Kada prema nama, opozicionim poslanicima, ovako okrutno nastupate, mogu misliti kako će prema vama koji ste unutar DOS-a.
Možete vi mene opominjati koliko god hoćete. Rekao sam vam...

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona zaslužuje određene odgovore na pojedina pitanja. Prvo, mi srpski radikali pitamo predlagača, Vladu, u ovom slučaju predstavnika Vlade, ministra - kako ćete, ministre, ovaj posao obaviti na teritoriji Kosova i Metohije; kako ćete ovaj posao obaviti na pograničnom području između SRJ i Hrvatske, u katastarskim opštinama Bačka Palanka, Odžaci, Apatin?
Zašto - zato što je upravo predsednik vaše partije, koji je privremeno po zadatku raspoređen na mesto ministra spoljnih poslova, velikodušno oberučke dao 10.000 hektara zemljišta, vlasništvo SRJ, Toninu Piculi. To vi, ministre, treba da date odgovor pred ovim parlamentom, treba da date odgovor ovoj javnosti; pogotovu vi, jer imate dvostruku obavezu, ne samo kao ministar, nego kao pripadnik jedne partije na čije čelo je privremeno raspoređen Goran Svilanović.
Drugo, tvrdnje da ste uneli novine ovim izmenama i predlozima nisu tačne. Vaše novine, koje vi navodite, odnose se na uvođenje privatnih geodetskih organizacija. Po postojećem zakonu isto postoje te organizacije, s tim što ste vi samo uveli da moraju obavezno imati najmanje tri zaposlena, a od toga jedno stručno osposobljeno lice sa položenim državnim ispitom, a po sadašnjem zakonu je uslov osam zaposlenih.
Prema tome, nemojte ništa tako reformatorski da najavljujete na sva zvona. Niste vi ništa preduzeli što je u pravcu reformi.
Ono što isto zaslužuje odgovor, to je kako i čime garantujete da će biti jedinstvena evidencija kada je u pitanju katastar, evidencija o upisu prava na nepokretnostima, kada je očito da svakodnevno sve više i više popuštate pred pritiscima i ucenama autonomaških partija koje traže da se sve preseli, vremenom, na nivo Vojvodine. Između ostalog, da li ste sigurni da neće biti uspostavljen zahtev da se i ova evidencija vodi posebno za teritoriju Vojvodine?
Drugo, jedinstva nema, gospodine ministre, jer ova evidencija se vodi posebno za Kosovo i Metohiju. Možda vi imate dobre odnose sa međunarodnom zajednicom, pa ćete to sa međunarodnom zajednicom da premerite, da uknjižite, da svaka parcela na Kosovu i Metohiji u naredne tri magične godine, kako vi to navodite, bude vlasništvo Šiptara. Ne sumnjamo da ćete to uspeti sa međunarodnom zajednicom.
Ono što se ponavlja uvek kada se predlaže izmena i dopuna zakona, to je da se javnost uvek bombarduje sa nekim rokovima od tri godine. Kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona, rok je tri godine. Kada je u pitanju dobijanje kredita sa kojim se hvalite, isto je tri godine. Gospodo, zar ste vi toliko ubeđeni da ćete ostati na vlasti tri godine? Zar vi ne vidite kakva je realnost u Srbiji? Hteli ne hteli, moraćete raspisati izbore krajem ove godine. Nemojte da budete toliko samouvereni, ne odlučujete vi više o tome. Vi ste svoje rekli u predizbornoj kampanji, prevarili ste narod, prošlo je dovoljno vremena da narod vidi kakvi ste i moraćete izbore da raspišete.
Ministre, trebali ste reći da iza ovog vašeg predloga stoji finansijski efekat na koji vi računate, pa ste naveli sa ove govornice, samo niste bili do kraja jasni, kao primer Novi Beograd, gde se još u većini slučajeva nije izvršio upis prava vlasništva nad nekretninama. To je suština. Vi hoćete da oprihodujete, da u budžet slijete dodatna sredstva. Ako ste kao Vlada spali da od toga preživljavate, bolje manite taj posao, ostavite taj posao. Nećete vi oprihodovati, pogotovo vi koji ste sastavljeni od 18 različitih partija, kod kojih i te kako ima protekcije, kod kojih i te kako ima nepravdi. Niste valjda toliko samouvereni da ćete vi do kraja pošteno da sprovedete i taj posao. Nećete, gospodo. Nećete, na Novom Beogradu je najviše vas koji sada sačinjavate većinu. Izvinjavam se izuzecima, ali najviše je vas. Pa, to su vam očevi od Josipa Broza dobili stanove. To su stanovi u kojima vi stanujete. Nećete valjda da nas ubedite da ćete vi sada korektno da uradite taj posao, da upišete vlasništvo.
Ministre, nema nikakvih problema ako želite nešto da lakirate sa predlozima. Morate da shvatite, Srbija nije kosa ili brkovi da se tako lako farba.

