Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nam u svom uvodnom izlaganju, u obrazloženju ovog zakona, reče jednu opštepoznatu priču, koju smo doduše više puta čuli od različitih, da će usvajanje ovog zakona poboljšati stanje u privredi Srbije i povećati standard građana Srbije.
Kao narodni poslanik sam se prisetio da smo isto obrazloženje čuli kada se obrazlagao i Zakon o privatizaciji. Puno reči, a efekat nikakav. I tada kada se radilo o Zakonu o privatizaciji rečeno je, za poboljšanje stanja i unapređenje u privredi i za poboljšanje standarda građana. Evo, privatizacija je preko pola završena u Srbiji, od toga nema ništa.
Da bi došlo do realizacije ovog zakona, potrebno je da Vlada obezbedi opštepoznate uslove, ovde je njen predstavnik zahvaljujući skupštinskoj većini u ulozi predlagača i člana Vlade, pre svega političku stabilnost, ekonomsku sigurnost i, što kao najbitnije potencira ministar, pravnu ili zakonsku sigurnost.
Zašto? Zato što je ministar, u više navrata, rekao da je kruna ovog predloga zakona ugovor. Osnova za ugovor, za tu krunu ili vrhunac dostignuća ove reformatorske vlade je pravna ili zakonska sigurnost.
Evo vidite, gospodo, takva je pravna ili zakonska sigurnost za buduće koncesionare, kada kaže - ugovor sa koncesionarem može da se raskine onog trenutka kada se dođe do saznanja, zaključi ili na neki drugi način konstatuje da je ugrožena životna okolina.
Mi usvajamo zakon kome je ključna tačka u ugovoru zaštita ljudske okoline, a još taj zakon nismo usvojili. O tom zakonu još ova skupština nije raspravljala. Kako će onda koncesionar da se upusti u takvu avanturu, pa da kaže - u redu, potpisaću ugovor o koncesijama, a ne zna kakav je zakon o zaštiti ljudske okoline. Naravno, ne treba ministre da se trudite, to će biti po svim evropskim standardima odobrenim na svim forumima Evropske zajednice. To su opšta mesta, to je poznato. To može izaći neko iz nekog drugog resora, ne morate vi da pričate.
Znači, potencijalni koncesionar nema nikakvu zakonsku sigurnost. Da vidimo kakvu ima političku sigurnost? Politička situacija u Srbiji je katastrofalna. Ko je kriv za takvu situaciju? Vladajuća koalicija. Kako se vi delite, kako se zovete, koga vi lično smatrate da je opozicija ili nije opozicija, to je vaš problem, to ne interesuje potencijalnog koncesionara! Njega interesuje da većina obezbedi političku stabilnost.
Politička stabilnost na jugu Srbije - svakog dana nas bombardujete da su nemiri, da može doći do novog rata, sukoba, čak ministar policije dodatno informiše javnost da su moguće terorističke akcije, pa je našao kao primer terorističke akcije što su dignute u vazduh mašine za asfaltiranje puteva. To su sve terorističke akcije. Sada i Nebojša Čović se priključuje i kaže - na jugu Srbije su teroristi. Neko ga opomenuo da su to dileri droge. Sada je i on promenio ploču.
Kakvu to sliku daje, kakvu sigurnost daje potencijalnom ulagaču? Nikakvu. Ko je odgovoran? Vi, gospodo!
Kakva je ekonomska sigurnost ili ekonomska stabilnost. Ovaj zakon je proizvod takvog stanja u ekonomiji. Ovaj zakon, gospodo, po ovom metodu koncesija, upravo je proizvod tzv. dužničke krize. Kada se javlja dužnička kriza u jednoj državi? Kada Vlada ili vlast u toj državi iscrpi sve mogućnosti da se zaduži, digne novi kredit, dobije finansijsku pomoć od međunarodnih monetarnih fondova ili od zvaničnih institucija u međunarodnoj zajednici. Onda svaka vlada pribegava ovakvom zakonu. Znači, ide na nešto što su "paralelni izvori finansiranja". Zašto? Zato što je zatvoren krug, gospodo, sve ste dobro računali.
