Gospodine predsedniče, pretpostavljam da već znate o kom se članu Poslovnika radi, ali ta primena se odnosi direktno na vas. I vi ste ravnopravni, kao i mi ovde, i nemojte, dok neko govori, pa bez obzira šta govori, i šta lupa za ovom govornicom, nemojte vi da gestikulirate, da širite ruke. To što vi imate unutrašnje probleme, unutar koalicije, nemojte, morate se i vi po Poslovniku ponašati. Ako vam nije pametna priča od ovoga, onda sredite to na poslaničkoj grupi, a ne da vi svojim pokretima ili gestikulacijom dajete do znanja da se, ne samo slažete sa govornikom, nego i taj govornik baš ne vodi računa šta priča.
Prema tome, ponašajte se kao svi poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština izmena i dopuna ovog zakona je da se menja osnovica, kao i kod većine izmena zakona koje smo imali prilike da vidimo, to je da se prelazi sa neto na bruto i čuli smo objašnjenja koja je dao resorni ministar, a to je da će nominalna vrednost biti ista, tako što će se na bruto umanjiti procenat, dodati manji procenat i ta nominalna vrednost biće ista.
Međutim, ima jedna nejasnoća, kada smo usvajali u ovoj skupštini budžet Republike Srbije, u ovoj stavci je izdvojeno pet puta više nominalno sredstava nego u prethodnom budžetu. Tada smo slušali objašnjenje, ako se dobro sećam, a na kraju krajeva, postoji zapisnik, postoje stenogrami da će, koliko su se prihodi u budžet povećali i koliko puta, toliko će se puta povećati visina za one korisnike ovih sredstava iz budžeta.
E, sad dolazimo u jednu situaciju da za jedno kratko vreme vidimo da neko ne govori istinu. Ne sumnjam da je ministar obrazložio izmene i dopune Zakona, ali radi se o nominalnoj vrednosti. Da ne govorimo o realnoj. Da li će realna vrednost biti ista kao u prethodnom periodu - to sad čovek ne može da proceni. Može na osnovu nekih parametara, troškova života, poskupljenja, svega onoga što je potrebno ovoj kategoriji izdržavanih lica, ali da vidimo nominalnu vrednost.
Ako je nominalna vrednost ostala ista, šta je sa onom pričom da će se ta vrednost povećati koliko su se povećala sredstva u budžetu. Ili se odstupilo od te priče ili je kroz ove izmene i dopune Zakona napravljen jedan okvir, kako to uvek biva, da se ne bi poslanici dosetili, pošto je to ranije bilo ustaljeno da jedan za drugim idu, u stvari posle budžeta, da u jednom određenom periodu kada je moguća zaboravnost, da idu izmene i dopune budžeta. Znači, tu se mora dati objašnjenje.
Ako je pet puta nominalno povećan, zašto prinadležnosti nisu pet puta veće. Procenat je umanjen, nominalna vrednost ista, a da li je realna, to ministar može da odgovori.
Drugo, izmena je u onom delu u kojem se kaže da se sa proseka privrede prelazi na prosek Republike. Prosek Republike je u principu veći nego prosek u privredi. To znači ide u prilog ovome, da se moglo ići na povećanje.
Treća stvar, što je najbitnije, po mišljenju SRS, a više puta smo juče čuli sa ove govornice od predstavnika DOS-a i predstavnika Vlade da je vas narod birao da menjate. Šta ste to suštinski promenili u ovom zakonu? Ništa. Ništa niste promenili, gospodo. Suštinska promena bi bila i promena koja bi naišla na odobrenje, ne samo svih poslanika u Skupštini nego i građana, da se i za četvrto dete izdvoje neka sredstva.
Zamislite primer koji je ovim izmenama i dopunama ovog zakona obuhvaćen. To je paket za novorođenče. Vrednost tog paketa ne može da pređe više od 80 maraka. Ne može. Tu je oprema za novorođenče i pribor za higijenu. Da uzmete najviše cene, ne može više od 70 maraka da košta. Zar je to veliki izdatak, veliko opterećenje za budžet, da izdvojite za četvrto dete i kažete - jeste, gospodo, e ovo su suštinske izmene i dopune za razliku od prethodne vlasti, koja je samo tretirala treće dete, mi smo uveli to da bude paket za četvrto dete.
