Srpska radikalna stranka želi amandmanom na član 11. da spreči štetne posledice ovog zakona. Naime, gospodo, upustili ste se u jednu avanturu, za koju ne znate kakve će rezultate imati.

Donosite zakon koji ima za cilj popis imovine. Kako ćete sprečiti potomke folksdojčera u Vojvodini da prijave oduzetu imovinu? Hoćete li reći da su njihovim precima bila uskraćena sva građanska prava, bila oduzeta imovina; pa i ovima koji traže pravo na nasledstvo na isti način je bilo uskraćeno građansko pravo i na isti način nije bila oduzeta imovina.

Kako ćete sprečiti neke potomke koji će se javiti da su naslednici begova? Kako ćete sprečiti one koji će tražiti pašaluke? Čitava Srbija je 500 godina bila vlasništvo begova i paša. Gde ćete to vi povući granicu? Koja je to godina granica? Kakvi su to osnovi realne granice?

Hoćete li samo da zamažete oči, da kažete – evo, mi smo ti koji popisujemo, evidentiramo one kojima je oduzeta imovina, a na bazi te evidencije nanećete toliko zlo većinskom stanovništvu u Vojvodini da niste svesni toga. Već uveliko potomci folksdojčera ističu svoj zahtev i pred Savetom Evrope da im se vrati imovina, da im se nadoknadi imovina. Vi i vaši politički istomišljenici organizujete autobuse, bukvalno kolone potomaka folksdojčera da obilaze Vojvodinu i da obeležavaju. To su oni naslednici, potomci pripadnika čuvene divizije ″Princ Eugen″, što je ojadila srpske krajine.

Postoje šanse da vas sprečimo u donošenju ovog zakona, ako naiđemo na razumevanje većine u ovom parlamentu. Ima nešto što Srpska radikalna stranka sada, u ovom trenutku ne može da spreči, a to je vaš lopovluk i kriminal. Ne može da spreči; kada vam se deca školuju u inostranstvu vi odmah nađete sponzora, pa taman to bio i onaj koji se bavi telekomunikacijama, kao što je "Erikson". Ali vama to nije bitno, vas ne interesuje firma, vas interesuje da vam deca studiraju u inostranstvu, da se tim hvalite, kako su dobri. Naravno da su dobri, kada imaju finansijsku logistiku od svetskih kompanija, kada je to samo za napojnice 13, 14 ili 15.000 dolara dnevno da troši jedno dete. Šta će, mora da je rasipnik na mamu.

Ne zameram pojedinim kolegama iz vladajuće većine, koji, braneći ovaj predlog zakona, posežu za argumentima utemeljenim i u ovom predlogu, a i u realnim činjenicama. Ne zameram ni kolegi Albijaniću. On je čovek koji kasni ה/2. To je 180 stepeni. On sada priča o 90. godini. Nije on kriv. Najveći problem kod njega je udaljenost centra za razmišljanje i za reprodukciju. Centar za razmišljanje mu je u donjem delu leđa, a za reprodukciju na ramenu.

Nije, ali je poučno. Ne mogu da razumem šefa poslaničke grupe ...

...koji izlazi za ovu govornicu i sa tolikom mržnjom govori o Srpskoj radikalnoj stranci. Mržnja vas ne vodi nikuda, dragi moj kolega, ne vodi, trebalo je da naučite od svog predsednika stranke. Njega je Zoran Đinđić izbacio iz svoje vlade kada je video koliki je kriminalac, kada je video kakav je prevrtljivac. Pa, ljudi koji su ostali u toj stranci neka vam potvrde. Evo, gospodin Marković je jednim delom, doduše usmenim predanjem, bio upoznat sa tim.
Nemojte plakati, branite ovaj zakon argumentima, iznosite činjenice, a ne kada nemate argumenata, nemate činjenica, vi odmah kažete – radikali su krivi što je ubijen taj i taj. Nisu, gospodo, nemojte unapred da kukuričete, možete da završite u loncu. Još nije istraga završena.

