Pošto je predstavnik predlagača bio ubedljiv, jedva se snašao da vidi koji je to amandman. Amandman SRS, radi javnosti, a i radi predlagača, odnosi se na član 1. Predloga zakona, stav 4. člana 13. osnovnog zakona, gde predlagač kaže da se «u birački spisak upisuju birači koji imaju boravište u inostranstvu, prema poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja».
SRS predlaže da se ova poslednja odredba ovog stava briše. Znači, radi vođenja jedinstvenog spiska birača i upisa birača u taj spisak, da se briše odredba da se to vrši prema «poslednjem prebivalištu jednog od njihovih roditelja».
Zašto to SRS radi - da bi poboljšala ovako nedorečen zakonski predlog. Mi smo svesni činjenice da bi ovaj zakon, ako bi se u celini usvojio, izazvao dodatne zabune. Kakve bi to bile zabune? Zabune gde bi se jednostavno nalazilo opravdanje da ne može da se vodi jedinstveni spisak jer naknadnim upisom onih koji imaju privremeni boravak u inostranstvu i te kako bi nastala konfuzija.
Mi znamo da propisi koji regulišu državljanstvo, lične isprave, kao što je pasoš ili lična karta, propisi koji regulišu jedinstveni matični broj, jasno definišu i one birače koji treba da budu upisani u jedinstveni birački spisak.
Kada bi se nosili sa ovom odredbom i kada bi ova odredba ostala ovakva, bez usvojenog amandmana SRS, šta bi nam se dešavalo. Dešavalo bi se da bi u birački spisak bili upisani svi oni koji su rođeni u inostranstvu, imaju privremeni boravak u inostranstvu, a ne vode se ni u kakvoj evidenciji u Republici Srbiji; niti su državljani, niti imaju lične karte, niti dokumenta, a kamoli jedinstveni matični broj. Pa bi onda došlo do ovoga što je jednim delom i predlagač, ili stranka koja je predlagač govorila da je treća generacija u prekookeanskim državama najviše zastupljena.
Po ovoj odredbi zakona ta treća generacija, državljani Amerike, Australije i slično, bila bi evidentirana u spisak, taj spisak nikada ne bi mogao da se sredi, oni bi na bazi ove zakonske odredbe polagali pravo da glasaju, oni bi bili ravnopravni birači, a onda se realno postavlja pitanje kako ćemo sa onim delom, pogotovo srpskog naroda, koji se nalazi u statusu izbeglica i prognanih lica, koji do danas nemaju državljanstvo, pa bi i oni na osnovu ovog zakona imali po automatizmu pravo da glasaju.
Jer, sama činjenica da ovaj zakon ne reguliše ono što su regulisali propisi koji se odnose na državljanstvo, na pasoš, na posedovanje ličnih isprava, dovoljno govori da bi ovaj zakon izazvao dodatni haos, a on bi bio razlog za prigovor svake političke stranke zbog neregularnosti budućih izbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo na prvom predlogu uspostavljanja koalicije imamo kontinuitet; kontinuitet bezakonja.
Prethodna vlast je to uspela da uradi tako što je izmislila jednu novu kategoriju poslanika, a zvali su se virtuelni poslanici. To su poslanici koji su glasali iz Turske, Soluna, Pekinga i različitih delova sveta.
Vi ste uspeli na jednostavan način, tako što ste saučesnike u ovom prethodnom zlodelu uzeli za koalicione partnere. Kako su saučestvovali? Na taj način što su se tada zvali ekspertska grupa. To su ti čuveni eksperti. Šta su vam eksperti nametnuli na samom početku? Nametnuli su da zarad svoje lične osvete vi krenete u bezakonje. Nemamo mi srpski radikali ništa protiv vaših unutar koalicionih dogovora, ali mi želimo da zaštitimo u ovoj skupštini zakon, proceduru, demokratiju. Da li se to vama sviđalo ili ne, to nas ne interesuje. Treba da kažemo građanima Srbije šta na samom početku nameravate da radite.
Predlog o izboru guvernera najočitiji je primer da vi po onoj narodnoj "klin se klinom izbija" dokazujete da je DOS u bilo kojoj formi i te kako značajna sirovinska baza za klinove, i ništa drugo. Ono što je predlagač ovde predvideo, a to je da protivzakonito, po svaku cenu, nametne guvernera Narodne banke Srbije, koji je član ili nije član G17 plus. Zašto? Da bi održavao kontinuitet. Kontinuitet sa onim guvernerom koji je protivzakonito bio na toj poziciji.
Setite se, gospodo, Mlađan Dinkić je isto tako od strane ranije vlasti bio proglašavan za lažnog guvernera. Sada vi Kori Udovički proglašavate za lažnog guvernera. Šta je ovo? Ovo je kontinuitet lažnog guvernera. Šta želite? Želite da dovedete Srbiju u zabludu.
Kako možete, gospodo, u obrazloženju za razrešenje Kori Udovički da napišete da ona nikada nije bila izabrana. Da li razmišljate kao zreli ljudi, da li ste svesni činjenice da snosite odgovornost? Šta ćemo, gospodo, pitam vas, sa onim novčanicama što je potpisala Kori Udovički? Šta ćemo sa njima? Da li su to falsifikati? Vi se sećate koliko ste se bunili pojedinačno ili kao stranke protiv izjave sadašnjeg predsednika Vlade, kada je rekao da je Dinkić lažni guverner, pa je čitava kanonada napada krenula na tu izjavu premijera Srbije.
Vi sada pismeno iznosite još goru tvrdnju i kažete da nikada nije bila izabrana. Jeste, gospodo, objavljeno je u Službenom glasniku. Najmanje vi imate moralno ili bilo kakvo drugo pravo da nama radikalima prigovarate i podmećete da mi branimo Kori Udovički.
Mi smo se tada bunili, protivili, ali vi mnogi koji sada sedite u novoj koaliciji kada ste nas osuđivali, izbacivali iz ove sale, kažnjavali, preduzimali sve mere najrigoroznije koje do sada nisu viđene u parlamentu, samo da bi sprečili sprske radikale da i tada spreče vaš javašluk, vaš lopovluk, vaš kriminal.
Sada ste se setili novih izbora, sada želite da budete pošteni. Nemam ništa protiv, mi radikali se ne protivimo tome, možete da budete pošteni. Najverovatnije će jedan deo postati onog trenutka kada budete članovi Upravnog odbora Pošte. Jer to je jedini način da budete pošteni.
Ono što zaboravljate, vaš kontinuitet sa prethodnom vlašću datira iz ranijeg perioda. Vi ste zaboravili da je predsednik G17 plus Miroljub Labus, koji je bio potpredsednik Vlade još za vreme Radoja Kontića. Zaboravljate, kada ovde pričate, da ste vi autori nekih stvari. govorim prvenstveno za ove iz G17 plus, da ste vi autori ove nakaradne monetarne politike, da ste vi i te kako značajno krivi zbog svog učešća u određivanju i vođenju makroekonomske politike; pa nećete sada to nekom drugom da pripišete. Ko je bio najodgovorniji za makroekonomsku politiku? Miroljub Labus. Ko je vodio monetarnu politiku? Dinkić.