Sa demagogijom koju ste od 5. oktobra počeli da širete po Srbiji dobro ste mislili da uradite zahvaljujući medijima. Samo jedno ste prevideli - zatvorićete sami sebi krug. Zašto vam je potreban sad ovaj zakon? Zato što nemate više izvore finansiranja budžeta. Najbolji dokaz su vam: "Goša", "Zastava", prosvetni radnici! Pitanje je samo trenutka, ko je sledeći na redu.
Ovaj zakon može da se tumači kao ona anegdota koja je kružila - "šta će nam traktori kada ćete nam vi prodati zemlju". To je pravi odgovor poslaničke grupe Srpske radikalne stranke na vaš Predlog.

Namera  nas srpskih radikala je da preko amandmana, koliko-toliko, korigujemo ovaj predlog zakona, a korekcija je s ciljem da izbor poslanika u parlament Srbije i Crne Gore bude približno raspoloženju naroda odnosno građana na izborima u decembru mesecu 2000. godine.
Zato mi srpski radikali insistiramo da predlog za poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore mogu da daju podnosioci izborne liste i to da predlože onoliko kandidata koliko se poslanika bira sa izborne liste, a to je suština amandmana 9.
Ali, kada smo pogledali kako su se odbori opredelili kada su u pitanju amandmani opozicije, odnosno SRS, ništa nas onda ne iznenađuje što su samo tri amandmana usvojena od strane odbora, i to jedan amandman koji je predložila Vlada i dva amandmana koje je predložio sam predlagač ovog zakona, Čedomir Jovanović. Svi ostali amandmani ili nisu pravno mogući ili nisu prihvaćeni.
Nama nije jasno zbog čega vi iz koalicije DOS insistirate da baš ovakvo pravilo izbora poslanika bude. Ako nam pričate priču o tome da je privremeni savez na dve godine sa Crnom Gorom , nešto što je, kako vi to želite da prezentujete narodu, prolazno, prelazno, bezazleno, zašto se onda gospodo trudite svom silom da u sklopu poslaničke grupe, koja će biti izabrana u parlamentu Republike Srbije, imate većinu, da od 91 poslanika koji se bira iz ove skupštine upravo DOS-u, kako se sad zovete - Reforma, juče ste se zvali - Reforme, a bog te pita kako se danas zovete, pripadne baš 46 ili 47.
Pa, čega i koga se to vi bojite? Bojite se ovih Koštuničinih? Zašto se bojite? Pa, i oni su pod pritiskom Solane prihvatili Povelju i usvojili Zakon o sprovođenju te povelje. Vi ste u suštini isto. Vi potvrđujete onaj osnovni zakon hemije da se isto u istom rastvara.
Šta hoćete - da iskoristite i ovo kao priliku da se vi navodno sukobljavanjem delite na vlast i opoziciju. Nemojte gospodo da se bojite bilo čega. Možda će ovi da se pobune i kada budu izabrani, ali kada dođe Solana svi ćete biti jedinstveni. Jednom ste pokleknuli, jednom ste sagnuli leđa, sad gledajte kako kičmu da spasete. Od Solane nećete moći da je spasete.
Zašto vam je ovo bitno? Zato što imate informaciju, a Labus je uveliko počeo da priča šta je suština razgovora sa Solanom, ima nešto što je i te kako značajno na saveznom nivou da se usvoji, kako bi što pre ekonomski, politički i na sve moguće načine rasturili tu zajednicu, kako bi izvršili pripreme. U dogovoru sa Milom Đukanovićem to radite. Tu ne stoji po strani ni opozicija u Crnoj Gori.
Zašto onda želite, primenjujući tu silu, da Srbiji date do znanja eto kako ste vi pošteni, kako ste korektni, kako ste za pravdu, za ravnopravnu zastupljenost svih političkih opcija u ovom parlamentu, a u suštini bavite se istim mućkama. Kada se već pozivate i prisećate nekog prošlog vremena, gospodo, sedeli ste vi iz Demokratske stranke ovde kada vas je Milorad Vučelić sa ove govornice hvalio na sva usta kako ste vi kooperativna opozicija, kako je sa vama milina raditi, a iste metode primenjujete kao i oni što su vas hvalili.

U ovom predloženom zakonu tri stvari su ključne i najbitnije: to je izbor poslanika, podnošenje liste i mandat poslanika.
