Sve je ovo tema. Regionalizacija je tema. Regionalizacija i ovakav zakon su plod i proizvod političke volje jedne političke grupacije, koja nije, uslovno rečeno, regionalnog i lokalnog karaktera. Svi ostali su lokalnog karaktera. Ovo je njihov rezultat i ovde se postavlja ključno pitanje, gospodo - juče je Predrag Filipov, u ime predlagača, prihvatio sve  amandmane - gde je pismena potvrda da je on ovlašćen i da je to uz saglasnost Skupštine Vojvodine?
Mi smo imali napismeno, potpisano od predsednika Skupštine Vojvodine, Nenada Čanka, da je on prihvatio određene amandmane. Zašto Predrag Filipov danas, pred zasedanje Skupštine; u krajnjem slučaju nije kasno ni sada da nam dostavi dokument, gde je on potpisan i potvrđuje da to prihvata?
Gospodo, vi pravite namerno probleme, namerno uvlačite i Srbiju i Vojvodinu u krizu.

Koliko se sećam, gospođo predsedavajuća,  imam Aleksandru, imam Mariju, nisam imao Natašu, da bi vi bili problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog koji se ogleda u članu 5. je nešto što je već odranije viđeno i nešto što je poznato, pogotovu nama koji živimo u Vojvodini.
Ovaj član 5. je prepisan iz Statuta i Ustava koji je važio od 1974. godine u Vojvodini. U oblasti kulture identičan je sa onim što se dešavalo i što je pisalo 1974. godine u Statutu i u Ustavu Srbije.
Zbog čega je i kakva je opasnost od usvajanja ovakvog člana, kako je predložio predlagač, Skupština Vojvodine - opasnost u oblasti kulture - svakom iole pametnom i pismenom ne treba mnogo objašnjavati. Priče i fraze, da unutar jednog naroda postoje različitosti u kulturi, da bi one bile osnov za stvaranje novog entiteta, to su priče koje su bazirane na Marksu, Engelsu, i koje je sprovodio Josip Broz, a njegovi pitomci sada nam serviraju tu priču.
Postoji, gospodo, jedna integralna, nacionalna kultura jednoga naroda. Nijanse, razlike koje postoje samo omogućuju i obogaćuju kulturu tog naroda. Takva priča se pričala i kada se stvarala veštačka nacija, crnogorska, i kada se stvarao veštački narod, makedonski. Takva ista priča je pričana.
Takva priča se pričala u Vojvodini 70-tih godina. Zanimljivo je da su tada na udaru bile kulturne institucije, koje su fundament postojanja i opstanka srpskog naroda u Vojvodini: Matica srpska, Srpsko narodno pozorište i Srpska čitaonica. Sada, sa ovim predlogom zakona, izvornim predlogom, želi se postići isti efekat.
Šta se to želi - želi se u ime neke internacionalizacije izbrisati sve ono što je karakteristično i za srpsku, i za mađarsku, i za slovačku, i sve druge kulture svih onih naroda i narodnosti koji žive u Vojvodini. Nema mađarske parcijalne kulture u Vojvodini. Ona se ne razlikuje od kulture mađarskog naroda koji živi u matici. Ona je samo obogaćena nekim nijansama, i ništa drugo.
Gospodo, ako ste pokazivali, kao predlagači, veliku brigu ne samo za većinski srpski narod, nego, kako vi tvrdite, za pripadnike nacionalnih manjina, što niste stavili u svoju nadležnost mađarsko pozorište u Novom Sadu, zašto niste stavili da njemu materijalno pomažete, da budete osnivači pozorišta, kako bi se razvijala kultura pripadnika tog mađarskog naroda koji živi u Vojvodini, što ne staviste da ste osnivači i materijalno podržavate biblioteke i čitaonice slovačke nacionalne manjine, rusinske nacionalne manjine, rumunske nacionalne manjine?
Ne, cilj vam je srpski nacionalni interes da ugrozite, i nemojte da se krijete. Zašto sumnjam u to? Opravdano sumnjam zato što je sadašnji sastav Skupštine Vojvodine samo za nijansu različit od onog sastava koji je bio 1942. godine u Vojvodini - i tada je par Srba gurnuto u tu skupštinu, da bi imali masku da ona bude višenacionalna, kako bi tadašnji fašisti imali masku kako su oni demokrate. To je isto sadašnji sastav, i daje nam za pravo da sumnjamo u vaše dobre namere.
