... "Ukidajmo, braćo, sve zakone, jer mi imamo našeg Čedu. Čedomir Jovanović je paradigma DOS-manlijskog pravnog poretka. Živeo Čeda Jovanović" - samo je ovo trebalo da uđe u zapisnik - "alfa i omega DOS-ovskog shvatanja slobode i demokratije."
Prema tome, postupite po Poslovniku.

U skladu sa Poslovnikom, zahtevam da se nakon mog izlaganja proveri kvorum, jer očito je da ovo što je na ekranu ne odgovara pravom stanju  u poslaničkim klupama.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je sasvim besmisleno danas da Narodna skupština Republike Srbije raspravlja o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Srbiji ne treba krivični zakon. Nama zapravo ne treba nikakav zakon, jer mi imamo Čedomira Jovanovića. Ionako se uvek kada su u koliziji Čedomir Jovanović i bilo koji zakon primenjuje Čeda. Nije više uopšte reč o Čedinoj zebri, o Čedinoj ulici, reč je o najtežem krivičnom delu...

Ovo je zabranjen govor i ovo je svima jasno. Samo ovaj govor SRS ne može da se saopšti sa ove govornice, a mogu novinski isečci da se saopšte, mogu slobodne procene i ocene drugih poslanika. Ubijanje je zabranjeno, osim ako ste rođak Čedomira Jovanovića...

Rođaci Čedomira Jovanovića imaju pravo da sasvim slobodno ubijaju. Čedinim rođacima ni sudovi ni zakoni ne mogu ništa.

Gospođo predsedavajuća, izlišno je više vas podsećati koji član Poslovnika kršite kada poslanicima SRS oduzimate reč. Član 103, kojim je jasno u ovom poslovniku definisano po kom osnovu možete oduzimati reč, izricati opomenu, vi ni jednog trenutka ne poštujete. Da ste to poštovali malopre bi, služeći se ovim poslovnikom, oduzeli reč poslaniku DOS-a koji je ovde vređao, omalovažavao pripadnike muslimanske veroispovesti.
To što Marijan Rističević prebacuje priču na Sadama Huseina, kao neprijatelja Amerike, ta priča ne pije vodu. Recite otvoreno za govornicom da nemate tolerancije prema pripadnicima druge nacionalnosti ili veroispovesti. To je jasno. Ono što vi radite to je dvolično. Vi ovde čak ne pokazujete ni toleranciju kada je u pitanju i korišćenje kolača u restoranu, pa ste i protiv baklava, evo, Stanko Kovačević je protiv baklava, on hoće krempite i šampite. Ovo je ozbiljna priča.
Ovo je priča o Krivičnom zakonu i ono što zabrinjava to je sledeće, govori se o jednom čoveku koji sedi ovde u ovim klupama; ni jednog trenutka nije našao za shodno na sve navode srpskih radikala da izađe za ovu govornicu, da pokuša sam sebe da brani, da kaže - nije to istina, dotični Jovanović-Stakleni nije moj rođak, nisu mi poklonili konja, Filip Cepter me nije nagradio. Ne, vi uvek nađete za shodno da branite njega. Šta je to? Partijski zadatak? Čak i vi kada izađete, gospođo Čomić, za ovu govornicu meni se čini da kroz vaš lik govori Zoran Đinđić. Imate čak i iste pokrete...
(Predsedavajuća: Zahvaljujem.)
iste rečenice, samo što smeta onima koji gledaju, smeta, mnogo repujete kao vaš predsednik, pa im titra slika i ne mogu da vas gledaju, nemaju strpljenja.
Ono što mi srpski radikali želimo da kažemo, to je upravo primer gde bi ovaj zakon, pošto vi kažete da unapređuje ovu oblast trebalo da reaguje. Umesto da gospodine Batiću, izvolite izađite za ovu govornicu pa recite vi šta vi mislite o Marijanu Rističeviću. Ono što ste mi rekli u hodniku samo ponovite za govornicom, dovoljno je.
Najčudnije je da mi životnim primerima želimo da ovaj predlog izmena Krivičnog zakona dopunimo. To se dešavalo, gospodo, ono na čemu ste vi u predizbornoj kampanji i te kako zaradili poverenje građana Srbije. Vi ste rekli da ćete rešiti mnoga ubistva, vi ste rekli da ćete otkriti ko je izvršio ubistvo na Ibarskoj magistrali, vi ste rekli da ćete otkriti ubicu Ivana Stambolića. Bi ste rekli da ćete otkriti onoga ko je pucao u Budvi. Najveći cinizam je upravo što sadašnji predsedavajući, kada izlaže dr Vojislav Šešelj sve ono što se dešavalo vezano za Ibarsku magistralu, kaže da su to insinuacije i da to treba Ministarstvo unutrašnjih poslova. Imate izveštaj Anketnog odbora ove skupštine, gde jasno tragovi ukazuju ko je počinio to ubistvo. Počinio je Legija, a iza toga stoji Zoran Đinđić, vi možete da stavite to na dnevni red ... (Predsedavajuća je isključila mikrofon za govornicom.)