Kada je u pitanju izbor poslanika, ovaj sistem koji predlaže ovaj zakon je za mnoge od nas možda bio davna prošlost vezana za istoriju komunizma. Komunisti su prošli put, na ovim prostorima, u ovim parlamentima, imali delegatski sistem. Predlože delegate, delegati zastupaju ono što je Centralni komitet doneo kao odluku i toga se slepo drže. Evo, taj period se ponovo vraća kroz ovakav zakon. Nije ni čudo kad su internacionalisti tvorci ovog zakona.
To su pripadnici te nove Socijalističke internacionale koji zaboravljaju da se sa ove govornice obraćaju sa drugovi i drugarice. Zato ćete biti kažnjeni u toj internacionali. Samo se vi igrajte, mislite da je to modni trend, kako vi to znate da koristite u politici, pa vas neće niko kazniti.
Šta je sporno u obrazloženju predlagača? Kaže da budući sastav parlamenta saveza Srbije i Crne Gore odslikava približno političku volju i raspoloženje građana Srbije. Metod ili metodologija izbora posrednim putem, preko delegata otprilike, po rečima predlagača, upravo će odslikavati takvo stanje i raspoloženje i u Srbiji. Jedini argument iza toga, koji se koristi, jeste politička realnost u Srbiji i ništa drugo. Ako je posredan sistem izbora poslanika u saveznu skupštinu ispravan, onda moramo da sumnjamo u način izbora u Republičkom parlamentu.
U predlogu mandata, kako to zakonodavac ili predlagač ovog akta predviđa, mogu učestvovati političke koalicije, odnosno političke stranke, grupe građana, a mi imamo čak i u Poslovniku ove Narodne skupštine, koji reguliše rad Skupštine, u članu 24. kako se formiraju poslaničke grupe. Poslaničke grupe mogu da se formiraju najkasnije sedam dana pre izbora predsednika Skupštine, a preostali tekst se odnosi na formiranje poslaničkih grupa iz partija i političkih organizacija koje su učestvovale na izborima.
Ovde imamo presedan, kako to zakonodavac predviđa, da se novoformirane partije tretiraju kao partije sa punopravnim ovlašćenjem da predlažu poslanike kao i partije koje su učestvovale ne izborima. To je presedan. Mi možemo da shvatimo da u okviru DOS-a partije koje su učestvovale na izborima imaju pravo da predlažu svoje poslanike, ali šta ćete gospodo sa partijom na čijem čelu je bio Vuk Obradović. Ustavni sud mu vratio legitimno pravo da raspolaže mandatima njegove partije, a vi ste gospodo u međuvremenu osnovali novu partiju.
Šta ćete gospodo sa Socijalističkom narodnom strankom? Kako ćete to da objasnite? To su novoformirane partije u ovom parlamentu. Gde je njihova izborna pobeda? Sada se ostvaruje. Njihova najveća izborna pobeda je u tome što će imati dva, tri ili više poslanika u saveznom parlamentu, a to je van pameti.
Ko raspolaže mandatima tih poslanika, koji se biraju sa zbirne liste? Većina u Skupštini. Čija većina? Ovog trenutka većina je DOS-ova. Ko je DOS, to još niko u Srbiji ne zna. Vi se ovde prepirete ko je spavao za vreme donošenja Rezolucije, ko je kuda išao, da li zna kuda ide. Ne može se Srbija više tako varati. Politička stvarnost i realnost je u Srbiji: građani Srbije traže nove izbore.
A vi samo bežite od tih izbora, bićete prisiljeni da ih raspišete. Još ako budete imali vremena da ih raspišete, nećete očito imati vremena, dosta je više građanima vađih marifetluka, vaše lopovije. A naš predlog, srpskih radikala, pošto je delegatski sistem, najbolje je gospodo sve pojednostaviti, najjeftinije je za Srbiju i Crnu Goru: neka Srbija predloži Zorana Đinđića, Crna Gora Mila Đukanovića, još im dodajte Koštunicu i Peđu, i eto četvorica, što se dogovore uz pivo ili uz kafu, to će raditi Srbija i Crna Gora, a vi Srbogorci upamet.

Ovaj predlog izmena i dopuna zakona ima svoje dobre strane, što se konačno Vlada dosetila da centralizuje kontrolu onog dela koji se odnosi na rashodnu stranu budžeta. To Vlada po ovom predlogu ima nemeru da uradi preko uprave za javna plaćanja.
