Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka u članu 9. koji se odnosi na delatnosti ovog fonda želi da precizira pojmove i izraze koji doprinose da se, kada je u pitanju garancija i supergarancija, jasno zna do koje vrednosti se daje garancija. Mi predlažemo da to bude do 50% vrednosti, ali u suštini znamo kakva je sudbina ovog amandmana, kao i svih amandmana.
Ovaj zakon je predlagao ministar dok je bio desno orijentisan, a sada je levičar, ali nema veze.
Šta je suština ovog predloga zakona? Ovo je čisto marketinški, ovo je čisto za narod, po principu hleba i igara, neka se narod veseli. Evo o čemu se radi. Ovo je jedan u nizu dokaza o kontradiktornosti ove vlade.
Kada je bila rasprava o Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i kada smo mi srpski radikali, kroz amandmane, želeli da i taj Fond funkcioniše slično kao i ovaj, onda je bilo obrazloženje - ne možemo, gospodo, da se igramo sa budžetskim sredstvima, pa ne može budžet da bude po bankarskim principima, pa ne možemo mi da dajemo po važećim kamatama! Hiljadu obrazloženja je bilo zašto jedan Fond, koji ima ogroman dnevni priliv ili prihod, ne može da posluje po tržišnim principima, a sada Vlada formira fond gde iz budžeta treba kao početni kapital da se izdvoji 10 miliona evra i kaže - taj fond, osim ovog početnog kapitala, imaće novac ili kapital od donacija.
Kojih donacija, ministre? Donacije su namenske. Hiljadu puta ste vi i vaše kolege obavestili javnost da se donacije uglavnom namenski već unapred određuju određenim licima i institucijama, da vi tu nemate nikakvog uticaja. Koje sada donacije? Donacije za mala i srednja preduzeća. Ići će direktno u mala i srednja preduzeća? Šta se vi preko Fonda postavljate kao posrednik da vi nešto određujete ili, ono što je suština ovoga, država želi, a u ovom slučaju Vlada u ime države, da pomogne stranim bankama.
Kako da pomogne stranim bankama? Strane banke već, izvesno je, imaju problema oko plasmana kreditnih sredstava. Jedan od velikih problema sa kojima se suočavaju jeste to što katastarski još nije sređeno u državi Srbiji na većem delu teritorije, dobro je to kolega primetio! U jednom delu je sređeno, gore, i onda ne može da se založi imovina kao garancija podizanja kredita kod Raiffeisen banke. Pošto ste vi odavno u službi te banke, gospodo, vi sada ne samo za tu banku nego za sve strane banke osmišljavate jedan fond koji će početni kapital uzeti od budžeta, koji će imati ulogu da garantuje kako bi strane banke plasirale svoj kapital. Vi ćete kao garant ili supergarant morati nadoknaditi tu imovinu. Kako? Tako što pravite izuzetak, kršite sva pravila, a ako ta imovina, odnosno nekretnine ne mogu da budu garancija u banci, po kom zakonu onda može da bude upisano kao privremeno vlasništvo Vlade koje služi za garanciju. Po istim pravilima treba da funkcioniše i ovaj fond i banke.
Ne, vi ste se našli dobronamerni, a vaša dobra namera uvek je dobro nagrađena od stranih ulagača ili banaka. To smo videli kada su cementare prodavane, a pogotovo ćemo videti ovde u Fondu, i sada obavljate jednu nezahvalnu ulogu, ulogu zelenaša! Nikako drugačije to ne može da se nazove nego zelenaštvom. Zašto, gospodo, to radite? Nemate potrebe to da radite. Prvo, iluzorno je i van svake pameti da će bilo koji vaš reformski potez ili zakon zaživeti. Nisu ni ovi za protekle tri godine, pa neće vam ni ovaj za narednih godinu dana.
Ne, nego imate interes da zakonski osmislite, da marketinški to prikažete, a kako će proći oni koji će uzimati kredit, a vi im bili garanti, to će da vide! Nadamo se da će što manje njih poverovati u ovu vašu istinu, u ovu vašu virtuelnu stvarnost i da će, ako ništa drugo, zaštititi svoju imovinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, retke su prilike kada u Skupštini imamo ovakav zakon sa ovako malo članova, a da se vodi ovako žučna rasprava. Uzrok svemu tome je neozbiljnost predlagača, u ovom slučaju neozbiljnost predstavnika predlagača. Od suštinski dva člana koja sadrže ove promene kao logičan sled usvajanja Ustavne povelje, jer usvajanjem Ustavne povelje prestaju sa funkcijama neke institucije, Vlada to tako nespretno radi da i ta dva člana pretrpe amandmanske izmene, pa je prisiljena da mora da usvoji te amandmane.
Zašto je to izazvalo ovako žučnu raspravu? Iz prostog razloga što se vidi da nijednog trenutka predlagač ovog zakona, onaj koji je zadužen ispred izvršne vlasti, nije ozbiljno shvatio ovaj posao. Gospodo, možemo mi da iznosimo političke stavove, mi srpski radikali smo, u principu, protiv privrednih komora kao načina organizovanja krovne organizacije nad privredom, ali to sad ne vredi dok ne budemo u situaciji, a nadam se da ćemo uskoro biti, voljom naroda, da mi budemo većinski partner u vlasti, pa možemo u predlogu svog zakona da to uradimo. Ali nam je čudno zašto vi kao većina pristajete, što je jako bitno, ne iz razloga što se ukida jedna institucija - Privredna komora Jugoslavije stupanjem Ustavne povelje, nego iz razloga što je Privredna komora Jugoslavije nastala danom formiranja Savezne Republike Jugoslavije, koju su sačinjavale Srbija i Crna Gora, da se imovina, u slučaju razdvajanja Srbije i Crne Gore, deli 50:50, pola - pola.
Vlada nam predlaže zakon gde kaže da imovina Privredne komore Jugoslavije prelazi u nadležnost Privredne komore Srbije i misli da je sa tim završila čitav posao. Nije, gospodo, samo je započela i nametnula nama nove probleme. Kolika je ta imovina? Zar je to bio veliki posao? Nije, nego je Vladu mrzelo da uradi to, da se da finansijski izveštaj koliko je obaveza Privredne komore Jugoslavije, koliko je prihoda ostvarila, koliko je, narodski rečeno, u kasi zatečeno novaca, koliko je to objekata, kolika je ukupna vrednost, koliko će, u slučaju odvajanja Srbije i Crne Gore, ostati Srbiji i da mi na bazi tih podataka možemo da usvojimo ovako jednostavnu izmenu i dopunu zakona. Ali, ne, sve se radi na brzinu, sve se radi samo sa jednim ciljem - što komplikovanije, što složenije, to će biti teže onima koji posle vas dođu na vlast. Grdne probleme ćemo imati.
(Dobacivanje iz sale.)
Dragi moj kolega, ja se ne nerviram, ako ste mislili na moje lično nerviranje. Gledao sam ja vas dugo i u nekim drugim ulogama i znam kad promenite i dlaku, ćud nikad ne menjate, ali dlaku uvek menjate. Prema tome, nemojte mene da upozoravate. Ja sam živi svedok svega onoga kroz kakve faze ste vi i vaša stranka prolazili. I suviše je neozbiljno da ja sa vama polemišem.
Suština je da se Vlada nije udostojila da u ova dva člana Predloga zakona razjasni neke stvari, da nam predoči, da mi to usvojimo.
(Dobacivanje iz sale.)
Kolega, imate li nekih problema? Ja vas pitam kakva vam je hrana kod kuće? Da li vam je dobra hrana kod kuće? Ostanite na hrani.
Možemo mi da se šalimo. Naravno, ne tumačim ja ovo ništa lično. Možda je ovo i kolegino upozorenje da Vlada nije dobro uradila svoj posao, pa malo na drugi teren, i da se šalimo.
Ministar je ovde, da li će se neka krupna greška ili neka šteta pretrpeti ako ministar kaže - narodni poslanici, izvinite, ja ću da vam predočim sve. Ne mora u članovima zakona, neka to bude u obrazloženju. Drage kolege, setite se koliku smo raspravu i polemiku vodili kada je bio u pitanju Zavod za obračun i plaćanje, pa se iz usta ministra finansija čulo kako će zaposleni biti obezbeđeni, da će se prebaciti u Narodnu banku Jugoslavije, odnosno Srbije, ili u neke druge državne institucije.
Šta smo dočekali, šta smo doživeli? Zakonom nije regulisano, a tu su i nezaposleni, višak radne snage, svi su na ulicama, protestuju, traže svoje pravo; koga okrivljuju - okrivljuju nas, poslanike, s punim pravom, ne mislim na nas iz SRS, jer to je zanemarljivo. Kriva je Skupština što nije tražila od ministra da i to ugradi u članove zakona da izdefiniše i da jasno kaže - mogu organizacije na republičkom nivou da prihvate taj broj zaposlenih, a ostali će na biro, na prekvalifikaciju. Sada ovo isto, ovaj zakon treba jasno da definiše gde ćemo sa tim ljudima koji su zaposleni u Privrednoj komori Jugoslavije, bez obzira koliki je broj. Neko kaže mali, a neko kaže veliki. Nema veze, svaki čovek je sudbina za sebe.
Vi ste i suviše duhoviti, vi ste za crnogorski parlament, tamo ni manje zakona, ni veće, što bi rekli ono - tri tačke, ostavite se toga, kolega, jer mi pričamo o ljudskim sudbinama. Mi na neki način snosimo odgovornost za te ljude koji rade u Privrednoj komori Jugoslavije, a šta će da se kaže tim ljudima - znate, gospodo, mi smo to rasformirali, Privredna komora Srbije nema nikakve obaveze prema vama. Jeste, nije to mala administracija, ali dajte u zakonu da se kaže - za sve zaposlene Vlada preuzima obavezu da ih zaposli, da im nađe radno mesto... (Žagor.) Ne obraćam ja pažnju, suviše je ovo ozbiljno, ne shvatate vi to. Vi imate "pi" polovina kašnjenja kada je u pitanju shvatanje, razumem ja to. Kada dođete do "pi" četvrtine, onda ćemo moći da razgovaramo, a sada ostanite na "pi" polovina.
Naime, naš apel je da ministar ispred Vlade uzme ovaj zakon sa ugrađenim ovim amandmanima u članovima tog zakona, izađe pred Skupštinu, a možemo to i sutra ako ste odredili dan za glasanje, neće to puno vremena oduzeti. To će biti maksimalno pet ili deset minuta, ne verujem čak ni da će se predstavnici poslaničkih grupa javljati da diskutuju o tome ako ugradite sve ovo u zakon. Za deset minuta je to, ali shvatam ja i razumem da je u pitanju vaša tvrdoglavost! Vi hoćete da dokažete da većinom možete sve. Možete, i to je pravilo parlamentarizma, ali zapamtite, uvek vam naglašavamo, ne možete dokle mislite da hoćete, možete samo onoliko koliko vam narod i građani Srbije dozvoljavaju!!
Jedno po jedno ostaje bez posla, ne zato što je to silom prilika, već zbog vaše nesposobne Vlade, a sada i na ovaj način dodatno ljude ostavljate bez posla, pa pitajte vi ministre i članove Vlade, gospodo poslanici, uvažene kolege, da li će oni izlaziti pred te zaposlene? Neće, neće, vidite kako se već brane.
Ministar finansija kaže - neću ja da budem žrtva obračuna. Šta to znači? U političkom smislu znači - spakujem kofere i idem, evo vam drugi, do juče je bio u jednoj stranci, sada je u glavnom odboru druge stranke, sutra će kod nas, nemamo ništa protiv, stručan je čovek! Ako položi kod nas kvalifikacije, može slobodno, naravno, ne podnosimo to što je monarhista, ali nema veze, struka je u pitanju.
Ali, gospodo, vi što predstavljate većinske partije, i to u ovom parlamentu, vi ćete davati odgovore, vi ćete podnositi račune, vas će narod da ocenjuje. Oni će fino da pokupe stvari kako koji, a vi da objašnjavate onima što su ostali bez posla: eto, mrzelo nas je, bili smo uviđavni, nismo mogli ministru nametnuti baš toliko obaveza, jer ministar je stvarno zauzet čovek, on je toliko u poslu privatizacije da ne zna šta će, on nema slobodnog vremena.
Kada pitamo - zašto ste prodali tako jeftino firmu, on kaže - zašto nisi učestvovao, zašto nisi kupio! To su maniri koje od ranije nosi.
Ti maniri su pokazivani i ranije, u Vladi, gospodine ministre. Morate kad - tad da izađete za ovu govornicu da priznate, dolazili ste i u Vladu kada smo mi pravili koaliciju sa socijalistima. Dolazili ste u vaše resorno Ministarstvo, tražili i molili, ali ste tada radili sa Mišom Bekom, pa niste baš puno morali da molite. Onda to ne dolikuje ministru koji zna kakve su muke da dođe, na sva pitanja zašto je urađeno neispravno u privatizaciji, tumačiti - što vi ne kupiste? Nemamo dovoljno...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu.)
... nemamo dovoljno para, ministre, ne razmišljamo kao vi. Niste ni vi imali dok vas ovi iz Demokratske stranke nisu promovisali, ali nemojte se zavaravati, neće ni oni dugo takve da trpe. To što ste sada trenutno na vrhu, u politici je uvek tako, većina će spasavati glavu, pa ćete biti na dnu, a onda vam ne vredi naknadna pamet ni naknadna priča, nego ona sadašnja koju imate.

