Dame i gospodo, samo radi potpune informacije, dopune izjave ministra. Tačno je da sam kao predsednik Odbora bio obavešten od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u toku jučerašnjeg dana, i tačno je to  ne samo da je Milorad Mirčić kao član Srpske radikalne stranke i vršeći funkciju predsednika Odbora insistirao da dođe do smirivanja tenzija.
Ali, ne smiruju se tenzije, ministre, kako ste vi to govoreći sa ove govornice stavili u kontekst neobjavljivanja informacije, nego da ne bi došlo do revanšizma.
I to je stav Srpske radikalne stranke, jer postoje indicije da se u opštini Temerin, i u još nekim opštinama Vojvodine ova tragedija iskoristi kako bi pojedinci, odnosno pripadnici pojedinih političkih stranaka, a pri tome morate imati u vidu da sa tim nema ništa SRS, iskoristili tu priliku da podignu tenzije u Vojvodini, da izazovu međunacionalne sukobe. A da bi znali o kojim pojedincima se radi - to su oni pojedinci koji pre godinu dana informisaše Srbiju da će "internacionalizovati" pitanje Vojvodine!
To su ti pojedinci i njihove političke partije, a žalosno je što su članovi nekih parlamentarnih stranaka iz ove skupštine prihvatili takvu ideju, naseli na takvu podvalu i u tom smislu smo mi srpski radikali, a i ja kao član SRS rekao da se smire tenzije, vodeći računa da deluju tamo zvanični organi kao što je MUP, a ne da javni tužilac ili njegov zamenik krije informaciju!
Sakrivanje informacije, neobjavljivanje, vidite kakav efekat se postiže, kakva se tenzija podiže, i to je potpuna informacija. Ako su vam dali informaciju, pretpostavljam da je to iz MUP-a, to nije samo Milorad Mirčić, nego je i zamenik predsednika SRS juče u svom saopštenju ispred SRS u tom smislu delovao!

Ono što je očito, to je da je na neki način ovo štafetni zakon. U vidu štafete ga je ova vlada preuzela od ranije Vlade. Većinski deo ove vlade je bio protiv Predloga ovog zakona i malo je to čudno, ali naravno, to je pravo vladajuće koalicije da predlaže pred ovom skupštinom zakone i da uz saglasnost, odnosno voljom većine usvaja te zakone.
Nama radikalima je u svakom slučaju interes da se pojednostavi princip i sistem registracije firmi. Kako će i na koji način to uraditi ova nova vlast, to je već problem sa kojim oni moraju da se suočavaju i da ga rešavaju, a da li će on biti u sferi uprave ili sudstva, to je pitanje kakvo se tehničko rešenje traži.
Ono što je u svakom slučaju značajno, možda bi bilo bolje da je u sklopu sudstva, međutim i ovakvo tehničko rešenje koje je nađeno, da je centralizovano, ne bi bilo loše. Bitno je da je to pojednostavljen postupak. Za privredu Srbije nije samo bitno da se izvrši jedinstvena kontrola registrovanih ili novoregistrovanih firmi, nego je u interesu Srbije da se uspostave kriterijumi i uslovi za registraciju takozvanih stranih kompanija i firmi.
Mi smo svedoci da zbog reformskih zakona, poput ovog, dolazimo u situaciju da nam se jednostavno registruju takozvane firme "akten tašni i mašni", koje su strane kompanije, dolaze ovde bez ikvakvih obaveza o prijemu radne snage, o otvaranju proizvodnih pogona, nego dolaze jednostavno da koriste Srbiju kao tržište i ništa drugo.
Ono što smo naučili i imamo iskustvo od prethodne vlasti i njenog ekspertskog dela, pogotovu onog dela koji je predstavljao bivši ministar finansija, to je da je jedna Rusija toliko moćna i bogata shvatila je da je takvi eksperti vuku u propast, pa je na osnovu sličnog zakona kao što je ovde predlog zakona, obavezala strane investitore, odnosno strane kompanije, na taj način da su u obavezi da prime određeni broj domaće radne snage, uz jasno propisana pravila po kojima mogu da funkcionišu.
Ako mi imamo u vidu da se u okviru nadležnog ministarstva formira agencija za jedinstveni registar, koja će se sponzorisati od strane švedske Vlade, onda moramo jednom da shvatimo, ne možemo toliko više da verujemo u tu prostu činjenicu da je to samo dobra volja vlade druge države da pomogne nama. Uvek je ta pomoć uslovljena.
Nas interesuje kakve će biti posledice eventualnog uslovljavanja. Milion i 200 hiljada evra, realno ili relativno, nije ni veliki, nije ni mali novac, ali smo već uveliko toliko iskusni i svesni činjenice da svaka pomoć koja stiže ima i neke uslove i preduslove.
Ako se opravdava samom činjenicom da to švedska vlada u cilju dobrih namera želi da pomogne nama, ostaje vreme, a nama kao opozicionim poslanicima iz SRS ostaje ova govornica da sada na vreme upozorimo da postoji realna opasnost da onaj ko daje novac, gledajući prostom logikom, traži i protivuslugu za taj novac.
Kako će ta agencija sutra da reaguje ako bude postavljen neki uslov, ne agencija kao agencija, što je kontinuitet sa prošlom vlašću. Znate, prošla vlast se karakterisala osnivanjem biroa i agencija. Biroi su pokazani i dokazani i već potvrđeni policijskim veštačenjima da su pogubni za neke, a agenciji predstoji u narednom vremenu, da vidimo koliko su pogubne. U ovom konkretnom slučaju, kako će agencija da reaguje na moguća eventualna uslovljavanja? To nas jako interesuje.
Što se tiče centralizacije podataka, nije tu nikakav problem da li će to biti u agenciji, da li će biti u nekom ministarstvu ili nekoj drugoj instituciji, nije to toliko važno, jer na kraju krajeva, tehnički smo i mi napredovali i opremljenost postoji, a pogotovu znanje, da ne treba vi da nam objašnjavate kako je to veliki, komplikovani ili kompleksan posao i sada je potrebno narodu, običnim građanima Srbije, dići na takav pijadestal da misle da će to biti preporod za Srbiju.
