Morate imati potreban broj poslanika prisutnih u ovoj sali. Prema članu 80. tražim da se utvrdi kvorum, jer i vizuelno može da se konstatuje da ne odgovara broj prisutnih onome što je na ekranu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj predlog je da se ovaj amandman briše iz više razloga. Jedan od osnovnih razloga je što usvajanjem ovog člana u sklopu ovog zakona, ne samo da rigorozno delujemo, nego Vlada dokazuje da nema baš mnogo veze sa stvarnošću. Evo, kakva je situacija u običnom životu (ministre, možda vi delom i znate, a možda ne znate): kada čovek napravi objekat, kuću ili bilo kakav drugi objekat, da bi priključio struju, obično se to radi ako je napravljeno više objekata, mora se investirati u trafostanicu. Investitor nije "Elektroprivreda", nego oni koji će koristiti to. Znači, to su dodatni troškovi. Da bi se priključio od trafoa do kuće, mora sam da nabavi kablove. Ministre, ako niste znali, a pretpostavljam da ste građevinac u onom operativnom delu, ne u molerskom, mora se kupiti kabl najmanje 4 puta 16 kvadrata(da li je tako ministre?), a koji ni po dužnom metru, a ni po kvadratnom, ni malo nije jeftin. Da bi priključio telefon ili bio korisnik PTT usluga, mora ili pojedinačno ili grupno da investira u PTT centralu, koja ni malo nije jeftina. Uloga je, u prvom slučaju elektrodistribucije, a u drugom slučaju PTT-a, samo da uzme faktički pare i da pusti ili električnu energiju ili da priključi na tu PTT centralu. Zakonodavac u ovom slučaju predlaže da lice koje uključi takve korisnike snosi određene konsekvence.
Gledajte, to bi bilo logično kada bi detaljni ili generalni urbanistički planovi bili u saglasnosti sa regulacionim planovima koji podrazumevaju širenje ili instalaciju elektromreže ili PTT mreže. To su dve odvojene i različite oblasti i različitim zakonima su regulisane i na različitim nivoima se donosi odluka. Detaljni urbanistički plan može, ali ne mora da bude u saglasnosti sa energetskim regulacionim planom. Detaljni urbanistički plan donosi lokalna samouprava, a plan o energetici donosi javno preduzeće "Elektroprivreda" ili resorno ministarstvo. Kao što sam rekao, može ali ne mora da bude u saglasnosti.
Najbolji dokaz za to je situacija koja se dešava u opštinama i gradovima. Bezbroj objekata koji su podignuti nisu uopšte ušli u plan i program razvoja elektrodistribucije, a pogotovo PTT-a. Šta se sada dešava? Ljudi koji su investirali u tzv. trafostanicu ili PTT centralu, a nemaju urbanističku dozvolu, jer to zemljište nije privedeno nameni ili iz razloga što nije donesen ili usvojen detaljan urbanistički plan ili generalni urbanistički plan, biće isključeni, biće kažnjeni, a pogotovo biće kažnjeno dodatno i lice, pravno ili fizičko, koje je to uradilo. Znate, to bi moglo da bude kada bi se stvari idealno posmatrale, kada bi se idealno gledale i da se kaže, nešto što je optimalno u Srbiji, a to je da svaka opština i svaki grad imaju donesene detaljne urbanističke planove ili generalne urbanističke planove. Znamo da nije tako.
Ono što mene zbunjuje, to je da ministar izlazi i sa ove govornice kao argument u odbranu ovog zakona iznosi pojedinačne slučajeve. Slučajevi kao što je opština Zemun ili slučajevi kako ministar se osmeli i reče braće Karić, nisu, ministre, neki argumenti za vašu funkciju koju vršite. Vi treba da gledate Srbiju celovito. Treba ovu problematiku da sagledavate onako kako je realno, da imate istraživanja i ispitivanja, gde je najveći problem, da tamo reagujete, a ne pojedinačno da gledate na rešavanje ovih problema.
Nadam se da ćete, kao i u načelnoj raspravi, usvojiti i ovo u pojedinostima, da će ovaj zakon na osnovu vaših glasova ovde u Skupštini, zaživeti. Ali, ne gubite iz vida, procentualno, bez obzira koliko izbegavate, najviše će biti ugroženi oni koji su izbegli, izbeglice koje su napravile kuće.