Gospodo, s druge strane, nisu u većem broju prisutni oni koji su 1974. sprovodili Ustav, ali tu su njihovi potomci, njihovi naslednici, tu su im sinovi, zetovi. A, što se tiče obrazovne strukture - e, tu se ništa nije promenilo.
Nepismeniju vladu i vlast u Vojvodini nismo imali od ove, na čelu Izvršnog veća Vojvodine, nije bio nepismeniji čovek i sa manje škole nego što je sada, čak ni posle 1945. godine. Zamislite kakva tragedija - čak nije pismeniji ni od onih što su završavali čuvene partizanske gimnazije. I tom čoveku, tim ljudima poveriti ovakva zakonska ovlašćenja, to niko ko iole zna i vodi računa o svima nama koji živimo u Vojvodini, neće dozvoliti.
S druge strane, uporno se priča priča oko podele ljubavi prema Vojvodini. Ljubav svih koji žive u Srbiji je jednaka i ista prema Vojvodini. Nemojte vi da je prisvajate, pogotovu vi, pojedinci, koji imate i porodičnu tradiciju i znate jako dobro šta znači u ovakvim odlučujućim trenucima napraviti pogrešan potez. To vi jako dobro znate i nemojte se ugledati, vi pojedinci, na ostale. Oni su do juče bili ispod Titovog komunističkog šinjela.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na konkretnu raspravu o tački dnevnog reda, zamolio bih predsedavajuću da kada se pominje njeno ime u bilo kakvom kontekstu to ne oseća lično i da ne reaguje tako burno i emotivno. Spletom okolnosti vi ste na tom mestu tačnije rečeno - spletom međustranačke trgovine unutar DOS-a vi ste zauzeli to mesto i ako poslanici SRS ukazuju na neke eventualne nepravilnosti, a u konkretnom slučaju kada su u pitanju odbori, onda nemojte shvatiti to kao da ste centar oko koga se vrti čitava ova skupština.
Vi ćete to možda biti do onog trenutka dok se ne napravi nova trgovina, novi dogovor unutar DOS-a, i tu se završava vaša karijera - prelazite kao i vaš prethodnik u klupe, da budete poslanik, kao što ste i izabrani na listi, pa vas, prema tome, molim da ubuduće ne komentarišete; a ako imate neki komentar, izađite za ovu govornicu. Bar ste to mogli da "pokupite" od Maršićanina. To je bilo dobro. Doduše i on je imao naviku da dobacuje "iza leđa", ali uglavnom je izlazio za govornicu da replicira.
Što se tiče samih odbora mi, srpski radikali, istine radi, u početku nismo hteli da učestvujemo u radu odbora, iz jednog jedinog razloga. tada je odnos snaga bio takav da je učešće srpskih radikala u radu odbora bilo onemogućeno. Bili ste jedinstveni. Jedinstveni ste izabrani na listi. Bili ste većina. Tada ste imali 176 poslanika. Zvali ste se DOS - Vojislav Koštunica. Radili ste onako kako ste vi smatrali da treba.
U međuvremenu, posle godinu dana, mnogo toga se promenilo - promenilo se pogotovu kada su međustranački odnosi u pitanju i to unutar DOS-a. Sada nov sastav skupštinskih odbora, nove izmene skupštinskih odbora i te kako interesuju nas srpske radikale. Interesuju nas iz prostog razloga - da jasno kažete sa ove govornice da li uopšte, u cilju i u ime neke tolerancije koja se u radu Skupštine prvenstveno ogleda, u delovanju njenih odbora, želite uopšte da Srpska radikalna stranka učestvuje u radu odbora. Ili, da jasno kažete svima - ne, mi koji sačinjavamo i dalje tesnu većinu, a zovemo se DOS bez - Vojislav Koštunica, ne želimo da Srpska radikalne stranka uopšte učestvuje u radu skupštinskih odbora.
Zbog čega je bitno učešće predstavnika svake parlamentarne stranke u odborima? Ne da bi promenili nešto drastično ili korenito u odlukama odbora, nego da bi se postigla određena tolerancija, da bi se postigli određeni preduslovi kako bi Skupština mirnije mogla da raspravlja o pojedinim predlozima, o pojedinim zakonima, zakonskim aktima koji se predlažu i koje razmatraju odbori.