Ne, neće, to će samo biti u cilju pojednostavljenja registracije i registrovanja postojećih firmi, objedinjavanja jedne kartoteke ili podataka o tim firmama, ali šta ako budemo suočeni sa realnošću koja postoji, a to je da onaj ko je poklonio novac traži ekskluzivno pravo ne samo da ima uvid, nego i neke druge tajne, pogotovu kada je u pitanju pregled, što bi se narodski reklo - slika o jednoj firmi.
Onda je to u domenu nekih, kako smo to zakonom regulisali, poslovnih tajni. Ko će biti taj koji će reći da ni u jednom trenutku ne postoji opasnost da podaci sa kojima raspolaže agencija, a odnose se na registraciju i funkcionisanje, pogotovo tih firmi, neće biti zloupotrebljeni. Ko je taj ko garantuje? U ovom slučaju iz zakonskog predloga proizilazi da je to ministarstvo, ali nema neku logičnu povezanost za ekonomsku saradnju sa inostranstvom.
Zašto vam ovo govorim? Iz prostog razloga što smo sada suočeni sa aferom koja potresa Srbiju, a to je šećerna afera, gde imamo sadašnjeg potpredsednika Vlade, koji je kao potpredsednik Savezne vlade bio zadužen za odnose i veze sa inostranstvom rekao da nema nikakvih problema oko izvoza šećera, a sada kao potpredsednik republičke Vlade, zaboravljajući da je obavljao odgovornu funkciju, kaže da sada ima kriminala.
Da ne bude da prelazi iz Ministarstva za ekonomsku saradnju sa inostranstvom na Ministarstvo za privredu, pa da kažu nama poslanicima, pogotovo opozicionim poslanicima – koji u svakom slučaju, hteli to ili ne, imaju pravo po Poslovniku, još ste bar to ostavili, da kritikuju sve predloge, ne samo radi kritike nego da bi poboljšali zakonske osnove –da je to bilo ranije pod ingerencijom jednog ministarstva, to ministarstvo smo reorganizovali, preformulisali ili nešto drugo uradili, mi nemamo veze sa tim. Pokazalo se da taj predlog zakona nije dobar i da je u jednom trenutku nepromišljeno Skupštini predočen.
To je nas srpskih radikala realno strah i iz tih razloga mi upozoravamo građane Srbije, samo iz tih razloga. Nemojte da se nađete toliko pogođeni ili uvređeni. Uostalom i sami ste većim delom iz koalicione vlasti bili protiv ovog predloga zakona. Kako to da ste promenili mišljenje? Da li stvaranjem nove koalicije? Nemojte, gospodo, nikada u politici da gledate da je nešto svršena stvar. Uvek postoji u politici bezbroj neizvesnosti, a samim tim bezbroj kombinatorika. Pošto su ovde neki poslanici to i lično pokazali, da učestvuju u više poslaničkih grupa...

Realno me je bio strah da gospodin Marković ne bude za stolom predsedavajućeg, onda bih stvarno reagovao, a ovako ipak osoba koja je, hteli to ili ne, nama radikalima simpatična. Mi nismo onaj deo Evrope savremene po ISO-9001, i dalje je preferiramo.

Gospodine Markoviću, upozoravam vas na član 99, gde stoji da govornika ne mogu prekidati, kao i na član Poslovnika po kome je govornik dužan da govori o onome što je na dnevnom redu. Ni u jednom ni u drugom slučaju niste poštovali Poslovnik dok je govorio poslanik Sredoje Mihajlov, govorio je nevezano od tačke dnevnog reda.
Jedino što je tačno rekao, to je da mi srpski radikali imamo u glavi i da on, suprotno od nas, nema ništa.

Samo citiram deo izlaganja poslanika Mihajlova. Vidite da ste pogrešili što niste poštovali Poslovnik i njega upozorili. Naravno, nisam očekivao da je promenio svoje psihološko stanje ili umno, intelektualno, ali morali ste da poštujete Poslovnik.
Ono što je evidentno, moja iskrena želja je da pomognem kolegi. Kolega Mihajlov, na dnevnom redu je, između ostalog, zakon o akcizama, koji ste na prethodnom zasedanju donosili, poništavali, menjali, a vama lična pomoć od mene je, vi ste sada trenutno u političkoj partiji koja se zove G17, ranije ste bili sa Veselinovim, ranije ste bili sa SPO, a nalazite se trenutno u Skupštini Srbije. Ako sam uspeo da vam koliko-toliko pomognem, zahvaljujem vam se i veliko delo sam vam napravio.

Gospodine Markoviću, kao povod izlaska za ovu govornicu navodim reklamiranje Poslovnika, član 98. Ali, suština mog izlaska nije da bih zloupotrebio odredbe ovog poslovnika nego da malo apelujem na vas.
Očito je da nije u skladu sa Poslovnikom, a pogotovo odredbom u stavu 2, da se ne vodi diskusija, očito je da je vladajućoj većini veći problem SRS i bedževi sa likom Vojislava Šešelja, koje mi sa ponosom nosimo, nego tačka dnevnog reda. (Žagor.)
Samo polako, hteo sam gospodine Markoviću da predložim uvaženoj koleginici Emiliji i, mislim da ne predstavlja suštinski problem, da napravimo pauzu od 15 minuta, da se malo smire strasti.
Svesni smo mi činjenice da sedimo u jednom podrumskom prostoru, da malo tenzije rastu, ali zakon o kome raspravljamo je značajan zakon ne samo kako vi to, kao predlagači, ističete - za Evropsku zajednicu, nego i za građane Srbije, jer direktno utiče na njihov standard, i zbog ozbiljnosti tačke dnevnog reda, a zbog mira i cilja da se postigne jedna normalna rasprava, predlažem 15 minuta pauze.
Osećam da ćete imati razumevanja, a ako je potrebno neka pojedine poslaničke grupe održe sastanak ili da se međusobno konsultuju, ali da nastavimo po dnevnom redu da radimo. Hvala vam.

Koliko je ova rasprava zanimljiva i inatersantna, najbolje pokazuje činjenica da niko od predstavnika Vlade nije prisutan ovde u sali. To ne govori samo o njihovoj zainteresovanosti da nama poslanicima objašnjavaju stvari, nego o njihovom načinu uvažavanja i poštovanja skupštine većine, a ne opozicije.