Možete vi to da negirate, ali nemate dovoljno argumenata. Kada nemate dovoljno argumenata, onda jednog trenutka posegnete za nečim što nije primereno ni za jednog časnog i čestitog Srbina. Žalite žrtve. Svaka žrtva je za žaljenje, ali jeste li se setili šta je sa onima iz Obrovca, iz Obrenovca, šta je sa onima iz Grahova, Livna, Drvara, šta je sa onima što su ostali u Sarajevu, šta je sa silnim žrtvama srpskog naroda? Kada ćete jednom da ih pomenete?
Za vas, da bi ste se prisetili ili setili, dođite sutra u 18 časova na Trg Republike, na miting patriotskih stranaka.

Na osnovu člana 80. stav 6. zahtevam da se kvorum utvrdi na način kako je predviđeno ovim članom. Pri tome, podsećam da nema rasprave prilikom predloga poslanika da se kvorum utvrdi prozivanjem, nego se Skupština izjašnjava. Ovo govorim ne zbog vas, kolege poslanici, nego zbog predsedavajućeg. Molio bih vas da imate uvek u vidu da atmosfera u Skupštini ne zavisi samo od poslanika u klupi, nego prvenstveno zavisi od komentara onoga ko predsedava. Vi bi mogli da date svoj doprinos za neku mirniju atmosferu, kada bi što manje opservacija na različite teme iznosili. Bolje bi bilo da komentarišete Poslovnik, onako kako i nalaže ovaj poslovnik da radi predsedavajući, a opservacije na životne i druge teme ostavite za neku drugu priliku.
Ponovo vas podsećam da na osnovu člana 80. stav 6. postupite.

Dame i gospodo narodni poslanici, delimično je tačno ovo što je rekao moj prethodnik, u Vojvodini u odnosu na pojedine delove srpskih zemalja arhitektonski, urbanistički je uveden neki red, ali zaboravio čovek da kaže zahvaljujući kome je uveden taj red. Zahvaljujući Srbima arhitektama, Srbima finansijerima, Srbima izvođačima tih radova, a za status varošanina ili građanina izdvajali su dodatni novac i Mariji Tereziji i Austrougarskoj dinastiji kako bi dobili to pravo da žive u gradu.
Ovo što ste rekli, dragi kolega, Vojvođani, da li je to nova nacija? Da li je to novi entitet? Čak vojvođanske arhitekte srpskog porekla pravile su i gradile Beč. Jedan od poznatijih je arhitekta Petrović, koji je rešio problem saobraćaja u Beču, na koji se vi rado pozivate. Vidite koliko su bili nepismeni, neuki od Srba arhitekata, od Srba pametnih i umnih ljudi. To su ti poznati ringovi ili prstenovi u saobraćajnici u Beču sa kojima se bečlije ponose, ali da znate i vi i oni koji nisu znali, to je uradio Petrović, Srbin, kao što je i Novi Sad projektovao Srbin, kao što je i Suboticu projektovan i temelje Subotice projektovao Srbin i svuda su Srbi dominirali.
To govorim ne iz razloga da bih istakao nacionalnu pripadnost, nego radi istine, da ne manipulišete sa tim terminima i terminologijama, da nas ne osudite na salašare. Ono što je bitnije ovde, to je Predlog zakona, koji u obrazloženju daje objašnjenje da je ovaj predlog radi suzbijanja i sprečavanja bespravne gradnje. Preventivno bi trebalo da deluje. Gospodine ministre, postoji niz zakonskih projekata i akata koji su doneti u prethodnom periodu, koji imaju preventivno dejstvo.
Ono što je činjenica, da je problem bespravne gradnje sve veći i veći i sa tim problemom se susreću urbane sredine, gradovi. Kada se procentualno pogleda gde je veća zastupljenost divlje gradnje, onda je to periferija urbane sredine i to je, kao što neko reče, sociološki problem. To nije problem koji će se rešiti predlogom ovog ili bilo kog drugog zakona, nego mora sasvim dublje da se sagledava taj problem.
Problem koji je u ovim sredinama, a koji je i te kako u poslednje vreme dobio na dimenzijama to je narušavanje jezgra centra grada i tu se mora delovati. Evo zbog čega taj problem može da se spreči - zato što postoje neki preduslovi, zakonski akti i na nivou ne samo Vlade Republike Srbije, nego i na nivou skoro svih lokalnih samouprava, koliko znam, u Srbiji, a to je detaljni, odnosno generalni urbanistički plan. Svaka opština ili skoro svaki grad ima sa tim planovima rešen problem centra grada ili centra opštine i tu postoji konkretna dokumentacija da se može delovati u sprečavanju divlje gradnje u centru grada i u opštini.