Imamo mi razumevanja. Vi uvek svojim koalicionim partnerima date dve mogućnosti: jedna je da iz svojih redova izaberu večitog studenta ili iz vaših redova večitog asistenta; pa onda, kada čovek bira bolje je večitog asistenta. Ali ste zaboravili, gospodo, jednu stvar. U međuvremenu su objavljene mnoge studije, naučni radovi, koji ukazuju na pogubnu politiku koju je vodio na čelu Narodne banke bivši guverner Dinkić.
Ovde se hvalite i kažete – za vreme mandata Mlađana Dinkića je bio čvrst kurs dinara. Da li ima neko više u Srbiji da vam poveruje u tu priču da je to dobro za Srbiju? Uostalom, podloga za tako čvrst kurs nije proizvodnja, nije realna vrednost, nego su devize koje ste otkupljivali od građana Srbije, nego su one devize i ona devizna sredstva kada ste vršili promenu valuta, kako vi kažete, ekspresno brzo i na svu vašu sreću pohvaljeni ste za to od strane međunarodne zajednice ili od MMF-a.
Tada ste zaboravili samo jedan detalj, kolika je provizija bila za taj posao? Na bazi te provizije povećale su se značajno devizne rezerve. Odakle vam još devizne rezerve? Vrlo brzo ste to uradili. To je vaš bivši guverner. Čak je i knjigu objavio, gde je kritikovao bivši režim, u kojem ste mnogi od vas učestvovali.
Suprotno od hiperinflacije, a što ima isto značenje i isti efekat, jeste stabilan kurs dinara. Kako? Tako što ste pri niskim platama, niskim primanjima povećali cene usluga, pa čovek da bi platio mora da vadi ono što je u slamaricama. Kako ste došli do tačnog podatka koliko ljudi drže u slamaricama? Kada ste zamenjivali valute, u evro pretvarali. Tačno ste znali da je to između tri i četiri milijardi evra.
Sada nastavljate tako što određujete ličnost. Nama ličnost nije značajna toliko. Nama je značajnije i upozoravamo Srbiju na opasnost kontinuiteta koji sa ovom ličnošću želite da održite.
DSS baca priču ili loptu na drugu stranu. Kaže da nas interesuje šećerna afera. Ko je najodgovorniji za šećernu aferu? Miroljub Labus. On je rekao u izveštaju pred Republičkom vladom, uostalom postoje stenogrami, zapisnici – prigovor međunarodne zajednice nema nikakvog značaja, on je lično razgovarao sa njima, preferencijali ostaju i dalje, je li tako ili nije? Šta vi mislite, preko noći ustanete, kako ovaj kolega kaže, nismo ga prepoznali u Narodnoj banci, pa ustanete i kažete – nismo mi bili u Vladi, to je bio neki drugi Miroljub Labus.
Gospodo, grdno se varate ako mislite da je Srbija vama dala poverenje zato što ste u predizbornoj kampanji ubedili nekoga. Pogledajte koliko poslanika imate u ovoj skupštini. To vam je najbolje merilo. Vi iz G17 plus ste, zahvaljujući slabostima Demokratske stranke, ušli u ovaj parlament. Samo zahvaljujući toj slabosti i toj činjenici, ali takve poslaničke grupe kratko traju.
Što vi pričate, gospodo, da se niste služili kriminalom, falsifikatima. Da malo imate obraza i morala, to nikad ne biste rekli. Prva stranka koja je ovde ukrala poslanike je G17 plus. Niste učestvovali na izborima, niste bili ni registrovani kao politička stranka, a imali ste svog poslanika. Kome vi držite predavanje o moralu? (Predsednik: Molim da se ipak malo pridržavate tačke dnevnog reda, koliko ste u mogućnosti.)
Evo, i vi ste kontinuitet, ali za razliku od ovih, vi ste imenom i prezimenom i svojim delom nastavili kontinuitet, ponovo počinjete, gospodine Maršićaninu, a imate iskustva sa nama radikalima.
Ovde su mnogo teže reči izgovorene, ovde se išlo van teme, ali niste uzimali za pravo da prekidate. Ali dobro, navikao sam na vas, nema nikakvih problema.
Što se tiče likvidacije banaka, vi ste rekli da je to bila neminovnost. Samo nešto ste zaboravili, gospodo, likvidirali ste domaće da biste uveli strane banke. Strane banke su ušle bez ikakvih opterećenja, bez ikakvih dugovanja, bez obaveza prema privredi, a najlakše je bilo zaključati, ukinuti domaće banke, zaposlene na ulicu, a kažete niko nije ostao bez posla.
Ovde se vodila žučna rasprava o svima onima koji su ostali na ulici, koji su ostali bez posla zahvaljujući reformskim zakonima i programima. Ali nemojte, gospodo, da živite u ubeđenju da ćete uspevati u svemu. Doći će brzo trenutak kada ćete se ovde međusobno raspravljati, a mi ćemo radikali uvek narodu govoriti ko ste i kakvi ste.

Inicijativa je proistekla iz promenjene političke volje u Srbiji. Promenio se odnos snaga, političkih razmišljanja, a ono što je najbitnije to je da se birači počinju izjašnjavati sasvim drugačije nego 5. oktobra i decembra 2000. godine.
Možete vi da negirate ove činjenice, ali dokaz su vam poslednji predsednički izbori. Predsednički izbori su pokazali da se volja birača totalno promenila, nažalost, na štetu dojučerašnje većine u ovom parlamentu, koja se sad, po ko zna koji put, prekrstila u DOS - Reforma Srbije, ali tako vam je to u politici.
Volja naroda, volja birača se menja onog trenutka kada ga izdaju političke stranke u koje je taj narod verovao. Narod je verovao 5. oktobra da će DOS doneti sve ono što je obećao narodu. Niko nije mogao da posumnja da će DOS, umesto promena na pozitivno, Srbiji doneti nova zaduženja. I kada se palila Skupština, tom revolucionarnom demokratijom, i to je bilo oprošteno u odnosu na obećanje da će se u Srbiji povećati broj zaposlenih, da će se u Srbiju privući strani kapital, da će u Srbiji, kako ste vi to govorili, a mi uprošćeno objašnjavali narodu, teći med i mleko.
I kada se posle tri godine uverio da od vaših obećanja nema ništa, narod je podstrekao Srpsku radikalnu stranku da pokrene ovakvu inicijativu? Šta ima čudno u ovoj inicijativi. Šta je logičnije i normalnije nego kada se menja volja naroda u Srbiji, da se u parlamentu ta volja odrazi na taj način što se traži smena predsednika Skupštine? Po meni, prenaglašena je uloga imena i prezimena osobe koja spletom slučajnih okolnosti vrši tu funkciju. Mogla se ta osoba zvati onako kako je često jedan kolumnista naziva - ona sa torbom. Ali, činjenica je da, poštujući volju naroda, mora da ode sa te funkcije.