Drugo što je dobro u ovom predlogu, što Vlada izražava nameru ovde ili dobru volju da će u ovu upravu, novoformirani organ koji će biti u sklopu Vlade, preuzeti sve radnike iz Zavoda za obračun i plaćanje, neraspoređene, kako smo mi razumeli. Ili je to ministar zaboravio da navede kao socijalni program ili se podrazumeva, pošto se uzimaju objekti, uzima se oprema, uzima inventar.
Sve se preuzima, samo niste napisali šta ćete sa onima koji sada rade u tom Zavodu za obračun i plaćanje i sutra formiranjem ove uprave, da li će biti višak ili ćete, kako ste ovde rekli sa govornice, preuzeti mlade, sposobne ljude, koji će plasirati budžetska sredstva na berzama. To bi trebalo ministre ne samo radi nas srpskih radikala, nego i radi javnosti, a pogotovo radi onih ljudi koji su zaposleni sada u ZOP-u, da ne prođu kao oni što su radili u Beobanci ili drugim bankama, koje ste preko noći ugasili i ljude pustili na ulice.
Sledeća stvar, u ovom predlogu zakona jasno je istaknuta uloga jednog čoveka, pojedinca koji je na funkciji ministra; on je po ovom predlogu faktički svemoćan ili svemoguć. Zašto? Zato što će on da određuje ko će da bude na čelu uprave, a taj će pojedinac da se zove direktor i vršiće funkciju direktora, ministar će preko njega uticati na plasman budžetskih sredstava.
Ono što je dobro, da se ponovo vratimo na kontrolu ovih rashoda budžeta, to je da je ministar sam ovde priznao da na završnom računu budžeta 2001. godine ni unutar Vlade, ministarstva ne mogu da se kontrolišu kada je u pitanju raspodela i potrošnja tih sredstava. Sada je vrlo interesantno kako će sami članovi Vlade, odnosno ministri podnositi račun i izveštaj za utrošena sredstva, a kamoli da se pomišlja kako će to raditi korisnici budžetskih sredstava koji nisu pod direktnom ingerencijom resornog ministarstva.
Što se tiče ovlašćenja samog ministra, ona su veoma široka i prva primedba nas srpskih radikala na zakon o budžetu bila je da pojedincu ne treba davati takva ovlašćenja i toliku mogućnost, i da to ipak Vlada kontroliše, odnosno da Skupština kontroliše utrošena sredstva ili preko izveštaja o završnom računu ili pokretanjem inicijative u samoj Skupštini. To je u zakonu o budžetu jasno definisano.
Međutim, u ovoj dopuni ponovo se nameće rešenje sa kojima smo se susretali ranije. Ono što je interesantno, ministar nam je ispričao vrlo zanimljivu priču kao obrazloženje, a to je da će o zaključivanju ugovora o zajmu i emitovanju hartija od vrednosti radi finansiranja budžetskog deficita odlučivati Vlada, odnosno ministar. Hartije od vrednosti, a to su između ostalog akcije, obveznice i drugi vrednosni papiri, koji će se pretpostavljam, nuditi na berzama. Ako mislite ministre da će to moći da funkcioniše na unutrašnjoj berzi, sami ste svesni činjenice da od svih tih berzi funkcioniše jedino na ovaj ili onaj način beogradska berza. Ove ostale berze još nisu u funkciji.
Ako mislite ministre da na svetskim, eksternim berzama učestvujete, ni jedna država se do sada u istoriji nije odlučila za takvu vrstu finansiranja budžetskog deficita. Zašto? Zato što, ministre vi možete to da potvrdite, a i sami ste se uverili i u Rusiji i u Poljskoj, tamo je bio sličan model finansiranja budžeskog deficita na ovaj ili sličan način, to je propalo, uvuklo je i Rusiju i Poljsku u još veće dubioze i još veći budžetski deficit se pojavljivao. Zašto da mi sada probamo ili da poslušamo u krajnjem slučaju vas, da probamo nešto što se pokazalo lošim i što ste na kraju krajeva svojim direktnim ili indirektnim učestvovanjem i vi sami proverili da je i te kako loše.