Što se tiče dileme koja postoji i u Predlogu ovog zakona, to je šta vi, gospodine ministre, smatrate pod samim pojmom divlje gradnje. Da li je divlja gradnja ako čovek posle donošenja ovog zakona, građanin Srbije, napravi na periferiji Beograda, gde nije doneseno i regulisano detaljnim urbanističkim planom, na zemljištu koje nije privedeno nameni, napravi kuću, objekat ili bilo šta drugo, da li to spada pod divlju gradnju ili bespravnu gradnju? Na osnovu čega ćete tog čoveka zakonski, ili kako vi to želite, rigorozno da kaznite, kada nemate ni jedan akt kojim ste to regulisali?
Drugo, zar nije cilj da se ne ovako rigoroznim kaznama, nego da se postojeće, zatečeno stanje uklopi u detaljne urbanističke planove?
Zašto - pa država prihoduje na taj način, a ne valjda na način rigoroznih kazni. Ovo meni, gospodo, liči na sve, ili većinu zakona, koje ste vi predlagali ovde, ne da bacate prašinu, nego da farbate ovaj narod. Nemojte te svoje neke lične sklonosti da prenosite na građane Srbije.

Pre nego što krenem sa obrazlaganjem predloga amandmana, samo da ukažem na grešku koju je napravila Služba ove skupštine. Ja sam predao amandman na član 3. stav 4. zavedeno u redovnoj proceduri i gospodine predsedavajući, ne, vama to ne dam, možda nećete biti sutra u ovoj skupštini, evo daću sekretaru, otkud znam, ništa se ne zna. Naime, radi se o ovim predlozima amandmana koje je predložila SRS, o principijelnom stavu da se broj neradnih dana smanji. Ono što je interesantno, predlagač ne prihvata ne samo ovaj predlog u vidu amandmana od strane SRS, nego ni jedan jedini predlog srpskih radikala, bez obzira koliko su oni naučno - istorijski utemeljeni. Začuđujuća je jedna druga stvar. Kada se obrazlaže i izlaže sa ove govornice od strane srpskih radikala, umesto da većina ovde iskoristi priliku da nešto nauči, oni prave opstrukciju i dobacuju.
Pogotovo se ističu oni koji su do juče jahali popa ili učestvovali u jahanju popova, oni koji su bežali od crkve, oni pojedinci koji su rodbinu za vreme krsne i porodične slave zaključavali u špajz, jer su negativno uticali na zvanice na krsnoj slavi.
(Predsedavajući: Gospodine Mirčiću, molim vas da se vratite na temu.)
Ti se sada iz klupa prse i dobacuju, valjda da nadokane ono što su im oduzeli roditelji kada su pozivali goste u kuću. Bolje bi im bilo da su i dalje ostali u špajzu, nego da su došli u ovu skupštinu. Ako ništa drugo, onda bar iz poštovanja prema ovim praznicima koji su predloženi kao državni, bar iz tog poštovanja da saslušaju, a njihova je volja i želja -ako žele da prihvate, na to ne možemo da utičemo.
Interesantna je još jedna stvar, da pojedinci - pripadnici DOS-a izlaze za ovu govornicu i da uporno žele da izjednače pravo seksualnih manjina sa pravima nacionalnih manjina. Gospodo, to što vi imate probleme, rešavajte ih u svojoj stranci.
(Predsedavajući: Molim vas da se držite teme.)
Gde ste vi, gospodine - da li ste u nacionalnim manjinama ili u seksualnim?
(Predsedavajući: Molim vas da se držite teme. Tri minuta niste progovorili ni reči o svom amandmanu, a zato ste izašli za govornicu.)
O amandmanu se i govori.
(Predsedavajući: Da li znate šta piše u predlogu vašeg amandmana?)
Jako dobro znam. Drugo, ne interesuje me ako mislite da mi vi kažete šta piše. Vaše mišljenje me ne interesuje.
(Predsedavajući: Ni mene vaše, gospodine Mirčiću, ali sam dužan da vas saslušam. Govorite o temi.)