Gospodine predsedavajući, javio sam se ranije po Poslovniku, jer mislim da bi sa ove govornice trebalo iznositi istinu. Prvo, kolega Šormaz, ne sumnjam da će "Zastava" proizvoditi "punto", ali odavno se prešlo na nove jedinice mere. Sada su na snazi mere vati. Vi ste izbačeni kao mera snage jednog automobila.
Drugo, gde vi to, gospodo, održavate SRS u vlasti? Gde? U Novom Sadu održavate SRS? Učestvujete zajedno sa nama u vlasti? Gde vi to, socijalisti, održavate SRS? Gde? Pa, i vi učestvujete u toj vlasti.
Na pominjanje samo jednog podatka od koleginice Nataše Jovanović vi ste odmah počeli ovde da pravite političku promociju. (Žagor.) Samo vi lagano, imam ja strpljenja za vas. Sve sam ja vas gledao dugo u ovom parlamentu. Gledam vas i kada ste opozicija i kada ste vlast. (Žagor.) Samo polako. I pojedinačno znam šta ste i na koji način činili.
Umesto da raspravljate o tome da li je tačno ili nije tačno, vi ste odmah krenuli u političke rasprave. Ako vam se ne sarađuje sa Srpskom radikalnom strankom, širom su vam otvorena vrata, izvolite, gospodo, u Vojvodini sarađujte sa Nenadom Čankom, ali javno. (Žagor.) Da znamo šta i kako razmišljate o Vojvodini, da se više ne krijemo. Nemojte misliti da će bilo ko od srpskih radikala da potrči da vas povuče za rukav. Nećemo.
Ne sarađujete vi sa političkom partijom koja se zove SRS, već morate da poštujete volju građana u pojedinim lokalnim sredinama. (Aplauz.) Ne sarađujemo ni mi sa SPS-om u ovakvom izdanju i sa ovakvim rukovodstvom, nego poštujemo volju građana svake lokalne samouprave. Tako je i sa Demokratskom strankom Srbije, ali jasno kažemo sa kim nećemo. Recite i vi tako, a nemojte sa govornice da po ko zna koji put ucenjujete nas srpske radikale.
Pa, ne možete iz dana u dan sve veći broj građana da ucenjujete. Videćete na prevremenim parlamentarnim izborima – nećete ni približno biti u situaciji da bilo koju rečenicu u smislu ucene izgovarate, jer ćemo apsolutnu većinu dobiti i sami ćemo voditi vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je malo neuobičajeno da razgovaramo o amandmanu na zakon koji je predložila Vlada, odnosno čiji predstavnik je ministar, a ministar od početka rasprave nije ovde. U krajnjem slučaju, to je očito postala navika koalicione vlasti, kada se priča o ministru, kada se razgovara o njegovim predlozima, predlozima Vlade, ministar ili pobegne ili ne dođe. Svodi se na isto.
Ne vidim razloga zbog čega, kada je u pitanju ovakav značajan amandman za sudbinu ne samo monetarnog, nego kompletno i privrednog sektora, jer smo videli kako to radi Dinkić kada je bio guverner, a kasnije, odnosno sada ministar finansija, zašto ne bi saslušao šta mu se to govori od strane SRS. Ako je toliko čestit i pošten, kako ste ga i predstavili kada ste ga predlagali za ministra finansija, šta tu ima da se stidi tako čestit i pošten čovek. Zašto kao takav ne sasluša i ne izađe i kaže sa ove govornice.
Očito je to novi stil i način rada pojedinih ministara u ovoj vladi, kada su kritikovani u parlamentu, tamo gde je mesto i gde je logično, onda oni poslanicima, odnosno narodu odgovaraju i objašnjavaju preko TV ekrana, zakupe ili uzurpiraju termin na televiziji i onda izlaze i maltretiraju građane, a pri tom svesni su činjenice da niko nije u mogućnosti da im odgovori.
Još ako imamo u vidu da se u poslednje vreme pojavljuje i specijalna emisija državne televizije, gde izlaze ministri i potpredsednici Vlade i pričaju o svom uspehu, onda nas neće iznenaditi ako i ovaj ministar, umesto da ovde odgovara, večeras se pojavi na nekoj od televizija i počne da priča o finansijskom, monetarnom, privrednom sistemu. Ali, može se očekivati da priča kao da živimo u nekoj drugoj državi, a ne u državi Srbiji.
Činjenica je da postoje zasluge ministra finansija i kao guvernera Narodne banke, a pogotovo na funkciji ministra. Kao guverner Narodne banke lično se najviše založio da likvidira domaće banke i da se kao jedna od posledica u poslednje vreme pojavljuje činjenica da preko likvidacije tih domaćih banaka je omogućeno tajkunima pojedinih političkih stranaka da preko noći postaju vlasnici velikih firmi, profitabilnih preduzeća, rudnika, da se pripremaju da zauzmu i NIS i EPS.
To im je omogućeno onog trenutka kada se upadalo sa kalašnjikovima u Narodnu banku, tada je već osmišljeno i smišljeno kako likvidirati domaće banke. To što su domaće banke bile poverioci tim velikim sistemima sad tek dolazi do izražaja. I da se Vlasi ne dosete, doveden je novi guverner banke. Za starog guvernera su čak ovde neki poslanici koji su s njim u koaliciji sa ove govornice ne tako davno govorili da je najveći lopov u istoriji srpskog bankarstva. Sada se svesrdno trude da ga ćutanjem brane, a kao da je ta zlodela neko drugi učinio.
Upozoravamo, kao i uvek na vreme, srpsku javnost da predstoji katastrofa za srpsku privredu, srpske finansije, srpsko bankarstvo. Ta katastrofa prvenstveno se zasniva na činjenici da je i dalje Mlađan Dinkić ministar finansija. Naravno, to je uvek, kako bi to običan građanin rekao, Dinkić i Labus, kao kafa i kisela, ne odvajaju se jedan od drugog, tako ih i poručuju.
Suština je što ponekad nađu nekog maloletnog tajkuna ili da ne kažem delinkventa koji će biti predsednik odbora za sanaciju banaka ili na nekoj drugoj funkciji, pa će njega da okrive kad vide da je pritisak javnosti veliki, pogotovo kada su unutarstranačke tenzije velike. Onda uvek nađu nekog koga će okriviti, kao što je onaj jadnik što je, ne svojom greškom, sa 25 godina postao vlasnik pola nekretnina u Beogradu, što je prao novac, a na kraju rekao da mu je to pozajmio njegov...
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam.
... kolega iz Vlade za usluge koje mu je pružao. Pretpostavljam da su to proevropske usluge.
Evo mu sad prilike, kada kolega i on nisu u Vladi, da te usluge pruže na ulicama Beograda, a prilika je za ministra Dinkića da sad podnese ostavku, pa da svoje usluge, svoje znanje isto tako ponudi građanima ne samo Beograda, nego svih gradova u Srbiji, jer i oni će propasti. Što duže Dinkić ostaje na vlasti, to je veća tragedija i veća propast za Srbiju.