Naravno, neću da budem toliko ličan i da kažem kakve ste posledice imali zbog toga, ali nemojte nam nuditi ono što se pokazalo kao loše.

Suština amandmana Srpske radikalne stranke je da se smanje troškovi na rashodno strani budžeta i to oni troškovi, odnosno izdaci koji se odnose na razno-razne ugovore, ugovore za usluge, za neke specijalizovane usluge, tekuće popravke, održavanje, stalni troškovi, troškovi putovanja i da ne nabrajamo sve taksativno. Naime, o čemu se radi? Mi smatramo iz Srpske radikalne stranke da su ovo bespotrebno visoki troškovi, a ako se uradi onako kako predlaže Srpska radikalna stranka u svom amandmanu, onda ćemo gospodo doći do jednog saznanja da ćemo napraviti uštedu samo na ovoj strani, odnosno na ovim izdacima koje korigujemo za iznos otprilike isti, ako ne i veći, koji dobijamo u vidu donacija, jer ovde vidimo da računamo na donacije od 9 milijardi i 530 miliona.
Ako samo napravimo korekciju ovih troškova onda nam neće trebati te donacije. Uslovno rečeno, možda ćemo te donacije, ako je sa sigurnošću kojom vi tvrdite izvesno da će stići, možemo da utrošimo na neke druge namene, a ne da ih arčimo tako što ćemo obezbeđivati visoke dnevnice za službena putovanja i za usluge po ugovoru. Naime, zbog čega Srpska radikalna stranka insistira da se prihvati ovaj amandman? Iz prostog razloga shvatamo i sasvim ozbiljno analiziramo situaciju kakva je u Srbiji u onom delu za koji Vlada računa da će oprihodovati na ime budžeta. To je prosto nemoguće.
Nemoguće je iz više razloga i o tome smo juče razgovarali, pričali vam, objašnjavali, međutim očito da ne vredi, ali evo da vam pomognemo u ovom delu rashoda, ako ništa drugo baš ste juče, kako to premijer reče, predložili budžet koji je 70% socijalnog karaktera ili što bi vi rekli na svim radio i TV stanicama najsocijalniji budžet u Evropi, koji je do sada viđen. Uštedom ovih sredstava prebacite za te socijalne potrebe. Nemojte da optužujete opoziciju da neće biti isplaćene penzije. Opozicija vam daje predlog kako ćete obezbediti redovne isplate. Jedan deo samo od putnih troškova, od ovih specijalnih ugovora prebacite, pomozite penzionerima, prebacite u fond i oni će vam biti zahvalni na taj način nećete moći optuživati opoziciju da nije konstuktivna u diskusijama, a pogotovo kada se radi o diskusiji o budžetu.

Ovaj izveštaj bi bio mnogo kompletniji da je kao i izveštaj za 2000. godinu o završnom računu razrađen po svim ovim stavkama, odnosno razdelima i pogotovu kada je u pitanju rashodna strana u detalje.
Drugo, uz ovaj izveštaj fali jedan dokument. Ili, bar separat koji ste trebali priložiti za poslednji kvartal 2000. godine gospodo. Ne zbog toga da bise izveštaj kompletirao nego zbog toga što se iz poslednjeg kvartala 2000. godine vidi priroda DOS-ovske vlasti, vide se vaše dobre namere, kako tvrdite sa ove govornice, da domaćinski raspoređujete finansijska sredstva. Samo u poslednjem kvartalu 2000. godine potrošili ste više nego tadašnja vlada u proteklih devet meseci. Gde ste to prikazali? Nigde.
Izlazite za ovu govornicu u liku i obliku ministra i sa gotovo histeričnim argumentia napdate prethodnu vlast, ali ne obrazlažete preko tog istog lika i oblika gde ste potrošili sredstva, na koji način, kome ste podneli izveštaj. Ne, nego pravite jedan izveštaj na 50 strana i mislite da će to javnost u Srbiji da proguta.