Promenio se i odnos snaga u ovom parlamentu. To je očito. Dokaz vam je dnevni red. Usvajanje ove tačke dnevnog reda i drugih tačaka je volja većine koja ne ide u prilog izjavama pred održavanje ove skupštine nekih čelnih ljudi iz DOS-a da imaju apsolutnu većinu. Govorili su - skinućemo to sa dnevnog reda, mi imamo sigurno 126 poslanika. Očito, gospodo, da su počeli da vas izdaju i taksisti i oni identifikacioni poslanici. Morate uvažavati realnost.
U okviru tačke dnevnog reda raspravlja se na bazi argumenata. I, šta smo, na sve argumente, čuli od osobe koja je trenutno predsednik? Čuli smo obrazloženje, čuli smo jedan Sokratov govor. Ne filozofa Sokrata, nego onoga koji je koristio taj pseudonim dok je dojavljivao, dok je cinkario, dok je radio za državnu bezbednost. Mislite, ubeđeni ste da vam Srbija u to veruje. Ne veruje, gospodo. Srbija je verovala sve do trenutka dok donoseći reformske, kako vi to kažete, zakone niste počeli da se služite prevarama.
Prva prevara vam je prošla, pa ste mislili da možete dokle vam se hoće. Prvi zakon koji ste doneli jeste Zakon o radu. Pod sumnjivim okolnostima je donesen taj zakon. Umesto tada da ste reagovali, bez obzira kakav je bio odnos političkih snaga unutar tadašnje koalicije, morali ste pred ovu skupštinu da iznesete predlog da se osnuje anketni odbor, ako ništa drugo. Ne, vi niste, nego ste otišli toliko daleko da ste počeli da pravite poslanike, koji su živi svedoci, toliko naivnim, slepim, da su počeli neki da sumnjaju u ono što su videli. Vidite kako vam se to vratilo kao bumerang.
Na bezbroj puta ponovljena upozorenja od strane opozicionih poslanika, a pogotovo od predsednika Srpske radikalne stranke, da u sali fizički nije prisutan dovoljan broj poslanika, čuli smo od osobe koja je predsedavala da nismo u pravu, bez obzira što ima 20 poslanika fizički prisutnih, toliko je kartica i čak je tolika ironija ponekad bila da je rekla - valjda više verujem ovome što pokazuje ekran nego vama poslanicima. Mogli smo da razumemo i u pravu je dok je imala podršku većine. Međutim, kada je došlo do glasanja o zakonu o lustraciji, kada su poslanici koji su bili tog trenutka u Pekingu na volšeban način glasali, tog trenutka morali ste reagovati, jer ste mogli ispred sebe uživo da vidite, a drugo imali ste listing, morali ste reći - ne, nije glasanje regularno, ponovimo glasanje.
Vi izlazite sa pričom u vašu odbranu da žele da vas skinu oni koji su protiv zakona o lustraciji. Ko je najveći protivnik zakona o lustraciji? Upravo "Sokrat" koji vam je sugestije davao za govore. Prvi pod udarom zakona o lustraciji je vaš predsednik stranke. Svuda je u svetu to pravilo i nije valjda da ćete vi da izbegnete to pravilo. Prvo su na udaru oni koji su radili, dojavljivali, cinkarili, žbirovali za državnu bezbednost. Prvo će on po tom zakonu.
Nećete valjda da kažete da ćemo mi srpski radikali biti pod udarom? Za to imate argument, zato punih usta ili kako vi to kažete čista srca i mirne savesti, mada i prljava savest može biti ponekad mirna, jer čovek je nesvestan ako mu je prljava savest. Vi ste kažnjavali nas srpske radikale. Niste prvi i to je indikativno. Kada je režim u krizi, udara po srpskim radikalima. Za nas su dovodili ovde i specijalne jedinice da nas proteruju, da vrše pritisak; evo, i predsednik Vlade se setio, pre neko veče reče na televiziji, samo jednu stvar je slagao, nije bio prisutan tu. Tada je bio opčinjen likom Milorada Vučelića. Tada ga je on privlačio. Bio je Slobodan Gavrilović, bio je Đorđe Bašić ispred Demokratske stranke i bio je Vladan Batić, kao časni i čestiti ljudi, poslanici skočili su da brane srpske radikale, a Živković nije bio, jer je bio na hodniku, pregovarao sa Vučelićem i tada je valjda bila već ugovorena provizija.
Mi smo odoleli tome i odolećemo i vašim kaznama, ali bićete zapamćeni po tome. Ne brinite, sudbina svakog onog ko se improvizatorski bavi politikom je uvek ista. Bilo je tu i moćnijih, bilo je i silnijih, pa i dan-danas ne možemo da se setimo njihovih imena. Možda ćemo se vas sećati ako nam neki hroničari kroz izvesno vreme predoče da ste vi bili na ovom mestu, ali najbolje bi se sećali kada bi, dostojno ličnosti koja predsedava ovom skupštinom, priznajući svoje propuste, svoje greške, ne podneli ostavku, nego tražili da se ponovo glasa o guverneru, o zakonu o lustraciji, o Zakonu o radu, o svim onim zakonima koji su doneti pod sumnjivom većinom, a ne da iznosite kao veliki plus vaše vladavine što ste doneli mnogo zakona, pa vršite uporedbu i kažete - doneli smo više zakona nego u proteklih 50 godina.
Možda bi sreća bila za Srbiju da većinu od tih zakona nije usvajala ova skupština. Možda bi sreća bila da nije usvojen Zakon o radu. Nikada radnik toliko nije obespravljen nego donošenjem Zakona o radu. Možda bi bilo srećnije za Srbiju da se nije donosio ovakav Zakon o privatizaciji, ne zato što je zakon dobar ili loš, nego zato što čovek koji ga sprovodi nije očito dorastao tome da sprovodi jedan takav zakon. Možda bi bilo bolje da je i zakon o guverneru zadržan i da se kasnije o tome raspravljalo. Možda bi bilo bolje, a da bi proverili ovo što iznosim kao mogućnost najbolje je da se ova tačka dnevnog reda što pre stavi na glasanje, da vidite kakav je odnos u parlamentu, da vidite kakvo je raspoloženje u Srbiji.
Znam da je vama lično teško to da uradite, znam da ima časnih i čestitih ljudi, prvenstveno iz Demokratske stranke, koji ovo jako teško podnose, pogotovo one momente kada ste ogromne pare davali kupujući druge poslanike, ali i bez obzira što su to teškoće ipak morate razmišljati da će jednog dana, ako ništa drugo, istorija pozitivno ili negativno pisati o vama; pozitivno o onima koji bilo kada priznaju svoju krivicu. I, nemojte misliti da će vas iko osloboditi te krivice kada ste svojom voljom izbacivali poslanike, menjali ih, a vrhunac vašeg cinizma na sve to jeste da kažete i čak dotle idete da mene kao poslanika možete sutra da preispitujete da li je Mile Korićanac bio poslanik.