Ovo je sada izazvalo nesigurnost kod nas poslanika Srpske radikalne stranke - očigledno je da nas kažnjavate. Sve ste pokušavali, a sada da vidimo kako ćete i ovo uraditi.
No, amandman Srpske radikalne stranke precizira član 4, i to u delu gde predlagač kaže da se koncesija može dati licima koja ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom, a mi predlažemo da se deo rečenice koji kaže "koji ispunjavaju uslove predviđene " izmeni i glasi "pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom". Možda suštinske razlike nema, ali preciznost je veoma značajna i bitna za ovakve predloge zakona; mi ovim preciziramo i dajemo jasniji tekst. Naime, treba biti veoma pažljiv kada je u pitanju definisanje, pogotovu onog dela dobijanja koncesija gde smo čuli da se koncesije na tenderu mogu dobiti, za razliku od ranijih zakona, ako se prijavi samo jedan jedini učesnik.
Vi, gospodo, idete korak dalje; u Zakonu o privatizaciji ste promovisali tender, tvrdili ste kako će to biti zdrava konkurencija, kako će se u njoj ostvariti dobit za državu, uprkos upozorenju i apelu srpskih radikala da nije tako i da stvari ne stoje tako kako zamišljate, da na tenderu ima i učesnika, u krajnjem slučaju kod krupnih tendera, a u ovom slučaju za koncesije, dogovor između velikih kompanija. Dakle, ako nismo precizni i ako nismo jasno definisali zakonske odredbe, a mi srpski radikali želimo putem amandmana to da uradimo, kako je koleginica i rekla - radi se o tehničkoj korekciji, nismo se upuštali u suštinu, u srž sadržaja zakona, već dajemo tehničke korekcije da sutra, ako dođe do nejasnoća, pogotovu kada je u pitanju učestvovanje na konkursu odnosno tenderu, sve bude jasnije za dobijanje koncesija.
Međutim, ne vredi vama govoriti, kako kaže naš narod - ne vredi gluvom govoriti i ćoravom namigivati, što se pokazalo i kod Zakona o privatizaciji; pokazalo se da osim onoga što ste unapred kroz zakonske akte pripremili za eventualne učesnike u privatizaciji, svojom voljom ste još i doprineli da sadašnji vlasnici dođu pod još povoljnijim uslovima do bogatstava ove države. Pogotovu ovde, kada su u pitanju prirodna bogatstva, nije potrebno da se bilo šta krije, vidi se jasna namera i veliki uticaj sadašnjih vlasnika cementara. Oni su sa svojim kapitalom uspeli ono što mi srpski radikali nismo mogli, niti možemo dok ste vi na vlasti, sa zakonskim aktima, zakonskim predlozima koji se zovu amandmani.
Dakle, oni su vas podmitili, rekli su kako će biti raspisan tender, da može na tenderu da učestvuje jedan, da treba što nepreciznije izdefinisati zakon da bi se sutra mogle višestruko tumačiti njegove odredbe. A, ko će rešavati probleme koji će eventualno nastupiti, zbog nedorečenosti i nepreciznosti zakona? Rešavaće oni koji će posle vas dolaziti na vlast, što neće biti zadugo, to će biti uskoro, jer je očigledno da je vama vreme iscurilo, a teško onome ko bude rešavao probleme koji iza vas ostaju, ne samo zbog vaše bahatosti nego i zbog vašeg neznanja kada predlažete i donosite zakone.