Ono što je evidentno je to što ste jedino priznali da je deficit u budžetu za 2001. godinu, a zamislite gospodo, koja koincidencija, niste obratili pažnju, taj deficit od dve milijarde dinara poklapa se sa decifitom koji je iskazan u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije. I ako ništa drugo onda su opravdane sumnje za sve ove afere koje su potresale Srbiju, oko nameštenih tendera, za izgradnju puteva, a opravdane su sumnje i svoje opravdanje traže u ovom izveštaju za 2001. godinu. Tačno toliko ste bili primorani da izdvojite dodatnih sredstava kako bi zadovoljili apetite, kako volite da ih zovete, novih investitora, a narod ih već odavno prepoznaje po nekim drugim karakteristikama.
Gospodo, pošto tvrdite da se opozicija, a u ovom slučaju srpski radikali služe demagogijom kada obrazlažu vaš izveštaj, hajde da vas ne pitamo baš u detalje - zašto su povećane plate u Ministarstvu za energetiku i rudarstvo, jer možete da protumačite da mi zloupotrebljavamo trenutnu situaciju i položaj rudara i radnika u elektoprivredi. Ali, obrazložite gospodo - zašto su za dva miliona povećani troškovi tog biroa u Vladi Srbije, na čijem čelu je do juče bio Beba Popović, po zanimanju konobar. Recite bar neki argument. Da li je to u skladu sa njegovim zanimanjem, on podvukao olovkom i dva miliona više potrošio.
Gde imate obrazloženje zbog čega su ta sredstva potrošena, za šta, da nisu možda za ono što ste negirali, za prislušne uređaje, potrošena ta dva miliona, ili za deo nabavke tih prislušnih uređaja.
Na ono što je ministar sa ove govornice tvrdio u dva navrata osvrnuću se u drugom delu - sami ste priznali svoju nesposobnost, govorim za one koji su u Vladi, za njihove predstavnike, sami ste priznali svoje malverzacije i mahinacije. Vaša budžetska inspekcija je ustanovila gospodo da ste nenamenski trošili sredstva od humanitarne pomoći, od donacija, od svega onoga što je stizalo iz inostranstva.
Juče smo sa ove govornice čuli vapaj kako je prethodna vlast nenamenski trošila sredstva. Šta ste vi radili gospodo? Optužujete prethodnu vlast kako su sredstva bila deponovana u komercijalnim bankama. Pa, vi, u izveštaju koji smo dobili pre pet minuta, priznajete da koristite isti metod, ali za rzaliku od prehtodne vlasti niste prikazali pod kojim uslovima su deponovana ta srestva.
Vaša budžetska inspekcija je utvrdila i o tome napisala izveštaja - niti su resorni mnistri podnosili program na osnovu koga su dobijali sredstva, a kamali da podnose izveštaj u šta su utrošila ta sredstva, nego su preko jednog prolaznog računa koji se zove - Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, uzimali koliko im je trebalo, davali kome su oni mislili, a izveštaja nema.
Zašto gospodo niste dopunili imenima tih koji su odgovorni taj izveštaj, a konstatovali ste preko svoje inspekcije da su uzimali sredstva bez plana za trošenje, i bez konačnog izveštaja gde su utrošili sredstva. Vaša priča se završava po onoj narodnoj "oni o poštenju, a DOS o moralu".

Kako hvale ministra poljoprivrede, njegove zasluge su prevazišle okvire resornog ministarstva. Treba ga staviti na čokolade "Milka".
(Predsednik: A vi se vratite na temu. Narodni poslanik Nikolić je imao pravo da govori o ministru poljoprivrede zato što je koristio pravo na repliku, a vi ste se prijavili da raspravljate o budžetu.)
Samo se vi pripremajte da budete drugi Milan Milutinović i radite svoj posao.
Naime, ovaj Predlog rebalansa budžeta, koji nam je dostavila Vlada, je u uobičajenim nekim uslovima normalni instrument koji koristi manje - više svaka vlada. Ono što je neobično u ovom predlogu, to je da Vlada ne predlaže rebalans budžeta unutar stavki koje podrazumeva budžet Republike Srbije, nego Vlada predlaže da se sredstva iz donacija međunarodnih kredita, međunarodnih zaduženja i sredstva od privatizacije, uloži najvećim delom u penzioni fond. To bi, gledajući kao gest, bilo za pozdraviti, međutim, ovo jasno govori da je Vlada uproteklom periodu obmanjivala javnost u Srbiji. Zašto je obmanjivala javnost u Srbiji? Zato što je iznosila netačne podatke da sredstva od privatizacije međunarodnih kredita ulaže u obnovu privrede, da je rast poljoprivredne proizvodnje, da je rast standarda, pa na osnovu te logike, ako je to tačno, ne bi imali sredstva u rebalansu koja su namenjena za popunu penziono - invalidskog osiguranja, odnosno za isplatu redovnih penzija, nego bi sad imali priču u rebalansu budžeta o povećanju plata zaposlenih.