Ovako, gospodo, umesto što ćutite i ne izjašnjavate se da li su vam Srpska radikalna stranka i njeni predstavnici potrebni u odborima, kako bi pokazali tu svoju veliku demokratiju i demokratske principe na kojima, kako sami kažete, funkcionišete - jasno i glasno to saopštite. Nećemo se ljutiti kakav god odgovor bude. Mi srpski radikali ćemo ga prihvatiti, ali da znate - interesuje nas rad i učešće u radu skupštinskih odbora.

Dame i gospodo narodni posalnici, po važećem Poslovniku ove skupštine, ovaj predlog, sa ovakvim naslovom, nije mogao ni po kom osnovu da bude predmet rasprave, tačnije rečeno, da bude na dnevnom redu. U članu 133. Poslovnika Skupštine jasno se kaže da svaki predlog koji dolazi na dnevni red ove skupštine mora biti zasnovan na Ustavu Republike Srbije. Ovaj predlog, ovako naslovljen, je protivustavan.
Pozivaju se na članove Ustava 108. do 112. i član 72. I sam predlagač priznaje da je kršeći Ustav želeo da po svaku cenu isforsira raspravu po ovom pitanju. Ovaj dokument ujedno znači i dokaz predizborne prevare koju je napravio DOS u Vojvodini. Ovde ste, gospodo, pokazali jasno da ste sve ono što ste u predizbornoj kampanji pričali građanima Vojvodine lagali, varali ste, nije bilo nimalo istine.
Vi ste građanima Vojvodine, kao jedinstven DOS, kao firma koja se zvala DOS, na čijem čelu je bio Koštunica, rekli da želite jedinstvenu Srbiju, želite jedinstvenu državu koja će biti racionalna, jeftina, koja će biti po meri građana Vojvodine. Šta radite sa ovim predlogom - dajete jasno do znanja da je sve ono što ste pričali bilo samo pusto obećanje i sad želite da iskomplikujete život građana Vojvodine.
Kako? Pričom o ekonomskoj samostalnosti jasno iskazujete koliko će samo građane Vojvodine koštati ta ekonomska samostalnost. Pričati priču o ekonomskoj nezavisnosti, a pri tome nametati ili praviti preduslove za plaćanje još jedne takse, jer to znači da posle uspostavljanja još jednog nivoa vlasti, u ovom slučaju pokrajinske, morate im dati izvorne prihode.
Izvorni prihodi su u novom vidu takse i dažbina. Znači, onaj koji živi u Vojvodini, ako se usvoji ovaj dokument, moraće da plaća opštinsku taksu, pokrajinsku taksu, a ostaju republička i savezna taksa. Da li je to ekonomska samostalnost građana Vojvodine? Koliko to oni treba da plate? Zašto niste izveli tu računicu?
Sada pričate priču u stilu koji plasira Demokratska stranka, koja je glavni nosilac ovih aktivnosti. Javnost živi u zabludama što misli da su glavni akteri ovakve ideje autonomaške stranke. Ne, glavni akteri ove ideje su članovi Demokratske stranke koji sačinjavaju, i te kako, značajan faktor u Skupštini Vojvodine, a pogotovo u Skupštini Srbije. Sada pričati priču - zašto se ne bi poverilo u oblasti kulture jednoj autonomnoj skupštini da ona bira direktore; to je zamena teza.
Koleginica koja je bila ovde ima iskustva, zna kako su komunisti razvijali srpsko nacionalno biće u Vojvodine i šta im je bio glavni cilj u Vojvodini: crkva, kulturno bogatstvo i kulturne institucije. To im je bio cilj. Nemojte da se služite falsifikatima. Muzej Vojvodine je najstarija institucija koju su Srbi osnovali kao muzej srpskog naroda u Vojvodini - a ne pričati priče. Oni koji su Ivanu Stamboliću dovodili Vesnu Zmijanac, Vesnu Čipčić, danas nam drže predavanja o kulturi. Zar je kultura u tom šundu?
Isti scenario se ponavlja. Dalje se nastavlja priča - zaštita prava nacionalnih manjina. Pa, zar niste izvukli iskustva iz 1974. godine. na uštrb većine potencirana su prava manjine i tu je postignut efekat "zavadi pa vladaj". Šta sada hoćete, isto to. Na uštrb srpske većine potencirate prava manjine da bi došlo do svađe unutar Vojvodine. Vi iz Demokratske stranke vodite računa, istorija Vojvodine se ponavlja baš na vama. Vi ste neki pravni naslednici Vase Stajića. Vidite kakvu je grešku on pravio, učite se na njegovoj grešci.