Ne izlazim zbog Marijana Rističevića, svako selo u Vojvodini ima po jednog ovakvog šentu. Šento služi da uveseljava selo.
Izlazim zbog vas, gospođo Čomić. Malopre ste održali jedno fino uvodno predavanje.

Reklamirao sam povredu Poslovnika, samo da vas podsetim. Izašao sam zato što ste vi malopre imali jedno izlaganje koje nisam u prvih 10 minuta uopšte pratio, ali sam mislio da reklamiram Poslovnik koji kaže u članu 93: "Predsednik Narodne skupštine, kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine."
Meni je malopre izgledalo da vi hoćete da učestvujete u raspravi, jer je bila duga tirada, kako vi to znate da držite. Kada je Marijan Rističević sa ove govornice sada ponovo vređao, niste našli za shodno da ga opomenete, nego ste pustili. Valjda ste u tom trenutku, sa puno uvažavanja moje sugrađanke, razmišljali o ovom delu Krivičnog zakona koji se odnosi na pomor riba. Dok se ubijaju ljudi po ulicama, po asfaltu Beograda, za to niko ne odgovara, vi razmišljate valjda o pomoru riba. Nije to loše. To je bolje i zrelije razmišljanje nego uopšte zrelost Marijana Rističevića.

Evo, Skupština Srbije ima tu čast da se priključi tzv. razvijenim evropskim zemljama. Ovakav zakon o budžetu usvojila je Hrvatska, usvojila je Republika Srpska, usvojila je Crna Gora, usvojila je Makedonija; zašto da se ne priključimo toj razvijenoj Evropi, zašto da mi pravimo probleme toj Evropskoj zajednici, zašto da mi pravimo probleme MMF-u?
Najbolje usvojite ovakav zakon, a mnogo je bolje i korisnije nego predlog Žarka Koraća da na njegov način uđemo u Evropu. To je nepreporučljivo, pogotovo za nas srpske radikale, a vi kako hoćete. Interesantno je što ministar ovde sa svojim paničnim, a gotovo šizoidnim govorima želi da pokrije, a to je da se vrši centralizacija finansijskih sredstava. Vlada ne treba da brani zakon tako što će napadati opoziciju i opozicione poslanike. Zakon se brani argumentima. Ova centralizacija finansijskih sredstava, preko centralnog trezora, izvršena je ne da bi Vlada ili ministar držali ruku, ili šapu bolje rečeno, adekvatniji je izraz za njih, na tim finansijskim sredstvima, nego da bi Evropska ekonomska zajednica imala pregled, da bi ona kontrolisala sva sredstva koja su na raspolaganju u Republici Srbiji.
MMF bi na osnovu tih sredstava koja se nalaze u centralnom trezoru određivao daljnju politiku koju će sprovoditi ili voditi prema Srbiji. Onda treba javno priznati o čemu se radi. Gospodo, ovde smo čuli od samog ministra, a sa ponosom je rekao da se predstavnici Evropske ekonomske zajednice već nalaze u Vladi, da nam stranci određuju šta ćemo i u koje vreme mi u Srbiji da investiramo, šta mi u Srbiji treba da radimo, to će nam reći neko iz inostranstva. Nije to bruka, nije to sramota priznati. Ali, da zna narod Srbije u čijim rukama mu je sudbina; u čijim rukama su finansije, taj određuje sudbinu Srbije. Posle ovog zakona, 99% sam siguran da ide zakon o javnim nabavkama ili kako se već zove.
Evo kako, uprošćeno, to ubuduće treba da radi Vlada Srbije: resorni ministri podneće godišnje planove za korišćenje navodno budžetskih sredstava; onda će dotična osoba koja bude ispred Evropske ekonomske zajednice, odnosno MMF-a, procenjivati da li se isplati, da li je to korisno ili racionalno da se ide u tu investiciju; na osnovu njegove procene, prebacivaće se i sredstva. To jako lepo izgleda, a mogli ste da se edukujete, gospodo iz vladajuće koalicije, u Crnoj Gori. Kada dođe ministar resorni, recimo, za saobraćaj i da prioritet izgradnje puteva na delu Nikšić-Plužine, a onda Englez, gospodin Englez, pošto poznaje dobro situaciju, on određuje prioritet i kaže, taj put nije sada koristan, radićemo drugi put ili nećemo ni jedan, nego ćemo to prebaciti za unapređenje turizma.
Šta ovaj zakon otvara kao mogućnost? Upravo ovo što sam i govorio, raspolaganje sa gotovinom. Ko će raspolagati? Raspolagaće onaj koji drži šapu nad finansijskim sredstvima, a to je upravo predstavnik Evropske ekonomske zajednice. Da li ste videli to, da se nekome prebace sredstva, a onda neko odlučuje da li mu trebaju ili ne. Direktni, indirektni, budžetski korisnici, oni mogu da rade sa sredstvima šta god žele. Njihova dužnost i obaveza je da dostave plan. Realizacija tog plana se periodično kontroliše.
Pavloviću, ovo ti ne znaš, ne razumeš ti ovo. Ti da znaš samo jednu stvarnost, da je Tito umro, drugačije bi se ponašao.
(Slobodan Pavlović, sa mesta: Ima dva Pavlovića, na koga misliš?)
Ma isti ste. Sada da ja ulazim u to.
Šta je interesantno ovde? Ovde je interesantno da se želi da ozvaniči nešto što nameće Evropska ekonomska zajednica. Kako to da se uradi? Preko poslanika u Skupštini, pa ćemo mi poslanici posle snositi odgovornost za uspeh i neuspeh ove vlade. Kako ste krenuli, gospodo, slobodno u Srbiji svaki razbojnik može da kaže da je reformista kao i vi. To je dokaz. E, ovo vam je reforma.