Vlada na ovaj način priznaje da nije u proteklom periodu obezbedila stalne i stabilne izvore prihoda. Vlada priznaje da je statistika kompletna pod njenom kontrolom i da ta statistika ima cilj da obmanjuje javnost. Gospodo, priznali ste da morate da dodatna sredstva iz privatizacije, iz međunarodnih kredita ulažete kako bi obezbedili isplatu penzija do kraja godine. Šta ćete tek za sledeću godinu, to niko ne zna. Kako možete onda da planirate ovakav budžet koji ste nam dostavili, gde vam je preko 60% zastupljen socijalni program? Iz čega ćete to finansirati, gospodo?
Drugo, Vlada priznaje da ima jasne namere da aminuje što više otpuštanje zaposlenih, pogotovo u onim preduzećima koja su u programu privatizacije. Kako to priznaje? Tako što dodatna sredstva izdvaja, kako reče ovde ministar, za izmirenje obaveza socijalnih davanja zaposlenima koji su ostali bez posla. Kada je bio Zakon o privatizaciji u raspravi u ovoj skupštini, onda su svi ministri redom, koji su imali zadatak da brane i obrazlažu taj zakon, uveravali nas da neće biti dodatnih otpuštanja. Sad priznaju, kroz ovaj rebalans, da se bukvalno ogromna sredstva ulažu da bi se obezbedili ti ljudi koji su ostali bez posla. Hoćemo li jednom čuti, hoće li javnostu Srbiji da čuje šta su to realni razlozi zbog čega ti ljudi ostaju bez posla?
Ono što nam je ministar rekao kao značajnu stavku u ovom rebalansu, to je da se računa na sredstva koja se oslobađaju na ime prolongiranja plaćanja obeveza po osnovu međunarodnih kredita. Kaže, između redova, da su to zasluge ove Vlade i članova DOS-ovske ekspertske grupe koja već uveliko ima nameru da preraste u stranku. Ministre, vi mislite da vam neko veruje u ovoj Srbiji u te priče o Londonskom, o Pariskom klubu, o koje kakvim klubovima. Ne veruje vam više niko u ovoj Srbiji. Morate reći istinu. Sada je prolongirana otplata kredita iz prostog razloga što je na redu usvajanje Povelje, što još i Londonski i Pariski klub čeka koliko Srbiji da razreže, pa onda će da odredi kamatu, na osnovu tog duga koji pripadne Srbiji u raspodeli međunarodnih obaveza između Srbije i Crne Gore. Vi sada koristite ovo kako bi napravili više propagandu. Možete vi da mašete glavom koliko hoćete, ali, nažalost, demantuje vas vaš nekadašnji kolega, gospodin Labus, koji se odvojio, odmetnuo se od vas i sad valjda i njega grize savest pa objavljuje šta je prava istina. Vi, ministre, gledajte kako ćete sredstva od naredne privatizacije uložiti za oporavak privrede. Na ovakav način nečete, na ovakav način ćete jednokratna sredstva potrošiti, a Srbija će ostati upropaštena, a vi ćete, najverovatnije, ako ne krajem godine, početkom sledeće ili ubrzo, otići iz takve Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da je parlament u krizi. Kriza je nastala iz unutrašnjeg sukoba DOS-a, a ogleda se u činjenici da parlament ne može da obezbedi potrebnu većinu. Ako obezbeđuje, onda obezbeđuje teško, na volšeban način u više slučajeva.
Ono što mi srpski radikali predlažemo, da bi se ta kriza smirila i sprečila, to je da ipak morate pokazati bar toliko tolerantnosti, ne zbog nas opozicionih poslanika, koliko zbog javnosti Srbije, da ova skupština radi onako kako to propisuje akt koji se zove Poslovnik o radu Skupštine.