Prvo, deplasirano je donositi ove izmene i dopune zakona iz više razloga. Prvi i osnovni razlog je što vi, gospodo iz vladajuće koalicije, već godinu i po dana najavljujete opštu privatizaciju. U opštoj privatizaciji uvodite pravila koja su ranije bila primenjivana i karakteristična su za period samoupravljanja.
Drugo, iz razloga priče o decentralizaciji koja se završava samo kao deklarativna priča i deklarativno zalaganje za decentralizaciju. Kada je u pitanju funkcionisanje javnih preduzeća, odnosno Zakon o javnim preduzećima, prave, suštinske decentralizacije nema i ona ne postoji. Kada su u pitanju javna preduzeća suštinska decentralizacija je na nivou lokalne samouprave.
Ne morate vi da zvonite, meni to ne smeta. Nema je zato što ste ranije, donoseći Zakon o budžetskom sistemu, samo da vas podsetim gospodo, u tom zakonu predvideli da postoji nešto što se zove centralni trezor. Tim centralnim trezorom, koji upravlja bukvalno sa svim javnim prihodima koji se ostvare na teritoriji Srbije, upravlja i odlučuje direktor tog trezora. Prema tome, ovi prihodi koji se ostvare od javnih preduzeća direktno su pod kontrolom, ako ne direktora centralnog trezora na nivou Republike, a ono ovlašćenog lica na nivou lokalne samouprave.
Šta je ovde urađeno od strane predlagača? Data su veća ovlašćenja autonomnoj pokrajini kada je u pitanju raspolaganje sredstvima koja se ostvaruju od prihoda javnih preduzeća, a čiji je osnivač skupština autonomne pokrajine. E, sada gledajte šta će vam se dešavati u praksi. Pošto ste protivustavno ustupili nadležnosti Republike na nivo pokrajine, kako ćete braniti i odbraniti ovo što sada predviđate, da će na neki način pod kontrolom biti i prihodi koji se ostvare u javnim preduzećima na nivou pokrajine? Nećete moći, gospodo. Nećete moći, jer je realnost, za razliku od vaših pretpostavki, sasvim drugačija.
Vama fali za prostu većinu u Skupštini određeni broj glasova. Ti glasovi uvek će biti uslovljeni tom činjenicom da potpuno ingerencije prenesete na pokrajinu kada su u pitanju javni prihodi. Evo vam najbolji primer kako se to raspolaže javnim prihodima, odnosno ubuduće kako će se raspolagati prihodima koje ostvare javna preduzeća na nivou autonomne pokrajine. Prošle godine budžet Autonomne pokrajine Vojvodine bio je 10 miliona maraka, a to je 300 miliona dinara. Da li ste vi gospodo koji ste ne samo iz Vojvodine, nego prolazeći kroz Vojvodinu videli da se od tih sredstava nešto izgradilo? Da li ste videli da se negde investiralo? Nije nigde ništa, gospodo. Da nije prethodna vlast napravila one mostove preko Dunava i dan danas bi iz Novog Sada prelazili na drugu stranu Dunava skelama. Niste nijednu investiciju, a 10 miliona maraka su velika sredstva, gospodo.
Niste mogli budžetska sredstva po važećem zakonu da kontrolišete, a kada je u pitanju njihov plasman. Kako ćete to, gospodo, kontrolisati sredstva i prihode koji se ostvare od javnih preduzeća, kao što je "Vojvodinašume". Nećete moći, gospodo. Nećete moći ni sredstva koja se ostvare od prihoda JP "Vojvodinavode" ili bilo kog drugog javnog preduzeća koje je na nivou pokrajine. Nećete, jer ćete se odmah susresti sa jednom surovom realnošću, a što će vas uceniti pojedine poslaničke grupe koje su zastupljene sa svojih 5-6 glasova.
Ako je namera predlagača da pojednostavi proceduru, onda, gospodo, zašto niste izbrisali sve nadležnosti ili eventualna odobrenja Vlade, pa i kada je u pitanju statut javnih preduzeća. Taj statut mora da overi Vlada Republike Srbije.
Zašto niste onda išli do kraja, pa da prepustite tim javnim preduzećima, odnosno tačnije rečeno njihovim osnivačima da određuju visinu cena, a u ovom slučaju komunalnih usluga? Zašto tu držite kontrolu? Ako poštujete pravila tržišne ekonomije, onda pustite slobodu, a u ovom konkretnom slučaju ako je u pitanju istinska prava decentralizacija, prepustite slobodu lokalnoj samoupravi.
A ne, vi im kontrolišete cene, vi im preko centralnog trezora kontrolišete i plasman sredstava; kako kontrolišete - pa da ne bi ispalo da mi srpski radikali napamet optužujemo - tako što je po zakonu, koji ste vi većinom usvojili, dozvoljeno direktoru tog trezora da slobodna finansijska sredstva plasira u svakom trenutku, bez pitanja i bez saglasnosti onoga ko je ostvario ta sredstva. U ovom slučaju to je lokalna samouprava.
Nemojte da se igrate, nemojte da pričate priče. Ako nešto želite, ako želite da pripremite javna preduzeća - kao što se zalažete - za privatizaciju, onda ostavite potpunu slobodu tim javnim preduzećima. Gospodo, na taj način moći ćete i lakše privući zainteresovane investitore.
Ovako se igrate. Ovako želite da pokažete da to prethodna vlast nije dobro regulisala, a vi još više komplikujete. Komplikujete na taj način što se dodvoravate, ali bukvalno pravite trgovinu zbog par glasova u ovoj skupštini i spremni ste da zbog par tih glasova sve učinite, svaku izmenu i dopunu zakona, koju vam tih par poslanika uslovljava njihovim glasanjem.
(Glasovi iz sale: Nemamo kvorum.)