To što vi praktikujete u poslednje vreme da uvedete, to ima tačan i precizan naziv, odomaćen u narodu, to je kafanska priča. Vi preko stola, preko plota, razgovarate sa mojim kolegom Aleksandrom Vučićem. To ste izgleda uobičajili kada je u pitanju poslanička grupa SRS.
Možete da objašnjavate kada dozvolite poslaniku sa ove govornice da vas pita. A, to što vas neko pita sa mesta, to ne ulazi u stenogram, predsedniče. To je čisto iz razloga što vas upozoravam da poštujete taj poslovnik i da poštujete osnovna načela parlamentarne demokratije.
Mi smo ovde svi, drage moje kolege, na ispitu, da pokažemo koliko smo dosledni u sprovođenju te tzv. parlamentarne demokratije. Ne mogu jednu stvar da shvatim, da predsednik od početka zasedanja ove skupštine ima nameru da privileguje položaj svoje poslaničke grupe. Mi smo upoznati, predsedniče, sa vašim ličnim slabostima u okviru te poslaničke grupe, i to je normalna reakcija. To je ljudski, to vam niko ne zamera, ali ne možete toliko daleko da idete da svima tolerišete takva i slična ponašanja ovde.
Jer, kako drugačije tumačiti ponašanje članova poslaničke grupe koji koriste ovu raspravu da ocrne predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, tako što ga nazivaju - crveni vojvoda, a vi uporno ćutite. Ne upozoravate, ne opominjete. A, kada poslanik SRS kaže opštepoznatu istinu o poštenju vaše stranke, vi odmah oduzimate reč.
Kakvi su to aršini? Uostalom, ovde polažemo ispit iz morala i niste baš nešto pokazali da ste uspešno savladali to i da ste položili. Kako možete, kako vam dozvoljava svest da vi, čiji je predsednik stranke bio potpredsednik savezne vlade Slobodana Miloševića, tako ocrnjujete Slobodana Miloševića, kako vam dozvoljava svest da ocrnjujete Vojislava Šešelja, čija poslanička grupa je najbrojnija u ovom parlamentu.
Nemate vi ni morala, obraza, nikada niste ni imali i nemojte da se igrate. Ovde se radi o principijelnom stavu, ne pojedinačnih poslaničkih grupa i pojedinačnih partija, ovde se radi o principijelnom stavu ove države. Da li ćemo pomoći haškim optuženicima ili ćemo sada javno da kažemo: ne, većinsko raspoloženje u Skupštini Srbije prema generalima, budućim uhapšenicima Haškog tribunala, nećemo vam pomoći, predajte se dobrovoljno, a onda ćemo vas prevariti, nećemo uzeti velike pare kao oni ranije, ali nećemo vam ništa ni pomagati.
Recite otvoreno tim ljudima da znaju šta ih čeka. Generala Lazarevića ste već na ovaj način prevarili. Nećete da pomognete čoveku koji, svesni ste činjenice, brani Srbiju, bez obzira kako se koji haški optuženik zove i preziva, i na kojoj je funkciji bio, svaki od njih je optužen za ono kako glasi optužnica, šta su Srbija i srpski narod radili.
Spominjete Srebrenicu, a kako vas nije sramota. Srebrenica je dokaz koji je prinudom isposlovan od strane onog kriminalca Pedija Ešdauna, da parlament Republike Srpske prizna da je bio genocid u Srebrenici. A zašto? Da bi se ukinula Republika Srpska, da bi se državnost i postojanje te republike srpskog naroda zasnivala, kako su oni namerili, na genocidu.
Vi idete na ruku svim takvima koji razmišljaju kao Pedi Ešdaun. Nije čudo za pojedine poslaničke grupe, ali me čudi od istih tih kolega poslanika kako vi, kao partija koja je humanistički opredeljena, koja je u ranijem periodu, dok ste bili na vlasti, vodila računa čak i o deci kriminalaca, Šiptara, Lukovića, Legije, vodili ste ih u zatvor da vide svoje roditelje, gde vam nestade ta humanost, što sada ne pomognete da deca Slobodana Miloševića mogu slobodno da se vrate u državu, čiji su i dalje državljani, kakav je to moral?
Dakle, kada vam nestane argumenata, pozivate se na čoveka koga ste samo na slici videli. Pokojni Zoran Đinđić za pojedine od vas je imao mnogo gore mišljenje nego što pojedine kolege poslanici izgovaraju sa ove govornice. Kada vam nestane argumenata, odmah trčite i pozivate se na njega, i kunete se u njega.