Suština amandmana SRS je da se u takozvanoj lizing naknadi poštuje ugovor između primaoca i davaoca lizinga, za razliku od Vlade koja insistira da u toj lizing naknadi bude, u svakom slučaju, jedan od najbitnijih elemenata amortizacija. U objašnjenju Vlade koje je dala zbog neprihvatanja amandmana SRS ne može jasno da se izdefiniše šta je Vlada htela sa ovim odgovorom. Međutim, ono što proističe iz obrazloženja ministra Pitića, to je da se uvek poštuje sloboda tržišta i sloboda, na neki način, dogovora ili ugovora između dobavljača i korisnika. Ako mi uvedemo ovu kategoriju amortizacije, naravno, ta kategorija postoji i ona je svuda prisutna, različito je i na različite načine izdefinisana u svetu i Evropi, kod nas je ta amortizacija nešto što bi moglo biti predmet zloupotrebe.
Naime, mi znamo da se uračunavanjem amortizacije smanjuje ukupna vrednost mašine ili opreme, u ovom konkretnom slučaju, a isto tako nam je poznato iz ne tako davnih iskustava da su mašine koje su nabavljene za asfaltiranje Srbije (sad se tek otkrilo na neki volšeban način, valjda zahvaljujući ovoj akciji "Sablja" ili kako se zove) uvezene na bazi falsifikovane dokumentacije.
Naime, šta je suština? Radi objašnjenja ovog amandmana SRS, upravo je u onom delu gde se obračunava realna amortizacija napravljeno, zahvaljujući falsifikovanoj dokumentaciji, nešto što je na štetu države, a u korist onoga ko je uvozio, a to je uvaženi društveno korisni gospodin Čume, kako to obrazlaže DOS-ova vlast. Ostavimo sad Čumeta i ono što radite.
Mi želimo ovim amandmanom da sprečimo manipulacije koje mogu da se dešavaju. O čemu se radi? Pretpostavljam, iz svih ovih obrazloženja i samog zakona, da je osnovni cilj predlagača zakona da zaštiti davaoca, a na neki način i primaoca. Da vidimo šta je to realnost kada se nabavlja oprema u inostranstvu. Za dodatnih nekoliko hiljada evra može se, prosto rečeno, falsifikovati dokumentacija o godini proizvodnje, o godini korišćenja te opreme. Sve to može da se uradi za dodatnih par hiljada evra. Nije ta Evropa takva kako vi to nama želite da prezentujete, sa Evropom se odranije radi, odranije imamo iskustva. Tako bi to, na bazi takve dokumentacije, bilo osnov za potpisivanje ugovora i osnov za obračunavanje amortizacije kada je u pitanju ova naknada ili lizing naknada, kako vi to kažete kratko. Faktički omogućavamo, dozvoljavamo, otvaramo prostor, koristeći amortizaciju koja se knjigovodstveno, kao što su to neke kolege privrednici primetili, kod nas različito vodi.
Radi pojašnjenja onima koji nisu baš dovoljno verzirani - kada se uzme neka realna vrednost, a to je sad prisutno u privatizaciji, nekog objekta ili neke opreme, izračuna se godina upotrebe, amortizacija. Knjigovodstveno je taj objekat obezvređen; realno vredi nekoliko stotina ili miliona evra, ali knjigovodstveno vredi jedan evro ili ne vredi ništa, tako da bi došli u neprijatnu situaciju, ako bi institirali na ovoj kategoriji, mada mi srpski radikali iz najboljih namera predlažemo da dođe do poboljšanja.
Rekao sam za ovom govornicom da ovaj predlog zakona kao ideja nije loš, ali insistiramo na tome da ugovor o finansijskom lizingu mora da sadrži odredbe o merilima i kriterijumima na osnovu kojih je utvrđena naknada koju je primalac lizinga dužan da plaća davaocu lizinga za držanje i korišćenje predmeta lizinga. Znači, lizing naknada je ona naknada koju ugovorom dogovore ili potvrde davalac ili primalac lizinga, a ne da uvodimo neku kategoriju...