Predlog je SRS da se u članu 16, odnosno u članu 87. Zakona izvrši izmena, da se izbace reči: "preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika i u slučaju nedoličnog ponašanja nastavnika, odnosno saradnika i negativnog uticaja na učenike i druge nastavnike".
Šta je predlog srpskih radikala? To je da direktor škole, u sklopu svojih obaveza, izvršava naloge inspektora. Znači, da i terminološki i pravno bude preciznije. Šta znači vršiti pripreme, odnosno preduzimati mere? To znači da to preduzimanje mera može da traje neograničeno, a da nalog koji direktor u ovom slučaju dobija od inspektora,
ne bude izvršen, da dođe do izbegavanja izvršenja ovog zakona, tako da samo radi preciziranja mi predlažemo da se ovo briše i da stoji da direktor i izvršava nalog. Na većini je da li će usvojiti ove izmene.

Dame i gospodo narodni poslanici, obaveštavam vas u ime Srpske radikalne stranke da je u petak u 15,00 časova u Vršcu miting Srpske radikalne stranke.
Svrha i suština amandmana Srpske radikalne stranke je jednim delom objašnjena od strane zamenika predsednika poslaničke grupe Tomislava Nikolića. Vi ste, gospodo, svesni činjenice da ste uredbom uveli veronauku u škole. Nije to tako davno bilo da se ne bi mogli setiti, pred Patrijaršijom ste obećali da će veronauka biti uvedena kao izborni predmet u škole. Ministar je bio prisutan.
Tada nije bilo reči o alternativi, kada je u pitanju veronauka koja će se izučavati kao izborni predmet u školi. Ako je bila, zašto niste pred istom tom Patrijaršijom to rekli. Niste, zato što ste tada, gospodo, tražili podršku od Srpske pravoslavne crkve, jer ste uradili nešto što u istoriji srpskog naroda niko nije uradio - kidnapovali ste bivšeg predsednika ove države i isporučili ste ga za novac, a onda, da se poslužite prevarom, otišli ste u Srpsku pravoslavnu crkvu i uredbom počeli tamo da varate.
Šta je ovde nelogično? Šta je kontradiktorno?
Vi nudite za versku nastavu alternativu i to nudite, kako smo ovde čuli od istaknutnih predstavnika iz DOS-a, građansko obrazovanje. Pa, kakvo nam je obrazovanje u osnovnim školama? Malograđansko? Vojničko? Kakvo je? Pa, sve što se uči je građansko vaspitanje.
Gospodo, kažete - etičko-humanističko obrazovanje. Pa, gospodo, setite se samo reči premijera Srbije. On je rekao - kome je do morala i poštenja neka ide u crkvu. Kako sada možete protiv reči, čuvenih reči Zorana Đinđića. Znači, nije ni on u pravu. Naravno, on je to rekao u nekom drugom kontekstu.
Gospodo, naš predlog je da veronauka bude izborni predmet u školama. Nemojte zamenom teza da unosite zabunu među građane Srbije. Roditelji biraju šta će im dete učiti. Insistiranje Srpske radikalne stranke je da to bude samo veronauka. Ako se roditelj opredeli da mu dete to uči neka dete uči, a ako se opredeli da ne uči ništa, a ne ovako da izazivate zabune, da izazivate dileme kod građana Srbije kada je u pitanju upis njihove dece. Ko vas je ovome podučio? Da li je to ta Evropa koja preporučuje da se uči o humanizmu i etici?
Pa, gospodo, sve je to u tradiciji crkve, bez obzira o kojoj se radi, a pogotovu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tu nam je i kultura, tu nam je tradicija, tu nam je obrazovanje, tu nam je jezik, a vi gubite teritorije. Preko vas ćemo i zbog vas ćemo (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi) i ovo. Hvala.

Kada se predlagao ovaj zakon u obrazloženju od strane predlagača jedna od osnova zbog čega se donosi ovaj zakon je bilo povećanje efikasnosti studiranja. Međutim, u članu 43, a i u članu 147. Vlada ne poštuje to svoje obrazloženje i princip, koji je deklarativno iznesen od strane ministra, da se poveća efikasnost studiranja.
Jedan od glavnih elemenata efikasnosti studiranja je i dužina studiranja. Po sada važećem zakonu, donetom 1998. godine, student je imao pravo da jednom ponovi godinu u toku studiranja, ako želi da se finansira iz budžeta. Vlada sa ovim zakonom daje mogućnost studentima dva puta da ponavljaju dve različite godine. Ovo je nešto što nas podseća na 1968. godinu kada su Veljko Vlahović i Josip Broz otišli u Studentski grad i rekli - fakultete studentima. Svi smo svedoci činjenice da je upravo posle tih istorijskih rečenica nastala i počela propast univerziteta i fakulteta, da je pao kvalitet, da su studentima pogoršani uslovi.
Razumem da Vlada želi u svom dodvoravanju, na ime ranijih zasluga ili usluga koje su im pružale studentske organizacije, da se studentima revanšira. Gospodo, mogli ste na neki drugi način da se revanširate tim studentima. Mogli ste tim studentima, gospodo, da smanjite visinu upisnine, visinu školarine, porez na knjige, mogli ste da im poboljšate uslove u domovima, na fakultetima; mogli ste uostalom, kao Vlada reformista, da studentima indirektno pomognete tako, da njihovim roditeljima obezbedite bar posao da mogu da ih školuju. Ne, niste, nego idete na ovako providne i jeftine poene, računajući da je za studente dobro ako mogu dva puta ili dve godine da ponove.
Šta ćete, gospodo, sa onim studentima koji su u skladu sa sadašnjim zakonom redovno polagali ispite? Kako ćete njima da objasnite što sada ovim novim zakonom amnestirate one koji su se malo lagodnije ponašali? Nemojte, gospodo, na taj način, jer izgleda da je to u skladu sa onom parolom - fabrike radnicima; izgleda da će te fabrike, u ovom slučaju fakulteti, nestati pod vašom vladom. Na svu sreću, nećete dugo, jer to je volja naroda.