Vi ste po svim zakonima i propisima prošlost. Prema tome, bolje bi bilo da posvetite ovo vreme da naučite da baratate oko tehnike, da vas struja ...
(Predsedavajući: Gospodine Mirčiću, samo jer sam ja u pitanju ne mogu da vam izreknem opomenu. Stvarno se ponašate nepristojno i molim vas da govorite o temi. Možete mene da vređate koliko god hoćete, neću vam izreći opomenu, jer je u pitanju lična antipatija, ali držite se teme i govorite o onom zbog čega ste izašli za govornicu.)
Vi mene lično ne interesujete. Možda interesujete one iz Socijaldemokratske unije, a mene. Niti imam nešto lično protiv vas...
(Predsedavajući: I da imate, ne zanima me, ali sam dužan da vas upozorim na temu.)
Gospodine predsedavajući, nemojte da se raspravljate, da gubimo vreme. Ono što apelujem, a mislim da o tome razmišlja i većina - gospodo, nemojte koristiti ovu govornicu da promovišete svoje seksualne nastranosti. Ipak , morate da vodite računa da u Srbiji, ako ništa drugo, većina je normalnih ljudi. Nemojte da gubite to iz vida.

Dame i gospodo, dobro je u ovom predlogu zakona što su konačno izbačeni ideološki praznici kao državni praznici. Onome kome nije jasno, odavno je izvršeno u Srbiji nacionalno pomirenje. Isto tako, odavno su u Srbiji završeni svi ratovi, svi sukobi, tako da ovi koji zagovaraju teoriju da je 5. oktobra konačno završen rat u Srbiji, grdno se varaju. Varaju se u onome delu gde su zanemarili situaciju u kakvoj se nalazi Srbija posle te revolucije koju je izveo DOS 5. oktobra. Ali, o tom-potom.
Ono što je bitno, a što mi, srpski radikali, govorimo, to je da se, poštujući istoriju srpskog naroda, bude dovoljno tačan i precizan u definisanju nekih značajnih istorijskih trenutaka, značajnih istorijskih datuma u istoriji srpskog naroda. Pozivati se na to da su Predlog ovog zakona radili "eminentni stručnjaci" nije dovoljan argument, čak čini kontraefekat i dovodi u pitanje eminentnost i stručnost tih osoba koje su radile ovaj zakon.
Svako zna da je 1835. donesen Ustav Srbije, a državnost Srbije potiče mnogo ranije. To je i te kako bitno, bez obzira koliko neko zanemario ovu činjenicu. Ovo su datumi koji, oslanjajući se na istoriju, obeležavaju na neki način srpski narod i srpsku državu. Gospodo, kako ćete objasniti onima koji vas budu pitali na osnovu čega tvrdite da državnost potiče od ranije, kada vam je ovde 1835. ili 1804. godina. Niste valjda pomislili da će vam ti eminentni stručnjaci ubediti nekog da je državnost ranija od 1804.
Kakvi su vam stručnjaci, malo je i cinično i gotovo se može reći da ima ironije da među tim vašim stručnjacima, koji objašnjavaju prelazak verskih praznika u državne, ima najistaknutijih komunista, među kojima je, između ostalih i Dušan Mihajlović, koji je bio u elitnim jedinicama još Josipa Broza, a kasnije prešao pod šator Slobodana Miloševića. I kako on sa velikim ponosom pred TV kamerama objašnjava javnosti Srbije šta znači datum Sretenje 1835. i 1804, a ne smeta mu da paralelno sa tim vadi dokaze kako bi na kraju dokazao i da je Karađorđe ratni zločinac.
Ono što je propušteno, to je da se najveća svetkovina - Sveti Sava slavi kao praznik, ali ne radni praznik, kako ste vi to naveli, nego da bude u pravom smislu reči praznik. Ali, kad izlaze za ovu govornicu pojedini lideri DOS-a se pozivaju na načela svetosavlja, a pogotovo oni koji se pozivaju na Nikolaja Velimirovića.
Oni su puni citata i toliko su pobožni sa ove govornice, da čoveku prosto dođe žao kako to ranije nisu bili, jer puno godina imaju. Trebalo je, reda da je, i da je pameti, da budu i ranije toliko pobožni. Od ovih datuma koje ste stavili, među njima je i Vidovdan. Vidovdan je uvek bio u srpskom narodu dan kada se odaje počast svim onim junacima koji padoše na Kosovu, dan kada se sećamo sve one mladosti, sve one inteligencije, članova Mlade Bosne, koji u Sarajevu napadoše Austrougarsku, koji izvršiše sarajevski atentat - Principi, Čabrinovići, Čubrilovići, Grabeži. Tada srpski narod, sa velikom počašću odaje priznanje svim srpskim junacima, i to je bilo sve do ovog Vidovdana, do 28. juna 2001. To je Vidovdan koga će se srpski narod stideti, sramiti.