Generalne primedbe na ovaj zakon, odnosno na ovaj tarifni sistem koji je predložila Vlada i iznela i unutar DOS-ove koalicije, jedna od stranaka ili grupa poslanika, tako da je to očit dokaz da ovom Zakonu i ovom predlogu nešto fali. Možda fali onima koji imaju primedbe unutar vladajuće koalicije, jer to je prvi put do sada da se vladajuća koalicija ovako odnosi prema svojoj vladi.
Ono što je druga primedba, načelna primedba SRS, je što ovde ne može da se prepozna metodologija po kojoj je izračunato povećanje. Bilo bi dobro da je predlagač, u ovom slučaju Vlada, odnosno resorno ministarstvo, dalo otprilike metodologiju koja bi sadržala u sebi i procenat zastupljenosti pojedinih predmeta, ili brojčano koliko su zastupljeni pojedini predmeti da bi to bio neki osnov za eventualno ovoliko višestruko povećanje cena taksi. Ono što je predlog na članu 34. to je da se u tarifnom broju 32 a radi se o razmatranju završnih predmeta i izveštaja i podataka koji se traže iz završnih predmeta.
Vlada je predložila da se to poveća pet puta, a mi srpski radikali, i u ovom predlogu preko amandmana nastojimo da to bude u okvirima realnosti. Kolika je realnost od strane SRS to će odlučiti većina u ovoj Skupštini. Mi mislimo da ovo nema realno pokriće i procentualno i brojčano mislim da je ovo jako malo zastupljeno, i da bi se na ovim taksama zasnivala neka realna mogućnost povećanja ličnih dohodaka, odnosno plata, svima onima koji rade u sudu.
Mislim da bi čisto psihološki bilo dobro da se, a i iz profesionalnog odnosa pošto znamo ko se najviše koristi ovakvim predmetima, odnosno ko ima potrebe na sudu, čisto bi profesionalno trebalo da se zadrži ta korektnost prema kolegama advokatima i svima onima koji su vezani, ali šta da radimo, to je predlog Vlade. Vlada i većina u ovoj Skupštini ima neku drugu realnost u vidu, a mi i dalje stojimo pri stavu da to ipak treba da bude umerenije.