Evo vam dokaz, kolega Rafailović je izašao za ovu govornicu i rekao - nisam bio u Skupštini, zloupotrebljena je moja kartica. Vi kažete - formiraćemo anketni odbor da utvrdi ovo što je rekao Rafailović. Znate, svuda postoji neka mera. To što vaš novoizabrani ili novoimenovani predsednik poslaničke grupe izlazi ovde sa jednom mistifikovanom filozofijom o tezama i antitezama, to nama ništa ne znači. Ako ga razume Srbija, ako Srbija artikuliše to što on želi, neka izađe pred tu Srbiju, neka izađe, da li u ovoj ili onoj formi, Srbija će na izborima reći šta vi to visokomisleći, visokoumni ili kako jedan reče visokointeligentni mislite, pa će Srbija to oceniti.
Ono što bih na kraju rekao, što se odnosi na ličnost, jedan kolega iz Demokratske stranke je rekao sve vaše vrednosti i prednosti, naravno navodeći da su to rekli Hrvati i Slovenci. Sve vaše lične vrednosti i prednosti otkrili su fotoreporteri, paparaci, objavili na naslovnoj strani, i nije to loše. Moram da priznam da ne mogu za tako finu damu da izjavljujem bilo šta ružno, ali nisu ovo lični obračuni, ovo je odbrana Srbije, ovo je apel da poslušate i čujete glas Srbije da se raspišu izbori.

Ako bi se o ovom predlogu raspravljalo sa pozicija stranačkih interesa i političke koristi, onda bi SRS mogla da bude gotovo zadovoljna, prezadovoljna. Ovo je približno idealno rešenje koje ide u korist, ako se ovako posmatra ovaj predlog od većine u Skupštini, a možda imaju dva ili tri imena u okviru DOS-a koji bi bili idealni, jedan od njih je izbačen iz Vlade, a drugi je zauzet, privremeno je predsednik Vlade. Mi smo potpuno zadovoljni, gledajući uskostranačke interese. S druge strane, politički interesi su zadovoljeni, zato što je ovaj predlog protivzakonit.
Podnet je suprotno zakonu koji je pre neki dan usvojen u ovoj skupštini. I sam predstavnik predlagača je rekao da je suprotno tom zakonu da član Saveta bude čovek koji je penzionisan, a u istom tom zakonu član koji decidno isključuje mogućnost da na čelo Narodne banke stane istaknuta politička ličnost, stranački funkcioner, narodni poslanik ili član Vlade. Taj član se zanemaruje.
Član Vlade staje na čelo banke, najverovatnije, voljom manjine. I sam zakon predviđa kako se bira čelni čovek Narodne banke, centralne banke - većinom od ukupnog broja prisutnih. Znači, za izbor guvernera Narodne banke u Srbiji dovoljno je 64 glasa. Glasa, dobro ste vi razumeli. Ti glasovi se sastoje manjim delom od prisutnih poslanika, a većim delom od ubačenih kartica. Kako ste počeli, moći će glasati i sa udaljenijih mesta nego što je Peking. Do sada je rekord Peking, Solun je pao u zaborav.
Ono što je veoma interesantno, da i sam predlagač, predlažući kandidata za guvernera Narodne banke, navodi neke stvari koje u realnim ekonomskim uslovima nisu utemeljene. Prvo, da će novi guverner Narodne banke održati stabilnost cena, da će održati količinu ili visinu deviznih rezervi, da će održati stabilnost dinara. Gledajte, ljudi, o čemu mi razgovaramo ovde, kada su devizne rezerve NBS mnogo manje nego što se nalazi u slamaricama građana ove države. Kada za tri godine niste uspeli svojom reformskom politikom da ubedite, uverite građane da vam daju na poverenje te svoje devize, pa šta sad za godinu dana, imenovanjem novog guvernera, to ćete uspeti? To je van pameti.
Drugo, ukupna štednja vam je u visini od 900 miliona evra. Ukupna količina dinara koja je u opticaju je 200 miliona evra. To su podaci, to je vaša statistika. O čemu vi pričate? Pričate o jednoj magli. Sasvim je svejedno da li će na čelu takve narodne banke biti Dinkić ili neko umesto njega. Ta narodna banka, po svim realnim parametrima, nigde u svetu ne bi mogla da postoji. Možda samo u ovim zemljama gde se kandidat usavršavao, možda tamo postoje takve banke. To je jedino što možete da iznesete kao prednost. Gospodo draga, vi se ponašate i predlažete ovde, iznosite planove kao da ćete još jedan mandat. Nećete, gospodo.
(Dobacivanje iz sale.)
Što se tiče kolege koji dobacuje, i ja sam siguran da ćete vi još jedan mandat, jer jednom čovek u politici kad prelomi, onda nema više donje granice. Kolega, jedan ste prelomili, za vas ta granica ne postoji. Ta granica zavisi i u funkciji je od morala ličnosti, ali jednom kad ga izgubi čovek, onda ga više nikad ne povrati.
Što se tiče drugog dela naše političke koristi, korist ima i Srbija, srpska javnost. Konačno građani Srbije mogu da vide šta se to dešavalo posle 5. oktobra, odnosno da čuju iz usta onih koji su učestvovali i bili predvodnici te petooktobarske revolucije. Nisu verovali nama srpskim radikalima, ali sad narod vidi, oni sami priznaju. Sami priznaju, ti bajni i veliki stručnjaci monetarnih sistema, bankarskih organizacija, tih koji kažu - najveća je prednost što su bili prvi saradnici Avramovića. Pa, koga vi lažete, ljudi? Avramović je mogao da bude ko god hoće. To je administrativnim putem Slobodan Milošević, koji je tad imao većinu, proglasio stabilan dinar.
Pa, je lvam Labus stručnjak, je l vam Dinkić stručnjak, je l vam ova što je predlažete sada stručnjak? Oni su svi na ovaj ili onaj način bili saradnici upravo one vlade čiji je predsednik tvrdio, a to je bio Radoje Kontić, da vas podsetim - ako se zaustavi inflacija, on je spreman da da ostavku. Dolaskom Avramovića, mogao je da se zove i Dinkić tada, zaustavljena je inflacija. Administrativno dinar je proglašen da je paritet 1:1 kada je u pitanju marka. Tako je i sada.
Šta je cilj? Cilj i zadatak ovog novog guvernera je da izvuče što više iz slamarica. Kako će to da radi? Nerealan kurs dinara, odnos prema evru, povećanje cena. Pa, već ovaj ministar ima velike zasluge, povećala je cenu struje, povećane su cene nafte i idu enormno u vis sve ostale cene. Kakva stabilnost cena? Čovek, da bi izmirio svoje obaveze prema državi i prema komunalijama - struji i ostalo, mora da izvlači iz slamarice, jer plata je mala ili, tačnije rečeno, nema je nikako. To je suština vaše monetarne politike, a za to imate podršku MMF-a. Pa, oni su najveću podršku davali Argentini, a vi ćete proći isto kao oni što su prošli u Argentini.

