kada je u pitanju lokalni turizam, ili regionalni, između regije koja obuhvata Vrnjačku Banju, gde je elitni turizam, a vi ćete ga ponovo vratiti na ono od čega su ljudi u Vrnjačkoj Banji bežali. To je taj prosečni, uslovno rečeno, sirotinjski turizam. Nema više ni ta sirotinja u Srbiji, koja je najmasovnija i najbrojnija, toliko para da bi sebi priuštila da ode na odmor.
Nemojte da gledate čak ni onu kategoriju stanovništva koja više ne postoji. Materijalno i statusno ne postoji više u Srbiji, jer ste je vi izbrisali. Izbrisali ste je tako što ste dali prioritet razvoju privrede, a privredu upropastili. Ostala vam je poljoprivreda, ostao je turizam, a za turizam donosite zakon koji je u samom startu prepreka za ostvarivanje i te kako značajnih prihoda od te oblasti.
Ne nasedamo mi više na te priče što vi nama navodite primere, iskustva. Jeste, tačno je, austrijsko iskustvo i austrijski primer treba slediti; to je država koja 80% svog nacionalnog bruto dohotka ostvaruje od turizma. Imamo već nešto zajedničko sa tom državom, to je reka Dunav, to je najveća atrakcija. To je ono, što neko reče, da li postoji marina ili ne postoji, i to treba definisati zakonom, jer kada krene izgradnja marina ovaj zakon omogućuje da bukvalno dođe do haosa. Svaka će lokalna samouprava imati široka prava, moći će da odredi lokaciju, a onda ćemo doći u situaciju...
Možda vi ne poznajete, gospodine ministre, tu problematiku, ali treba pitati kolege u resorima. Dunav je veoma osetljiv kada je u pitanju bilo kakva gradnja, pogotovo ova desna obala; desna obala je ova, gledajući sa ovog položaja, do nas, ministre. Ako se ne snalazite, tu su vam saradnici. Uvek je desno pozitivnije nego ono što je levo.