Dobro Stanko pogodi ime sadašnjeg šefa, dijapazon je od Mićunovića pa do Perišića veliki.
Dame i gospodo, ovo su dva dokumenta, predlog Vlade za ovogodišnji budžet i za budžet za narednu godinu. Ako je ovogodišnji budžet, gde piše jasno, potrošački inflatoran, a da jeste pokazalo se, onda je ovaj budžet jednostavno rečeno rasipnički.
Kako Vlada misli da sprovodi ovaj najvažniji deo socijalne politike? Jednostavno tako što će poreskim obveznicima preko poreza i akciza zavlačiti ruku do lakata, izvlačiti im ono malo para, davati socijalno ugroženim i socijalnim kategorijama, korisnicima budžetskih sredstava. Onda tim istim korisnicima ruke do ramena, izvlačiti preko struje, komunalija i ostalih dažbina, koje u međuvremenu rastu.
To je jednostavna računica na koju se oslanja Vlada. Ono što je moja primedba, to je da bi ovo eventualno bolje obrazlagao Žarko Korać nego resorni ministar. On je čovek koji pokriva više resora, od duvanske industrije, gde ga zadužuje lično premijer, pa sve do ugroženosti i prava seksualnih manjina.
On bi bio kompetentnija ličnost da brani ovo. Može se očekivati da će i u narednoj godini, na osnovu ovog budžeta, realnost u Srbiji biti kao ona virtuelna realnost Radio-televizije Srbije. Drugo ništa ne možemo očekivati od Vlade koja svesno ulazi u kreditne aranžmane, plaća svoju grešku zato što je zaboravila i oprostila bombardovanje, plaća svoju grešku što je brzopleto odustala od kontinuiteta Jugoslavije, SFRJ, i sada se te greške plaćaju tako što se uzimaju novi krediti. Ovaj budžet jasno predviđa da će te njihove greške plaćati građani Srbije.

Predlagač je prvenstveno imao u vidu, predlažući ove izmene i dopune zakona, kako prihodnu, tako i rashodnu stranu budžeta, kao i mogućnost gde Vlada traži prostor, da se poveća dodatni porez, a da se neki osnovni porezi, kako je to Vlada ovde predočila ili prezentovala, ukinu ili smanje.
Međutim, ni sam ministar, koji je nadležan za budžetsku politiku i donošenjem novog budžeta, nije siguran da li će ovakve promene, a pogotovo akciznih proizvoda, izazvati poremećaje na tržištu ili ono što najviše interesuje građane Srbije, da li će doći do povećanja cena. To je juče i u medijima potvrdio, da nije siguran, da on ne zna da li će doći do povećanja cena. Uz jednu ogradu, da on veruje da neće doći do povećanja cena. A pogotovo kada je u pitanja povećanje cena nafte i naftnih derivata.
Uzročno - posledično je vezano povećanje cene energenata sa povećanjem troškova života. To smo se bezbroj puta uverili do sada, na uporno tvrđenje Vlade da neće doći do poremećaja na tržištu, da neće doći do povećanja cena, ipak se to desi. Naravno, već prepoznatljiv mehanizam, nije to ništa novo, to je ono sa čim se susrećemo u Srbiji, sa nestašicama pojedinih artikala. Tako će sada biti i kada je u pitanju nafta i naftni derivati.
Zbog čega mi, srpski radikali, želimo pre svega amandmanima da pomognemo Vladi, odnosno predlagaču da kompletira ovu izmenu i dopunu? Iz prostog razloga što pri svakom poremećaju, a u ovom slučaju prilikom donošenja novih poreskih zakona, konkretno akciznog poreza, dolazi do špekulacija, dolazi do nečeg što niko ne bi želeo.
Od trenutka stupanja na snagu ovog zakona posle objavljivanja u "Službenom glasniku", od trenutka kad počne da se primenjuje ovaj zakon, bez obzira koliko je administracija, sa kojom trenutno raspolaže Vlada, brojčano i na svaki drugi način osposobljena, ne može da spreči špekulacije u ovom slučaju.
Zbog čega ne može? Zato što se ove izmene i dopune zakona primenjuju na proizvode koji su novostvoreni i novokupljeni, a po automatizmu ili po do sada stečenoj navici pod ovaj zakon će spadati i oni proizvodi koji su ranije proizvedeni, ranije kupljeni i nalaze se na zalihama.