Ovaj amandman, kao i većina amandmana SRS ima nameru ili cilj da smanji ovo povećanje koje je predložila Vlada. Razumljiva je realnost u kojoj rade pravosudni i sudski organi. Ono što je realno sa jedne strane, to je da ove takse treba da doprinesu unapređenju rada sudskih i pravosudnih organa, a sa druge strane nameće se jedna životna realnost, gde kupovna moć ili realna ekonomska moć stanovništva nije u skladu sa ovim predlogom. Mi, srpski radikali, u svakom amandmanu (mogli ste da vidite) predlažemo da to ipak bude približno nekim realnim vrednostima, da se ide na povećanje takse duplo, a ne kako Vlada predlaže - tri puta više.
Na Vladi je da odluči i da proceni kolika je ta realnost, a mi i dalje smatramo da je nerealno ovoliko povećanje. Na vama, većini, je da prihvatite ili odbijete ovaj amandman. Sve zavisi od vaših glasova.

Dame i gospodo narodni poslanici, odbijajući ovaj amandman Vlada daje obrazloženje da se na taj način ukidaju asocijacije gradova i opština koje postoje već decenijama. Vlada nije našla za shodno da navede bar jedan primer koja bi se to asocijacija ukinuda brisanjem ovog člana, osim one asocijacije slobodnih gradova koju su osnovali upravo pripadnici sadašnjeg DOS-a,  ranije Koalicije "Zajedno", a još ranije u praistoriji bili ste DEPOS. Promena je samo što nije više Vuk Drašković, sada je Vojislav Koštunica.
Ne ukida se nijedna asocijacija od asocijacija koje sada postoje trenutno kao udruženja lokalne samouprave. Stalna konferencija gradova i opština Jugoslavije i Asocijacija gradova Srbije - to su dve zvanične asocijacije.
U članu 13. jasno je definisano kako, na koji način i na kojim osnovama mogu da se prave udruženja lokalnih samouprava i, jasno uz prihvatanje amandmana SRS od strane Vlade, rečeno je uz saglasnost Vlade.
U članu 15. ovog zakona i članu 115. i 117. jasno je definisan osnov po kome se mogu udruživati lokalne samouprave. Ovaj član 116. je višak, ne višak kao jedna pravna norma ili dodatni član ovome, nego višak u smislu što izaziva zabunu, komplikuje stvari, komplikuje na taj način što mogu sve vrste asocijacija, udruženja da se osnuju koje će navodno zastupati ili istupati pred Vladom štiteći interese građana.
Šta će vam onda asocijacija koja se zove i dalje funkcioniše - Stalna konferencija opština i gradova Jugoslavije, šta će vam Udruženje gradova i opština Srbije, šta oni rade? Ako ne znate, gospodo, u sklopu tih asocijacija i udruženja postoje različite sekcije, one zastupaju gradove i opštine i pred Vladom i pred drugim licima.
Prema tome, ovo je čista tvrdoglavost Vlade. Zbog čega mi radikali vama govorimo da ovo brišete? Ne zato što smo unapred sigurni da ćete vi to uraditi, nego da nam olakšate posao. Vi ste sada na vlasti, vi znate, svesni ste činjenice da odlazite, ali da olakšate posao nama koji dolazimo, o tome ne možete da odlučujete, o tome odlučuje narod.