To je Vidovdan koji osramotiše oni koji Vidovdan gledaju tehnički, a ne moralno. Oni koji ne priznaju Kosovo, oni koji nipodaštavaju sve vrednosti koje su nam ostavili naši preci, ali, sigurno je jedno - i njima će doći jedan Vidovdan, i to što pre će im doći Vidovdan, neka vide kakvo je raspoloženje naroda za sve ovo što su obećali i obmanuli. Ne možete zamazati oči narodu, građanima Srbije, tako što ćete sa tri ili četiri verska praznika, ugrađena u zakonski predlog, da kažete - evo, mi smo demokratija.
Čudi me kako i u ovaj predlog zakona niste ugradili i deo Evrope, 29. jun, kako taj datum niste ugradili, ili možda čekate da navijači i građani Srbije drugačije reaguju, pa ne samo da ćete ugraditi, nego ćete se pridružiti tom karnevalu.

 Prvo izlazim da reklamiram povredu Poslovnika, svestan činjenice da o tome treba da odluči čovek koji po svim pravilima i normama rada ove skupštine ne može više ne da sedi ovde, nego da bude poslanik. To je po svim pravilima.
Gospodine predsedavajući, prekršili ste Poslovnik, ne samo član 96, gde ne dajete pravo predsedniku poslaničke grupe SRS na repliku, pošto je prethodni govornik već na početku svog govora rekao, pominjući dr Vojislava Šešelja, da bi mogao da predaje veronauku.

Ako vi niste prepoznali, pa nemojte bar nas takve da pravite. To vi možete takvi da budete i da vam niko ne zameri od vašeg okruženja, ali ovde ne možete to da izigravate.
Drugi put direktno se odnosilo njegovo izlaganje na predsednika poslaničke grupe. Vi očito imate nameru da ovde nešto drugo uradite, da unesete nemir u ovu skupštinu. Jednom smo bili svedoci i dosta nam je tog nemira koji ste unosili. Dosta nam je bilo toga od vas ko je koga vijao iza stola, nemojte sada da se vijate sa nama.
Drugo, prekršili ste član 98. Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Prethodni govornik ni jednog trenutka, osim što je prozivao poslanike, odnosno tačnije rečeno predsednika poslaničke grupe SRS, nije ništa govorio o tački, vezano za tačku dnevnog reda. Ako želite i dalje, ingorišući ovaj poslovnik, da ne dajete reč predstavnicima SRS, onda to javno saopštite, a najbolje bi bilo, gospodine predsedavajući, da prepustite mesto nekom drugom da sedi tu, da vodi tu Skupštinu, bar onaj ko je legalan i legitiman, a ne vi koji se protivzakonito nalazite u ovoj skupštini.

Očigledno je da ne postoje uslovi za rad Skupštine. Ne postoji kvorum. Po članu 80. molim da se proveri postojanje kvoruma. Molio bih kolege koje su ostavile kartice, odnosno skupštinsku službu da pokupi te kartice, pošto su kolege van ovih prostorija.

Reklamiram povredu Poslovnika o radu Narodne skupštine član 95, koju ste načinili vi, gospođo predsedavajuća, jer dok je Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS, reklamirao i javio se po Poslovniku, vi ste ga prekidali tumačeći na svoj  i sebi svojstven način šta je to kvorum i ko bi trebalo da obezbedi kvorum. S druge strane, niste kao predsedavajući, koristeći odredbe ovog poslovnika, iskoristili mogućnost da upozorite Čedomira Jovanovića da se sa uvažavanjem obraća drugim poslanicima.
Čeda ne može da bude ni dvorska luda, on je recimo veseli Čeda, jer dok se kvalifikuje do dvorske lude treba mu vremena. Mi ga zovemo veseli Čeda, a drugo - da je predsednik poslaničke grupe SRS bio u pravu kada je govorio da većina, DOS-ovska većina ne može da obezbedi kvorum, to se vidi i kada raspravljamo u pojedinostima. Sada treba da glasamo o amandmanu, nema vas dovoljno u sali, morate da zovete ove, bez obzira što je restoran zatvoren, ali izgleda da su se razasuli po gradu i sada ih iz ovih lokalnih kafana morate izvlačiti. Tražim po članu 80. da se utvrdi kvorum.