Nastojanje Srpske radikalne stranke da svojim amandmanima jasno precizira i na neki način ispravi sve ono što nije dovoljno precizirano u ovom zakonu očito je u većem delu bez uspeha, iz prostog razloga što je volja većine da ovaj zakon ne bude samo zakon tranzicije privremenog roka trajanja ili reformski zakon, oko čega se spori DOS-ova većina nego da bude zakon kontinuiteta. Ovo je, gospodo, bez obzira koliko vi izbegavali to i koliko ne naglašavali tu činjenicu, zakon kontinuteta političke i svake druge sličnosti ove vlasti sa onom vlašću koja je donosila zakone u kojima je osnova bilo samoupravljanje.
Naime, sve ono što je nedefinisano i nedovoljno jasno u ovom zakonu praviće probleme u budućnosti. Tako i član 111. koji treba da definiše koja je uloga, kako i na koji način se bira savet fakulteta. Mi sugerišemo da se uloga onoga koji će upravljati fakultetom jasno u ovom zakonu definiše pored te uloge i načina izbora. Vlada predlaže da savet bude organ koji će upravljati fakultetom, mi srpski radikali predlažemo da to bude čisto, kristalno jasno, da to bude upravni odbor, koji će ovaj posao da obavlja. Predlažemo da se na jedan određeni način promeni ovo, iz prostog razloga što i sam predlagač kaže da će biti u savetu fakulteta 14 članova: a od toga će 12 članova saveta birati veće fakulteta; dva člana su iz redova zaposlenih; sada čujemo da su, nakon usvajanja amandmana, četiri predstavnika studentskog parlament; i četiri predstavnika Vlade, osnivača.
To u zbiru sačinjava 22 i to je paran broj. Osnovno pravilo prilikom donošenja i konstituisanja svakog organa je da se poštuje neparnost. Šta ćete ako bude rezultat 11:11? Ako ste hteli toliko da podilazite studentima, trebalo je da im date pet članova ili bilo kome da povećate broj članova da bude neparan broj.
Drugo, ovako i na ovaj način nisu definisani ni prava, ni obaveze, kako osnivača tako i zaposlenih. Gledajte, gospodo, vi tvrdite sa ove govornice, iz usta ministra, da će ovaj zakon trajati do 2010. godine kao tranzicioni zakon. Neće vam narod dozvoliti toliko da budete, ali šta ćete reći - gospodo, kada budete ispunjavali svoje obaveze kao osnivač, a u ovom slučaju Vlada, da li ćete reći zaposlenima na fakultetima - srazmerno učešću u odlučivanju toliko ćemo vas i finansirati. Hoćete li onda reći proporcionalno učešću predstavnika Vlade kao osnivača toliko ćete i novca dobijati, a ostatak do 100%, gospodo, koliko odlučujete toliko i obezbedite sredstava. Izlaziti sa tvrdnjom - dok sam ministar, ili u tom stilu, neće tako biti; to je suviše neozbiljno. Znajte, gospodo, da ubrzo slede promene u Srbiji, bez obzira koliko se vi opirali tome da ne bude izbora, narod će vas naterati na to i sami ste za to krivi.
Gospodo, izjednačavate u ovom, a i u drugim članovima prava i obaveze, privatne i državne fakultete. Vi kažete, ako je Republika osnivač, onda delegira Vlada četiri člana u savet. Gde vam je za privatne fakultete? Hoće li privatnik da finansira fakultete, a vi ćete ovim zakonom da mu nametnete ko će da donosi odluke na tom fakultetu, ko će da odlučuje. Gde to ima, gospodo? Gde ste to sreli? Gde ste to na tom Zapadu, kada ste išli da uzimate pare i da se stručno usavršavate, sreli da država koja je osnivač fakulteta prepusti nekom drugom upravljanje? Gde ima takav primer, navedite bilo koji primer, pa i od ovih tranzicionih zemalja, koje uvek uzimate kao svetli primer.