U članu 58. stoji nešto što se proteže kroz ovaj predlog zakona, a to je da se akt o organizaciji opštinske uprave donosi odlukom skupštine na predlog predsednika opštine, a da  unutrašnju organizaciju te iste uprave reguliše načelnik, uz saglasnost predsednika opštine.
Suviše je ovo ovlašćenja za predsednika opštine. Gospodo, živite u zabludama da svuda u svetu ovakva ovlašćenja ima predsednik opštine. Svuda je u svetu mesto gradonačelnika ili predsednika opštine čast, a ne vlast. Doduše, istine radi, ima država u kojima ovakvu vlast ima gradonačelnik, odnosno predsednik opštine. To su Hrvatska, Republika Srpska, Bugarska, a nešto slično ima Rumunija. Ako su to modeli na koje treba da se ugledamo, onda hvala, gospodo.
Evo o čemu se radi: suština vlasti jedne lokalne samouprave ogleda se u njenoj upravi. To je najosposobljeniji deo lokalne samouprave, najstručniji deo, to je onaj deo koji, u suštini, svojim odlukama, svojom kvalifikacijom održava jednu lokalnu samoupravu, finansira je. Sve ostalo je, uslovno rečeno, promenljivo. Sve ostalo može da bude dobro ili loše, ali uprava mora da bude kvalifikovana, mora da bude sposobna. Nad upravom skupština mora da ima vlast, kontrolu.
To je, po sadašnjem zakonu, radila skupština preko sekretara. Pogledajte koji apsurd - u ovom zakonu predviđeno je mesto sekretara skupštine. Faktički, kakva je uloga tog čoveka - da organizuje rad skupštine, da organizuje sednice skupštine. Sednica skupštine mora najmanje jednom u tri meseca da se održi, to znači godišnje četiri puta. Taj čovek, koji po ovom zakonu treba da vrši funkciju sekretara skupštine, ima ulogu samo da organizuje ukupno 16 sednica skupštine. Najkvalifikovanije lice u lokalnoj samoupravi je sekretar. On mora da ima pravosudni ispit, mora da bude stručno lice, sve je predviđeno. Kakva je njegova uloga - nikakva. Rad skupštine na lokalnom nivou mogu organizovati službe, može organizovati sekretar ove skupštine. Nije to neki problem.
Gospodo, neke nelogičnosti se moraju ispraviti. Mi predlažemo da se briše ovaj amandman ili da se jasno definiše da skupština jedne lokalne samouprave mora biti racionalna i jeftina. Za šta vam onda služi sekretar? Ovde ste ga nazvali načelnik, a načelnik bi, po meni, mogao da bude dosadašnji ili sadašnji sekretar sekretarijata.

Dame i gospodo narodni poslanici, umesto da se zakonskim predlogom izvrši decentralizacija vlasti u Srbiji, ovaj zakonski predlog, ovakav kakav jeste, bukvalno pojačava centrlaizaciju u Srbiji. Nisu ovo reči proistekle otud što mi iz SRS uvek govorimo suprotno o predlozima vladajuće koalicije, nego naše reči i naši argumenti imaju uporište. Ranije je bio slučaj da se preko centralizacije političke moći jedne političke partije ili političke opcije vrši centralizacija realne državne vlasti.
To je poistovećeno. Promene su nastale onda kada je donesen sadašnji Zakon o lokalnoj samoupravi. A što se tiče lokalne samouprave, sada je urađen isti taj proces, samo jednim drugačijim modelom. Sada se centralizacija u Srbiji vrši koncentracijom finansijske moći, koncentracijom finansijskih sredstava u Vladi Srbije i stavljanjem u ruke jednog čoveka, a u ovom slučaju čoveka koji vrši funkciju ministra finansija. Preko finansijske moći, naravno, preuzima se i realna državna vlast, realne poluge vlasti koje će da diktiraju uslove, u ovom slučaju, lokalnoj samopravi.
Šta je predlagač ostavio zajedničko sa ranijim periodom? U stvari, ko je imao kontinuitet u lokalnoj vlasti od 1996. godine, a to ste zaboravili, gospodo, vi ste tada bili Koalicija "Zajedno", od 1996. godine držite lokalnu vlast. Šta je zajedničko? Iste prevare, ista podmetanja, tako što će se voditi rasprava u ovoj skupštini između onih koji zastupaju tezu da bi trebalo iz poreza za promet više ostaviti opštinama i onih koji tvrde da su gradovi ugroženi. To su stare podvale.
Ovaj i ovoliki deo poreza na promet niti je dovoljan opštinama niti je dovoljan gradovima. Evo zbog čega nije dovoljan - za članove DOS-a, predsednike pojedinih opština i gradova koji nisu još svesni da su tu i na toj funkciji - zato što, gospodo, osim investicija koje vi futuristički planirate imate nešto što se zove tekuće održavanje infrastrukture; to vam je sada najveća investicija.
Ogromna sredstva morate uložiti u to. Od koga ćete dobiti ta sredstva? Ta sredstva ćete dobiti u ovom slučaju od ministra Đelića. Šta radite? U Evropskoj povelji, vi odatle upotrebljavate u ovom zakonu samo onaj deo koji vam odgovara, jedna od ključnih tačaka je da se lokalna vlast ne sme ograničavati. Šta ste vi uradili? Vi ste uradili upravo suprotno.
Prethodno usvojeni zakon govori u prilog tome. Vi ste lokalnu samoupravu na području Vojvodine, osim ograničenja koje je imala od Republičke vlade, sada ograničili Pokrajinskom vladom. Zašto? Zato što u ovom zakonu kažete: opštine na području Vojvodine moraju tražiti saglasnost ne samo od Republičke vlade, nego i od Pokrajinskog izvršnog veća. Ne uvodite vi i ne proširujete demokratiju na lokalnom nivou, vi uvodite monokratiju.
Priče i podvale da će narod izabrati jednog čoveka koji bukvalno neće snositi nikakve posledice, niti će bilo kome odgovarati, to su priče za naivne. Ne može čovek da bude na čelu jedne opštine, a da ne potpada i da ne poštuje najviši pravni akt u lokalnoj samoupravi koji se zove statut. Vi ste to fino naglasili. Jedino što ste ispunili, a to je tačno, ostali ste dosledni da opštine imaju lokalnu policiju. Već vam gradonačelnik Beograda ima svog šerifa.