Ko ima korist? U suštini, imaju korist trgovci, prodavci, oni koji su i do sada sticali enormno velike koristi, naravno protivzakonito, upravo zahvaljujući ovakvim stvarima, jednoj nepromišljenosti ili nepažnji, bolje rečeno, od strane predlagača.
Zato je bolje da se ostavi jedan period gde bi Vlada, koristeći svoje raspoložive instrumente, popisala stare zalihe, popisala svu onu robu koja se sada nalazi u skladištima, da bi mogla da napravi tačno presek na koje proizvode može da počne obračunavanje novog akciznog poreza. Pričati priče da se to neće desiti nisu svrsishodne, na kraju krajeva nisu ni poželjne, jer svi mi znamo šta se radi u Srbiji.
Drugo, ono što je jako bitno, za akcizne robe do današnjeg dana Vlada nije uvela način i pravilo kako se vrši kategorizacija. Ovde smo čuli, ministar se potpuno složio, da na primeru novosola, to je jedan od niza naftinih derivata, ne može nikako Vlada da interveniše. Zamislite kako će biti kada su u pitanju cigarete, pogotovu uvozne cigarete. Kategorizaciju vrši proizvođač i svojom deklaracijom određuje koja je kategorija cigareta u pitanju. Šta je čitava suština ovoga što radi Tvornica duhana ili Fabrika cigareta iz Rovinja? Tako što na srpskom tržištu zarađuju, sami unapred određujući koja je kategorija cigareta u pitanju. Srpsko tržište je regulisalo kategoriju tako što je to uradilo preko naziva cigareta, a nigde nema standardizovano šta je potrebno u sastavu cigareta da bi bila ta kategorija.
(Predsednik: Vreme.)
Ovde je najviše zahvaćena kategorija cigareta koju proizvode domaći proizvođači duvana. Ta ista kategorija cigareta, koju uvozimo iz Rovinja, biće manje obuhvaćena sa akciznim porezom, veća korist onima koji budu uvozili taj duvan, a da ne govorimo kolika je korist onima koji proizvode i plasiraju na srpsko tržište.

Ukidanjem poreza na promet kada je u pitanju kuhinjska so Vlada je jasno priznala da je pogrešila, da je napravila grešku, da je nepromišljeno prošli put, prilikom usvajanja paketa poreskih zakona, ubeđivala nas u Skupštini da je to pravi potez.
To možete protumačiti kako hoćete, ali mi srpski radikali smo bili u pravu kada smo pokušali i putem amandmana da ispravimo tu grešku Vlade.
Što se tiče ukidanja poreza na promet kada je u pitanju meso i riba, gospodine ministre, rekli ste pravu stvar, statistika nije tačna kada je u pitanju građevinska operativa. A, što niste pogledali statističke podatke o tome koliki je deo stanovništva Srbije sada u situaciji da barem u jednom dnevnom obroku ima zastupljeno meso. Šta to u suštini znači? U suštini znači da vas je Međunarodni monetarni fond prisilio da uvozne artikle oslobodite poreza na promet.
Iluzorno je tvrditi da povećanje akciza na naftu i naftne derivate neće izazvati porast cena. Koliko vama puta treba da se ponovi da biste se i vi sami uverili da povećanje cena ili poreza u ovom slučaju, akciza izaziva automatski porast cena u maloprodaji. Nemojte eksperimentisati. Kažite, to se vidi i kroz budžet, Međunarodni monetarni fond vas tera da strogo vrši kontrolu nad poreskim zakonima i Zakonom o budžetu. Vi ste tu da izvršavate one administrativne poslove.

Dame i gospodo narodni poslanici, inicijativa koja je potekla od DSS ne treba nikoga da iznenađuje. Ona je od ranije prisutna, ali iznenađuje nas, srpske radikale, kako ostrašćeno stupaju u sukob dojučerašnji i sadašnji koalicioni partneri. Zaboravljate, gospodo, vi imate zajedničko prezime, zajednički imenitelj, a on se zove dr Vojislav Koštunica.
Bez obzira kako se vi ovde delili, da li posle DOS stoji crtica, pa dr Vojislav Koštunica ili DSS, pa onda isto to ime stoji. Imate još dosta zajedničkog, a to ste pokazali u ovoj raspravi. Zajednički ste učestvovali u donošenju svih odluka, pa čak i protivustavnih uredaba, s tim što je DSS tek u septembru shvatio da je to protivustavno.