Preispitivanje akcije "Sablja" jasno će pokazati ko je i kakvu ulogu imao u tom vremenu.
Videće se, neće ništa biti skriveno. Nemojte da mislite da će vam to biti uvek dežurni argument u političke svrhe, kao što je bila Ibarska magistrala. Nemojte se pozivati na smrt Ivana Stambolića, još istraga nije završena. Nemojte unapred da sebe ograđujete. Zašto? Nema potrebe, možda jeste, možda niste bili direktno umešani, ali...
(Predsednik: Šest minuta, gospodine Mirčiću, molim vas, završite.)
... što sada već unapred kažete da niste, nemojte, već ste odavno prozreni.
Kada je Čedomir Jovanović objavio da mu preti opasnost po život, prva se njegova stranka, ova frakcija, oglasila, kaže, zaštitite Čedu. A zašto se tako ofirate, zašto se otkrivate, zašto odmah govorite da od vas preti direktna opasnost? Pokažite malo morala. Pomozite tamo gde ste u stanju, gde možete, dozvolite da deca Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i svih haških optuženika mogu da posete svoje roditelje, očeve.
A zašto? Zato što ste, drage moje kolege, da vam kažem nešto sa ove govornice, 1994. godine izgovarali takve reči kada je bila blokada na Drini, kada je bio u pitanju opstanak...
(Predsednik: Gospodine Mirčiću, sedmi je minut, završavajte.)
... Republike Srpske, da možete i vi biti u Hagu. Nemojte da mislite da vas neće voditi u Hag, hoće, gospodo, pogotovu vas što kažete iz demokratskog bloka, samo one koji ostanu živi.

Malo je čudno, možda pravite izuzetak. Možda ste ovaj izuzetak mogli napraviti kada je gospođa Čomić imala svoje amandmane.

Možda je nešto interesantno dobacio, pa da ne propustim to u životu.
Naime, o čemu se radi? Radi se o tome što nešto što je donošeno u prošlom sazivu sada vidimo, kada je u pitanju nacionalna strategija zaštite okoline, da taj zakon koji smo doneli silom većine, a zove se Omnibus zakon, pravi takve probleme, prouzrokuje takve probleme da nismo ni svesni, recimo, u ovom zakonu u nečemu što bi trebalo da bude od nacionalnog značaja, a u svetu postoji nešto što možda prethodna većina nije imala u vidu, a to je da postoji neki globalizam kada je u pitanju zaštita životne sredine.
Međutim, ti proevropski globalisti nisu imali u vidu da će taj njihov čuveni i istorijski Omnibus zakon napraviti takve probleme sa nesagledivim posledicama.
Radi se o sledećem. Predlog SRS je da u nacionalnoj strategiji zaštite postoji samo država, odnosno republika i postoji lokalna samouprava.
Međutim, zbog posebnih zakona, kako to ovde zakonodavac kaže, moramo uvažavati taj posebni, pogubni zakon koji se zove Omnibus zakon i dolazimo u situaciju da država, odnosno Vlada u ime države ne može da sprovede nacionalnu strategiju. Zašto? Zato što je to komplikovano kada je u pitanju autonomija i AP Vojvodina. Onda ulazimo u jedan apsurd.
Evo vam najbolji primer. Sada je formirana većina u Skupštini Vojvodine; jedna od prvih odluka koje je doneo resorni Sekretarijat za rudarstvo i energetiku je rešenje da se Ledinačko jezero, prirodno bogatstvo na padinama Fruške gore, ponovo vrati u prvobitno stanje, da postane kamenolom. Jeste malo čudno, ali to je nov potez nove vlasti, da ne govorimo o onom nedavnom pokušaju donošenja rezolucije, ali ovo je konkretno.
Odluka je donesena, vezane su ruke resornom ministarstvu. Zašto? Zato što o prostornom planu Fruške gore ingerencije ima Pokrajina po Omnibus zakonu. Šta može Republika? Republika može samo da se meša ili da interveniše tamo gde su ugroženi interesi Republike, Pokrajina može da pravi opstrukciju, a mi ne možemo da intervenišemo.
Lokalna samouprava ja zatočenik pokrajinske administracije, ruke vezane republičkoj administraciji. Do čega to dovodi? Dovodi do katastrofe i zbog toga je SRS u ovom i u svakom zakonu koji se bude oslanjao na funkcionisanje pokrajinske administracije, a zasnovan je na Omnibus zakonu, amandmanima će pokušati da promeni, ali se nadamo da nam uskoro neće trebati amandmani.
To ćemo raditi u Skupštini Vojvodine voljom ne samo većine poslanika, nego voljom većine u Vojvodini. Zbog toga predlažemo da se autonomija, svesni činjenice da ne može dok se ne stave van snage odredbe Omnibus zakona koji reguliše ovu materiju, briše, a da se promeni stav 2. i da već u stavu 1. budu jedinice lokalna samouprave. Da postoji samo republička vlast, republičke ingerencije i lokalna samouprava, a ne treba lokalnoj samoupravi posrednik između nje i republičke vlade.
To su samo dodatni troškovi, a ovde su konkretni problemi koji se pojavljuju, a pogotovo će se pojavljivati u narednom periodu, imajući u vidu ne samo da su sukobi razmišljanja, nego da su unutar vladajuće partije koja je na čelu Pokrajinskog izvršnog veća i međufrakcijski sukobi, pa ćemo morati da čekamo rezultat sukoba tih frakcija da bi zaštitili čovekovu okolinu u Vojvodini.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo, javljam se po Poslovniku. Pozivam se na član 100. Zamolio bih kolege ne samo zbog ove tačke dnevnog reda, nego zbog svega onoga što je na neki način uzbudilo Srbiju, uznemirilo, da vodimo računa šta govorimo sa ove govornice.
Razumem pojedine kolege koji zbog stranačkih ili nekih drugih interesa žele da jučerašnje dezinformacije izgovorenih iz njihovih redova pokriju za ovom govornicom tako što će zamenom teza i jednim patetičnim govorom, pozivajući se i asocirajući uspomene na neki prethodni period i na čoveka o kome vi uvažene kolege najmanje imate prava da govorite, jer ste na bazi njegove infrastrukture formirali novu partiju, i nemojte kada vam zafali argumenata da se pozivate na takvog čoveka.
Uostalom, bolje bi bilo, časnije i čestitije, da sa ove govornice ispred stranke ili ispred predsednika kažete šta je prava istina. Vi ste hteli da iskoristite jedan, u svakom slučaju, nemio događaj za stranačku propagandu. To se ne radi tako. Morate proveriti informacije. Morate dobro da proverite.
Drugo, potpune informacije kada se daju javnosti, prepustite javnosti i nadležnim organima na bazi tih informacija da što pre pronađu rešenje. Vi ste namerno uskraćivali informacije. Prvo, ponizili ste ljude koji su bili u obezbeđenju predsednika, ne znajući ili namerno zaboravljajući činjenicu da je on sam birao svoje obezbeđenje, i bez obzira što je MUP insistirao da Republički MUP obezbeđuje predsednika, njegovo insistiranje je bilo da to rade "Kobre". Prema tome, nemojte gospodo da potcenjujete te ljude koji su visoko profesionalno obavili prekjuče svoj posao.
Kada ste suočeni sa činjenicom da javnost treba da sazna istinu, onda ste počeli ponovo sa manipulacijama. Zašto? Zato što vam nije predočeno, vama članovima, ako ste ista frakcija, ista stranka, ko je to uradio i gde je lice zaposleno. Kada ste čuli da je američka ambasada, ranije u onoj vašoj drugoj frakciji strah je bio kada se kaže da je u pitanju Nemačka, bili ste blokirani, a sada se vi blokirate od Amerike.
Nema veze iz koje je države, za koju ambasadu radi, ali trebalo je da pitate svoj vrh stranke - gde taj čovek radi, ko je i kakav je motiv bio da to uradi.
Što se tiče ovih ranijih slučajeva, drage moje kolege, vama da pomognem - pitajte advokata porodice Drašković zašto je za Ibarsku magistralu podneo krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića. A nama, srpskim radikalima, ne pada na pamet da se smejemo kada se raspravlja o ovakvim temama. Nismo mi kao vi, pojedinci, kolege koji ste i u ovom sazivu, kada vam je Vojislav Šešelj sa ove govornice iz ozbiljnih namera davao podatke o Veruoviću i sipmatično izgovarajući - burgija, vi ste se smejali.
Sada pogledajte kakva je uloga bila tog Veruovića, šta je i na koji način činio taj burgija. Da se tada niste smejali sada bi, ako ništa drugo, imali bar čistu savest kada je u pitanju sudbina Zorana Đinđića, ali ste se smejali svi.