Prvo, imam jednu principijelnu primedbu proceduralnog karaktera. Juče ste gospodo sa 40 poslanika ostvarivali kvorum od 84. Hajde da zanemarimo to, to vam je već prešlo u naviku, sa 116 imate 126, ali juče je predsednik Skupštine napravio presedan, suprotno odluci Skupštine, većini ove skupštine, dozvolio je ministru da nastavi svoje izlaganje posle 20,00 časova.

Ne morate se vi meni zahvaljivati, morate razmišljati da će proći jednog dana te funkcije, da ćete se vratiti među normalne ljude i da ćete snositi odgovornost, ne vi ...

Dobro, amandman SRS odnosi se na član 6. gde ministar obrazlažući akcize na cigarete reče da je ovo revolucionarno rešenje, te da će od 1. januara 2005. godine do 31. decembra 2006. godine akcize biti u visini za cigarete koje su proizvedene u zemlji jedan dinar, a one koje su uvezene 10 dinara.
Pogledajte u čemu je revolucionarna promena. Nakon privatizacije DIN i DIV nema ili gotovo neće biti cigareta koje su iz inostranstva. Sve cigarete će biti proizvedene u ovoj zemlji, zato što kupovinom DIN-a najverovatnije će Filip Moris, BAT ili Rovinj proizvoditi svoje cigarete, pa zbog toga mi srpski radikali reagujemo ovde amandmanom.
Nije toliko dobro rešenje, kako je to i ministar primetio, da se po klasama cigareta određuju akcize, ali nije dobro iz jednog razloga, zato što je to prepušteno Ministarstvu poljoprivrede, zato što je to tačnije rečeno prepušteno pojedincu da odlučuje, pa smo bili suočeni sa činjenicom da ono što nisu novine, a kupuje se na trafikama, bude treća kategorija u klasama cigareta, smanjen porez, a za razliku poreza koji bi davao "Fast" ili vlasnik "Fasta" finansirane su pojedine političke organizacije ili precizno govoreći pojedinci.
To ne mora da bude razlog da se kao nov aršin uzme da akcize za cigarete koje su proizvedene u zemlji od januara 2005. godine budu jedan dinar. Može i dalje da ostane po klasi cigareta. Na taj način se štiti i naša domaća industrija, odnosno tačnije rečeno proizvođači duvana, jer gospodo, ako ministar ne zna, bar većina u ovoj skupštini zna da kvalitet duvana koji se seje u Srbiji ne odgovara kvalitetu cigareta koje proizvodi Filip Moris, BAT ili Rovinj.
Što se tiče rada DIN-a, kako to ministar pun patetike reče, u tri smene rade, pa nije to zasluga ove vlade, najmanja je to zasluga Božidara Đelića. To je samo skidanje sankcija, jer 90% komponenti koje koristi DIN se uvozi, a kod nas znaju se tačno firme preko kojih se uvoze te komponente.
Zahvalan sam što ste mi u ova tri minuta dozvolili da kažem.

U finansiranju političkih stranaka bitna je ravnopravnost svih stranaka i pravednost i pravičnost kada je u pitanju njihovo finansiranje.
U članu 6. predlagač zakona je dao nešto što je do sada bilo ugrađeno u zakonu, ali ono što je najbitnije, to je da SRS želi svojim amandmanom da popravi ovaj član Predloga zakona, da ga dopuni; u stavu 2. kaže - novac ili novčanu vrednost druge imovine stečene suprotno ovom zakonu i drugim propisima, politička stranka dužna je da prenese na račun budžeta Republike Srbije u roku od 10 dana od dana njihovog prijema.
Primena zakona počinje 1. januara 2004. godine, da ne uzimamo u obzir realno postojanje mogućnosti da se pred 1. januar voljom većine u Skupštini amandmanskom intervencijom izmeni ovaj član zakona.
Šta ćemo, gospodo, sa ovim sredstvima što su do sada uplaćivana pojedinim političkim partijama, šta ćemo sa sredstvima koja su u ogromnim količinama stizala tokom 1999, 2000, 2001, 2002. i 2003. godine, gde više nemate toliki priliv sredstava iz inostranstva koliko ste se vi samostalno osposobili da reketirate do 1. januara 2004. godine.
Znači, do 1. januara 2004. godine koliko ko uzme. U takvoj situaciji su opozicione političke stranke i kada dođe do primene ovog zakona opozicione stranke neće biti finansijski u mogućnosti da učestvuju u predizbornoj kampanji. Neće moći ni tehnički da isprate predizbornu kampanju, ne računajući što u međuvremenu pripremate donošenje zakona o političkim partijama, političkim strankama, pa ne znamo šta tamo stoji, a ovi koji su uzeli pare, koji će uzimati i koji uzimaju, tek kada stupi zakon na snagu, pa kada im se uplate takva sredstva od stranih država ili stranaca, nakon 10 dana dužni su sami da vrate u budžet.
Ko da vam poveruje, ko može normalno da poveruje, u višestranačju koje je odavno počelo u Srbiji, da će vladajuća koalicija ili tačnije rečeno neka stranka u okviru DOS-a poštovati ova pravila. Kako će to nove demokrate koji su se probudili kao liberali, kako će oni to da poštuju? Neće poštovati, ali na stranu to što neće poštovati, nego će se stvoriti ogromna prednost u odnosu na opozicione stranke, a pogotovu ako se zna da se ima monopol nad sredstvima informisanja, pa još monopol nad finansijama; pa kakva je onda to trka na 100 metara, kada vi, gospodo, imate 60 metara prednosti, pa kakve su šanse onda opoziciji da uopšte učestvuje na izborima, a pogotovu da to bude ravnopravna trka.

Samo da sedne ova masa od 84. Rajko, mogao si mene pitati, 84 ima. Mićoviću, sedi.
SRS je za smenu Mlađana Dinkića i mi smo to prvi pokrenuli. Međutim, gospodo, ovo vam govorim samo radi podsećanja, ni iz kakvih drugih namera. Vi ste sa svojim koalicionim partnerom do dana današnjeg održali Mlađana Dinkića. Mi nemamo ništa protiv Mlađana Dinkića kao ličnosti. Odavno je srpska javnost od strane SRS obaveštena o kakvoj se ličnosti radi. Ali, imamo protiv onoga što je on radio, što je učinio.
Mlađan Dinkić je najveći kriminalac u Srbiji. Zamislite koliki je kriminalac kad je među vama najveći. Zašto? Zato što je opljačkao Narodnu banku, opljačkao Trezor. Gospodo, niste do dana današnjeg pokrenuli istragu protiv Mlađana Dinkića. Koliko je to deviznih sredstava zatekao Mlađan Dinkić? Šta je to radio sa kapetanom Draganom Mlađan Dinkić? Kako je i koliko novaca iznosio iz te banke? To vas tad nije interesovalo.