Šta želi predlagač da postigne sa Predlogom ovog zakona? Želi da pod okriljem autnomije i autonomnosti fakulteta i univerziteta uvede nešto za šta smo većina nas iskreno mislili da je davna prošlost, nešto što je najružnije u razvoju našeg društva, a to je samoupravljanje.
Pod pričom da se postiže veći ili viši stepen autonomije i univerziteta i fakulteta, jednostavno na mala vrata želi da se uveče ono što je bila surova i realna stvarnost nekih davnih prošlih vremena, da će iz redova zaposlenih birati one koji će biti na čelu univerziteta ili fakulteta.
Tako ćemo, gospodo, vratiti se korak po korak u period kada će, primera radi, bez namere da potcenjujem, spremačica odlučivati da li će neko od naučnih radnika ili saradnika na fakultetu ići na specijalizaciju i usavršavanje. Pa ćemo doći u situaciju da majstori, koji rade svoj posao na održavanju objekata fakulteta i univerziteta, odlučuju o tome da li je neko ispunio uslove da doktorira ili magistrira. To je ono što je neminovnost ako se ovaj zakon usvoji.
Priča da je ugrožena autonomija - mora biti argumentovana. Bazirati i argumentovati to na činjenici da je sadašnji važeći zakon loš i da je on ugrožavao autonomiju, i to onih koji su radili na fakultetu, jednostavno, niti stoji, niti može da bude tumačenje. To što je profesor Knežević ogorčen i lično nezadovoljan, to ne mora da bude razlog da se njegovo nezadovoljstvo i ogorčenost u proteklom periodu prenosi u zakonske odredbe.
Je li ugrožena postojećim zakonom autonomija onih koji rade na fakultetima, a koja se odnosi na njihovo naučno, nastavno stvaralaštvo i rad? Nije. Gde je to po postojećem zakonu, koji je to član, ministre, koji ugrožava, koji sprečava, koji ograničava sve zaposlene na fakultetu da samostalno sprovode nastavu, da učestvuju u naučnim radovima? Nema nigde u ovom zakonu. Možete napamet da vi pričate šta god hoćete.
Drugo, kada se želi nešto pokriti, onda se ide starim oprobanim metodama, a to je da se priča priča kako je ovaj zakon ne samo dobar za profesore i naučne radnike, nego dobar je za studente.
Šta studenti dobijaju ovim zakonom? U odnosu na postojeći i sada važeći zakon - ništa novo. Dobijaju nešto što je prevara u startu. Treba reći da je studentski parlament prevara, to je zamajavanje studenata, to je vraćanje nekog vašeg ličnog duga prema onima koji su bili članovi "Otpora". Kakvu stvarnu realnu ulogu ima taj studentski parlament, ne znate ni vi. Čekate novi zakon da se usvoji, pa će on precizirati kakva je njegova uloga. Šta je to?
Ako ste već mislili, ministre, da pomognete studentima, onda je to trebalo da pokažete bar nekim članom u ovom zakonu, recimo, koji bi se odnosio na studente iz Republike Srpske ili na studente srpskog porekla koji žive u Makedoniji, koji žive u Rumuniji, koji žive u Mađarskoj, a žele da studiraju i usavršavaju se u našoj državi; da ih ne tretirate kao strane studente koji imaju ista prava kao i domaći studenti, s tim što troškove, enormne troškove, sami snose.
Niste pokazali volju, čak ste išli toliko daleko da za vreme vaše prelazne vlade ukinete odredbu koju je donela prethodna vlada, gde su studenti iz Republike Srpske i susednih zemalja srpske nacionalnosti imali povlastice. I to ste stavili van snage.
Šta su vam prelazne odredbe? Zakonsko pokriće za vaš revanšizam. To što ste vi ministre, u delirijumu koji je karakterističan za vas, sa ove govornice govorili da ćete se revanširati svima, ministre, ovo je zakon koji važi, kako i sami rekoste, u tranziciji do 2010. godine, a do 2010. godine promeniće se vlast. Do kraja ove godine, budite sigurni, mora doći do promene vlasti, a vi ste i dalje zaposleni na fakultetu, vodite računa šta radite svojim kolegama, jer istom, ako i ne većom merom, te iste kolege će vam vraćati.

Ovo je dokument koji nam je predložila Evropska unija, ili kako su to rekli predstavnici vlasti - nametnula  Evropska unija, čiji je predstavnik Havijer Solana. Naravno, uvek su namere dobre kada je u pitanju Evropska unija, pogotovu kada je u pitanju ličnost kakva je Havijer Solana. On uvek ima dobre namere prema Srbiji i Crnoj Gori u ovom slučaju, a pogotovu prema većinskom srpskom narodu. To je već, što kažu, i vrapcima poznato i vrapci znaju na granama da on ima dobre namere.

Kakve su to dobre namere, a koje su sadržane u ovoj povelji? Prvo, dobra namera je da će nova zajednica imati skupštinu, imati predsednika, savet ministara i sud. Skupština će biti jednodomna. Kakvi će izbori biti? Po tvrđenju potpisnika ovog sporazuma - održaće se novi izbori na saveznom nivou, a samim tim kada dođe do promene republičkih ustava doći će do izbora i na federalnom nivou, a u ovom slučaju i na nivou Republike Crne Gore i Srbije.

Međutim, nakon potpisivanja došlo je do drugog objašnjenja. Premijer Vlade Republike Srbije je rekao - nema izbora dok sadašnja Vlada ima apsolutnu većinu. Nema neposrednih izbora - to kaže premijer Crne Gore. Biće delegirani predstavnici u Saveznu skupštinu, u jednodomni parlament.

I šta da mi očekujemo, kakve će biti naredne tri godine? Biće još gore nego što su sada. Zašto? Pa, zato što će, pošto budu na ovakav način izabrani poslanici, u toj skupštini većinu sačinjavati oni koji uvlače i Crnu Goru i Srbiju u sve veću i veću krizu.

Kakav će nam biti predsednik? Biće do sada neviđeno, a čak i u Brozovo vreme ili tačnije rečeno nakon njegove smrti, nije ovakva kombinatorika pravljena, imaćemo jednoipogodišnjeg predsednika. Taj predsednik niti će biti dete, niti beba. Za početak predlažu da to jednoipogodišnje dete bude Koštunica, taman njegovom razmišljanju odgovara taj uzrast.