Izvinjavam se, završavam. I, to što ste vi pravili greške nemojte da prebacujete bilo kojoj poslaničkoj grupi. Mi srpski radikali uvek ozbiljno prihvatamo takve informacije i o njima najozbiljnije razmišljamo, jer nije u pitanju ime i prezime - Boris Tadić, nego je u pitanju funkcija koju on vrši. U pitanju su građani.
Pa, zamislite šta oni da razmišljaju na osnovu vaših informacija koje ste juče sa stranačkih konferencija davali. Kako će tek oni da budu zaštićeni. Ko će njih na pravi i iskren način da zastupa, ako vi, krivotvoreći informacije i činjenice, na tu istu javnost delujete tako što je uznemiravate, tako što na tom nemiru želite da zaradite političke poene. Ovo su i suviše ozbiljni razgovori, i suviše ozbiljne stvari i treba preventivno delovati.

Amandman SRS-a odnosi se na instituciju poverenika. Srpska radikalna stranka je to u načelnoj raspravi principijelno istakla kao osnovnu primedbu. Naime, naša želja je bila da umesto poverenika to ipak bude neki organ koji već funkcioniše u okviru Vlade. To je Tomislav Nikolić juče i rekao, da smo nekom nesmotrenošću naveli u ovom amandmanu da to bude ministarstvo, ali juče smo detaljno objasnili da bi bilo dobro da to radi Administrativni odbor u okviru Vlade Srbije.

Naime, jasno je u obrazloženju predlagača, ako se prihvati ovaj amandman, da će se suština zakona promeniti. Više se rasprava usmerava tu kada je u pitanju dostupnost informacija, pa je u toku jučerašnjeg dana u načelnoj raspravi bilo polemike oko toga kakva je prava uloga ovog poverioca.

Ipak bih na neki način objasnio šta u suštini znači za informaciju postavljenje jedne institucije koja će biti posrednik između onoga ko poseduje informaciju i onog istražitelja kome treba informacija. To je jasno, istražitelji su uvek ili u većini slučajeva novinari, ili građani koje interesuje određena informacija. Tu se postiže efekat selektivnosti informacije. Zašto selektivnosti? Zato što sama priroda postavljenja jedne prepreke ili posrednika između onoga ko poseduje informaciju i onoga kome treba informacija podrazumeva mogućnost selektivnog davanja informacija. Ono što je gore od uskraćene informacije, ako nekome nije jasno, to je davanje selektivne informacije, to su one frizirane, fabrikovane informacije.