Na kraju, gospodo, postavlja se realno pitanje ne samo kolika je iskrenost u ovome, nego koliko je realno projektovan i budžet i izmene i promene zakona. Jer, šta znači priča - mi smo realno planirali koliko možemo da izdržimo. Ta priča ne vredi sutra ako se prekine sa isplatom dodataka ili ako troškovi života enormno skoče.
Poravnanje ili kalkulisanje indeksacija troškova života, to je poznata priča. Znate, uzmite tri instituta, tri zvanične državne institucije i videćete da su im različiti indeksi porasta troškova života, a Vlada je u svim zakonskim projektima rekla da nema veze sa tim. Ona će da uzima podatke od zvaničnih institucija koje su ovlašćene od države. Tako, nije to baš pouzdano da se oslanjamo na one indekse koje će nam dati instituti, za koje vi kažete da su nadležni da daju ili prosečna primanja ili porast troškova života.

I kod ove dopune i izmene zakona, dame i gospodo, postavlja se jedno pitanje - koliko je realna ova osnovica, a koliko je realno procenjena od strane Vlade? Realna u onom delu da će privreda, kakva je sada, moći da izdvaja i plaća stopu doprinosa koja se obračunava na ovu ili u ovoj osnovicu. Do sada nismo dobili precizna tumačenja da li je stopa obračunata "u ovoj osnovici" ili se obračunava "na ovu osnovicu". To uslovno rečeno je manje bitno, koliko je bitno da smo čuli od ministra, (resornog ministra  koga smo čekali, uz obrazloženje kada se odlagala ova tačka dnevnog reda, da ministar dolazi i čeka se prisustvo ministra), iskreno govoreći mi, srpski radikali, smo očekivali ministra da kaže: jeste, gospodo, ova stopa je realna, na osnovu nekih parametara ili simulacije situacije kako će se odvijati u privredi moći će da se budžet puni, odnosno fondovi da se pune u visini tolikih i tolikih sredstava. Ta sredstva će poslužiti da se trenutno reše gorući problemi koji su u zdravstvu.
To bi bilo normalno što smo mi, srpski radikali, očekivali od jednog ministra. Međutim, nažalost, uz puno razumevanje da smo mi svi ljudi, svi možemo da grešimo, ali ministar je čovek koji svojim učešćem u Vladi, koji svojim radom, a pogotovo u javnim nastupima, mora da nosi određeni stepen odgovornosti. Ne može ministar zanemariti ovaj predlog izmena i dopuna zakona, da bi sa ove govornice iskoristio priliku da, izbacujući političke pamflete, optužuje prethodnu vlast i političke partije koje su učestvovale u toj vlasti, a u pomoć mu pritrčavaju članovi DOS-a, ovlaš, blanko, na neviđeno, što bi se reklo, optužuju pojedince.
To je najlakše. Izaći za ovu govornicu, prozvati nekoga ko je učestvovao u vlasti, pa taman to bio i Milovan Bojić, koji je i dan-danas na slobodi, a reći sa ove govornice da je okrivljen, da je u bekstvu, da treba da odgovara za kriminal. Svi mi znamo da reči izgovorene sa ove govornice ne povlačke nikakvu odgovornost. Odgovornost je i dalje na ministru, jer pomoć koja mu pristiže iz DOS-a može da se tumači kao parlamentarno nadmetanje.
Iskreno govoreći, manje-više većina je razočarana sa obrazloženjem koje je dao ministar. Zar ne bi bilo normalno da je ministar rekao, trenutna materijalna situacija u zdravstvu je takva, ako bude ovo osnovica i ako Parlament usvoji ovu osnovicu, materijalna situacija, kada su u pitanju zdravstvene ustanove, poboljšaće se na taj i taj način. Ili, materijalna situacija samih zdravstvenih radnika, koji jedva čekaju da čuju od ministra kakva im je budućnost, kakva je perspektiva, ili onih koji su direktno vezani kao pacijenti za ovu oblast, da čuju koliko će ovo izdvajanje i ova osnovica doprineti da se pojeftine lekarske usluge. To bi bilo nešto što je normalno očekivati, da ministar da odgovor. Međutim, ministar zanemaruje sve to. Kreće u obračun, kreće u prozivku, započinje priču oko snabdevenosti sa lekovima i ne dovršava tu priču.