Tad ste u revolucionarnom zanosu govorili da je Mlađan Dinkić, zajedno sa Miroljubom Labusom, zajedno sa ovim ministrom finansija, garancija pred MMF-om, a pogotovo pred Svetskom bankom, kad se oni pojave, a oni su, u suštini, bili rock and roll generacija, ostala rock and roll generacija. Zbog toga je i dalje aktuelna ona pesma "Dabogda crko rok n rol".
Mi nećemo na ovakav način da menjamo Mlađana Dinkića. Zašto? Zato što je Predlog ovog zakona veća šteta nego što je naneo Mlađan Dinkić. Šta vi sa zakonom želite? Vi sa zakonom želite da legalizujete štampanje novca, inflaciju, finansiranje deficita, kupovanje socijalnog mira samo za ovaj period dok se ne završe izbori, a posle, ko dođe umesto vas na vlast, nek čupa kosu, nek vidi kako će i šta će; Mlađan Dinkić započeo, vi ćete dovršiti.
Vrhunac svega je što nam ministar finansija kaže - ovakve metode i ovakav način koji se primenjuje u Predlogu zakona nigde do sada nije primenjivan. Sa mesta sam dobacivao, što nije dozvoljeno po Poslovniku, da je najbolje da to proglasimo tajnom, da slučajno mi koji smo to čuli nekom ne kažemo, pa da uzmu naše metode. Ima li ijedan zakon, gospodo, koji ste vi do sada predložili, a da u obrazloženju tog zakona nije rečeno da je jedinstveno rešenje, da je najbolje rešenje, da nijedna zemlja u tranziciji to do danas nije predložila, osim naše Vlade. Nema, gospodo. Tako i za ovaj zakon pričate.
Šta vam u ovom zakonu znači monetarni odbor? To je guverner sa tehničkim direktorima. Viceguverneri, to su tehnički direktori. Jedan je zadužen za štampariju, drugi je zadužen za drugi sektor. Oni odlučuju o svemu. Još su dodali da ministar finansija sedi sa njima. Svu moć imaju, sva moć koncentrisana je u monetarnom odboru i guverneru. Savet vam je pro forme, savet ni o čemu ne odlučuje. Kakva je to nezavisnost guvernera i Narodne banke, kad zajedno, uz saglasnost Vlade, određuju kurs? Uz saglasnost Vlade se bira guverner banke. Onoga koga predloži Vlada Odboru, taj će biti izabran. Koja je tu onda samostalnost guvernera. Nema tu nikakve samostalnosti.
Jasno i glasno je trebalo reći - donosimo zakon zato što je to u skladu sa Poveljom zajednice Srbija i Crna Gora, ukida se Narodna banka Jugoslavije, formiramo Narodnu banku Srbije, izvinjavamo se građanima Srbije što je do sada bio falsifikator, kriminalac, lopov na čelu banke, koji je izdao lažne novčanice. To što je predsednik Vlade Živković rekao, to je trebalo da čujemo ovde od ministra finansija, a ne da kalkuliše.
Na kraju, da kažem da smo i te kako živo zainteresovani kako će se završiti ovaj emotivni sukob između Božidara Đelića, Dinkića, Labusa i svih iz G17 plus.

U sklopu ove tačke treba da ozakonimo ono što je protivzakonito. Protivzakonit je izbor članova koji su sada predmet rasprave. Ko je najzaslužniji za to? Pojedinačno možda nije ni bitno da raspravljamo o tome, ali da se ne zaboravi, da ostane zapisano, to je kriv predsednik matičnog odbora. On je jedini krivac.
Sedeći u prvom redu, na upozorenje srpskih radikala da bi bilo pametno i politički mudro sa predlozima kao što su Cvetković i Cekić da se sačeka, da se ispoštuje zakonska odredba koja kaže - minimalno 30 dana treba da je njihova biografija izložena javnosti - predsednik matičnog odbora je rekao da to njega, karikiram, ne interesuje, on na svoju odgovornost predlaže te ljude, čak je bilo nezadovoljstva i u DOS-u.
Šta se sad radi? Sad se pravi lakrdija umesto da se ispravi greška na jedini moguć, normalan način, a to je da Odbor predloži svoj predlog koji je izneo pred Skupštinu, da pozove predlagača da ide sa novim ili sa ponovljenim predlozima, da mi, na bazi tih predloga raspravljamo; mi ovde raspravljamo - da li je moguće da 126 poslanika glasa za razrešenje tri nelegalno izabrana predstavnika Radiodifuznog saveta. To je apsurd.
Evo zbog čega je apsurd. Odavno je poznato, a već su neki pripadnici većinskog DOS - Reforma počeli da iznose u javnost da je ovaj sistem namešten, da uvek pokazuje 127 - 128. Sama ta činjenica govori da je ovo jedna uzaludna rasprava. Sama činjenica da, zahvaljujući matematičkoj kibernetici, možete uvek da imate većinu protiv, a u ovom slučaju nedovoljan broj je sve ispod 126, faktički, ozakonjuje se ono što je protivzakonito. I vi da ste imali, gospodo, volju da ispravite svoju grešku, poslušali biste opozicione poslanike, poslušali biste čak i poslanike iz većinskog DOS-a Reforme, koji su imali premedbe za ovom govornicom, a pogotovo nas, srspske radikale, koji smo vas odmah upozorili šta radite i kakav je to uzaludan posao.
Kada je ovo postalo aktuelno u većinskom DOS-u? Onog trenutka kada se razbuktao rat između dva, uslovno rečeno, medijska giganta, sa jedne strane Veran Matić, koji je na čelu B-92 i sa druge strane Željko Mitrović, koji je na čelu Pinka. To bi možda bilo za svakog čudno da ne znamo ko stoji iza ove dvojice. Rat između Verana Matića, koji je na B-92, bio je kada su u pitanju frekvencije, još dok je bio pokojni premijer Đinđić, pa je Veran Matić krenuo kampanju protiv njega. Kad je video da je to tvrd orah, da je zid o koji će razbiti glavu, onda je malo utišao. Sada je sačekao svoj trenutak da ponovo, zahvaljujući lobiranju, zahvaljujući nekim drugim uticajima, dobije nacionalne frenkvencije.
Sa druge strane, prepreka mu je nešto što se zove Pink, a iza tog Pinka stoji jedan deo vladajuće stranke, Demokratske stranke, a to ne treba kriti.
Određeni ljudi stoje iza "Pinka" i njima je interes da "Pink"dobije nacionalnu frekvenciju. Kakva je uloga nas poslanika? Uloga nas poslanika je upravo kao uloga teniske loptice - da nas servira Veran Matić na "Pink", a "Pink" da nas vrati Veranu Matiću. Gospodo, možete vi to sebi dozvoliti, a mi srpski radikali to sebi nećemo dozvoliti. Poštujte zakon koji ste sami doneli. Poštujući zakon koji ste sami doneli, videćete da je izlišna rasprava o ovom pitanju. Ovi kandidati, ovi članovi su protivzakonito izabrani.