Setili se kao seoska mlada. Sada hoćete narodu da pokažete koliko ste vi nevini u svemu ovome. Niste, gospodo. Anketni odbor će utvrditi koliko je ko umešan na osnovu vaših tvrđenja u kriminalne radnje. Kriminal, finansijski, ovog puta treba da se ispita od strane Skupštine kao zakonodavnog tela. Bilo bi logično da na čelu ovakvog odbora bude neko ispred opozicione stranke. Vi ni tu nećete da napravite kompromis.
Malo je čudno da ovu inicijativu kao predlagač iznosi pred Skupštinu dojučerašnji predsednik Skupštine. Sav sija od maraka(o)kratije. Zamislite čoveka, zamislite koji je to cinizam, on je zbog svoje lične sujete ovaj poslovnik usvojio. On je taj koji je pokazao da nema DOS nikakve veze sa maraka(o)kratijom, a pogotovo on lično. Sada nas želi, većinu u ovoj skupštini, da pridobije za neke njegove lične interese.

Ovaj predlog koji je potekao prvenstveno od resornog ministarstva na čijem čelu je resorni ministar, a pred Skupštinu dostavio nadležni odbor, u principu nema ništa neobično u sebi. Pravo svake vlasti je da menja, a u ovom slučaju i nosioce pravosudnih funkcija. Ali, nešto što ostavlja ljagu na sve ovo, nešto što ne bi bilo poželjno da pređe u praksu (a očito kako većina radi da je neminovno da postane praksa) je to da su većina ovih ljudi razrešeni nakon razgovora sa resornim ministrom i, zamislite koje čudo, kome je prisustvovao Aleksandar Stefanović, popularno nazvan farmaceut, sa lažnom diplomom farmaceuta. Posle tog razgovora većina ljudi su razrešeni sa svojih funkcija. To ostavlja traga, to ostavlja prljavštinu, imajući u vidu da je jedan univerzitetski profesor koji je predsednik Odbora za dobru nadoknadu koja mu se isplaćuje na ime predsednikovanja u upravnom odboru (koja je preko 3.000 maraka ili 100.000 dinara) prihvatio ovako prljav posao da radi. To je taj isti čovek koji po nalogu kvazidiplomiranog farmaceuta treba studente da uči onome što je pravo i što je pravda.

Znate, ipak kod svih nas, bez obzira kojoj partiji pripadamo, vlada jedno mišljenje da možemo sve da činimo u ime stranačke discipline, ali nemojte, kolege, kao ličnosti da ostavljate prljave tragove kao što to rade pojedinci, vaše kolege iz DOS-a, a u ovom slučaju predsednik upravnog odbora i diplomirani farmaceut.

Dame i gospodo narodni poslanici, loše zakonsko rešenje koje se ogleda u rešavanju pitanja kolektivnog, odnosno ugovora o radu i nedovoljno dobro rešenje kada je u pitanju regulisanje probnog rada, kada je u pitanju regulisanje pripravničkog staža preko nejasnog objašnjenja i definisanja porodiljskog bolovanja do odredaba koje se odnose na reprezentativne sindikate i sve do kaznenih odredaba, daju realni povod i razlog nama srpskim radikalima da budemo protiv ovog zakona.
Ono što je jasno izdefinisano iz diskusija pojedinih poslanika a to je da se, osim manipulacije skupštinskom većinom, nastoji manipulisati sindikalnim organizacijama.
Tu smo čuli jasno, decidno izjavu pripadnika DOS-a koji se, usput, nalazi i na čelu jednog sindikata, koji je rekao - ako ne budete dovoljno dobri, mi imamo kontrolu nad sindikatom koji će izaći na ulice i opoziciji pokazati kako treba vlast slušati. Ja sam očekivao da će predsednik poslaničke grupe DOS-a da izađe za ovu govornicu, da negira ili opovrgne izjavu, ovako decidiranu izjavu jednog pripadnika DOS-a. Sve je bilo jasno kada se ministar pojavio za ovom govornicom i jasno dao do znanja sa kojom to sindikalnom organizacijom manipuliše Vlada Srbije.