Ostavlja sve nas u nedoumici. Ono što je život, ono što je stvarnost, ono što je realnost, a to je kada je već resorni minstar pokrenuo to pitanje, da su lekovi poskupeli - zbog čega su poskupeli? Nijednog logičnog, nijednog normalnog obrazloženja. Obrazloženje je, nije kriva Republička vlada, Savezna vlada je donela takvu odluku. Nijedno obrazloženje, nijedna reč, a šta je to sa deficitarnim lekovima, koliko će ovo poboljšati situaciju u snabdevanju lekova, koliko je ukupno ili celokupna situacija i sve ono što se odigravalo kod "Galenike" uticalo na snabdevanje sa medikamentima.
O tome se ćuti ili se dolazi do pola priče ili se daju poluzvanične, odnosno nezvanične, kako kasnije kažu informacije. Da li je "Galenika" konačno vraćena pod ingerenciju Vlade? Da li je u "Galenici" normalizovana situacija? Šta je sa onim repromaterijalom koji je u velikim i ogromnim količinama zatečen, koji je uvezen iz Kine? Gde je taj repromaterijal, ako je u "Galenici", da li se ugrađuje u lekove? Zašto se ne proizvode lekovi u "Galenici", koji su obavezni na osnovu ugovora koji je nekada sa Vladom Srbije potpisao Milan Panić.
Od toga ili od odgovora nema ništa. Ne samo za skupštinskom govornicom, nego svaku priliku koriste i u sredstvima javnog informisanja, trude se i nastoje da ovakvu situaciju, kakva je trenutno u zdravstvu kada je u pitanju položaj ustanova, a i samih zaposlenih u zdravstvu, a pogotovo kada je u pitanju snabdevenost sa lekovima, još više zamute, da ne bude nikome jasno šta se to zbiva, šta se to sve dešava u Srbiji po pitanju zdravstva, po pitanju snabdevenosti lekova.
Znamo mi kako je bilo. Ne treba se pozivati na to. Bilo je loše. Zato je narod i kaznio one koji su bili na vlasti. Ali, narod je glasao za DOS nadajući se da će biti bolje. Ta nada je potkrepljena sa predizbornim obećanjima. Rečeno je, biće otvorene granice, snabdevanje lekovima, biće normalizovano, položaj medicinskog osoblja i radnika biće poboljšan, uslovi u zdravstvu biće podignuti na viši nivo. Od toga nema ništa. Osim onog dela gde direktno je uslovljena humanitarna pomoć na ulaganje u zdravstvu, a ne ulaže niti se trudi ova vlada da poboljša to stanje. Nećemo valjda, gospodo, da se molimo i da čekamo da nam iz inostranstva pomognu, kako bi mogli lekari da nabave osnovna sredstva za njihov rad. Ima jednim delom opravdanja za onaj period, kada su pacijenti sami morali da kupuju zavoje i lekove, i konce, i instrumente čak neke, kada je u pitanju hirurška operacija.
To vreme delom je opravdano sa međunarodnom blokadom. Šta je sada? Sada nema međunarodne blokade. Kakva je situacija u zdravstvu, kada se porede na osnovu uslova u kojima živi i funkcioniše ova vlada u odnosu na protekli period, mnogo gore je realno stanje. Gde god hoćete i gde god vršite poređenja, ali ne služi to vladajućoj koaliciji da bi ovde možda i tražila od svog minsitra da sasvim odgovorno, zrelo sa ove govornice razgovara ili da predoči situaciju kakva je u zdravstvu. Ili, viđenje njegovo kao resornog ministra, već se služi, već to DOS-u služi da pojedinci izlaze ovde za govornicu, iznose sramne primere, navodeći primere koje nijedan normalan čovek, humanista, ne bi sebi dozvoli da govori sa ove govornice.