Ono što je principijelna primedba, to je da parlament Crne Gore o ovoj povelji raspravlja već nekoliko dana. Već nekoliko dana u parlamentu Crne Gore vodi se žučna rasprava, rešava se sudbina Crne Gore, njene zajednice sa Srbijom, a nama velikodušno skupštinska većina daje 10 sati da raspravljamo o dokumentu koji znači bukvalno budućnost naroda koji živi i u Srbiji i u Crnoj Gori. Stvarno nemam reči za takvu velikodušnost.

Mi u SRS kritikujemo ovaj dokument i one koji su prisustvovali od samog početka pregovora, pa i činu samog potpisivanja. Lično sam se uplašio kada sam čuo reči Miroljuba Labusa, kako je on u svojoj vizionarskoj politici predvideo, ako se razdvoje Srbija i Crna Gora, šta će bože moj biti sa Kosovom i Metohijom, šta će to biti sa Republikom Srpskom? Pa Republiku Srpsku od samog dolaska na vlast, gospodo iz DOS-a, otpisali ste. Na svaki mig, na svaki pomak iz međunarodne zajednice i znak da Republiku Srpsku stavite pod spoljni zid sanckija, vi to radite pre nego što oni ispostave svoj zahtev.

Kako to da se sad u tom vašem vizionarstvu setite Republike Srpske, kako se to niste setili konkretno Kosova i Metohije, gospodine

Labus, kada su vam zamazali oči sa tom činjenicom da će u slučaju odvajanja Srbije i Crne Gore, pravo na Kosovo i Metohiju, uprošćeno govoreći, imati Srbija, jer je ova ustavna povelja iznad Rezolucije 1244 koje su donele Ujedinjene nacije.

Zašto tada niste reagovali? Bio sam ganut na vaše reči da ste bili neraspoloženi kao eminentan profesor; vi uvek koristite blaže izraze, hteli ste da kažete, bili ste ljuti. Ali, na svu sreću, smirio vas je sa svojim rečima juče iznesenim za ovom govornicom, a i danas ponovljenim, premijer srpske Vlade, kada je rekao da osim, gospodine Labus, što koristite srce i stomak, morate koristiti i još nešto što imate u glavi. I vi ste priznali i sami da ste se smirili kada ste shvatili nakon izlaganja gospodina Đinđića da je to realnost.

Znači, uključili ste ono na šta je i apelovao premijer Vlade Srbije. Ono što sa velikim zadovoljstvom možete vi iz većine DOS-ovske ubuduće da tvrdite, to je da ste ušli u istoriju kada usvojite ovu povelju. Ušli ste u istoriju jednako kao i onaj pojedinac koji se preziva Mesić, koji je rekao - ispunio je svoj zadatak, Jugoslavija više ne postoji. Usvajanjem ove povelje, vi ćete ispuniti zadatak, Jugoslavija više neće postojati, a i dalje će biti dilema u narodu ko je veći Stipe ili vi ili Mesić?