Pošto i dalje izražavamo veliku rezervu kada je u pitanju nestranačka pripadnost budućeg poverenika, ne izražavamo rezervu kada je u pitanju njegova stručnost, njegov ekspertski deo, ali ipak moramo da vas upozorimo da povedete računa da se, dok je vreme, preko amandmana popravi ovaj zakon, da se precizira.

Dragi moj kolega, u pravu su novinari - zakonom je predviđeno da postoji krajnji rok kad treba da dobiju informaciju. Onaj koji će vršiti ovo kao poverenik može, poštujući zakon i u okvirima zakona, da nekom daje ranije, a nekom kasnije informaciju. Nemojte odmah da osuđujete, jer cilj i suština ovog predloga nije samo evropska integracija, nego da se malo dodvorite medijima, ali očito na pogrešan način.

Ipak morate da poslušate, jer sami ste govorili u obrazloženju ovog zakona - novinari su oči i uši naroda u Srbiji.

Zahvaljujem se, gospođo Pop-Lazić. Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što se donosi zakon koji će koliko-toliko regulisati sve ono što se smatra informacijom od javnog značaja, ali skoro je indikativno da u svakoj diskusiji ove prodemokratske, blokovske snage, kad izađu za ovu govornicu, za svaki predlog zakona kažu – ovo nas vodi u Evropu.

Pa, gospodo, svi smo ovde manje-više poslanici u istom položaju i istoj situaciji i svesni smo činjenice da od 2000. godine ne postoji u ovoj skupštini institucija poslaničkog pitanja.

Od 2000. godine nijedno poslaničko pitanje nije moglo da bude postavljeno sa ove govornice, mada, istine radi, jesu postavljana, ali u pisanoj formi.

Pogledajte samo, to vam je statistika, vi ste inače prepoznatljivi po statističkim podacima i po avionskim kartama, pogledajte koliko je odgovora dobijeno u proteklom sazivu. Pogledajte statistički koliko je poslaničkih pitanja postavljeno u ovom sazivu, pa ćete videti da ste sami sebi uveli cenzuru kada je u pitanju informacija od javnog značaja. Kako možemo da idemo u Evropu, a sami sebe nismo promenili? Ja to tumačim dobronamerno, kao nedostatak adekvatnog sredstva, a to se zove ogledalo.

Ono što je činjenica, to je da u ovom zakonu pokušava da se definiše šta je javna, a šta je posebna informacija. Po tom nekom opštem značenju posebna informacija bi trebalo da bude neka državna tajna.

Gospodo, ne gubite iz vida, od 2000. godine nema više nijedne informacije koja bi se mogla nazvati tajna. Postoje, doduše, dokumenta koja nisu dostupna, a imaju tretman "poverljivo" ili "tajno". Ta dokumenta nisu dostupna onima koji su kao izvozni artikal kidnapovani, odvedeni u Haški tribunal, ali su dostupna onima koji vode do sada neviđeni sudski postupak protiv tih lica. Na kraju krajeva, mi smo svedoci da je u ovu zgradu, Skupštinu Srbije, ulazio američki ambasador, kako se zove onaj, ne znam... Žena mu je jako pametna, ona nas je proglasila da smo na nivou Cigana.

(Predsednik: Gospodin se zove Montgomeri, a gospođa Lin.)

Bolje da vi njega znate, nego ja.

(Predsednik: Znam šta vi ne znate. Izvolite, gospodine Mirčiću.)

I to je napredak, a čovek je svestan šta ne zna, kao što nije vaša prednost što znate to. Nije to baš za hvalu. Ali dobro.

Svedoci smo da su, uz prisustvo gospodina ambasadora, da ne ponavljam, to je ipak autorsko delo predsednika, iznosili dokumenta iz ove skupštine, dokumenta koja se odnose na rad i funkcionisanje parlamenta, od kojih su neka bila označena ili šifrovana kao "tajna", "poverljiva".

U Vladi Srbije, to mnogi znaju, situacija je bila mnogo gora. Zašto? Zato što se iz Vlade Srbije iznosilo sve. Onda se krenulo na vojsku, pa na policiju, pa na bezbednosne agencije i tako je to krenulo.

Sad mi donosimo jedan zakon koji je, u suštini, u osnovi dobar, zato što ovakvi zakoni postoje kao pravne norme u svim evropskim državama i on je neki okvir koji obavezuje, ograničava, ako ništa drugo, onda državne organe ili pojedince. Ograničava ih u njihovim nezakonskim radnjama.

Šta bi se moglo kao primedba navesti? U obrazloženju od strane predlagača čuli smo da su ovde privilegovani, a do sada nisu bili, novinari. Uvek kada vam zafali čvrstih argumenata, nešto što je utemeljeno u zakonskom predlogu ili u realnosti, odmah se pozivate na to da ste vi dobronamerni prema novinarima.

Nisu novinari, gospodo, roba koja bi služila vama za potkusurivanje. Osetili ste trenutak kako biste preko ovog zakonskog predloga mogli da pridobijete blagonaklonost novinara, da vam malo oni sutra kroz medije promovišu ovaj zakon, da promovišu veliki napredak i veliki uspeh i udarničke zasluge predlagača ovog zakona. Znaju novinari da u ovom zakonu, dobro su pročitali, kao i mi poslanici, postoji jedno veliko ograničenje.