Još je čudnije, imajući u vidu da ovaj zakon o akcizama po drugi put predlaže Vlada Srbije, gde u samom tekstu predloga ovog zakona priznaje svoje greške. U normalnim demokratskim zemljama i normalnim političkim uslovima to bi bio i te kako dovoljan razlog da resorni ministar sam inicira svoju ostavku.
Iz kog razloga to govorim? Iz prostog razloga što smo svedoci, a ima u stenogramu i zapisniku sa ove sednice, kada se raspravljalo o akcizama, poslanici SRS-a i drugih stranaka sa ove govornice su rekli da se ne može povećavati akciza na bezalkoholna pića, jer na prirodne sokove i ne postoji zakonska odredba za akcize.
Ministar je sa ove govornice kao odgovor izneo tvrdnju da mi srpski radikali vršimo političku propagandu i da to nije tačno, da nismo upoznati sa zakonom, da bi u ovom tekstu novog predloga zakona priznao svoju grešku.
Ne može se postupak jednog odgovornog ministra u jednoj, kako vi tvrdite, odgovornoj vladi tumačiti na taj način - ko radi taj i greši. Može samo jednim minimumom moralnog načela da je izašao ovde pred nas poslanike i u obrazloženju ova dva zakona da je rekao, izvinjavam se poslanicima čije sam tvrdnje negirao, obmanula me moja stručna služba. Ostavimo to na stranu.
Po nama, srpskim radikalima, neprihvatljivi su ovi predlozi zakona, a govorim o ova dva predloga zakona. Prvo, u Zakonu o poreskom postupku i o porezu dobar deo se odnosi na kaznene odredbe. Ako je visina kazne rezultat realne politike koju sprovodi Vlada, a ne rezultat očekivane inflacije, onda su dobre kaznene mere. Da li je to sada realno da poreski obveznici plate ili ne plate, to ćemo da vidimo. U svakom slučaju, tu kaznenu politiku treba pooštriti, treba uvesti disciplinu.
Ono što je najinteresantnije u predlozima, to je da vidimo kako će se ovaj drugi predlog Zakona o akciza odraziti na standard građana Srbije, jer, gospodo, pre neki dan, predstavnik Evropske zajednice vam je jasno i glasno stavio do znanja da njega ne interesuju vaši politički stavovi, kada je u pitanju kandidatura za ulazak u Evropsku zajednicu, nego da ih interesuje povećanje standarda građana Srbije.
Mi ovde imamo nešto što bi u najmanju ruku trebalo da bude kandidovano za nagradu iz oblasti ekonomije. Imamo tvrdnje predstavnika Vlade da povećanja akciza na dizel gorivo neće ugroziti standard građana Srbije, neće izazvati inflaciju. To, u najmanju ruku, po meni, a i nama srpskim radikalima, treba kandidovati za nagradu.
Mislim da je previše Nobelova nagrada. Ako ne nagradu, onda bar proglasiti fenomenom iz oblasti ekonomije, ako ne i to, onda iz oblasti medicine. To je već u sektoru i delokrugu te nauke.
Teško je poverovati, gospodo, da povećanje akciza na naftu i naftne derivate neće izazvati reakciju čiji će krajnji rezultat biti inflacija. Uverili smo se, povećanje akcize na benzin je izazvalo porast cena, porast cena sam po sebi izazvao inflaciju. Što se statistički manipuliše sa porastom procenta inflacije, to je druga stvar. Najbolje je to proveriti kod građana Srbije. Pitajte njih koliko se to odrazilo na njihov kućni budžet, pa ćete dobiti pravu procenu.
Ono što mi, srpski radikali, želimo da postignemo, to je da vama, skupštinskoj većini, damo do znanja da se učite na iskustvima prethodne vlasti. Njihov ministar finansija je ovde iste ili gotovo iste argumente iznosio sada kao ovaj vaš, pa računajte da će i posle vašeg ministra doći ministar finansija, a mi se iskreno nadamo da će to biti član SRS-a, koji će razotkriti sve ove prevare sa kojima se bavi i vaš ministar finansija.
Mi vas iz tog razloga sada upozoravamo, ne da bismo postigli politički efekat, nego da bi menjali zakone. Najbolji zakoni su oni koji uvažavaju realnost, najbolji zakoni. Pogledajte kako stanovništvo živi, pogledajte koliki su troškovi života, pogledajte kakvi su efekti povećanja cena zbog promene akciza, a onda će vam sve biti jasno.
To što mnogi poslanici razmišljaju na neprihvatljiv način, pa se nalaze u ulozi po principu, šta me boli briga, gospodo, krajnji korisnik sve će ovo da plati. Mi smo ti krajnji korisnici, oni koji žive zajedno u domaćinstvu.
Oni koji žive zajedno sa mnom u domaćinstvu, oni sve ovo plaćaju i mi smo poreski obveznici, kao i članovi naših porodica, naša rodbina i komšije. Tako gledajte. Tako posmatrajte, a nemojte zbog partijske discipline, zbog međukoalicionog dogovora da donosite zakone koji ne samo da su u suprotnosti sa voljom građana, da li većine ili manjine, nego ih puno koštaju.
Još je vreme da to ispravite. Mi se nadamo da ćete prihvatanjem amadnmana SRS ispraviti neke nepravilnosti, ovaj zakon korigovati, ali se naša nadanja zasnivaju na volji većine koja sedi ovde u Skupštini, a mi srpski radikali ponovo vam kažemo – nećemo prihvatiti ove vaše zakone.

Suština amandmana je u tome da se skrene pažnja ministarstvu i Vladi da se domaći proizvođači ne štite samo povećanjem ili uvođenjem akciza, u ovom konkretnom slučaju na uvozna bezalkoholna pića i prirodne sokove.
Jer ako ništa drugo imali smo iskustva, mada je sadašnji ministar u to vreme i istine radi bio ekspert na čelu jedne banke, pa smo imali sličnu priliku kada smo slušali objašnjenja za uvođenje dodatnog poreza na duvan i duvanske prerađevine, na strane cigarete, a onda je ispalo za jedan kratki period da su svi domaći proizvođači prisutni u Srbiji sa cigaretama, zato što je "Filip Moris" postao vlasnik fabrike duvana.
Ovako će biti i u ovom slučaju. Mi uvodimo nešto novo, a to je – akcize na prirodne sokove, povećavamo na bezalkoholna pića, a pitanje je samo trenutka kada će ova vlada da privatizuje sve fabrike koje se bave proizvodnjom bezalkoholnih pića, sokova, i ovde vidimo nagoveštaj da će ući i u proizvodnju alkoholnih pića. Znači, nećemo imati razliku.