Suština amandmana koji je podnela SRS je u sledećem: da se deci preko navršenih 19 godina, a koji su na redovnom školovanju, omogući dečiji dodatak. Za prvi deo amandmana smo čuli objašnjenje koje nije ni malo ubedljivo. To je na amandman koji je ispred SRS podneo gospodin Blažić.
Ovde preovlađuje jedna stvar ili, bolje reći, jedna dilema, a to je objašnjenje da se Vlada jasno opredelila da povuče jasnu crtu razgraničenja između socijalne i populacione politike. Vidimo, u samom Predlogu zakona i iz obrazloženja, da dominira prelivanje socijalne i populacione politike. Logika stvari govori da se u ovakvoj situaciji, u socijalnoj krizi u kakvoj se nalazi ova država, koja je iz dana u dan sve veća i veća, prvenstveno zahvaljujući onima koji su na vlasti, ne može jasno razgraničiti i odvojiti socijalna od populacione politike. I u mnogo razvijenijim zemljama to ne uspeva, pa, prema tome, uzaludno je i sada to raditi.
Ovo su populističke metode kojima se služi Vlada, kako bi pridobila privremeno neke jeftine političke poene. Šta je suština iza ove tvrdnje? Suština je da ako se isplaćuje dečiji dodatak koji je u visini 900 dinara onima koji navršavaju preko 19 godina, a na redovnom su školovanju, to nije veliki izdatak za državu, pogotovo kada imamo u vidu, a ministarka to neće ovde sa govornice da potvrdi, da je većim delom u proteklih godinu i po dana dečiji dodatak isplaćivan iz međunarodne pomoći. Čemu onda izlišna objašnjenja i obrazloženja od strane ministra, da će budžet biti dodatno opterećen.
Mora se jasno reći - ili su to bile ranije medijske manipulacije, ili jesmo ili nismo dobijali tu međunarodnu pomoć koja je prvenstveno, većim delom, bila namenjena za isplatu dečijih dodataka. To su strani donatori koje ste vi na sva zvona preko svih svojih medija hvalili kako su dobrotvori, kako, eto, ne bi mogli da isplatimo dečije dodatke, ne bi socijalna davanja mogla da obezbedi Vlada Srbije, da nije međunarodne zajednice i njihovih dobrotvora. Sada se obrazloženje daje da bi to dodatno opteretilo budžet i, maltene, indirekto se okrivljuju poslanici u ovoj skupštini zato što su usvojili takav budžet. Nemojte zamenom teza da prebacujete odgovornost na nekog drugog, u ovom slučaju na Skupštinu. Ili je Vlada sposobna ili nije. Vlada je trebalo da kaže u obrazloženju zašto ne prihvata konkretno ovaj amandman SRS.
U slučaju da se dodeljuje dečiji dodatak svima onima koji su navršili preko 19 godina, a redovno se školuju, to će biti dodatno izdvajaanje u visini toliko i toliko. Računamo da nećemo u narednom periodu dobijati međunarodnu pomoć, pogotovo pomoću koje treba da se rešavaju socijalni problemi, zato što ne možemo uhvatiti ili nahvatati dovoljno Srba, pa nam oni neće dati, i da bismo uštedeli, treba da uskratimo deci preko 19 godina stipendiju odnosno dečiji dodatak. To je suština. A ne da se zamajavamo ovde sa pričama i obrazloženjima, konkretno za ovaj amandman obrazloženje je - poziva se na obrazloženje na član 14, a u tom članu 14. poziva se na obrazloženje na član 11. Nemojmo se igrati nečeg što nije poželjno u ovoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, kao i ostali, pokazuje da se rasprava nastavlja u onom tonu i na onaj način kako se odvijala i juče. Slušamo priču, a priča se svodi kratko i jasno na - DOS o DOS-u. Sve ovo što pojedini poslanici iz različitih sredina Srbije, a koji su u okviru poslaničke grupe DOS, iznose, jasno govori da smo mi, srpski radikali, bili u pravu kada smo i Ministarstvu i ministru koji predstavlja ovde Vladu predlagali da se menja metodologija raspodele sredstava na lokalne samouprave. Da se menja metodologija, jer ovakva metodologija upravo govori i potvrđuje ono što mi, radikali, govorimo sa ove govornice, da je ovo socijalna politika koju sebi za pravo uzima Ministarstvo.
Zar ne bi bila bolja metodologija da se opštinama ostavljaju prihodi od poreza na promet, od zarada, a onda država da propiše koliko koja opština treba da da državi u svrhe solidarnosti. To bi mnogo jednostavnije bilo. To bi mnogo manje problema pravilo.
Međutim, ovde se potvrđuje, isto tako, da je neistina ono što tvrde pojedini članovi DOS-a, a koji su trenutno na visokim funkcijama u odborima, da su odredili princip i metodologiju po kojoj svakoj opštini realno pripada onoliko sredstava, kako oni kažu, koliko zaslužuje. Ovo je metoda sa kojom se služe najviše na pijaci. Ovo je pijačarska metoda. Zašto pijačarska - zato što niste poslušali, gospodo, kada se donosio Zakon o lokalnoj samoupravi, gde smo mi, srpski radikali, jasno govorili šta treba da sadrži taj zakon. Treba da sadrži sve odredbe, pa i ove odredbe - koliko kojoj opštini pripada na ime finansiranja budžetskih potreba.
Ne, vi ste se oglušili, jer se Vlada poslužila već davno viđenim metodom, a to je da se podmetne kukavičije jaje, da se svađaju poslanici iz različitih sredina, a pri tom je Vlada rekla i jasno obećala šta će u budućnosti da uradi i šta treba realno očekivati.
Realno je očekivati da se donese zakon o gradu Beogradu, ne zakon o gradovima i gradu Beogradu, nego samo zakon o gradu Beogradu. I onda smo imali priliku juče da slušamo čoveka koji je na čelnoj funkciji u gradu Beogradu, gde on brani ovakav predlog, koji osporava većina poslanika. Kažem većina, zato što mnogi ne smeju da se jave iz različitih razloga i ne ulazim u suštinu njihovog nejavljanja; neko iz partijske discipline, a neko iz nekih drugih razloga.
Ali, zakonom o gradu Beogradu biće jasno definisano sve, pa i prihodi grada Beograda. Šta je, kakvi su problemi, kakva je smetnja da se takav zakon donese i za ostale gradove, a da se sve ove odredbe na sasvim drugačijoj metodologiji, na sasvim drugačijoj osnovi ugrade u Zakon o lokalnoj samoupravi; i to je zakon koji važi, koji će važiti, a ne ovako, iz godine u godinu; jednostavno, ministar drži kesu, pa, ko mu se sviđa, daje mu; ili, ono što je jasno, a neće niko da kaže sa ove govornice, ko više ima poslanika da uceni Demokratsku stranku za skupštinsku većinu, taj će dobiti i dodatna sredstva, a ko nema dovoljan broj poslanika, taj neće ni dobiti sredstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, najbolje o ovom zakonu govore amandmani koji su predloženi. Procentualno gledajući 80% amandmana je upravo iz koalicije DOS. To ne bi bilo čudno da nije u pitanju zakon koji predlaže njihova vlada, odnosno njihov ministar. To dovoljno dobro govori koliko je ovaj zakon pravedan, pravičan i koliko je principijelan. Evidentno je da se i u ovoj vladi zadržala greška iz ranijeg perioda, to je da od decentralizacije lokalne vlasti i samouprave nema ništa.
Priče oko decentralizcije vlasti u Srbiji padaju u vodu. Prvo, zakon koji je na prethodnom zasedanju bio u ovoj skupštini, koji je predvideo da sav novac u Srbiji bude u jednom trezoru i da bude na raspolaganju jednom čoveku, u ovom slučaju ministru finansija, jasno je stavio do znanja da nema samostalnosti kada su u pitanju finansije. Drugo, da od svih onih bajkolikih priča, kako to predsednik Vlade zna i ume u ezopovskom stilu, da će opštine raspolagati sa svojim novcima, ovim zakonom jasno je stavljeno do znanja - nema od te priče, od tih bajki nema ništa.
Ono što je zabrinjavajuće kada poslanici iz redova DOS-a izlaze za ovu govornicu, a među njima i istaknuti funkcioneri na nivou lokalne samouprave, prosto poražavajuće izgleda kako ti ljudi razmišljaju o poslu koji vrše na lokalnom nivou. Imali smo priliku da čujemo čak i jednog predsednika matičnog odbora u Skupštini, koji je trenutno raspoređen na poslove predsednika gradske vlade u Beogradu, koji je ispričao priču za ozbiljne ljude, pogotovo ljude koji se bave politikom, prosto je neverovatno da nije upoznao suštinu ovog problema raspodele sredstava. Da ne govorim o drugim pojedincima, nisu bitni u ovoj priči. Karakteristično je sledeće: da se u vek ide sa zamajavanjem građana Srbije.
Gospodo, ovo su sredstva koja služe za finansiranje budžeta. Ovo su sredstva kojima se finansira administracija. Tu nema prostora za manipulisanje.
(Milka Marinković: Nemoguće.)
Milka, ti si tek sada postala predsednik jedne male palanke. Bolje ti je malo da sediš i slušaš, možda ćeš nešto i naučiti, a ne da stalno plačeš i kukaš. Nemoj da te zovu plača, bolje ti je da slušaš malo pažljivije, pa ćeš možda i neku pametnu da naučiš, ako ne možeš u kući.
Naime, da li je 2%, 3%, 10%, ova sredstva idu u budžet skupštine, odnosno lokalne samouprave. Dele se i raspoređuju se tako što služe za materijalne troškove i posebne namene.
Šta je tu čudno? Čudno je što se izađe sa jednom prevarom, namerno smišljenom prevarom, sa pričom od pojedinaca kako ova sredstva nisu dovoljna za investicije, kako to reče, čujem da je predsednik Niša. Čovek pojma nema o čemu se radi ovde. Kakve investicije i sredstva koja se koriste za budžet? Ova sredstva služe za održavanje administracije i ništa više.
A, zašto služe ova sredstva i ovakav način raspodele sredstava sadašnjoj vladi? Služe samo da bi ucenjivala lokalnu samoupravu. Onaj ko bude dobar, taj će dobiti dodatna sredstva. Onaj ko ne bude dobar, pitanje je da li će moći da ostvari i ova sredstva. Zašto je pitanje? Zato što je upravo i ministar priznao - svođenje sive ekonomije na minimum minimuma omogućiće lokalnoj samoupravi da poveća budžetska sredstva, odnosno da poveća sredstva koja su predviđena ovim zakonom. Ko reguliše sivu ekonomiju - upravo ovaj ministar koji je sa ove govornice to i govorio.
Gospodo, moraju drugi i drugačiji kriterijumi da se zauzmu, realni kriterijumi. Kakav je kriterijum broj stanovnika, koliko pouzdan? Šta znači broj stanovnika u odnosu na veću površinu, šta znači broj stanovnika u odnosu na mnogo razvijeniju infrastrukturu? Šta znači teritorijalna površina koju zauzima opština, ako je infrastruktura, pogotovo ako su ustanove za decu, osnovno ili srednje školstvo na višem stepenu razvoja?
Ono što je činjenica, to mora jednom da se uvede, a to je da opštinama ostaje novac koji se ostvari na njenoj teritoriji. Koliko će Vlada da odluči da ustupi tih sredstava, to je sad ključno pitanje. Da li će to biti 6 ili 7% od ukupnog poreza na promet ili dohodak građana, to Vlada nek odluči. A, opština koja oprihodi, ona će tim sredstvima raspolagati, a onda sposobna vlast dolazi do izražaja. Ovako, ova DOS-ova vlast je socijalna, socijalni slučajevi, gde će vam ministar davati na kašičicu.