Principijelno gledajući, u članu 63. postoji jedna nelogičnost. Ta nelogičnost je da Skupština AP Vojvodine predlaže mrežu sudova i ona se ogleda u činjenici da niži organ predlaže višem organu, a viši organ ima zadatak da taj predlog izvrši.
To je jedna nelogičnost koja do sada nigde nije viđena. Ono što je i te kako bitno, gledajući ovaj član Predloga zakona, a u suštini i kompletan zakon, to je kako je nastao ovaj predlog. Nastao je, kako to u obrazloženju predlagač kaže, na osnovu volje i raspoloženja građana Vojvodine. Zaboravio je da kaže da je to trenutno raspoloženje bilo, trenutno političko raspoloženje građana Vojvodine da većinu u Skupštini Vojvodine ima DOS i to trenutno raspoloženje ne sme se, niti se može tumačiti kao trajno opredeljenje građana koji žive u Vojvodini. Vi ste, gospodo, zloupotrebili to trenutno političko raspoloženje, koje je promenljivo i onda ste krenuli, kako vi to kažete, u radikalne korenite ili korenite demokratske promene, tako što vršite pripreme za budući ustav Vojvodine.
Kada vas mi, srpski radikali, upozoravamo preko amandmana koji imaju cilj da menjaju osnovna značenja ovog vašeg protivustavnog predloga zakona, kada vas mi srpski radikali upozoravamo na to, vi ste spremni na sve i čak idete toliko daleko da predsedavajući uvek oduzima reč, a pri tome izriče i novčanu kaznu. Nije to čudo, niti je začuđujuće za nas koji živimo u Vojvodini ovakav predlog zakona. Ovakav predlog zakona proistekao je, jasno je, iz volje većine koja je trenutno u Skupštini Vojvodine, volje većine koja uvek za sebe tvrdi da odražava ili odslikava pravu političku volju građana Vojvodine. Ako je to stvarno tako, gospodo, a vi se sećate obećanja građanima Srbije i Vojvodine da ćete raspisati izbore posle godinu i po dana, zašto pre donošenja ovakvog predloga zakona niste raspisali izbore da proverite volju tih građana.
Vama ne pada na pamet da to radite, nego pripremate nov nacrt ustava. To je nedavno jedan od lidera vojvođanskih stranaka rekao i javnosti potvrdio da se radi nova platforma, odnosno nov nacrt ustava, u kome će ovi predloženi zakonski članovi biti osnova za dalje delovanje samostalne federalne jedinice Vojvodine.
Gospodo, morate da shvatite da na sledećim izborima, bez obzira kada će biti, biće očito drugačiji odnos snaga i ne samo u republičkom parlamentu, nego u parlamentu Vojvodine. Šta ćete onda kada se bude menjao ovaj zakon, šta ćete onda da radite? Da li će te onda tražiti, kao što neki traže, internacionalizaciju pitanja Vojvodine? Sada nam recite jasno šta nas čeka. Nemojte bacati prašinu narodu u oči sa pričom da su ovo demokratska načela, da je ovo volja naroda, da je većina koja je sada u Skupštini Vojvodine odraz volje naroda. Sve vam to pada u vodu. Tačno je, kao DOS ste dobili poverenje, ali gospodo kao DOS očito da ste se razišli.
Vi ste u Vojvodini na pokrajinskim izborima imali 800.000 glasova. Podelite 800.000 glasova sa brojem članova u koaliciji DOS, to je 18, pa ćete videti koliko koja stranka pojedinačno nosi, koliko ima glasova. Mi, srpski radikali, smo imali 110.000 glasova pojedinačno. Kao stranka najviše glasova smo imali. Konkretan predlog, osim ovog amandmana, pošto ste dali Skupštini Vojvodine, pokrajini Vojvodini da određuje mrežu škola, mrežu sudova, dajte još i mrežu manastira i crkava, pa će biti kompletno. Nije to njima strano, i ranije su oni crkve rušili i nisu ni jednu ozidali.