Gospodo, počeli ste na pogrešan način da radite, na pogrešan način mislite da ćete tu krizu prevazići, na način što primenjujete silu, tako što izdajete nalog policiji, službi obezbeđenja, da izbacuje poslanike Srpske radikalne stranke iz ove sale, mislite da ćete to moći da sprovodite dok je vama volja.

Nećete, gospodo, moći.
Drugi način koji možete da primenite, a neće nas iznenaditi, jeste taj da uvedete novo pravilo, jer kod vas više nema presedana, a to je da se u Skupštini može glasati, da se u radu skupštinskom može učestvovati putem telefona, preko kompjutera, iz aviona, iz autobusa, iz bolnice, jer vam od toga zavisi broj prisutnih poslanika.

Polako samo, nemojte da budete nervozni, vaša histerija je juče dovela do krize parlamenta, vi niste svesni. Vi ste novi, sveži, kada je u pitanju staž u ovoj skupštini.
Ta vaša histerija prouzrokuje i nemire u Srbiji. To što vi mislite ....

Apsolutno vas ništa ne čujem, a nikada vas nisam razumeo, kao što vas ne čuje i ne razume većina Srbije. Gospodo, možete ovu krizu prevazići i tako što ćete izbaciti sve poslanike, pogotovu poslanike Srpske radikalne stranke, naravno onako kako vi to znate, silom, tako što ćete izdavati naloge da tu silu primenjuje policija. Mi tim ljudima, koji rade taj posao, ne zameramo. Znamo šta oni misle, znamo kako se oni osećaju dok je vaša vlast na političkoj sceni Srbije.
Možete vi tu krizu, gospodo, da rešite tako što ćete svojim prepoznatljivim metodama ucenjivati pojedine poslanike... (Predsednik: Vreme. Niste stavili predlog, a prošlo je dosta vremena)... možete vršiti pritisak.
Predlog je, gospodo, srpskih radikala, da krenete, da nastavite, tačnije rečeno, sa izbacivanjem poslanika iz ove skupštine, silom, onako kako vi to umete i znate; onako kako vi propagirate demokratska sredstva koja se ogledaju u tome da se fizički izbacuju poslanici iz ove skupštine; ili silom, privodeći poslanike drugih poslaničkih partija koje su u okviru DOS-a. Ta sila ima svoj vek trajanja. Nemojte misliti da vam se ta sila neće obiti o glavu.
Drugo, imate sasvim normalno rešenje, a to je da vratite na ovoj tački dnevnog reda raspravu, da se raspravlja u načelu. (Žagor.) Nemojte žuriti. Što ste nervozni?

Tvrdite da imate 131 poslanika. To vam je stabilna većina. Možete samo da mi oduzmete reč onog trenutka kad, svojim već oprobanim metodama, prekinete Skupštinu, uvedete obezbeđenje, uvedete policiju da me izbacuje. Nikako drugačije ne možete, gospođo Mićić. A vi, kao dama, pokazujete te manire od samog početka, da vam je to najbolji damski manir, tako što policijom izbacujete...

Poslovnik više niko ne može u ovom zasedanju kršiti, jer ste ga vi prekršili na ovoj tački dnevnog reda - niste dali raspravu u načelu. Izbacili ste poslanike koji su se javljali za reč. Juče ste zamenika šefa poslaničke grupe Tomislava Nikolića izbacili, fizički i brutalno, iz ove skupštine, pa ste to iskoristili da vršite propagandu, da obmanjujete Srbiju.
Kako možete vi koji najviše kršite ovaj poslovnik da nekoga opominjete?

Ne možete da opominjete. (Žagor) Može, ovaj moj govor će trajati onoliko koliko želim, a ne da mi vi oduzimate reč.

Samo, nemojte se zavaravati, i vi ćete tako proći u jednom trenutku kada ne bude trgovina unutar DOS-a iskazivala interes da sedite tu, i vi ćete biti izbačeni iz ove skupštine. A vi, gospodo, što sedite, doduše u malom broju, časnih i poštenih ljudi, umnih ljudi, unutar DOS-a, vodite računa; vi znate čemu vodi ovo nasilje. Sačuvajte, dok je još trenutak, bar malo tog dostojanstva, jer sada je u pitanju jedan koalicioni partner koga želite eliminisati. Postavlja se realno pitanje - ko je sledeći?