Zašto sada donosimo to, tj. takav zakon koji podrazumeva povećanje. Nećemo postići efekat. Nećemo bog zna kako zaštiti domaćeg proizvođača. Ako želimo to da uradimo iskreno, ili su takve namere Vlade, onda mora da poradi nešto na zakonima koji se odnose na carinu, jer se i carinskim propisima štiti domaći proizvođač. A ako hoćemo pravi efekat, ako hoćemo suštinu, onda se taj domaći proizvođač stimuliše tako što se povećava proizvodnja voća i svih proizvoda koji učestvuju u stvaranju krajnjeg proizvoda, u ovom slučaju bezalkoholnih pića ili voćnih sokova.
A ne ovako, služiti se demagogijom. To je jedan kolega dobro primetio, braneći ministra i njegove neodržive stavove. Mislim da je kolega iz DSS. Ne treba se služiti demagogijom, pogotovo kada je u pitanju Vlada. Vlada mora da nam predoči kakav je krajnji efekat, a ne da kaže – evo, sad štitimo proizvođače, ili voćare, tako što ćemo uvesti akcize. Sutra će to biti domaći proizvođač i onda smo ostali bez krajnjeg efekta. Budžetski deficit neće na ovaj način biti mnogo ispravljen. Krajnji efekat biće mali. Šta smo radili – ništa.
Jednostavno, imaćemo nešto, pa ponovo vas podsećam, što nam je prethodna vlada predočavala kada je u pitanju prerada i proizvodnja duvana. Sada su tu predstavnici prethodne vlasti. Neki su ministri, doduše ministar finansija nije prisutan, na svu sreću i oduševljenje Srbije, ali poznato je da je sa sadašnjim bio veliki prijatelj, pa će biti još veće oduševljenje kada budu ponovo zajedno prijatelji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tri predloga iz oblasti poreske politike nas neodoljivo podsećaju na onu već više puta u ovoj skupštini ispričanu priču, prepoznatljivu u narodu, o mostu i ćupriji; što bi narod rekao – što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji. Po tom sistemu, uprošćeno gledajući, Vlada izlazi sa ovim predlozima tako što u jednom delu omogućava poreske olakšice, a u drugom delu, balansirajući ukupna budžetska sredstva, odnosno stanje u budžetu, unosi neka nova opterećenja.
Čuli smo različite odbrane i kritike ovih predloga, od onih srceparajućih, o članovima udruženja, kako to moj uvaženi kolega sa specifičnim naglaskom reče – lovaca, pa do onih koji su iz oblasti automobilske industrije dobri poznavaoci prilika, ali pri tome zaboraviše jednu stvar. Pored one činjenice koju su iznosili, da će biti na ovaj način olakšano članovima (kako oni rekoše, radi se o 80 hiljada članova pojedinih udruženja), zaboraviše da kažu da će tim istim lovcima biti nametnuti svakodnevni dodatni poreski izdaci, koji će se ogledati i očitavati u automatu na benzinskim pumpama.
Kada čovek pogleda opterećenje koje bi na ime poreza za držanje npr. lovačkog naoružanja mesečno ili godišnje plaćao, a sa druge strane dnevni porez, izvlačenje novca iz džepa, pa pitajte članove tih udruženja šta bi pre prihvatili, da li svakodnevno da izvlačite preko akciznih poreza pare iz džepa, ili da oni i dalje nastave mesečno da vam plaćaju na svako naoružanje ili oružje koje je preko broja dva.
Ali, dobro, u svakom slučaju, ova govornica se koristi da bi se promovisala tzv. populistička ekonomija, ali da vidimo kako je to ministar zamislio, kako će on izbalansirati budžetska sredstva, tačnije rečeno, kako će nadoknaditi taj budžetski deficit koji je prilikom usvajanja budžeta bio očit.
Zamislio je na taj način što će povećanjem akciza na motorni benzin, dizel gorivo, cigarete, uvozne sokove, prirodne rakije i vinjak nadoknaditi deficit od 45 milijardi. Izneo je podatak da će ovakvim načinom dodatnog oporezivanja oprihodovati oko tri milijarde dinara, ali ne reče kakve su posledice toga.
Posledice su veoma jasne i onima koji se imalo razumeju u ekonomiju – da se za ovakve predloge i zakone, kada se donesu, mora imati u vidu zakon spojenih sudova. Ministar reče sasvim odgovorno sa ove govornice da se uspelo dogovoriti sa NIS-om da se na bazi povećanja akciza ne povećava cena goriva.
Na osnovu kojih to parametara je postignut taj dogovor? Gde su tu ekonomske zakonitosti? Ako se koristi kao argument činjenica što je sada čelni čovek NIS-a predstavnik jedne poslaničke grupe kojoj spletom okolnosti eto pripada i ministar, onda su to labavi argumenti.
Jer, šta ćemo sutra ako se promeni direktor, ili ako Upravni odbor donese neku drugačiju odluku, a moraće, gospodo, jer zadržavanje cena na ovom nivou, nepovećavanje cena zbog povećanja akciza, izaziva posledice u NIS-u. Ministar ili nije hteo ili je zaboravio da kaže da je nedavno svojom uredbom i odlukom, što bi se običnim jezikom reklo samovoljom, uzeo šest milijardi prihoda koji je ostvarila NIS. Kako? Uredbom Vlade Srbije iza koje stoji predlog ministra finansija i glasno i jasno saopštio Upravnom odboru NIS-a – to je za potrebe budžetskih sredstava.
A, kakve su posledice? Katastrofalne. Prvo, ne može se ići na varijantu sa nekom sigurnošću da će se smanjiti marža prerađivača. Ne može se ići na varijantu da će se unutrašnji troškovi NIS-a smanjivati da bi bio zadovoljen što veći broj stanovnika Srbije. Gospodo, ne gubite iz vida da je NIS predmet privatizacije, i to u što skorije vreme. U kakvom stanju bude NIS, prilikom prodaje, toliko će i budžet da oprihoduje. Ako je sada uništimo, a neminovno na ovaj način idemo svesno na uništavanje NIS-a, nećemo moći dobro da je prodamo, nećemo imati koristi od toga.