To veliko ograničenje zove se poverenik. Zašto? Zato što uvodite instituciju koja nije utemeljena u zakonu, u Ustavu, a kad nešto nije utemeljeno u zakonu, kad nešto nije utemeljeno u Ustavu, onda je to uvek predmet manipulacije. To iskustvo smo imali iz prethodnog perioda, iz novodemokratskih lekcija koje smo mi iz Srpske radikalne stranke slušali pažljivo i strpljivo tri godine; vi ste slušali isto kao i radikali tri godine, a sada pričate priču. Videli ste da ta priča ne pije vodu.

Umesto poverenika u prethodnom periodu bio je Biro za informisanje ili komunikacije. Naizgled, sve je bila harmonija, sve je bilo predivno, demokratija sa vanrednim stanjem, a onda se pojavljuje pojedinac koji u okviru jedne institucije, a zvala se Vlada Srbije, uzima apsolutnu vlast u svoje ruke, sva ovlašćenja su u njegovim rukama, ima apsolutnu moć nad medijima, nad novinarima. I onda je u to vreme osmislio, ne on kao pojedinac, on je samo produkt jedne politike, jedne političke snage ili partije koja deluje na ovim prostorima, da bi spasio novinare svih muka, on je uveo već čuvene tzv.brifinge.

(Vjerica Radeta, sa mesta: Da nije Beba?)

Ne znam, narastao je već. Nije baš lepo reći za čoveka koji je punoletan da se tako zove. Dobro, nebitno je sad tu ime, koliko je bitna činjenica da smo imali primer da ako se daju ovlašćenja i određene mogućnosti instituciji ili pojedincu, onda je velika verovatnoća da dođe do zloupotrebe tih ovlašćenja.

Šta mi sad radimo? Umesto da kao parlament, kao zakonodavno telo dodatnu obavezu prenosimo na Vladu Srbije, da od Vlade tražimo odgovornost, mi sad formiramo jednu protivzakonsku, protivustavnu instituciju. Na kraju krajeva, bićemo suočeni sa činjenicom da je ne možete kontrolisati, jer ona zakonski nije utemeljena.

U svakom slučaju, mi radikali imamo neograničeno poverenje u vas demokrate kad kažete da će ta institucija, taj pojedinac biti nestranačka ličnost. Kad vi to kažete, mi vam verujemo.

Nas ne morate ubeđivati, ubedite novinare da će biti nestranačka. Od 2000. godine naovamo uvek je nestranačka ličnost ili ekspert, u lošijem slučaju.

Kad dođe do zloupotrebe, onda morate da izađete i da kažete - gospodo novinari, javni radnici, napravili smo grešku. Ali, ta greška više neće da se prašta i da se kvalifikuje kao vaše usmeno ili pismeno priznanje. Gospodo, svedoci smo situacije da će ova država, htela ne htela, odnosno njena vlast tražiti odgovornost pojedinaca. Greške koje se ovako prave izazivaju određene posledice, a ljudi koji trpe te posledice traže nadoknadu štete, ne od vas pojedinačno, niti od ove vlade, nego od države, a kad država plaća ona mora da traži odgovornost pojedinca. Ta igra je završena.

Moramo biti obazrivi. Zašto ovo govorimo mi, srpski radikali? Pre rasprave o amandmanima imamo još vremena da amandmanski ispravimo, doteramo ovaj zakon, koji je uglavnom dobar zakon, idejno dobro zasnovan, ali dajte da budemo toliko razumni da prihvatanjem određenih amandmana poboljšamo ovo zakonsko rešenje.

Ova institucija može da bude uokvirena i u postojeće zakonske odredbe, utemeljena u Ustavu; ako ta institucija funkcioniše nebitno je kakav je naziv u okviru Vlade Srbije, ako od te institucije ili tog pojedinca tražimo, ne samo mi kao parlament, nego i Vlada, odgovornost i informacije. Nemojte na samom startu da pravimo kardinalnu grešku.