Možete misliti koliko ide svest pojedinaca koji i posle demantija sa ove govornice, od strane srpskih radikala, ne nađe za shodno da se izvini. Zar je to veliki greh ako je slučajno napravio grešku, ako mu je neko dao pogrešnu informaciju o čoveku koji se fiktivno vodio da je zaposlen, zar je to neka velika greška da izađe i da se izvini, ne poslanicima SRS-a, nego onom momku o kome se razgovaralo, nego mora šef poslaničke grupe da vadi vruće kestenje, a i dalje pojedinci u DOS-u misle da su uradili sve, da su dominirali ovom govornicom, ako su naveli jedan primer i to baš onaj koji ne treba. Ima možda mnogo više primera koje treba sa ove govornice govoriti, ali treba uvek nastojati da to bude istina, bez obzira o kome se radi, bez obzira ko će da snosi odgovornost.
Još jednom apelujem i pozivam kolege iz većinske koalicije da ubuduće utiču na svoje ministre, kad budu izlazili sa ove govornice, bar elementarno nek urade, nek onaj tekst u obrazloženju predloga izmena zakona nauče, ako ništa drugo, onda bar napamet. To će biti dovoljno. Mi radikali ćemo biti zadovoljni, ne u potpunosti, ali znamo o kome se radi, dovoljno je i to.

Nije pod uticajem ovih kolega koji su dobacivali da se ne izlazi za ovu govornicu, očito da je kraj radne nedelje i te kako uticao na raspoloženje svih nas koji smo u ovoj skupštini, već realno se nameće razmišljanje - da li čovek uopšte da obrazlaže sa ove govornice bilo koji amandman, pogotovu kada vidi kakve su reakcije predsedavajućih. Ovo još nije viđeno u Skupštini. Onaj koji vodi Skupštinu, svoju nervozu pokazuje na poslanicima, čak ide toliko daleko da (glasovi iz sale: tema) - sve je to tema, samo vi polako, smirite se, čak ni poslaniku čiji je amandman prihvaćen, na njegovu intervenciju da sa ove govornice pomogne Skupštini, čak ni to ne nalazi za shodno da dozvoli da kaže koju reč. Vi kolega sa naočarima, izvinite, ali moram da obrazlažem.
Evo, gledajte, pošto je usvojen amandman Tomislava Nikolića, SRS, na član 5, onda je izlišno obrazlagati amandman na član 6, ali suština predloga izmene i dopune je da se koeficijent, koji se obračunava u odnosu na narodnog poslanika, na neki način koriguje. Ima jedna narodna koja kaže - ako ne ceniš sam sebe, neće te ni drugi ceniti. Pogledajte kakvi su koeficijenti, pogledajte na kome mestu je narodni poslanik u ovoj skupštini.
Kaže - parametri koje je Vlada uzimala, a među njima je i odgovornost, među njima je i složenost posla i uslovi rada.
Gospodo, da vidimo sada na kome je veća i ko ima veću odgovornost, da li poslanici u ovoj skupštini, koji donose zakone, zakonska akta ili imenovano lice u lokalnoj samoupravi, recimo, predsednik izvršnog odbora, kako vi to volite sami sebi da kažete - predsednici lokalnih vlada? Ko ima veću odgovornost? Odgovornost je valjda u srazmeri i shodna funkciji, odnosno nivou vlasti.
Ako izabrano lice na lokalnom nivou, da ne govorimo na nivou pokrajine, ima veću odgovornost, onda je to po vama indirektno priznavanje da je to viši nivo vlasti. U principu, ne treba se nikad služiti u primerima sa imenima, ali imate primera koliko god hoćete. Pre neki dan sam saznao da ovaj što izlazi ovde ispred Zakonodavnog odbora, da je to čovek koji je predsednik gradske vlade u Beogradu.
(Glas iz sale: Nije tačno.)
Dobro, Odbora za finansije. Uglavnom, radi oko para. Gde bi demokrate nego oko para. Ali, gledali ste i slušali smo kako čovek kuka nad sudbinom Beograda - nema dovoljno para, ne može da se obnovi gradski saobraćaj, ne može da se održava infrastruktura. Očito je da se radi o nesposobnosti. Evo, u čemu je nesposobnost. Grad Beograd dnevno ima priliv novca za zanemarljivih 10 ili 15% manje nego kompletna Republika Srbija. Ne računaju se samo budžetska sredstva, nego sve ono što se sliva u javna komunalna preduzeća i druga preduzeća koja su pod ingerencijom Skupštine. Ali, to je očito nesposobnost vlasti.