Amandman SRS na član 47. je povezan sa amandmanom koji je podnosila SRS na član 44. Naime, SRS, za razliku od nekih drugih predlagača, predlaže u članu 44. da centralnu evidenciju vodi Narodna banka Srbije, a u članu 47. isto tako predlažemo da pravo da naplati naknadu troškova ima Narodna banka Srbije.
Pravo predlagača je da prihvati; ili ne prihvati, ako ne prihvati amandman, onda mora da da neko logično obrazloženje. Ovo obrazloženje koje je predlagač dao nema nikakvu logiku, a ni uporište u realnosti. Naime, predlagač u ovom slučaju Vlada, kaže - formiraće se novo telo koje će voditi centralnu evidenciju. Naravno, pretpostavljam da će to novo telo i naplaćivati svoje usluge, ali to novo telo treba da funkcioniše tek od 1. januara 2004. godine.
Ovde se i u obrazloženju i iz izlaganja resornog ministra čulo kako ovaj zakon ima svoju opravdanost hitnog postupka, iz prostog razloga što će biti novi podsticaj za razvoj privrede, kao, kako to volite da kažete, novi zamajac reformskim strujama koje dolaze sa zapada.
Šta je suština? Hajde da uzmemo da predlagač može da predloži formiranje novog tela. Neke političke partije su amandmanima predložile da to bude Privredna komora Srbije. Kakav je suštinski problem, gde je to smetnja da usluge ili naknadu za usluge, i to u novom telu, može da naplaćuje Narodna banka Srbije. Nema nikakvih razloga. Nema nijednog argumenta da jedna institucija koja se zove Narodna banka Srbije ne može da naplaćuje usluge.
U obrazloženju se kaže - pozivamo se na obrazloženje u članu 44. Član 44. i član 47. nemaju ama baš nikakve veze. Pogotovo što u obrazloženju za član 44. kao razlog neprihvatanja amandmana navodite da taj posao ne može da obavlja Privredna komora Srbije. Mi u članu 47. kažemo - naplatu naknade za troškove može da obavlja Narodna banka Srbije. Hoćete da budete ljubazni i da mi objasnite kakve tu veze ima između Privredne komore i ovoga što je legalno, legitimno, što radi Narodna banka Srbije.
Ako dajete obrazloženje ili ako ne želite da prihvatite amandman samo zato što ga je predložila SRS, onda se potrudite, gospodo, da pomognete ministru, onda to obrazloženje osmislite, navedite pravi i realni razlog da možemo da kažemo - nije to zato što to predlaže SRS, nego zato što ministarstvo ima neku novu viziju. Nemate vi, gospodo, nikakvu novu viziju, vi ste krenuli u ostvarenje jedne ideje. Tu ideju želite da ostvarite ili da zaživi 1. januara 2004. godine. A da nastavim ova dva minuta sutra?
Da imate želju da to zaživi, vi biste prihvatili privremeno rešenje. Neće to biti na štetu Predloga zakona, neće ništa loše da donese, a omogućićete nakon stupanja na snagu ovog zakona i sklapanje ugovora o lizingu. Ako imate neki argument, mi srpski radikali ćemo prihvatiti taj argument. Nemate vi argumenata. Da ste ih imali od 2001, bar jedan argument biste izneli koji bi vam prihvatili ne mi radikali, nego čitava Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da vam kažem da mi ovde imamo suštinski problem proceduralne prirode. Naime, predlagač - Vlada Republike je ovlastila resornog ministra prof. dr Pitića da obrazlaže ovaj zakon. Podsećam vas da ministar Pitić do dana današnjeg, koliko je meni poznato, nije položio zakletvu pred ovom skupštinom. Kažem, proceduralne je prirode, ali poštovanje procedure je, na kraju krajeva, poštovanje i sprovođenje demokratije.
Podsećanja radi, kada su na zajedničkoj listi izabrani članovi Vlade, dobili smo obrazloženje od novoizabranog predsednika Vlade da je gospodin prof. dr Pitić na službenom putu u Belgiji ili Holandiji; gde ste bili, na kojoj destinaciji, pojma nemam i niko vam pogoditi to ne može. Ugovarate neki posao ili je na pomolu bio posao od nekoliko stotina hiljada evra ili eura, kako vi to volite da kažete, a Zakon o izboru članova Vlade, pogotovo Poslovnik jasno kaže da svaki član Vlade polaže zakletvu pred ovom skupštinom.
Zbog čega ovo navodim? Iz prostog razloga što su ovi zakoni i te kako bitni, pogotovu zakon o koncesiji.
Šta će sutra biti, gospodo, ako, kako vi kažete, želite da izregulišete sve detalje, a pogotovo kada je u pitanju koncesija i ovaj finansijski lizing, ako neko dođe pa se našali i kaže - pa to vam je, gospodo, obrazlagao ministar koji nije položio zakletvu, mi smo ga u međuvremenu smenili, izvolite žalite se. Možda je vama smešno, ministre, ali od vas je sve moguće. Ne mislim na vas lično, nego je od skupštinske većine sve moguće očekivati, tako da svako iznenađenje za nas radikale ne predstavlja ništa novo, ali mi smo u principu za poštovanje zakona i procedure. To vi možete silom, šta god hoćete, ali nećete dokle vi mislite.
Što se tiče ovih zakona, konkretno Predlog zakona o finansijskom lizingu kao ideja nije loš. Idejno je dobar. Gospodo, pogrešili ste vreme. Da ste ovaj zakon predlagali 2001. godine to bi bio pun pogodak. Tada je trebalo donositi ovakve i slične zakone, odnosno predlagati od strane Vlade, a vi predlažete, gospodo, na kraju vašeg mandata. Zašto? Čisto iz zadovoljenja neke forme, kako bi rekli - evo još jednog u nizu reformskih zakona koje predlaže Vlada.
Šta je suština ovog zakona o finansijskom lizingu? Da poboljša, da stimuliše domaću proizvodnju, da na neki način motiviše građane Srbije da na lakši način kupuju robu, prvenstveno domaćih proizvođača, a vi ste, gospodo, za ove dve i po godine, skoro tri godine, totalno uništili domaću proizvodnju.
Šta vi sada radite? Donosite zakon koji je supergarancija onima iz inostranstva koji žele da prodaju svoje proizvode na našem tržištu. Ne možete, gospodo, tako. Umesto da postoji jedan normalan ekonomski odnos između kupca i prodavca, vi hoćete ovim zakonom još toliko da učvrstite, da garantujete onome ko prodaje svoju opremu ili daje finansijska sredstva na lizing da je u svakom slučaju on obezvređen. Gde vam je poštovanje ekonomskih zakona, što ste rekli, zakona tržišta. To je, gospodo, jedan poslovni rizik, to je u domenu poslovnog rizika. Ako kupac nekome prodaje, a u ovom slučaju ako daje nekome opremu i mašine na lizing, njegov je rizik ako taj primalac lizinga propadne, finansijski ne uspe, njegov je rizik.
Kako se to do sada regulisalo? Regulisalo se Zakonom o obligacionim odnosima, ali vi uvodite novu kategoriju pored isporučioca, davaoca i primaoca. Tu je supergarancija za one koji ulažu - ako njihov primalac ili korisnik tih sredstava ili opreme propadne, njihova oprema je na sigurnom i njima će se vratiti. Ne može to tako, gospodo. To nema nigde u svetu.
Ostavite vi te priče - u svim zemljama u tranziciji. U Rusiji su pokušali da primene sličan model, a pogotovo u oblasti rudarstva, pa je propao zakon zato što su neki članovi sadašnje Vlade tamo bili reformatori. Kako su uspešni reformatori, ne smeju više u Rusiju da uđu, osim sa plavim osobama, kako to gospodin Medojević naglašava.
Što se tiče zakona o koncesiji, zakon o koncesiji je samo rezultat trgovine unutar DOS-a i ništa više, gospodo. On ima zadatak i jasan cilj sa ovim promenama - kada neko bude zainteresovan da ulaže u vodovod i gradsku infrastrukturu unapred će mu biti uračunati do sada dati krediti, a u te priče kako vi tim zakonom obezbeđujete nova ulaganja, niko više, gospodo, ne veruje.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je u svakom slučaju za promene postojećeg Ustava. Protiv smo ovakvog načina, kako to želi da uradi vladajuća koalicija. Mi smo ukazivali na to kada ste donosili zakon i pravila po kojima je trebalo usvajati Ustavnu povelju zajednice Jugoslavije, kao i zakon o formiranju Komisije za promenu Ustava Srbije. Jasno smo izneli svoj politički stav da se promenio realan odnos političkih snaga u Srbiji. Promenio se odnos snaga u parlamentu. Morate, gospodo, da vodite računa o tome.

Međutim, očito je da radite i dalje po starom, radite po svom modelu, onako kako dobijete nalog, to želite da sprovedete, ne obazirući se da li je to protivustavno, da li je to protivzakonito, da li je ta vaša odluka ili vaša želja u suprotnosti sa željom građana. Ovo što sada radite je u suprotnosti sa Ustavom. Ovo konkretno pitanje određivanja sastava i personalnog dela komisije za promenu ustava se kosi sa svim pravilima, čak je u suprotnosti sa odnosom snaga u parlamentu. Govorite gospodo da u sastavu komisije ima 11 članova DOS - Reforme. Nije tačno, gospodo. Takođe, tri člana iz Skupštine AP Vojvodine istoj toj koaliciji pripada. To je 14 članova. Govorite o ravnopravnoj zastupljenosti svih političkih partija. Nije ni to tačno.

Ono što dodatno izaziva sumnju i rezervu srpskih radikala je upravo sastav ove komisije. Zašto izražavamo sumnju? Nećete moći ispoštovati ni rok koji ste sami sebi zadali. Zadali ste rok krajem avgusta, odnosno početkom avgusta da bude kompletno završen posao, kako vi to zovete oko usvajanja ustava. Pogledajte sastav ove komisije koju vi predlažete. U potpunosti, imenima i prezimenima, ista komisija koja je usvajala Povelju. Ta komisija je usvajala Povelju, nije mogla ni jelovnik za dva meseca da usvoji, a ne da sada usvoji izmene i promene Ustava Srbije. Vi, gospodo, gubite nešto iz vida, da ste ne tako davno sa govornice predsedavajućeg saopštili da je jedan od članova ove komisije, koji je profesor na Pravnom fakultetu, u pravnoj zabludi. Ta pravna zabluda i dalje traje.

Vi, gospodo, gubite iz vida i sledeću činjenicu: nas, srpske radikale, savršeno ne interesuju vaši alternativni modeli, asimetrične ili simetrične autonomije, regionalizacije Srbije. Nama je jasno, kao i većini građana Srbije, da je ovo početak raspada Srbije. Postavlja se realno pitanje i vama gospodo, koji niste svesni činjenice i kada donesete ovakav ustav, na kojoj to teritoriji, u kojoj to državi ćete vi primenjivati taj ustav. Dok vi donesete ustav, po tom ustavu raspašće se država, nećete imati državu.