Drugo, gospodo, članovi Radiodifuznog saveta koji su dali ostavke, morali su na današnjem zasedanju, ako ste stvarno imali ozbiljne namere da se reši problem Radiodifuznog saveta, da imaju alternativu, morali su od predlagača da imaju druge kandidate ili da predlagač koji ih je predložio kaže - u redu, mi ne odustajemo, oni su i dalje naši kandidati, pa da o tome raspravljamo. Hajde da zamislimo da će se izglasati nepoverenje ovoj trojici članova. Šta ćemo sa ovo dvoje što su podneli ostavke, kako ćemo onda - ponovo zakazivati sednicu Skupštine i na toj sednici će jedna od tačaka biti da li 127 ili 126 poslanika prihvata njihovu ostavku ili ne prihvata.
Ono što je sad mnogo bitnije, to je da predstavnici Odbora i većinske poslaničke grupe izađu za ovu govornicu i kažu - napravili smo grešku, protivzakonito, idemo sa novim predlozima. Neka budu ista imena, nije to problem, ali onda da se vodi jedna ozbiljna rasprava i da se taj problem reši. Sve ostalo je uzalud.

Realnost fiskalne politike najbolje se ogleda u sprovođenju zakona koji predlaže ova vlada. Očito da su ove iznuđene višestruke izmene i dopune zakona jedan od niza dokaza da je fiskalna politika, da ministre, dobro ste primetili, da ova vlada ne vodi baš realnu, da ne kažemo ispravnu, fiskalnu politiku. U čemu se ogleda ovo? U prostoj činjenici što planirani prihodi od poreza, koji bi trebalo da se sliju u budžet, očito su manji.
Ovim zakonom je ministar praktično prikazao kako može rebalansom budžeta da se i ovako osiromašeni budžet oslobodi za 600 miliona dinara, a da se pri tome pretpostavlja da će iz drugih izvora biti nadoknađeno. Međutim, uvek se te pretpostavke isto ili slično završavaju. Završavaju se tako što se dodatno zavlači ruka u džepove naroda ili se poseže za već proverenim načinom, a to je uzimanje međunarodne pomoći, međunarodnih kredita.
Ovde je Vlada u članu 7. nastupila sa jednom izmenom, a to je da se poreska obaveza nameće onog trenutka kada se potpisuje ugovor o finansijskom lizingu. Sada gledajte o čemu se radi. Imamo faktički članove Vlade koji nam predočavaju ili prezentuju dve različite koncepcije. Jedna koncepcija je, koju zastupa ministar Đelić, kao najodgovorniji ministar, koji vodi računa o finansijama, a ujedno i to uopšte nije nikakva tajna, to je čovek koji se eksponira kao zagovornik teorije G17 plus. Sa druge strane imamo ministra Vlahovića, samo se vi smejte ministre, možda će to biti smešno posle izbora, a sada ostavite da mi poslanici malo protumačimo vaše političko delovanje.
Sa druge strane imamo ministra Vlahovića koji bukvalno vapi, vrišti, govoreći da dodatna opterećenja, kakva je porez prilikom sklapanja ugovora, a za sklapanje finansijskog ugovora ili finansijskog lizinga ne možete gospodo, ni pravno, ni fizičko lice da to uradi sa nekim stranim poveriocem ako nema dodatnu garanciju domaće banke. A dodatna garancija košta, mesečna kamata od 6%, pa vi vidite koliko je opterećen taj početni kapital koji se zove finansijski lizing i koji bi pravno ili fizičko lice, kako to zagovara u svom reformskom kursu ova vlada, trebalo da uloži u razvoj male privrede, u razvoj proizvodnje. Sa takvim početnim opterećenjem niko nije više u stanju i pod ovakvim uslovima, a pogotovo ovim izmenama i dopunama Zakona o porezu, nije niko više u mogućnosti da uzima i potpisuje ugovor o finansijskim lizinzima, a zašto će nam onda zakon ako nema takvih ugovora ili ako se oni zanemaruju u svom broju.
Kao što je neutemeljen teorijski predlog amandmana SRS da poreska obaveza nastupa danom naplate, tako je ovo realno neutemeljena izmena i dopuna zakona. Kako će se izaći iz ove krize, najbolje je da jedna zdrava logika preovlada, a da se fiskalna politika prilagodi uslovima u kojima živimo, a ne ujednačenom poreskom stopom uz priču da je jednostavno i jednostavnije za poreske obveznike, a pri tome ne napominjući i ne naglašavajući da je osnova poreska kroz bruto prihode povećana i ne naglašavajući da uz ovaj porez o finansijskom lizingu ide još i kamata od komercijalnih banaka.
Sa takvom politikom nećemo nigde dogurati, osim na vrata ili na šalter međunarodnih institucija, gde ćemo pokorno da molimo, a onda ćemo kao uslov, preduslov, da dobijemo nešto što se zove isporučivanje Srba, nešto što se zove davanje teritorija, nešto što se zove okupacija i protektorat koji je već na snazi u Srbiji. Nemojte misliti da je kriv narod i mi poslanici, kriva je Vlada koja sa ovakvim predlozima izlazi.

Suština amandmana SRS na član 55. je u kriterijumima po kojima se utvrđuje učešće nezaposlenih na javnim radovima, a prvenstveno treba da budu kriterijumi iz člana 43. Međutim, očito da Vlada ni ovako nešto što je realno ne želi da ugradi iz prostog razloga što to potiče sa opozicione strane, a pogotovo SRS.
Šta bi bili realniji kriterijumi od ovih kriterijuma u članu 23. koje ste sami naveli. Doduše, zakonodavac kaže, po zakonu, ali kada nešto nije definisano u zakonu, a konkretno u ovom članu, onda to kada se prepusti slobodnom tumačenju, a pogotovo kada je u pitanju ovako osetljiva oblast, kao što je nezaposlenost, onda tu može da bude i te kako velikih nepravdi.
Ne vidimo razlog zbog čega tolika tvrdoglavost predlagača i neprihvatanje amandmana SRS kada je već u članu 23. u stavu 1. jasno definisao kriterijume. Nemamo ništa protiv da i ovi kriterijumi ostanu, ali kada su u pitanju javni radovi kriterijum da bude prvenstveno stručna sprema, sposobnost - ali zbog čega da tražimo da kao glavni i preovlađujući kriterijum bude stručna sprema. Možemo da tražimo, ali nemamo od koga da tražimo.
Prema tome, apelujemo na predlagača da ovo ugradi u član 55. i da svi ovi kriterijumi ostanu, ali da budu neki prioriteti kada su u pitanju kriterijumi. To ne bi bilo loše iz prostog razloga, na taj način bi bar, ako ništa drugo, bila cenjena škola, stručna sprema, kada su u pitanju javni radovi. Međutim, uzalud se i nadati da će biti bilo kakvih javnih radova, osim ako ne računate farbanje u javne radove.