O tome treba voditi računa. Najlakše je izaći i građanima Srbije ispričati priču – mi vam olakšavamo poreze, ukidamo porez na čamce dužine do 15 metara, a ne reći – vi čamdžijem koji imate čamce dužine do 15 metara moraćete na benzinskoj pumpi, ovo od čega smo vas mi oslobodili, da date tri-četiri puta više, i to svakog dana.
Drugo, malo je nejasno kako je napravljen previd, pored ovako sposobnih stručnih službi iz jedne ekspertske grupe, jer ste se tako dogovarali kad ste formirali pojedina ministarstva, da se uvodi povećanje akcize za uvozne sokove. Ta akciza nije ni postojala. Kako ćete povećavati nešto što nije uopšte ni postojalo?
Prvo morate valjda da donesete zakon, predlog da se uvode akcize na uvozne sokove, pa nakon toga da povećate visinu tih akciza.
Ali, razumljivo je za nas srpske radikale zbog čega ovakav previd; iz prostog razloga jer ste bili usmereni i koncentrisani na jednu kompaniju koja je vama i vašem srcu jako draga, a to je "Koka-kola". To je suština. Nije vas baš mnogo interesovalo kakve ćete posledice, kakvu katastrofu naneti kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala, koliko vas je zanimao interes kompanije "Koka-kola".
Nju ste izuzeli, nju ste stavili u povlašćen položaj, ali zato ste doveli i te kako u nezavidan položaj i "Filip Moris" i mnoge kompanije koje će vam otvarati tu investicionu liniju. Vi to ne znate, a mogli ste da čujete od ministra koji je smenjen. On vam je, na bazi naknadne pameti, dao neke pouke; a učite od njega, jer ubrzo ćete da budete opozicija, kao i on.

Amandman SRS-a na član 12. se odnosio da se umesto "ministarstva" ovlasti, ili kako bi to bilo logično, da banku koja će konvertovati određuje Vlada Srbije, a ne Ministarstvo za finansije. To je i u načelnoj raspravi bila suštinska primedba SRS-a, ministar novoizabrani je odbacivao, sa obrazloženjem da je i po zakonu ovlašćeno ministarstvo, ali ovde se radi o ovlašćenju na osnovu kojeg se određuju banke na teritoriji Republike.
Doći ćemo u čudnu situaciju da sutra ako se pojavi neka nepravilnost u odabiru tih banaka - pošto tu stoji u ovom članu 12. "banke koje su na teritoriji Srbije", a kako se krenulo sa zatvaranjem banaka očito da je perspektiva da budu sve strane banke na teritoriji Republike, ali dobro, zanemarimo to.
Ako dođe do neke nepravilnosti, na svaku primedbu nama poslanicima će sa punim pravom na osnovu ovog zakona, a i još nekih zakona, Vlada reći: nismo mi kao Vlada odgovorni, nismo mi odabrali banku, tu banku je odabralo ministarstvo.
Mogu da prihvatim i mi srpski radikali imamo razumevanja da se ne može suprotno prethodno donesenom zakonu, ali ministarstvo može predlagati Vladi, može birati, ali koja će biti banka sa teritorije Republike, to odlučuje Vlada Srbije. Ne vidim zbog čega se ne bi na neki način prihvatilo kao moguće rešenje amandman SRS.
Možda jedino iz razloga neke sujete, ali mesta za sujete nema ni u Vladi, ni u ovom parlamentu, jer možemo mi da se suprotstavljamo, da raspravljamo za ovom govornicom, ali je suština da na vreme sprečimo i tražimo odgovornost. Mi odgovornost nećemo sutra da tražimo od ministra, pogotovu nećemo od nekog imena i prezimena, nego od Vlade.
Nama je Vlada odgovorna, poštujući Zakon o javnim nabavkama gde ministarstvo bira, ali odluku donosi Vlada, i iz tog razloga je SRS predložila ovaj amandman, i mi se nadamo da će predstavnik predlagača ipak shvatiti da su dobre namere iza ovoga i da je ovo na kraju krajeva jedno realno i racionalno rešenje.

Potrebna je zakonska regulativa kao što je ovaj predlog, koji će jasno i precizno definisati šta je to sukob interesa, šta je lični, a šta je javni interes.
Ne iz razloga što na osnovu ovog zakona, kako je predložen, ili na osnovu amandmana, koji su dopuna ovog zakona, mogu da se izreknu neke kazne, nego iz razloga da bi mogli da raščišćavamo sa svim onim što se sa ove govornice i te kako jasno čulo, a to je sa periodom koji je iza nas.
Ne bih, kao član SRS, taj period ograničavao na 10 ili na tri godine, nego je taj period više vezan za pojedince, za ličnosti, za njihove postupke, za njihove funkcije koje su, vršeći ih, koristili za sticanje lične koristi, a na štetu Srbije i građana Srbije.
Ono što je meni u najmanju ruku čudno, to je da jedina sankcija ili mera koja se ovde izriče, to je moralno - politička odgovornost. Znate, svi smo mi svesni, bez obzira kojoj partiji ili stranci pripadali, ili koju politiku zagovaramo, svesni smo da živimo u vremenu kada je, hteli to ili ne, moramo priznati, kriza morala. Kako drugačije tumačiti neke nastupe naših kolega koji ovde izlaze kritikujući prethodnu vlast, pojedince koji su predstavljali tu vlast, a sami su u toj vladi bili učesnici, i to kao stručnjaci, kako bi oni rekli, "eksperti".
Sama ta činjenica i taj nastup nam nameće pitanje o kome treba da razmišljamo i damo odgovor šta je tu moralno. Možda bi bilo najmoralnije da se uopšte i ne govori na taj način. Ne možete, gospodo, da uzmete i kao gumicom da izbrišete period od tri godine, gde ste kao ekspertska grupa dosta toga doprineli ili bili glavni nosioci čitave ove krize.
(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu dnevnog reda.)
To je etičko pitanje, predsedavajuća. Molim vas, ovo je širok pojam, da malo navodim i primere. Najprikladnije primere, kao opozicioni poslanik SRS, primere iz sadašnje vlasti. Da ne bih odlutao od teme, ovo vam čisto objašnjavam, mada nema neke potrebe, mislim da ste vi dovoljno vispreni i imate dovoljno iskustva, a to je, na kraju krajeva, kontinuitet sa prethodnom vlašću. To jednim delom, u periodu od godinu i nekoliko meseci, i vama je bilo svojstveno i ne vidim razloga zbog čega vi mene vraćate na temu. Ali, dobro.