Najbolje je, gospodo, ovaj posao da odložite. Svakako ste obavezu koja se odnosi na rok donošenja ovog ustava odavno već promašili, a to je bio kraj 2002. Nećemo ništa izgubiti ako sačekamo još par meseci, pa u međuvremenu potrudite se, raspišite izbore, kako to reče (fau de) vršilac dužnosti, promenila se volja građana. Najbolje bi bilo da se vidi kako je promenjena, u čiju korist i na osnovu volje građana da se donosi ustav, kao odraz volje i želje građana, a ne jedne političke oligarhije kojoj je u svakom slučaju već odavno isteklo vreme.

Zakon o telekomunikacijama u suštini bi trebalo jasno da definiše kakva je uloga države kada je u pitanju ovako značajna oblast i kakav je interes građana. Ovaj zakon, koji nam je dostavljen od Vlade, baziran je na iskustvima zemalja u tranziciji, prilagođen našim uslovima, kako je predlagač ovde izneo, ali očito da se nisu koristila ona iskustva koja su i te kako dragocena.
Ovde su bile priče o Zakonu o transformaciji PTT iz 1997. godine. Šta se tada desilo? Godine 1997, transformacijom PTT u deo koji se zove Telekomunikacije, došlo je do transfera značajnih finansijskih sredstava koje je tadašnji režim, tadašnja vlada iskoristila za podmirenje nekih socijalnih potreba, odnosno kako to već znamo, podelile su se penzije i tadašnji režim je bio razmišljanja da će na taj način pridobiti poverenje građana i produžiti svoju vlast.
Kako se to tada zvalo? Tada se to zvalo transformacija u skladu sa evropskim trendom funkcionisanja javnih, javno-komunalnih preduzeća, a u ovom slučaju PTT. Šta je u suštini urađeno? Upravo ovo što sadašnji zakon predlaže, a može se slobodno staviti znak jednakosti između transformacije PTT u Telekom i ovoga što Vlada zove deregulacija. Predlagač kaže da je deregulacija izmeštanje regulatorne funkcije, a to izmeštanje predlagač zakona naziva agencija.
Šta se dešavalo 1997. godine i ko je najveću korist stekao? Najveću korist su stekli tadašnji režim, odnosno ljudi koji su bili direktno uključeni u taj transfer, privatizaciju Telekoma i posrednici. Ko je bio najveći gubitnik? Najveći gubitnik su bili građani. Šta je tada bio budžet ili vlada? Bio je, bukvalno rečeno, protočni račun kroz koji su sredstva delom prostrujala, podelila se za penzije i na kraju se ispostavilo da su svi na gubitku, mislim na građane Srbije. Šta je ovo ovde? Isto, potpuno isto, samo drugačiji naziv.
Ako je deregulacija predviđena preko agencije, onda će to isto da bude agencija je pod direktnom kontrolom Vlade. Kako? Tako što Vlada predlaže sastav članova agencije. Kakva je ingerencija Skupštine? Nikakva. Ministar kaže jednom godišnje izveštaj. Bezbroj izveštaja je bilo u ovoj skupštini vezano za poslovanje telekomunikacija, odnosno za finansijski izveštaj kada su u pitanju ino-partneri. Šta se tada ustanovilo? Ustanovilo se po tadašnjim izveštajima da je sve regularno, da nema nikakvih sumnji, novac koji je dobijen utrošen je u investicije; međutim, vreme je pokazalo da ni slučajno nije bilo tako, nego je bilo upravo trošenje, slivanje novca u privatne džepove. Sada mi isto treba da doživimo od ove vlade, da na kraju kada joj prođe mandat voljom naroda, kada dođu drugi, onda ćemo ustanoviti da je ova agencija služila za pranje novca.
Interesantno je da se u ovom zakonu, kao i u mnogim zakonima, spominje tzv. ravnopravnost. To se u nekim predlozima zakona čulo kao konkurentnost. Nemojte, gospodo, da uvek ponavljate jedno te isto. Valjda je i javnost u Srbiji prepoznala šta se to krije iza te konkurentnosti ili ravnopravnosti. Nije valjda da mislite da će vam neko poverovati da su svi učesnici ravnopravni. Svi smo svesni činjenice da pošto nema izbora na konkursu, na tenderu uspevaju oni koji su finansijski najmoćniji. Kako je Merkator, kako su mnogi mega marketi, tako je i u ovoj oblasti i tako će oni koji su finansijski najmoćniji.
Šta je sa onima koji će učestvovati u tenderu, to je suština i treba da date odgovor. Njihova uloga je da učešćem na tenderu, kupujući pre svega tendersku dokumentaciju, plaćajući ogromne takse i sve ono što je učešćem u tenderu, napune na neki način državni budžet i to je suština; a oni su privilegovani i vi ste, na kraju krajeva, direktno ili indirektno priznali, jer ministar je rekao da je zakon, odnosno ugovor koji je potpisan sa ino-partnerima, akcionarima Italijanima i Grcima, iznad Ustava i zakona. To su vaše reči, gospođo ministre ili ministarka, kako vas u novogovoru zovu. Znači, postoji obaveza prema tim akcionarima, a novi akcionari biće privilegovani zato što će na tom tenderu, na tom konkursu učestvovati najveći.
Da bi bilo jasnije, to će se dešavati u dodeli frekvencija; ko će dobijati frekvencije, ko će moći da koristi usluge - oni koji su najveći. Ministar sinoć reče - to će biti RTS, jer RTS jedina ispunjava uslove. Ne sumnjam, niti imam razloga da sumnjam da je to bilo zato što vas je novinar RTS-a intervjuisao, ali kao ministar treba sada da imate podjednake kriterijume, a ne unapred da zauzimate stav.
Šta da je bio novinar Pinka, zar bi rekli - i Pink je taj koji ispunjava uslove. Prema tome, nema tu nikakve ravnopravnosti, nema tu nikakve razlike između ovog zakona i Zakona o transformaciji PTT-a iz 1997. godine. Znate šta je suštinska razlika - samo su druga imena i prezimena u Vladi.

Izvinjavam se, malo sam uzbuđen, ova informacija, koju sam sada dobio, stvarno me je potresla. Jednostavno ne mogu da skrijem svoje uzbuđenje. Pa, moram da drhtim zato što je Srbija bila u vanrednom stanju. A u kakvom bi ti, Milojko, bio stanju, kad je Srbija bila u vanrednom?
Naime, mi pokušavamo amandmanima da koliko toliko poboljšamo ovaj zakon.
Predlažemo da se u članu 11. umesto upravnog odbora stavi naziv - komisija. To zato što sam naziv - upravni odbor, a i sadržaj ovog člana, govore da se daje na upravljanje nekom o čijim članovima će odlučivati Vlada, a samim tim se briše diskreciono pravo ministarstva da ono kao jedino merodavno odlučuje ko će biti član tog upravnog odbora.
Zašto to radimo? Ne zato što imamo poverenje u ministarstvo. Mi radikali smo izgubili poverenje u ministarstvo još na početku kada nam je ovde ministar tvrdio kako je dotični gospodin, koji asfaltira Srbiju, društveno korisna ličnost.
Ovo je jako opipljiva tema i ovo je telo koje bukvalno odlučuje o velikim finansijskim potencijalima, sa kojima raspolaže Republička vlada, odnosno Srbija.
Predlagač kaže da članove upravnog odbora predlaže... naime Vlada kaže da osim ministarstva mogu i strukovna udruženja i raznorazne organizacije da predlažu članove upravnog odbora.
To je nešto što je samo po sebi u koliziji. Ako operateri predlažu člana upravnog odbora, oni preko tog člana upravnog odbora imaju uticaja. Najbolje je, gospođo ministre, da pročitate taj zakon, a ne da mi klimate glavom. Mada to može biti znak odobravanja, ali ne radi se o zakonu to što odobravate.
Nelogično je da udruženje, s njim bi trebalo ovaj upravni odbor da ima neke partnerske odnose, ima predstavnika u odboru.
Drugo, mi razumemo potrebu da se sve ove ingerencije prenose na agenciju ili upravni odbor.
Stvarno je nezgodno da Vlada, koja ima 18 političkih stranaka u svom sastavu, bude ta koja će odlučivati. Ko će vas sve podmiriti? Nema toga ko može da vas podmiri. Ovi iz Demokratske stranke jedva vas trpe, vas male i ove u Skupštini, a ne kada bi odlučivali o ovome što bi trebalo upravni odbor, pa je Vlada predložila da bude u upravnom odboru pet članova.
Gospodo, nemojte zameriti, ali reći ću imena koja zadovoljavaju ove stručne kvalifikacije. Predsednik upravnog odbora mogao bi da bude, Draško Petrović očito po ovome ne ispunjava uslove, a pošto predsednik upravnog odbora ujedno zamenjuje i direktora niti profesor Hiber, verovatno jedna osoba koja dolazi iz Niša. To ćete videti, pošto po stručnim kvalifikacijama odgovara, a ove ostale ćete rasporediti u ova tri preduzeća u sklopu telekomunikacija, a to su ova fiksna, mobilna i Internet. To će biti tri preduzeća, tako da će biti zadovoljeni i ovi mali.
(Predsednik: Peti minut.)
Zbog toga mi, srpski radikali, suštinski ne predlažemo samo da se promeni naziv, da ne bude upravni odbor nego komisija, nego i način izbora članova upravnog odbora.