Reklamiram povredu člana 95. Poslovnika o radu Skupštine stav 2. Gospođo predsedavajuća po ovom članu kada poslanik reklamira povredu Poslovnika u 2. stavu jasno se govori da je poslanik dužan da navede koje odredbe Poslovnika su povređene, da citira i obrazloži. Tomislav Nikolić, kao predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke već drugi ili treći put izlazi za ovu govornicu, upozorava vas da kršite Poslovnik. Vi ga uporno prekidate i kršite član 95.
Drugo, vaše tumačenje, gospođo predsedavajuća da ministar može na repliku, je regulisano upravo ovim poslovnikom. Replika se daje onome čije je izlaganje pogrešno protumačeno, što u više slučajeva nije bilo u pitanju, nego su postavljena pitanja ministru, pitanja vezana za predlog zakona. Drugo, ako se nešto pominje što se odnosi lično na ministra, koliko znam, a svedoci su i mnogi u ovoj skupštini, retko koji poslanik je govorio nešto što se odnosi lično na ministra. Ako vi tretirate po članu 81, onda nemate uporište u ovom poslovniku i morate neki član Poslovnika da izmislite.
Malo je čudno, gospođo predsedavajuća kako upozoravate Tomislava Nikolića i članove SRS kada iznose svoje primedbe, a nije čudno kada ministar pored svog izlaganja pokazuje neke gestikulacije kao što su provokacije prema, pretpostavljam, ženskom delu poslaničke grupe, da li Srpske radikalne stranke ili nekoga sa ove desne strane. Morate jednake aršine imati i, prema tome, morate ovaj poslovnik poštovati ako želite da se radi po njemu. Nemojte više ministru da dajete reč kada on to poželi nego po članu 88, ne stav 6, nego onaj stav koji reguliše za predlagača zakona.

 Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je jasno saopštila svoj stav kada je u pitanju Predlog zakona o privatizaciji. Ono na šta smo upozoravali to je da je u ovom zakonu trebalo predvideti da se preduzeća podele, da se izvrši podela na velike i male, ne samo radi lakšeg posla i manje obaveza koje bi imala Vlada, ako bi se to uradilo, nego iz jednog praktičnog razloga, jer vidimo da su u vidu amandmana podneti predlozi  da se autonomnim pokrajinama i lokalnoj samoupravi od ukupno privatizovane imovine izdvoji 5%.  Ako ostane ovakav zakon u celini kako ga je predložila Vlada, a usvoji se ovaj amandman, doći će do određenih nejasnoća ili zabuna. Onda će po usvajanju ovog amandmana, što je nadležni odbor na osnovu izveštaja pojedinih članova usvojio, opštine, odnosno lokalne samouprave koje su u  Autonomnoj  pokrajini Vojvodini imati više,  jer nije precizirano da li se to samo u  Autonomnoj pokrajini Vojvodini odnosi na lokalnu samoupravu ili je lokalna samouprava plus Autonomna pokrajina. Znači, to bi u zbiru bilo 10%, prosto sabiranje, tako da treba precizirati.
S druge strane, prednost ovoga bi bila u samoj činjenici da bi mogla namenski sredstva da se opredele privatizacijom malih preduzeća. Ne bi bilo nikakvih problema u sklopu ovog zakona da se kaže da 30% ili do 40% od imovine prodatih malih preduzeća pripada lokalnoj samoupravi, ali namenski opredeljena za unapređenje komunalne infrastrukture. Ovako se to radi otprilike, opredeljuje se 5%, koja nemaju u zakonskom aktu, a niti predlogom amandmana unapred predodređen cilj, jer ako se da 5%, a ne kaže se namena, namena je neka opšta definicija da je to za unapređenje privrede u lokalnoj samoupravi. Onda to može da dođe na osnovu iskustva sami znamo, može da dođe do određenih zloupotreba ili nenamenskog trošenja, jer je to širok pojam. U ovom slučaju jasno bi se priciziralo za šta bi ta sredstva koristila lokalna samouprava.