Doduše, neki se u postojećoj koalicionoj vlasti kunu da nikad više u Srbiji neće biti vanredno stanje. Ja ne bih bio toliko siguran. Ne znamo, na kraju krajeva, šta život nosi, pogotovo jer smo svedoci situacije da je očito na pomolu nova koalicija koja će održati taj čuveni demokratski kontinuitet kada je 11.000 ljudi, a među njima veliki broj novinara, bilo zatvarano po tim demokratskim principima samo zato što se nisu slagali sa mišljenjem jednog čoveka ili što nisu bili po kriterijumima i ukusima jedne partije. Nekada su to bili jedan čovek i jedna žena, a sada jedan čovek i jedna partija. Nema razlike.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prilici smo da iskoristimo situaciju, kada predsednik Vlade vrši personalne promene u Vladi, da raspravljamo o periodu koji je iza ove Vlade, periodu od osam meseci i to dovoljno govori koliko ova vlada želi i koliko je voljna da svoj rad, svoj program i sve ono što je uradila u proteklom periodu redovno predočava ovom parlamentu.
Na početku, kao i svaka vlada, održavajući tradiciju i ova vlada je govorila da će uvek kada se ukaže potreba za preispitivanjem njenog rada ona rado izlaziti pred ovaj parlament, ali evo to je tako u poslednjih nekoliko godina ili tačnije rečeno 2000. godine, od kada je došla ta velika, iznenadna i prekomerna demokratija u Srbiji.
Nikada Vlada nije voljna pred parlamentom, pred javnošću da polaže račune. Činjenica je da su u ovoj raspravi navedena tri osnovna segmenta u radu Vlade, a prvi je stabilnost Srbije.
Srbija je stabilna onoliko koliko je, istine radi, uspešna Vlada u svom radu. Uspešnost Vlade i te kako diktira, uslovljava sastav te Vlade. Svedoci smo da je nakon parlamentarnih izbora, suprotno volji većine građana, formirana ova tzv. koaliciona vlada. To ne bi bilo ništa čudno ni neobično, da samo formiranje i način formiranja Vlade u startu nije opteretio ne samo rad ove vlade, nego političku situaciju u Srbiji.
Ova vlada je prinudno, iznuđeno formirana ovako i ovu vladu sačinjavaju stranke podeljene po sektorima unutar Vlade. I to je diskreciono pravo mandatara, odnosno članova Vlade da dele Vladu po sektorima, po resorima, ali ovo je nešto što se nakon osam meseci pokazalo kao dosta neuspešno.
Mi smo svedoci da u Vladi postoje jasno definisani, isprofilisani sektori koji pripadaju samo jednoj političkoj partiji. Tako je taj tzv. ekonomski sektor pripao ekspertskoj grupi, koja je posle osam meseci ipak uspela u nečemu, što je na neki način veliki minus mandatara, odnosno predsednika Vlade, što je dozvolio da se "ekonomske reforme" stave ispred reformi koje su podrazumevale detaljno, temeljno preuređenje zakona ove države. I svedoci smo da iz takve jedne nametnute ideje Srbija je upala u još veću ekonomsku krizu.
Srbija je odavno u ekonomskoj krizi i to treba javno reći. To je od nekih tamo 70-ih godina. Uvek se kao reper, kao godina polazna uzima 90-ta, ne iz realnih razloga, nego iz političkih, i nemamo mi ništa protiv, ali onda moramo da priznamo da se 2000. godine u Srbiji desila ekonomska katastrofa.
Oni koji su prouzrokovali ekonomsku katastrofu sada jednim delom, manjim, sede u opozicionim, uslovno rečeno, klupama i iznose sa ove govornice, prosto čovek ne može da poveruje kako su naknadno stekli pamet oni koji su rasprodali sve što se prodati moglo u Srbiji, oni koji su upropastili poslednju šansu da se ova Srbija koliko toliko ekonomski oporavi.
Oni koji su na osnovu fiktivnih kredita u komercijalnim bankama kupovali "Soju protein", pa kada Narodna banka kao centralna monetarna institucija poništi takvu odluku oni se brzo dosete, tu istu imovinu založe kod svojih prijateljskih banaka; i šta se desilo; desilo se da su za bagatelu kupili tu firmu, i te kako značajnu i visokoproduktivnu i visokoprofitnu firmu.
A onda, nakon naknadno stečene pameti, kao saučesnici iz opozicionih klupa nama svima prodaju pamet i Srbiji objašnjavaju kako oni, eto, da im je ova pamet, ali ono vreme, možda bi dublje zaglavili u ekonomsku krizu ovu Srbiju.
Mi smo iz SRS-a na samom početku upozorili u kakvu krizu, ekonomsku i političku, ulazi Srbija, samim ovakvim načinom formiranja Vlade.
Ova kriza se produbljuje. Svedoci smo činjenice da je nakon lokalnih i pokrajinskih izbora narod dao svoju ocenu šta misli i onim strankama koje sačinjavaju koalicionu Vladu, a i o svim političkim akterima na političkoj sceni Srbije. To je najrealnija ocena.
Da li neko ima veći ili manji broj glasova, prvenstveno to je zasluga njegovog rada, njegovog delovanja, njegove aktivnosti na političkoj sceni Srbije, pa i ovi što sada sa govornice kukuriču da su postigli uspeh, da vam ne pomogoše ovi iz Vlade, ne bi ni prvi krug prošli, nego ste odmah počeli da vapite za pomoći, pa i sad u drugom krugu, ponovljenim u izborima u Novom Sadu, molite i kumite iste koalicione partnere iz sadašnje Vlade da vam pomognu. Kada ste tako hrabri, izađite sami na crtu, a ova vlada će proći onako kako je narod oceni.

Izvinjavam se gospodine predsedniče, ali želeo bih da po članu 96, koristeći vaša prava odredite pauzu u 13,00 časova, iz prostog razloga da Srbija zna i kolege u parlamentu, Srbi sa Kosova i Metohije najavili su svoj dolazak kod predsednika Skupštine i kod predsednika pojedinih odbora. Molio bih vas, pošto je i te kako vezano za ovu temu o kojoj raspravljamo, a prvenstveno se odnosi na to da su oni naterani silom i muka ih je naterala da u 13,00 časova podsete predsednika. Da ne bi ispalo da vas zamenjuje neko na Skupštini, da Skupština normalno radi, a mi razgovaramo o i te kako značajnim problemima sa kojima se oni suočavaju.
Ovo predlažem iz najboljih namera ispred SRS i većine poslanika u Skupštini, da ipak u 13,00 časova odredimo pauzu, jer da li će biti u 13,00 ili 14,00 časova, to je, uslovno rečeno, nebitno u odnosu na one probleme sa kojima se oni suočavaju. Hvala.