Pričamo o osnovnom tekstu zakona koji je nam je dostavilo ministarstvo, ali suočeni smo sa činjenicom da je na ovaj zakon uloženo 80 amandmana, a 40 je usvojeno od strane ministarstva, odnosno ministra. Najinteresantnije je što je gotovo svih 80 amandmana predloženo od strane DOS-a.
Osnovna načela demokratije, ili kako vi to volite da kažete, lepog i finog ponašanja jednog ministra ako ništa drugo, da se bar za 24 sata potrudio da nam dostavi pregled tih usvojenih amandmana ili, što bi uradili ministri koji su savesni kada je u pitanju ovako značajan zakon, da ovaj zakon sa usvojenim amandmanima predoči Skupštini kako bi mogli da znamo o čemu diskutujemo i šta je osnovni tekst zakona.
Ti amandmani suštinski menjaju ovaj zakon, u svim delovima, kako to malopre kolega fino reče iz potrebe da pohvali Vladu, i u prostornom, i u urbanističkom i u građevinskom delu. U prostornom planiranju jako je bitno da li se amandmanima DOS-a menjaju tzv. regionalni prostorni planovi.
To je uvek bio ili skoro uvek kamen spoticanja kada su u pitanju prostorni planovi. Zašto? Zato što ako regionalni planovi novim amandmanima ne moraju da budu u sklopu generalnog prostornog plana, onda se javlja suštinski problem. Šta može da se desi?
Smešno vam je? Blago vama, ja bih vašu glavu jednom uzeo da se odmorim od svega ovoga.
Šta se može desiti? Može se desiti, sada konkretnom, da vam bude jasno, na izgradnji autoputa Beograd - Novi Sad da regionalni plan autonomne pokrajine prihvaćen od strane Skupštine zbog razlike izazove takve probleme kojih mi nismo svesni.
Oni koji su malo stariji i koji se živo sećaju, znaju kako su to radili autonomaši. Oni su koristeći sve te nejasnoće i te kako unapred pripremali varijantu da Vojvodina od naplatne rampe bude posebna država. Kako su to radili - prostornim planiranjem. Prostorni plan je suštinski i strateški plan i te kako bitan za kompletnu državu.
Ne znam kako će izgledati kada se prihvate amandmani, i to ne zna niko. Ministar nam reče da je uzor Austrija, zakoni Austrije. Gospodine ministre, moguće je da su to dobri zakoni. Izlišno je sada da mi diskutujemo o tome, ali su nam različiti suštinski problemi sa kojima se susrećemo.
U Austriji zakoni regulišu unapređenje životne sredine, humaniziaciju stambenog prostora, a mi ovim zakonom želimo u korenu da sasečemo građevinski kriminal. Mi u ovom zakonu želimo da uvedemo regulative da u periodu od deset godina, kada je u pitanju prostorni plan, reguliše i definišemo neke stvari. A ne da nam se dešavaju stvari koje su sada aktuelne, građevinska mafija ima podršku u zakonu, a logistiku u Vladi, odnosno u vlasti, izvinjavam se, da budemo jasniji i precizniji. U Austriji tog problema nema.
Drugo, struktura stambenih objekata je u potpunosti različita. Vi u ovaj zakon unosite takve odredbe da, ako se budu primenjivale, niko u ovoj Srbiji neće moći da napravi sebi kuću. A da bi napravio čovek na selu kuću, on mora da angažuje firmu da mu to radi. Nije valjda, ministre, vi ste iz te struke, znate da kuće za individualnu stambenu potrebu zidaju pomoću prijatelja, što kažu mobom. Kako će ti ljudi da nabave sva ta dokumenta.
Interesantno je da napomenem, pošto je kratko vreme, zagovarajući decentralizaciju, vi u stvari uvodite kompletnu kontrolu. Kome vi objašnjavate da u prostornom planu lokalne samouprave imaju samostalnost. Zašto vam služi ova planska komisija, čiju trećinu članova na lokalnom nivou direktno određuje ministar, Vlada. Da niste malo u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, gde ste predvideli osim glavnog menadžera i glavnog arhitektu. To je čovek koji će na lokalnom nivou biti odgovoran za to.
Vi sada kompletno sve uzimate pod svoje okrilje, da bi dislocirali centar buduće podrške građevinskoj mafiji sa lokalnog nivoa na neki viši nivo. Nemojte to da radite.
To čime se najviše hvalite, trebalo bi malo da razmislite kakvu grešku tom svojom hvalom možete da izazovete. Vi kažete, prostor obuhvaćen generalnim urbanističkim planom, ako nije priveden nameni, vraća se prvobitnim vlasnicima, a na bazi toga su mnoga divlja naselja nikla, zbog nepromišljenosti. Mogli ste bar da konsultujete prethodnog ministra, koji vam je sada i te kako stranački blizak, samo što nije zvanično još u DOS-u, ali i te kako radi za DOS.