Druga stvar koja u ovom zakonu nije jasno isprecizirana, a to je javnost sprovođenja ovog programa. Jeste u onom delu gde se predlaže zakon o radu agencije rečeno da agencija podnosi najmanje dva puta godišnje izvšetaj Vladi. Ovo nije neki krupan propust da se ne bi moglo ispraviti. Možda bi bolje bilo da stoji, pošto svi znamo kakvom će brzinom u ovoj godini na početku ići privatizacija, da stoji najmanje dva puta u roku od tri meseca. Podrazumeva se da je naravno najmanje dva puta godišnje, da može da se brani ova primedba od strane Vlade, da se kaže - možemo mi svakih mesec dana ili svakih 15 dana, ali da ne bude nejasnoća, najbolje je to ugraditi u zakon.
Kada je u pitanju javnost možda bi bilo dobro da se pri metodu prodaje ili načinu prodaje javnom aukcijom jasno u zakonu precizira koja je početna cena prodaje, da to bude početna cena javnom aukcijom, da bude najniža procenjena vrednost kapitala. Evo zbog čega. Da ne bi bilo logikom stvari i da se kaže - pa valjda neće ići nižom cenom, postoji jedna opasnost da se sumnja u prodaju koja se vrši javno aukcijom ili prostije rečeno licitacijom, što je u svakom slučaju isto, da početna cena bude najmanja procenjena vrednost ukupnog kapitala. Nešto što i te kako može da se precizira u ovom predlogu zakona to je metodologija procene vrednosti preduzeća. Dobro je što se ne daje toliko ovlašćenja ili mogućost manipulacije od strane preduzeća, što je Vlada oročila rok kada preduzeća moraju dostavljati inicijativu, a još je bolje što bez obzira da li oni pošalju inicijativu Vlada, odnosno Agencija ostavlja sebi mogućnost da izvrši privatizaciju. Da bi bilo sve jasno, mora se tačno navesti metodologija procene vrednosti, da li je to prihodni metod, da li je to neto vrednost, da li ulazi u to, ali jasno u zakonu reći , pošto je i Vlada sama predvidela inicijativu u vidu jednog prospekta, da ne ostavlja nikakve sumnje.
Što se tiče socijalnog dela, mora Vlada da uradi socijalni program. Ne možemo mi da gledamo i da se oslonimo na samu činjenicu da će preduzeća uraditi socijalne programe. Nisu sva preduzeća sa kojima raspolaže ova država Srbija i koja treba da se privatizuju u rangu i po bogatstvu jednaka Naftnoj industriji Srbije ili onim preduzećima koja se bave proizvodnjom i prodajom mineralne vode. Znamo u kakvoj je situaciji privreda, a sa druge strane mi, srpski radikali, smo jasno rekli da je loša strana ovog predloga zakona to što ova vlast sprovodi zakon i ne govorimo mi srpski radikali, nikada napamet, niti nam pada na pamet da na ovome zarađujemo jevtine političke poene. Govorimo na osnovu dokaza.
Evo vam najbolji dokaz: prilikom privatizacije Beočinske fabrike cementa javnost je do detalja bila upoznata kakave su sve afere potresale prodaju ili nagoveštaj da će se Beočinska fabrika cementa prodati Francuskoj kompaniji.
Nemojte misliti da mi srpski radikali sumnjamo u to. Te sumnje su prvenstveno kada je u pitanju Beočinska fabrika cementa unutar DOS-a. Zar nisu pojedini lideri i pojedine članice DOS-a osporavale prodaju Beočinske fabrike cementa. Da li je argumentovano ili nije - to će vreme pokazati. To ćemo da vidimo.
Najveća sumnja je u činjenici, bez obzira koliko su čisti pregovori i čiste namere Vlade, da je ministar stisnut argumentacijom pojedinih članica DOS-a pribegao blago rečeno malo neistini. Rekao je - to je naša obaveza. Ta obaveza je nastala kod prethodne vlade. Prethodna vlada je potpisala ugovor. Mi moramo ispoštovati potpisani ugovor.
Čak se išlo i do toga, a radi istine ne mogu da tvrdim da je to ministar izjavio, ili toliko daleko da su rekli - dr Vojislav Šešelj je potpisao. To nije bila istina. Mogli ste ministre da se branite nekim boljim argumentima. Mogli ste, ako ništa drugo, radi istine da kažete da prethodna vlada nije potpisivala nikakav ugovor, a pogotovu da nema parafa od strane potpredsednika tadašnje vlade dr Vojislava Šešelja.