Sad ispada da lice koje je na toj funkciji ima ne samo veću odgovornost, nego da će imati i veća primanja od narodnih poslanika koji u ovoj skupštini donose zakone i snose odgovornost za donošenje zakona. Da ne ulazimo u detalje, ali svako na svoj određen način radi u ovoj skupštini. Različiti su vidovi rada i aktivnosti poslanika i poslaničkih grupa, ali kao poslanici snosimo odgovornost. Sad ispada da je taj nivo odgovornosti na nivou odgovornosti, recimo, predsednika opština koje imaju preko 60.000 stanovnika.
I u načelnoj raspravi mi, srpski radikali, smo vam rekli da već kad uzimate za primer Evropu, Evropsku zajednicu, navedite primer gde to ima u Evropi. Gde ima takav primer da je poslanik u nekoj zemlji na nivou predsednika opštine od 60.000 stanovnika? Nema nigde, gospodo. Ove koeficijente ste određivali i treba da priznate. Kao što ste popustili autonomašima, separatistima, to se vidi i po nervozi nekih koji sede za predsedavajućim stolom, tako ste popustili i pred lobijem lokalnih moćnika koji su na nivou grada Beograda i drugih gradova ili opština.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da ste realno pogledali, bar bi malo razmislili da zaštitite sebe, da cenite sebe i svoj posao, bez obzira koliko ko ulaže truda ili koliko se zalaže, pa će vas i drugi ceniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od predloga izmena i dopuna zakona u nizu, izmena i dopuna, a možda je ovo zakon koji je predložen, a čije su izmene i dopune predložene u najmanje tačaka, a ima dve tačke koje se menjaju u zakonu ili, preciznije rečeno, dva stava u prethodnom zakonu. U pravu je ministarka odnosno ministar kada kaže da nema nekih suštinskih promena. Što se tiče pravne forme, ali ima sadržajne promene. Naime, većina amandmana koje su predložili srpski radikali, poslanici Srpske radikalne stranke, upravo je u tom smeru da se taj sadržaj menja u korist izdržavanih lica. Naime, o čemu se radi?
Po ranijim zakonskim odredbama, obaveza izdržavaoca je da izdvaja od 15 do 50% od svoje zarade, a nekada je to bila neto zarada; kada bi to slikovitije prikazali, znači maksimalna mogućnost da se optereti primanje ili zarada izdržavaoca je do polovine njegovih primanja ili zarade. Ovaj zakon umanjuje i procentualno i kako god hoćete, tako što obaveze prema izdržavanom licu su u visini od 7 do maksimum 22%. Znači maksimalno do 1/5 zarade. Da li je bruto kao što je prilagođeno, i u obrazloženju smo čuli da je i ovaj zakon rezultat bruto zarade, odnosno modela bruto zarade, nije sada u suštini bitno. Bitno je da se pružaju povoljnosti ili daju povoljnosti onima koji imaju obavezu.
Evo, jedan od primera životnih primera, možda nije pravi, ali je slikovit da bi bolje shvatili - kada obični građani, svako od nas u banci podiže kredit, obaveza na osnovu rata ili anulitet, maksimalno je do 1/3 ličnog dohotka. Kada treba da se plate obaveze ili ispune i izmire svoje obaveze prema izdržavanom licu, a mi svi znamo, to nas asocira na decu koja se izdržavaju, deca koja su iz razvedenih brakova, onda ta obaveza je maksimalno opterećena sa 1/5.
Znate, nema neke logičnosti. Ipak, taj ko ispunjava svoje obaveze, plaća izdržavanom licu, treba i preko zakona, pa i preko ovih izmena i dopuna da oseti neke veće obaveze. Znači, praktično i predlozi u amandmanima nas srpskih radikala su da se taj maksimum poveća. Naravno, uvek onaj ko donosi odluku, a u ovom slučaju to je sud, ima jedan dijapazon u ovoj izmeni i dopuni, a to je od 7 do 22, a naši su predlozi da to ne bude ispod 10%. To je ta suštinska, odnosno sadržajna razlika. Malo me začuđuje, ali nemojte ovo da shvatite pogrešno, nismo mi srpski radikali ti koji spočitavamo (kako to znaju sa nekada starogradskim vokabularom da govore kolege koje sede u ovoj sali) vladajućoj partiji, odnosno Vladi ono što nije ili da širimo neku propagandu ili do pola rečene informacije.