Akcioni plan je samo nastavak onoga što je započeto sa Ustavnom poveljom, pa čak i kada je u pitanju personalni sastav. Ovde vidimo jedno ime koje se u poslednje vreme odmetnulo od DOS - Reforma Srbije, a zove se Miroljub Labus, koji je ovde sedeo kada je bila Ustavna povelja usvajana. Tada je hvalio Ustavnu povelju i njene prednosti. Puna usta bila hvale za ovaj akcioni plan, a sada kada ga DOS šutnuo, ili kada je po nalogu nečijem formirao tu "gej 17", sada napada ovaj akcioni plan. To je najbolji dokaz koliko je ovaj dokument dobar, kada ga napada onaj ko je tvorac. To što je Čedomir Jovanović, kao novoizabrani potpredsednik Vlade, to je silom prilika. On čovek, ni kriv, ni dužan, pokušava da spasi što se spasiti može. Osnovne temelje su udarili Miroljub Labus i njegova "gej 17 plus". To su bile polazne osnove pri svim pregovorima.
Naime, tada se govorilo da budu dva odvojena tržišta, dve carine i dve monete. Da bi sada Mlađan Dinkić čupao kosu samo na medijima, kako Centralna banka Crne Gore ne dozvoljava poslovnim bankama iz Srbije da radi. To je u sklopu dogovora. Nigde se u tim međusobnim dogovorima nije pominjalo da jednaku važnost može da ima na crnogorskom tržištu dinar, kao što je evro važeća valuta na srpskom tržištu. To su se oni dogovorili.
Šta je sada sa ovim akcionim planom? On bi pre Solunske konferencije mogao da se tumači kao mudar politički potez, kao volja Srbije, maksimalna volja Srbije da izađe u susret Crnoj Gori, u skladu sa nakaradnom poveljom da bi koliko-toliko sačuvale jedinstveno tržište. To je samo do Solunske konferencije, gde se jasno saopštilo, gospodo iz DOS-a, zahvaljujući vašoj demokratskoj vlasti tek 2013. godine imamo šansu da podnesemo zahtev za ulazak u Evropsku uniju.
Vi međusobno licitirate, kada predsednik Vlade Živković kaže 2007, a drugi isto član Vlade koji se zove ili se zvao Žarko Korać onda kaže, ne - 2013. To je suviše neozbiljno. Posle Solunske konferencije, posle sastanka u Solunu, moralo se sedeti, morala se iskoristiti ova prilika da se pred Evropskim savetom kaže da smo mi pokazali maksimum volje, ali mora korekcije da izvrši, maksimum volje da pokaže crnogroska vlast.
Šta ste uradili, gospodo? Jednostavno, omogućili ste sve ono što je crnogorska vlast želela. Omogućili ste im kvote, omogućili ste im teritoriju priznavanjem administrativne carinske granice. To je teritorija Crne Gore. Sada će izmisliti svoj jezik i eto im države. Završili su posao.
Kako su to završili? Tako što su iskoristili nespremnost prvih pregovarača ili u krajnjem slučaju ima prostora da sumnjamo da je sve to bilo namerno urađeno. Sada, što mi očekujemo da će nam Havijer Solana pomoći, pomoći će nam toliko koliko nam pomaže Vojislav Koštunica, koji se sada pravi naivan i kaže: znao sam da to ne valja. Kada si znao, zašto si potpisivao. On uvek, što kažu, naknadnu pamet ima.
Istu grešku pravite kao što su pravili i socijalisti. Socijalisti su pravili grešku u tome što kada se Milo Đukanović pobuni, zategne malo odnose, odmah dotrči u Beograd, a u Beogradu mu u to vreme Miloševićev režim davao pare, on se vrati; i sada to vama isto radi režim u Crnoj Gori. Zategne odnose, pa kaže - gospodo, moraćete da ispoštujete naše uslove.
Gledajte dokle daleko idemo. Kolega je malopre rekao, samo što nije do kraja pročitao ovaj akcioni program, čak uvodimo reciprocitet kada je u pitanju studiranje u Srbiji i Crnoj Gori. Koliko studenata iz Srbije tamo, toliko će i iz Crne Gore da studira ovde. Kako mislite da sačuvate zajedništvo? Kako mislite da sačuvate svest tih ljudi u Crnoj Gori, da smo jedan te isti narod, samo preko školstva. Što vam to smeta? Uvek je više ljudi dolazilo iz Crne Gore u Srbiju da studira.
Evo sledeći primer: vi čak ovim akcionim program prepuštate Crnoj Gori, njenom rukovodstvu, da preispita sve međunarodne ugovore, pa Crna Gora sama da odluči da li je po nju povoljan ugovor sa Rusijom. To je na nivou savezne države potpisano. Zajednica je pravni sledbenik te savezne države. Šta ćemo mi ponovo potpisivati sa Rusijom, pa sa Bosnom i Hercegovinom, pa nemojte gospodo da zaboravite, kako to reče potpredsednik Jovanović, poštovaće i nova vlast ovaj akcioni program. Vi već ne poštujete ovim činom.
Ne poštujete Sporazum o paralelnim odnosima Republike Srpske i Srbije. Vi ga stavljate van snage. Čim Crnoj Gori dajete mogućnost da ga preispituje, to znači Srbija mora ponovo sa Bosnom i Hecegovinom da potpisuje, a to je kako sada stvari stoje politički, Republika Srpska po svaku cenu želi da se uglavi u Bosni i Hercegovini. Vodite računa šta radite, još nije kasno, možemo da odložimo, a ne ovako sa amandmanima. Amandmani koji su rezultat nekih neformalnih razgovora postaju sastavni deo zakona. Ne zna se šta je gore - amandman ili osnovni tekst zakona.

Suština amandmana Srpske radikalne stranke je da se ovim prevencijama koje se odnose na sportske priredbe postupa po nekoj logici, a logika nalaže da se zakonom jasno reguliše i definiše da je zabranjena prodaja alkohola u sportskim objektima. Zakonodavac predlaže da se to proširi i kaže - na prodajnim mestima u okolini sportskih objekata. Kolika je ta okolina i u kom prečniku? Kilometar, dva? Čim nešto nije jasno izdefinisano, onda postoji mogućnost manipulisanja.
Drugo, što se tiče same prodaje alkohola, valjda su oni koji su radili ovaj zakon mogli da izvuku iskustva iz nekih ranijih perioda, recimo za vreme prohibicije najtraženiji artikal je bio alkohol. Morali su se konsultovati stručnjaci iz oblasti sociologije, kriminologije, naravno i sportski radnici, kada se donosio i predlagao ovakav zakon, a ne da se prepusti resornom Ministarstvu unutrašnjih poslova ili Fudbalskom savezu Srbije, gde su stručnjaci koji za sebe sami kažu - ranije smo se bavili sportom i to nam daje za pravo da učestvujemo u predlaganju ovakvih zakona.
A, zamislite kakvi su oni sportisti bili. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije gospodin Leković igrao je fudbal u nižerazrednom klubu. Igrao je odbrambenog, defanzivnog igrača. Nije defanzivac bio zbog taktike nego iz prostog rzaloga što nije smeo da prelazi u protivničku polovinu, jer ne bi znao da se vrati svom golu.

Ovo je i te kako interesantno. Zamislite, takav čovek, sa takvim iskustvom...