Ali, pritisnuti uticajem vaših koalicionih partnera vi ste morali zarad nekog mira, ne znam kakv je to mir, da pribegavate i nekim neistinama. Pokazalo se da na prvom predmetu privatizacije počinjete da pričate ono što nije istina. Iako je, ponovo kažem, sve najčistije, ostavlja sumnju zbog činjenica koje se odvijaju oko prodaje Beočinske fabrike cementa da tu nisu, što bi narod rekao, čista posla.
Nema nikakvih problema izaći za ovu govornicu, gospodine ministre, i ispričati priču gde na prvo mesto stavljate svoje dobre namere. Između dobrih namera i krajnjeg rezultata, krajnjeg cilja, uvek se nalazi nešto što niko ne bi želeo, a to je lični profit, lična zarada. Toliko se kunete lično u svoje dobre namere, u dobre namere vaših saradnika, obrazlažete i to potkrepljujete vašim razlogom, to vraćanje iz inostranstva, ali je još falilo, gospodine ministre, da se zakunete u prugu Šamac-Sarajevo ili u Titovu štafetu pa da vam poverujemo.

Reklamiram povredu Poslovnika, a u vezi sa izlaganjem resornog ministra. U Poslovniku jasno piše da se mora govoriti, i poslanici, a podrazumeva se i ministri, o onome što je na dnevnom redu, a to prvesnstveno podrazumeva da se mora govoriti istina.
Gospodine ministre, uz sve razumevanje i sve shvatanje vaše želje da se ovaj zakon što pre donese, da se pravično i pravedno sprovede privatizacija, nemojte u cilju toga da se služite, sad moram da kažem, neistinom.
(Predsedavajuća: Gospodine Mirčiću, nisam vam dala pravo na repliku, nego ste se javili po povredi Poslovnika.)
Samo obrazlažem u čemu je kršenje Poslovnika.
(Predsedavajuća: Ne možete da ulazite sada u raspravu.)
Nije tačno da je prethodna Vlada potpisala bilo kakav sporazum sa "Lafaržom". Potpisala je saglasnost Skupštini akcionara u Beočinskoj fabrici cementa, da bi mogli da pregovaraju sa francuskom kompanijom. To je to što imate ispred sebe.
(Predsedavajuća: Gospodine Mirčiću, nisam vam dala reč po osnovu prava na repliku. Izričem vam prvu opomenu na osnovu člana 101.)
Na kraju krajeva, ako vi tvrdite da je tačno da je prthodna Vlada potpisala ugovor, onda laže predstavnik "Lafarža".
(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Nisam rekao "ugovor".)
Dobro, ministre, mislim da sam s vama završio i da se slažemo.
Predsedavajući, molim vas da kada se spominje nešto što je vezano za SRS, da date reč Tomislavu Nikoliću, koji je zamenik predsednika poslaničke grupe, a ne da vi odlučujete i vi presuđujete da li je on bio član prethodne Vlade ili nije, a sa ove govornice se izgovaraju takve reči. Nije to bezazleno. Ne znam koliko vi možete to da shvatite, ali se jednostavno govori neistina.

Reklamiram povredu člana 98. Poslovnika o radu Skupštine. Gospođo predsedavajuća, vi poštujete stav 1. i stav 2, ali ste zaboravili na stav 3. Niko ne može da ometa i prekida govornika. To što ovi ćutolozi dobacuju redovno, to morate da regulišete. Lako je muškarčine da dobacujete iz klupe, izađite za ovu govornicu. Evo, koliko je prošlo od mandata ovog, niko se nije od vas pojavio za govornicom, a redovno dobacujete. A pogotovo kada izlazi poslanik SRS-a Janjić. Redovno dobacujete. Toliko ste duhoviti, da morate napisati nama kao uputstvo, šta je to duhovito što vi govorite. Mi ne možemo da se snađemo. Molim, vas predsedavajuća, da vodite računa, vi ih odatle sa tog mesta i te kako dobro vidite. Uostalom, ne treba njih ni gledati, oni su dugo tu, a  doduše i u različitim strankama, ali dugo su u ovoj skupštini.

Koristim prava iz Poslovnika da postavim pitanje kvoruma i da se proveri broj prisutnih poslanika u ovoj skupštini.