S druge strane, manipulacije se dešavaju u okviru DOS-a od pojedinih političkih organizacija, koje, oslanjajući se na uticajne i pojedine sindikate, ne žele bez usvajanja njihovih amandmana da prihvate ovaj zakon. Šta vi to radite, ljudi? Da li vi mislite da možete kontrolisati potpuno socijalnu situaciju u Srbiji? Možete, dok imate dogovore sa pojedinim liderima sindikata. Pitanje je kada će narodu u Srbiji da prekipi, a onda morate potpunu odgovornost da snosite za sve ono što će se dešavati u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje ovog predloga izmena i dopuna zakona jasno govori o čemu mi ovde treba da raspravljamo. Treba da raspravljamo o tome da li će republička inspekcija, pošto u obrazloženju kaže da se rešavaju republički odnosi, da li će inspekcija Srbije imati pravo da uđe u autobus u Brodarevu ili će do kraja Brodareva ulaziti inspekcija Crne Gore, a od Brodareva ima pravo inspekcija Srbije.
Drugi krupan zadatak, koji treba ova izmena i dopuna da učini, to je da se reše republičko-pokrajinski odnosi, a to je ono što smo imali priliku, većina nas, da gledamo ranije, iz ranijeg perioda, da nema pravo republička inspekcija od polovine pančevačkog mosta da kontroliše prevoz putnika, jer je to pod ingerencijom pokrajinske inspekcije.
To su ključni problemi, a problemi sa kojima se narod suočava, sa kojima se suočava ova Srbija, ti problemi mogu da sačekaju. Bilo bi dobro da je iskorišćena ova prilika, evo ovako, čisto neka mala pomoć od nas srpskih radikala, da ste iskoristili u Ministarstvu specijalne odnose koje ima Republika Srbija sa Republikom Srpskom, da drumski i putnički prevoz Republike Srpske stavite u kategoriju kao domaći prevoz. Onda bi mi, srpski radikali, pozdravili i rekli - evo, bar se nešto promenilo sa ovim izmenama i dopunama zakona.
Znamo mi, ne smete vi više ni da kažete - Republika Srpska, smatrate i tretirate ih kao strance, kao da dolaze iz Albanije, zato što vam je Montgomeri podvukao da to više ne sme da se govori, a kamoli u predlog izmena i dopuna da se stavi.

Ovo je zakon koji je samo tehnički i terminološki prilagođen ovim vremenima, u odnosu na onaj zakon koji je od 1979. godine na snazi. Ali, nešto što je indikativno, a vezano za raspravu o ovome zakonu, to je da nakon dva - tri jučerašnja pojavljivanja ministra Vlahovića, koji je naglašavao da finansijska inspekcija vrši kontrolu, pojedine poslaničke grupe, koje su do juče bile opozicija, hvale ovaj zakon, a svesne su da ovaj zakon ništa nije bolji od onog iz 1979. godine.
Prema tome, to je jasan pokazatelj kako i na koji način pojedine poslaničke grupe potpadaju pod utisak i pod pritiskom pojedinaca prihvataju i ono što je u suprotnosti sa njihovim stranačkim i partijskim, a pogotovo ličnim opredeljenjima. Jer, šta se novo dobilo ovim zakonom? Ništa. Što je jedan od poslanika ovde naglasio: samo su se termini promenili - iz samoupravnog prešli smo u novo demokratsko društvo. Najbolji dokaz je rukovodstvo Privredne komore Srbije. Oni su pomoću kriznog štaba upali u Privrednu komoru; ovo im je idealna prilika da to sve legalizuju.

Agencije su jedna još dodatna administrativna prepreka za poslovanje postojećih malih i srednjih preduzeća, a pogotovo za razvoj malih i srednjih preduzeća. To nam je ministar plastično objasnio pomoću modela A i B. Rekao je, ko ima ideju, sa druge strane ima novac i tu će agencija da pomogne. Kako? Da tu ideju, uz pomoć ovog novca koji taj pojedinac da, agencija pretoči u nešto što će biti realno i što će biti dobit tog koji ulaže  svoja sredstva.
Agencija se potkrepljuje sa pričom od strane ministra kako je zbog nedostatka agencije u Bosni i Hercegovini propao ovaj projekat. Nije to glavni razlog, ministre. Glavni i osnovni razlog propadanja malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini je što je to želja onih koji su ulagali u srednja i mala preduzeća, to je tzv. pranje novca preko otvaranja srednjih i malih preduzeća, a što kažete da će ovo biti kapa, ima ona poznata - prvo ide kapa, pa onda idu kapari. U ovom slučaju vidimo jednog kapara koji je ispod te kape, a ne znamo ko će to da trpi.