Član 39. reguliše odgovornost i oslobađanje od odgovornosti. Jasno se kaže da se odgovornosti od eventualne diskriminacije oslobađa novinarski ili naučni tekst, ako je objavljen bez namere da podstiče diskriminaciju ili sa namerom da kritički ukaže na diskriminaciju. Tu ništa nije nejasno, osim dela, tu se već dugo sporimo i kod drugih članova, gde je ubačena kovanica "govor mržnje", jedno opšte mesto.
Stiče se utisak da je to, prosto rečeno, urađeno sa namerom. Jer, šta znači mržnja? Pored ove reči - diskriminacija, koja je jasno definisana, ubačena je reč - mržnja. To je ubačeno s namerom da onaj koji je u mogućnosti, na poziciji ili u funkciji da objašnjava, on će da objasni šta je to mržnja.
Kao što je govorila pre mene koleginica iz SRS, mržnja je regulisana Krivičnim zakonom. Ali, u poslednje vreme imamo jedan fenomen. Kolega Korać je rekao da je 10 godina bio opozicija, samo je zaboravio da kaže da je bio konstruktivna opozicija, za razliku od nas, radikala, koje su ovde dovodili specijalci, a vi ste, kolega, to gledali sa uživanjem.
Evo, tu je kolega Evlija Čelebija, govorim figurativno, on je živi svedok. Trebalo je da vidite, dok ste bili opozicioni poslanik, sada je nebitno kakva je vaša uloga, to će istorija objasniti, tada je trebalo videti kako taj jezik mržnje, definicija jezika mržnje, političke nekulture, te nove kovanice mogu biti zloupotrebljene kada je u pitanju opozicija. Nemojte, kolega Korać, gubiti iz vida da ćete ponovo u opoziciju. Sada pravite zakon koji će u svakom slučaju biti ponos za vas kada budete u opoziciji.
Šta je to mržnja? Ako član vladajuće koalicije okrivi pred TV kamerama lidera SRS da je direktno organizovao atentat, da je umešan u organizaciju, to nije mržnja, to je demokratija, to je demokratsko pravo. Ako član SRS, u ovom slučaju zamenik predsednika SRS, na lokalnoj televiziji Trstenik u svrhu odbrane, iznošenja argumenata da to nije tako, ako kaže bilo koju reč koja se odnosi na vladajuću koaliciju, to je jezik mržnje. Vlasnik te televizije mora da plati kaznu.
Samo da vam kažem na kraju, kada dođemo na vlast, nećemo menjati vaše zakone, idealni su.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskrenost predlagača se vidi iz obrazloženja. Predlagač kaže da su razlozi za donošenje ovog zakona to što je prethodni zakon bio loš, kako to predlagač objasni - bio je katastrofalan, pa je nova vlast dolaskom 5. oktobra, odnosno decembra 2000. godine, napravila nadljudske napore, stavila taj zakon van snage, a onda u obrazloženju za hitni postupak vlast sama priznade da je stavljanjem van snage tog zakona uvela haos u Srbiju, kad je u pitanju informisanje, a neposredni razlog za hitan postupak je vanredno stanje.
Ovo se još u istoriji parlamenta nije desilo. Ovakav razlog da neko navede, to se još nije desilo. Ne kažem, bilo je možda i gorih, bilo je i boljih vlasti, ali ovakve vlasti Srbija nikada nije imala. Bio sam ubeđen da je onaj zakon, donet 1998. godine, u nekim svojim segmentima imao nedostatke, prosto rečeno, u nekim delovima je bio loš. Ali, da se nije ovaj pojavio, možda bi bilo najlošiji, ali ovo je najlošiji zakon.
Da li je sve jasno iz obrazloženja potpredsednika, čovek je političar opšteg smera, sve zna, iz njegovog obrazloženja sve nam je jasno. Gledajte, čovek izađe ovde i sa punom odgovornošću kaže - nema monopola.
Prvo, osnovno polazište je da nad informacijama uvek ima država monopol, to je osnovno polazište. Svaka država ima monopol nad informacijama. Informacije se u principu dele na tajne i javne. Koje su tajne - one koje država svojim zakonima, uređujući te informacije, predočava nekim državnim organima, nekim pojedincima, i one nisu, što bi rekli, za širu upotrebu; znači, samom činjenicom da su tajne, već se pravi neka odstupnica ili neka zabrana za sredstva javnog informisanja.
Javne informacije su dostupne javnosti, država pravi selekciju koje su to informacije i na koji način ih treba plasirati u javnost; i umesto da potpredsednik Vlade to malo prouči, da to ima neko realno uporište, to njegovo objašnjenje, on izađe ovde, pa ako izgovori pet ili šest rečenica koje hvale Evropsku zajednicu, OEBS i međunarodne institucije, očekuje da će to nas srpske radikale da fascinira i da ćemo reći - evo demokratije kroz ovaj zakon.
Ne, ovaj zakon je upravo kazneni zakon za one ljude koji rade u sredstvima javnog informisanja. Šta je najgore u ovom zakonu - što i zaštita novinara nije jasno definisana i nemojte sada da nam pričate da niste to namerno uradili. Jeste, gospodo, znate vi dobro, imate vi iskustva iz prethodnih perioda, da sve ono što nije do detalja definisano, može da se zloupotrebljava onako kako to u pojedinim trenucima odgovara vlasti ili državi.
Šta je ovde ostalo kad je u pitanju zaštita novinara - novinari su prepušteni odluci Ministarstva za kulturu i medije. Pa gospodo, na pretprošloj sednici, koliko se sećam, usvojili smo izmene i dopune Zakona o ministarstvima, gde se uz Ministarstvo kulture dodaju i mediji, i u opisu delatnosti tog ministarstva je, između ostalog, kontrola medija.
Znači, ministar će direktno ili indirektno odlučivati šta je to proverena informacija, za koju informaciju je javnost zainteresovana, za koju nije, a na osnovu toga donosiće odluku i kaznene mere kad su u pitanju novinari.
Druga stvar gde novinari nisu zaštićeni - vi tvrdite gospodo da novinar "može da objavljuje samo istinu i proverenu informaciju i zaštićen je zakonski". Nije gospodo, može da objavi najveću istinu, ali zbog te istine, zbog neslaganja sa uređivačkom politikom, može da dobije otkaz taj isti novinar. Jer, u ovom zakonu to nije definisano.
Definisano je samo u članu koji kaže - ako se uklapa u uređivačku politiku sredstava javnog informisanja. Što se tiče javnih ličnosti, pa suština i dobrobit zakona je upravo da zaštiti ličnost, a u ovom zakonu štiti samo one ličnosti koje su u vlasti, koje trenutno drže polugu vlasti, ali onog trenutka kada odu sa vlasti, a pogotovu ako su opozicija, kao mi radikali, nisu zaštićeni, o njima može sve da se objavljuje, o njima može sve da se piše.
Pa najbolji primer je upravo (vi ga pokazujete) što već mesec dana vodite kampanju, vezano za poslednje događaje, licitirate ko je sve od političara bio umešan, na prvom mestu je u svakom slučaju kod nas bio Vojislav Šešelj. Ali gospodo, nemojte da se brinete, istina će isplivati i proći će i ovo vanredno stanje, realni razlog za donošenje ovog zakona, a onda ćete vi biti pod udarom javnosti.

Predlog SRS je da se pooštre zaprećene kazne i za službena lica, iz više razloga, pogotovu iz razloga što se u ovo vreme donose izmene i dopune Krivičnog zakona Republike Srbije, pooštravaju se kaznene mere za počinioce krivičnih dela, ali moramo da vodimo računa da u ovom trenutku i te kakvu odgovornost snose i službena lica, oni koji ispituju već neka privedena lica, ili ona koja će biti privedena, jer, za zloupotrebu svog položaja oni su do sada bili kažnjavani nekom minimalnom kaznom.
I naravno, pošto postoji neka logika da sva službena lica koja vrše ispitivanje u slučaju upotrebe sile ne mogu više da se tretiraju po postojećem zakonu, kazna mora da bude rigoroznija, iz više razloga. Prvo, da bi kod njih izazvala određeni efekat, efekat odgovornosti, a drugo, da u svemu ovome što se dešava i što će se dešavati u Srbiji svi oni koji su vezani za ovakve i slične slučajeve moraju dobro da povedu računa šta rade i kako rade.
I odranije je poznato svima nama, bez obzira na stranačku pripadnost ili ideologiju, da je bilo zloupotrebe od strane službenih lica, pogotovu u istražnim postupcima, a sada imamo još jedan novi momenat, gde se pritvorski period povećava na 90 dana, odnosno 270 dana. I, ako ostanu ovako minimalne kazne, to službeno lice ne treba baš puno da razmišlja, jer šta je njemu kazna od tri meseca ako upotrebi silu prilikom ispitivanja.
Zato mi, srpski radikali, predlažemo da se menja ta kazna, da se poveća na godinu dana, za iznuđivanje iskaza praćeno teškim nasiljem. To je bila predviđena kazna i u Predlogu ovog zakona, od jedne godine, a mi srpski radikali predlažemo da to bude tri godine. Možda je malo izlišno govoriti da je to neka proporcija u odnosu na one kazne, jer bi, najblaže rečeno, bilo neukusno da sada poredimo na taj način i da tražimo neku proporciju, ali ipak treba da ih pooštrimo, da iskoristimo ovu priliku da u zakonu, preko ovih izmena i dopuna, jednostavno damo neka ograničenja, preventivno delujemo na službena lica, da ne bi zloupotrebljavala svoje funkcije.
Šteta je što nigde nije predviđeno da se preventivne kazne uvedu i za funkcionere, pogotovu za ove što idu od studija do studija, optužuju, iznose podatke o istragama, a nigde nema u zakonu da se mogu kazniti, ali dovoljna im je i ova kazna do sada, videćemo kako će ubuduće.