Ono što je, na neki način, trebalo definisati u ovom zakonu, to je jasno i glasno reći šta su to zloupotrebe kada je u pitanju rodbinska povezanost. Ako ništa drugo, onda mi koji živimo u Srbiji imamo jezik koji je i te kako bogat, jasan i precizan pri definisanju rodbinskih veza. Ako mi u svemu ovome, gde kaže "po direktnim i pobočnim linijama", ne vidimo kumovsku vezu, onda je, u najmanju ruku, sumnjivo zbog čega se izlazi sa ovakvim članom zakona, u kome se i ta veza, na neki način bi se moglo reći da je u Srbiji to značajnija od rodbinske veze, nije stavila kao pobočna rodbinska veza.
Nismo valjda slepi da ne vidimo da su i u prethodnom periodu kumovske veze, kumovski odnosi vladali Srbijom? Nije valjda da mislimo da i u narednom periodu ponovo kumovi neće da vladaju? Koja će sfera interesovanja njihova biti, to možemo već unapred da kažemo. Ranije je to bio dosta atraktivan proizvod, profitabilan, to je šećer, a u narednom periodu, bez neke zle namere, samo upozoravam, mogu da budu, recimo, kapitalne investicije.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Ne morate vi mene moliti. Zbog vašeg spoljnjeg izgleda mogu i da zanemarim ovo vaše snalaženje, odnosno nesnalaženje u vođenju Skupštine. Ne morate vi mene da opominjete, nemate potrebe, pogotovo ne da me molite.
Ono što predlagač zakona kaže, da će kontrolu nad eventualnim zloupotrebama funkcija vršiti tzv. odbori, ako pređemo preko činjenice da će na nivou Republike postojati jedan odbor gde će, pretposatvljam, predlagač ili predstavnik predlagača prihvatiti amandmanske sugestije, da još neke institucije predlažu te članove odbora, mi srpski radikali insistiramo da članovi tog odbora budu narodni poslanici i to najpravičnija, najpravednija raspodela, da iz svake poslaničke grupe bude po jedan poslanik.
Zašto sumnjati u poslanike kojima je narod dao poverenje? Ako je iz svake poslaničke grupe po jedan predstavnik, onda isključujemo mogućnost da unapred neka poslanička grupa ili neka politička partija ima monopol. Na taj način otklanjamo medijski nametnutu sumnju, da su najnepošteniji ljudi u ovoj Srbiji oni koji se bave politikom, oni koji se politički opredeljuju. To nam je podmetnuto, kao što jednim delom želi da se medijski nametne rešenje, rešavanje problema korupcije i mita.
Ako nema konkretne definicije, konkretnih odgovora, ako nemamo jedan organ koji će imati realnu vlast i moć, a to je ovaj parlament, jer ne vidim ko bi to drugi mogao, onda unapred da kažemo - znate, mi smo doneli ovaj zakon, ili predložili, radi medijske ili predizborne kampanje, ali taj zakon, u suštini, neće se moći primenjivati, ili neće proizvoditi nikakve posledice. Onda moramo biti spremni da prihvatimo i da se suočimo sa svim tim posledicama.
Zamislite odbor na pokrajinskom nivou. Ako je na republičkom nivou jedan od predlagača članova odbora Srpska akademija nauka, kako ćete sutra da sprečite sadašnje autonomaško rukovodstvo u Skupštini Vojvodine, kojoj većinu daju iz DS-a, da njima predlaže Vojvođanska akademija nauka, koja je surogat jedne sulude politike. Koga će ti članovi koji budu predloženi od takve kvaziakademije da kontrolišu? Da ne idemo na lokalni nivo.
Ne možete da kažete - ovaj zakon će da važi nakon novoodržanih izbora. Ovaj zakon će da važi osam dana nakon usvajanja ili objavljivanja u "Službenom glasniku". Moraju ti odbori da se formiraju, da funkcionišu. Koga će to odbori na pokrajinskom nivou da kažnjavaju ili opominju, kad mi koji živimo u Vojvodini, koji smo politički predstavnici građana koji žive u Vojvodini, muku mučimo da tim istim koji su sad na vlasti, uz pomoć neke veštačke većine, damo do znanja da ih više narod ne prihvata, da oni vode pokrajinsku skupštinu. Oni su u svakom kriminalu, u svakoj kriminalnoj aferi.
Ako se sada, analogijom ili logikom stvari, uzme predlog kod Vojvođanske akademije nauka, kako ćemo sutra da pravimo presedan? Mi ćemo, na neki način, da potvrdimo, utemeljimo Vojvođansku akademiju nauka. Nemojte, moramo da pazimo, moramo da vodimo računa. Niko vas ne požuruje. Može da bude jedna komisija na republičkom nivou, a ostale neka sačekaju.
Na kraju krajeva, za korupciju, mito, kriminal, zloupotrebu funkcije, postoje zvanični organi koji se zovu sudski organi vlasti. Oni su tu, pa istražni organi. Nemojte da idemo na ruku onima koji u poslednje vreme i te kako rade na tome da Srbiju rasparčaju, da formiraju novu državu u okviru države Srbije. Nije vam to neki veliki napor. Odustali ste, podsećanja radi, od one vaše koncepcije osnovnog programskog opredeljenja, regionalizacije Srbije, pa valjda nije problem da i ovo amandmanom izmenite.
Nadam se da ćete prihvatiti mnoge amandmane SRS-a? Hvala.

Uvaženi mladi kolega, zahvaljujem vam se na ovom objašnjenju i pojašnjenju ove moje primedbe u prvom delu vašeg izlaganja; kao pravnik, kao mlad asistent, u svakom slučaju ste jednim delom u pravu.
Nemojte nikada više da uzimate sebi za pravo da nas, srpske radikale, upozoravate kada se obraćamo damama. Bolje je da se malo okrenete unutar vašeg koalicionog vladajućeg sastava, pa da njih naučite da razlikuju žensko od muškog. Od ranije sam, u svakom slučaju, zadivljen spoljašnjim izgledom vaše koleginice i osobe koja sad trenutno predsedava. Ne morate vi mene da opominjete, u najboljem smislu i iskreno sam to i ranije iskazivao, a sad sam koristio i kamere da to saopštim i javnosti. Prema tome, vi ste pogrešno razumeli.