Kad je u pitanju prostorno planiranje, to je od strateškog interesa za svaku državu, pa samim tim i za Srbiju.  Kod prostornog planiranja nema improvizacije, pogotovu nema ovakve vrste političke trgovine.
Prostorni plan jedne države donosi i usvaja najviši zakonodavni organ. U ovom slučaju to je Skupština Republike Srbije. Prostorni plan Srbije smo mi doneli i on važi. Svi ostali planovi, kao što su regionalni planovi, kao što su detaljni urbanistički planovi, koje donosi lokalna samouprava, generalni urbanistički i regulacioni planovi, moraju biti u skladu sa Prostornim planom Srbije.
I šta sada mi radimo - u ime neke racionalnosti, u ime priče da je budućnost u regionalizmu, mi sami sebi pravimo probleme. Evo u čemu su ti problemi - u principu svako od nas zna da prostorni plan jedne regije treba da bude u skladu sa prostornim planom Republike. Treba, ali ne mora.
To znači, ako usvojimo ovaj član, ovakav kakav jeste, bez amandmana SRS, onda će već sutra Skupština Vojvodine osnovati zavod za urbanizam i planiranje, jer to je organ koji će u ime osnivača, u ovom slučaju Skupštine Vojvodine, vršiti i dalje ove poslove.
Taj zavod će izraditi prostorne planove, shodno, kako se kaže, specifičnostima prostora Vojvodine. Gde mogu da nastanu problemi? To je sledeće - sada započeti autoput, izgradnja druge trake autoputa Novi Sad - Beograd, može biti obustavljena. Evo zašto - zato što ova institucija, u ovom slučaju zavod, preko svog osnivača, može da donese odluku, ili procenu, bolje rečeno, da se to ne isplati.
Drugo, mogu, pošto su ovlašćeni automatski ovim zakonom, da donose i planove u oblasti infrastrukture. Evo zbog čega ovo govorim, mada je malo verovatno da bi se upustili u takav rizik; baš za autoput Novi Sad - Beograd, kad je pravljen, dobijen je kredit da se naprave četiri trake. Tada su na vlasti u Vojvodini bili čuveni autonomaši, koji su u zbiru imali četiri godine škole.Žika Berisavljević i dan danas se kune u svih osam razreda osnovne škole.
I gledajte šta su uradili - prvo, procenili su zajedno sa Azemom Vlasijem u to vreme, da nije strateški da se infrastruktura Vojvodine razvija (u ovom slučaju saobraćajnice) prema Beogradu, nego prema Osijeku, i napravili su jednu traku. Evo vam dokaz - svi nadvožnjaci unapred su pravljeni. Tada su pravljeni za dve trake, odnosno četiri trake, u dva smera.
Ono ostalo su popili, napravili vikendice. Vikendice su im po Fruškoj Gori, od tog materijala koji je bio namenjen za saobraćajnicu i od okolnih spomenika. (Žamor.)
Bolje je vama da ne dobacujete, malo vi naučite nešto. Niste vi bili u toj koži, a ne znate šta se ovde sprema.
Drugo, tvrdi se da ovo nema veze sa separatizmom - neće se Vojvodina odvajati. Gospodo, ima li neko ovde hrabrosti i smelosti da izađe za ovu govornicu, iz drugih političkih partija, da to iznese i da iza toga stoji, da kaže - neće se odvajati. Šta će vam onda deobni bilansi, s kim se vi to delite? Deobni bilans znači - s nekim deliš neku imovinu. S kim to deliš?
Ovde je suštinski problem što se regionalne lokalističke partije boje jedinstvene Srbije, a onda zamenom teza nabacuju nama da se mi bojimo regionalizacije Srbije. Zašto se oni boje jedinstvene Srbije - zato što su mali kao stranke, kao partije minorni. Jedino imaju šanse u pojedinim regionima da prođu, da igraju neku značajnu ulogu.