Dame i gospodo, mi srpski radikali principijelno se ne mešamo u kadrovsku politiku koju vodi većina u Skupštini. Nema tu ništa sporno, niti može ko da ospori pravo većine da vodi kadrovsku politiku kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju kadrovanje u svim drugim oblastima koja su pod ingerencijom DOS-a, odnosno Vlade ili institucije koja ima kontrolu od DOS-a.
Ono što je najspornije ovde, to je zašto se vi, gospodo, pravdate i kome se to pravdate da ovi kandidati nemaju veze, kako to neki žele da prezentuju, sa političkim strankama koje čine DOS ili da nemaju ama nikakve veze sa resornim ministarstvom. Čemu to pravdanje? Kakav vam je to argument? Vi imate puno pravo, i kao stranke i kao Vlada da predlažete kandidate.
Nesumnjivo je da ovi kandidati ispunjavaju kriterijume, ispunjavaju uslove kada je u pitanju stručnost. Isto tako, ne treba da krijete ako vas neko sa ove govornice pita koje su stranke pojedine kandidate predložile. Zašto to ne reći javno, zašto da mi saznajemo iz sredstava javnog informisanja, iz novina, da, recimo, resorni ministar nije imao nikakvog uticaja, čak da je bio protiv izbora zamenika javnog tužioca ili javnog tužioca ili sudije Vrhovnog suda. Zašto bi on bio protiv? Postoji neka logika. Znači, neke stranke su predložile te ljude koje ste vi trenutno pritvorili i ispitujete ih, a onda se te stranke ograđuju.
Tu ima puno prostora da se manipuliše, da izlaze pojedini lideri i da tvrde kako oni nemaju ništa sa tim pojedincima, kako su to neki drugi predložili, vezani za određene funkcije ili za određene stranke, ali to nikog ne interesuje u Srbiji. Nas ovog trenutka interesuje ko stoji iza ovih kandidata. Stoji skupštinska većina. Gospodo, nemojte sutra da se ograđujete. Ako nešto krene nizbrdo, nemojte, nema stvarno smisla.
Prethodnog predsednika Vrhovnog suda ste na sva usta, na sva zvona hvalili. Čovek prosto nije mogao da poveruje da postoje takvi ljudi, ali vi ste ih tako predstavili. Onda je taj isti predsednik pod vašim pritiskom podneo ostavku. Nema tu niko nešto da osporava, to vam je pravo. Vreme i događaji koji se odvijaju su pokazali da nije ili jeste sposobna za tu funkciju i birate nove. Ali, nemojte nikoga da ubeđujete da ovi kandidati nemaju veze sa političkim partijama. Imaju, gospodo.
Mi srpski radikali ne želimo da raspravljamo, niti komentarišemo o imenima. Za razliku od mnogih od vas, ne želimo ništa unapred da prejudiciramo, ali verujemo da će uskoro biti predlog izmena za članove Vrhovnog suda. Ponovo ćete, mada mi to ne bismo želeli, imenovati nekog da vrši dužnost. Inače, ovo je država koja je u perspektivi država vanrednog ili v.d. stanja, država senki, a vi ste, gospodo, deo tog scenarija.

Zakon kaže da savet agencije ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti agencije. Kaže - medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi.

To je zakon koji je izglasala ova skupština, a predlog o tome ko bi trebalo da bude član saveta, koji smo dobili od odbora ili od ovlašćenih predlagača, najviše obuhvata poslednju stavku, a to je ovo - i drugi. Gospodo, savet agencije odlučuje o mnogo važnim stvarima, o ključnim stvarima. Odlučuje prvenstveno o prirodnom bogatstvu ove države koje se zove frekvencija. Odlučuje o sudbini medija, odlučuje na neki način o sudbini ove države, a znamo koliko su moćni mediji. Šta mi radimo ovde? Ovde smo dobili predloge koji su na prvi pogled jasno proistekli iz trgovine unutar političkih partija.

Neke od ovih predloženih kandidata, koje ste ovde u biografiji naveli kao stručnjake, konkretno za marketing, koji rade u nekim trgovačkim organizacijama, lično sam kao opozicioni poslanik osetio na svojoj koži kakvi su bili kao novinari, kakvi su bili dok su bili zaposleni u medijima, šta su sve radili i kakva su moćna i udarna pesnica bili, kako vi kažete onog bivšeg Miloševićevog režima. Sada ih vi, gospodo, promovišete u eksperte, u stručnjake, u demokrate, u ljude koji će moći da doprinesu svojim znanjem, prethodno stečenim iskustvom, razvoju agencije, odnosno razvoju demokratije ili medija.

Gospodo, grdno se varate. Ima dosta nas ovde u Skupštini koji smo dugo godina ovde. Neke od ovih kandidata, za koje obrazlažete u biografiji da su vrsni novinari, isto tako lično poznajem i osetio sam na sudbini opozicionog poslanika koliko su oni bili protivnici i koliko su bili uporni za borbu za demokratiju. Bili su do poslednjeg dinara odani i verni svakom režimu.

Kada je nestalo para kod prethodnog režima, brzo su pretrčali kod vas. Mnogi su se već 6. oktobra 2000. godine našli u vašim redovima. Naravno, nisu mogli u ovu veću partiju ili u ove veće partije, i onda su se sklonili u manje partije. Sklonili su se u manje informativne kuće, a onda kada je prošlo dovoljno vremena predstavili su se ili ste ih vi svesno predložili da ponovo odlučuju o medijskoj sudbini ove države.

Gospodo, morate da shvatite da je ovo i te kako značajna odluka. Nije bilo razloga da se ovako naprečac donosi. Kako je profesor Petrović podneo ostaku ili povukao svoju kandidaturu, bilo bi dobro da porazgovarate ponovo sa ovim kandidatima. Možda će neki da odluče konačno, pošto evo i ja otkrivam njihovu karijeru, njihovu prošlost, da se povuku. Bolje da povuku kandidaturu nego da se ponovo brukaju.

Vi, gospodo, želite po svaku cenu to da uradite i koliko je sada iskrena želja vodeće partije u koaliciji DOS-a, o tome neću da raspravljam. Čisto sumnjam da je to njihovo insistiranje, ali iz nekih pouzdanih izvora saznajem da je to na insistiranje malih, minornih partija, koje su već odavno istorijska prošlost. Hoće sada da vas ucene sa pet - šest svojih glasova da bi svoje kandidate, svoje članove stavili na ovako odgovorne funkcije, kako bi sebi napravili preduslov u predizbornoj kampanji kada vas napuste. Gospodo iz Demokratske stranke, vama govorim, oni će vas napustiti, a onda će imati ulaznicu na svim medijima, moći će da se predstavljaju. Nemojte to dozvoliti.

Bolje je ipak sačekati, bez obzira kolika je važnost. Ništa se neće izgubiti do sledeće Skupštine, da malo unutar DOS-a, a i na odboru, pa i poslanici malo da prikupe podatke, pogotovo za novopredložene kandidate, pa na bazi toga da donesemo jednu odluku, odluku koja nije nimalo bezazlena.

A vi, gospodo, i pored dobrih saveta koje mi srpski radikali dajemo, očito imate zadatak, imate instrukcije. Evo vam najprostiji primer, baš primer iz ovih vaših predloga - Izvršno veće i Autonomna Pokrajina Vojvodina; pa nemojte meni da objašnjavate da to nije politička trgovina.

Pa, jednog kandidata je predložilo Izvršno veće, a drugog je predložila Autonomna pokrajina. I drugo, ovo je nepotpuni predlog, gospodo. Svaki predlagač ima memorandum, a ovde se predlagač potpisao - predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad Čanak (u zaglavlju nema u ime koga je potpisao, ko je to predlagao). Ne, to je trgovina, to se odavno zna, nema šta da krijemo. Nenad Čanak je odavno ucenio Demokratsku stranku, DOS, sa svojih šest glasova, ucenio je kada je bio izbor Vlade, sada vas ponovo ucenjuje. Nažalost, imate puno takvih Čanaka unutar DOS-a.

Sada je prilika da presečete, da im kažete da ne mogu da vas ucenjuju. Ovo nije nešto što je neodložno, ova odluka može da se donese i na prvoj narednoj skupštini, a vama od volje.