Ovo je jedan od niza amandmana Srpske radikalne stranke gde mi srpski radikali želimo, radi preciznosti, da odbacimo ono što je na neki način suvišno u pojedinim članovima, pa u članu 4. imamo nešto što je po nama nepotrebno da stoji, a to je da je "funkcioner dužan da se povinuje propisima koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije. Funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima", da ne čitam dalje, pošto imate tekst predloga.
Ovo je suvišno i ne treba da stoji, i ne samo zbog toga, nego svima nam je jasno da ono što je jednostavno, kratko, jasno, to je i najefikasnije, a da ne bi neke stvari ponavljali više puta mi smo i u ovom amandmanu na član 4. isto tako jasno isprecizirali i napravili razliku između javnog funkcionera i onoga što je opšte definisano kao funkcioner, kao i šta se smatra povezanim licem.
Izbacili smo ono što nije u skladu sa pravopisom, čisto je tehnička korekcija i ne vidim razlog zbog čega predstavnik predlača ne bi prihvatio ovaj amandman, jer je podnet radi preciznosti i kao korekcija postojećeg predloga.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu ovog uopštenog ekspozea ne može se konkretno razgovarati o namerama i planovima vlade ili kritikovati. Međutim, postoji nešto o čemu može konkretno da se razgovara, a to su pojedini segmenti iz ovog ekspozea, nešto što u svakom slučaju, hteli mi to ili ne, moramo vezati za pojedine stranke članice ove vladajuće koalicije.
U ekspozeu mandatar nam reče da će jedan od osnovnih zadataka ove vlade biti učvršćivanje zajednice sa Crnom Gorom. Ne možemo sa sigurnošću da prognoziramo kako će se i na koji način ponašati mandatar i njegova većinska stranka u budućem vremenu, ali ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da je jedan od koalicionih partnera ili tačnije rečeno lider jednog od koalicionih partnera, jedne trećine koalicije, jasno nastupio u javnosti i u predizbornoj kampanji, a pogotovo nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma, da je to najgori sporazum koji je on ikada u životu video, a ovde je kao član već bivše vlade govorio da se on zgražava nad činjenicom da je uopšte jedan takav sporazum mogao biti prihvaćen i nametnut od Solane.
Da ne bi bilo nejasno, govorim o Miroljubu Labusu. Ovde sa ove govornice svima nama i javnosti Srbije saopštio je da je on maltene nateran da potpiše taj sporazum. On je čovek koji je tada decidirano tvrdio da će nastojati da taj sporazum nikada ne zaživi, jer je tako nakaradan, štetan za Srbiju.
Sa dovoljnom sigurnošću možemo reći da će ova jedna trećina nastojati, sprovodeći svoj predizborni programa, sprovodeći stavove koje je izneo njihov lider, da ovaj sporazum, odnosno ova veza sa Crnom Gorom nikada ne bude čvrsta.
Što se tiče onog dela u kome se govori o Kosovu i Metohiji, logika stvari nalaže da vladajuća koalicija uđe stabilna u sve pregovore. Ta stabilnost podrazumeva prvenstveno opštu saglasnost oko pojedinih pitanja, a pogotovo oko pitanja statusta Kosova i Metohije.
Kako ćete, gospodo iz vladajuće koalicije, obezbediti tu stabilnost, kada se već razlikujete po stavovima kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Grupacija G17 plus je u preizbornoj kampanji govorila, problem Kosova se rešava tako što to treba prodati, uzeti nekoliko milijardi dolara i skinuti bedu sa vrata Srbiji. Kasnije su pojedini članovi to demantovali. Međutim, nikad demanti nije izašao iz usta lidera te stranke.
Kako ćete, gospodo, sutra pregovarati uz prisustvo međunarodne zajednice o daljoj sudbini Kosova, kada se koncepcijski razlikujete. Neki zagovaraju da Kosovo bude u enklavama, a neki zagovaraju da se Kosovo proda, a neki, bogami, govore da Kosovo onog trenutka kada nestane državna zajednica Srbija i Crna Gora ne treba ni da bude u Srbiji. To su tri različita stava.
Kako bismo imali jasan stav, mi srpski radikali ćemo vam uvek pomagati u tome kada su u pitanju pregovori oko Kosova i Metohije. Imaćete uvek podršku SRS-a, svi oni koji zagovaraju da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije. Svi oni koji zagovaraju suprotno, imaće velike rivale u SRS-u, velike političke protivnike.
Što se tiče pojedinih ministarstava, gospodo, moramo da obratimo pažnju i na pojedince, odnosno personalna rešenja u tim ministarstvima. Mi ne možemo da znamo kako će da se ubuduće ponaša MUP, jer je tu nov čovek, koji je član DSS-a i prvi put sada preuzima takvo jedno važno ministarstvo. Ne možemo da znamo ni kako će to da radi Ministarstvo za nauku, ne možemo da kritikujemo unapred, da osuđujemo poteze Ministarstva za lokalnu samoupravu i upravu.
Ne možemo dosta tih ministarstava unapred da kritikujemo, ali možemo sa sigurnošću da tvrdimo da Ministarstvo finansija koje je jako bitno, da Ministarstvo za poljoprivredu, da sva ona ministarstva na čijem su sada čelu, po ovom predlogu mandatara, članovi iz G17, koji su do sada učestvovali aktivno u vlasti, vode Srbiju u propast.
Evo kako je vode. Prvo, apsolutna kontrola i vlast nad monetarnom politikom je u grapaciji G17 plus. Sada kompletna kontrola budžeta je isto pod kontrolom G17 plus. Ne možete, gospodo, sada da pričate da se promenio stav ili programsko opredeljenje te poslaničke grupe. Do sada smo bili svedoci da je bila pogubna monetarna politika koju je, po ovom predlogu novi ministar finansija, sprovodio.
Znate, pune su uši više tih priča kako je stabilni dinar preporodio Srbiju. Na čemu se zasnivao taj stabilni dinar? Na povećanoj proizvodnji? Na realnim nekim materijalnim osnovama? Ne. Na nečemu što je imaginarno. Sada se otkriva šta je pozadina tako velikih i golemih deviznih rezervi sa kojima ste se hvalili gospodo. Nešto čega se u svetu stide, vi se ponosite.