Vi već unapred planirate da ćete oduzeti reč; valjda predstavljam poslaničku grupu dok sam u sali, kada nisam u sali, kada nisam prisutan, onda sledeći sa spiska koji je priložen. Ono što reklamiram to je povreda člana 111. Poslovnika o radu Skupštine, a odnosi se na sledeće: da zapisnik koji se vodi u Skupštini podrazumeva da u njega uđe i priložena diskusija. Informacije kojima raspolažemo tačne su - priložene diskusije u zapisniku sa jučerašnjeg zasedanja nema, gospođo predsedavajuća. Prema tome, povredili ste Poslovnik. A, taj zapisnik bi trebalo da sadrži priloženu diskusiju srpskih radikala, gde fali još jedan deo, a to je: "U znak zahvalnosti što je zaštitio svog rođaka Ljubomira Jovanovića Staklenog, surčinska mafija je Čedomiru Jovanoviću poklonila trkačkog konja. Šta li je tek Stanko Subotić Cane poklonio Čedomiru Jovanoviću da bi ga zaštitio od suda i zakona."

Samo citiram šta je trebalo ući u zapisnik.
"Stanko Subotić Cane organizovao je ubistvo policijskog generala Radovana Stojčića Badže."

Samo što je trebalo da uđe u zapisnik.