Kada govorite o poljoprivredi, pa najveću katastrofu u poljoprivredi je donela politika koju je sprovodio G17 plus. Miroljub Labus je čovek koji je zagovarao i zagovara i dalje liberalni uvoz. Vi ste, gospodo, uveli to pravilo da se u ovu državu Srbiju uvozi sve i svašta, a pogotovo poljoprivredni proizvodi koji ne podležu nikakvoj kontroli.
Šta sad, preko noći, da vam poveruje Srbija da ste se pormenili. Niste se vi promenili, gospodo. Vi ste jedna mala grupacija koja je do juče slušala šta to govori Demokratska stranka. Sada ste samo greškom ušli u parlament.
Neka, nama radikalima je drago da vidi narod, konačno, ko je koalicioni partner DSS-u i nemate više vi iz DSS-a pravo da okrivljujete bilo koga drugog. Sada ste vi najveći krivci. Vi ste najveći po broju poslanika. Vi ste nosioci ove vlasti. Nećete sutra moći Srbiju da lažete i varate, kriv je G17 plus, morate račune polagati građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, očito da koalicioni partner DS-a ima zadatu temu i na tu temu izlazi jedan po jedan predstavnik nacionalne zajednice i govori kako bi javnosti skrenuo pažnju da smo mi srpski radikali protiv njihovog slobodnog izjašnjavanja.
Možete se vi izjašnjavati kako god hoćete. Niko vama to ne brani. Ustav i zakon ove države vam dozvoljavaju. Nemojte da polemišete. Gordana Pop-Lazić je bila jasna. Rekla je da mi srpski radikali vas smatramo i uvek uvažavamo kao braću, i to je iskreno rekla, a vi idete dalje, zlopotrebljavate tu iskrenost srpskih radikala. Nemamo mi nameru da trošimo vreme dokazujući vama kolike su iskrene naše namere i želje. Vi sa ovim novim pojavljivanjem samo dokazujete suprotno. Mi smo vama pružili ruku za saradnju.
Tomislav Nikolić vam je rekao da su vam otvorena vrata i za političku saradnju, a vi sada imate priliku i na ovom zakonu da se uverite kako te želje, koje su iznete i u ovom zakonu, imaju, u krajnjem slučaju, u pozadini loše namere. U čemu se sastoje loše namere?
Prvo, što se otvaraju neka pitanja - kada pročitate ovaj predlog zakona, kako to mladi kolega reče, interesantno, u dva nivoa, pa onda nabroja tri nivoa; počeo je kao Boža Đelić, on kaže tri stvari, a onda kaže četvrta stvar – kao što je pravo glasa koje dobija dijaspora. To pravo nikada nije sporno i zakonom je regulisano i ranije. Ta prava su koristili građani Srbije koji žive izvan granica Srbije, neko više, neko manje, ali svako onaj ko je izrazio želju i hteo da ispuni svoje građansko pravo, mogao je to da uradi u Srbiji.
Gospodo, kada navodite neke primere kao potporu ovom vašem predlogu, onda bar morate da pogledate statistiku. Najveći deo srpske dijaspore živi u zapadnoevropskim zemljama. Kad pogledate i prethodne izbore koji su protekli videćete, oni su u većini bili aktivno politički uključeni tako što su izrazili svoje mišljenje učestvujući na izborima. To su vam srpske enklave, za vas koji ne znate, a ovde su vam puna usta srpske dijaspore. Najveće su u Astriji, u Nemačkoj i u Francuskoj. Oni većim delom i u većem broju dolaze kad su izbori.
Naravno, kao i u Srbiji, takvo je stanje i u našoj dijaspori. Neko ima želju da izađe na izbore, neko nema. Broj onih koji su izašli i onih koji nisu je promenljiv, a vi hoćete sada da podmetnete, jeftinim političkim trikom da pridobijete simpatije tih ljudi koji žive u dijaspori. Zar ste zaboravili kako ste ih 2000. godine prevarili? Te 2000. godine ste pokupili od njih novce, pare pokupili, uz silna obećanja, pa ste ih prevarili. Zato su u većem broju, dolazeći za ove prethodne parlamentarne izbore, dali svoj glas onima kojima veruju.
Svesni ste da stvaranjem ovakve zakonske mogućnosti otvarate nov problem, a problem se sastoji u eventualnoj neregularnosti izbora. Nemamo mi srpski radikali ništa protiv da se ta prava ostvare i u inostranstvu, ali moraju da budu strogo kontrolisani izbori. Zar ste izgubili iz vida da postoji izborna komisija, da postoje birački odbori, da svaka stranka treba da ima svog predstavnika. Pa, ko će da nam organizuje izbore? Kome mi srpski radikali da verujemo – Goranu Svilanoviću? Ne pada nam napamet. Šta mislite, da je onaj što dolazi umesto njega bolji, da je pošteniji? Zadržite svoje mišljenje, a mi odavno znamo da nije.
(Dobacivanje.)
Kolega, vi ste ranije bili u PDS-u i imate neka iskustva. Prema tome, držite se tih iskustava i nemojte iz klupe da dobacujete.
Što se tiče drugog nivoa, kako su to predlagači ovde naveli, to je pitanje prava nacionalnih manjina. Nacionalne manjine, osim građanskog prava, imaju još jedno dodatno pravo, a to je pravo manjine. Vi na ovaj način uskraćujete građansko pravo nacionalnim manjinama. Vi na ovaj način, uvođenjem jedne kategorije bez cenzusa, sebi dajete za pravo da nekom određujete ekskluzivno pravo da će on biti predstavnik nacionalnih manjina.
Zašto to radite? Nema potrebe to da se radi. Pustite predstavnike nacionalnih manjina, oni će praviti koaliciju, oni će samostalno izlaziti na izbore. Onaj ko bude sposoban da skupi 3% po predlogu, koji predlažemo mi srpski radikali, taj će biti zastupljen u ovom parlamentu, a ne onaj ko je vama simpatičan. Na taj način vršite diskriminaciju.
Što se tiče ovih dušebrižnika za manjine, meni je samo čudno kako nijedan predstavnik G17 plus ne reče da se bori za prava seksualnih manjina. To bi vam više priličilo, nego što pričate ovde bajke.