Mene je iznenadilo kako ova reformska vlada, da se poslužim malo vašim vokabularima, futurističkih pogleda, kako nije imala u vidu da se ove izmene i dopune odnose i na onaj zakon koji ste najavili da ćete usvojiti ovde, a to je legalizacija brakova seksualnih manjina. Gledajte sada, nismo mi toliki stručnjaci, vi među svojim redovima imate stručnjake. Šta će tu biti po ovom novom zakonu, odnosno izmenama i dopunama zakona i u takvoj jednoj, za nas radikale, neprirodnoj zajednici, a za vas je to očito normalno, u slučaju razvoda možda ima tu nekih primera, ali nema smisla ići toliko daleko pa prozivati, vi to bolje znate) ako dete pripadne mami, tata će imati manje obaveze. Uostalom, čim pre, vi morate usvojiti ove zakone, mi, srpski radikali ćemo glasati protiv izmene i dopune ovog zakona.

Suština podnesenog amandmana uglavnom sadrži ono što smo u načelnoj raspravi, mi, srpski radikali, naglašavali, ali očito ne postoji dobra volja od strane predstavnika Vlade, ili, tačnije rečeno, ne postoji dobra volja od većinske korporacije  koja se zove DOS.
Možda bi to moglo da se i tumači, ako se ova sredstva izdvajaju iz budžeta ili da Vlada ima dodatne troškove ako bi prihvatila ovaj amandman, ali se ovde Vlada pojavljuje u ulozi zakonodavca, odnosno predlagača, a ostavlja mogućnost da sudski organi, prilikom donošenja odluke, više zaštite izdržavana lica.
Ne vidim razloga zbog čega Vlada tako uporno ili, narodski rečeno, tvrdoglavo stoji da bi loše bilo ako bi se maksimum od 22% povećao na 30%, a da minimum bude, kako smo mi srpski radikali predlagali, 10 ili 15%. Suština je maksimum, mada u praksi svi mi dobro znamo da su retke sudske odluke, koje se odnose na ovakvu i ovu problematiku, koje određuju maksimalna izdvajanja, u ovom slučaju to bi bilo 30%.
To je dokaz, još jedan dokaz da vladajuća većina nema nameru da prihvati bilo kakav amandman, bez obzira kakav je on po sadržaju, bez obzira koje su njegove prednosti u praksi, a nije dokaz onoga, gospodo, što vi uvek tvrdite - da se ovim izmenama i dopunama zakona uključujete u Evropu. U Evropu se vi uključujete sa nekim drugim zakonima, zakonima za koje sam vam rekao da slede, zakonima o legalizaciji brakova, a imate među vama te koji su prisutni kao poslanici, na ovaj način njima idete u korist. Postoje neki ekstremni slučajevi, gde vi možda sada imate to na umu, pa želite da zaštitite. Ima ekstremnih slučajeva, recimo, gde i na jednoj i na drugoj strani čovek treba da plaća izdržavanje, kao što je slučaj nedavno u Socijaldemokratiji, gde čovek koji je devojku eksponirao, ima sa druge strane dečka, sa kojim isto tako može da ima bračnu zajednicu, koju ćete vi legalizovati.

Samo objašnjavam na primerima, nisam pomenuo nikoga. (Negodovanje u sali.) Ne znam zašto se vi uzbuđujete tako, niko valjda nije pogođen ovim primerima, ali to je život, to je Srbija bre, kako vi to volite da kažete, ili pojedinci. Ako ništa drugo, morate da priznate da idete u korist ili naruku onima koji će u takvim neprirodnim bračnim zajednicama sutra možda isplaćivati izdržavanje.

Reklamiram povredu Poslovnika i to je povređen član 100. i 101. Vi, gospodine predsedniče, niste bili prisutni kada vas je zamenjivala potpredsednik Skupštine, oduzela je reč predsedniku poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoliću, suprotno odredbama Poslovnika.
U Poslovniku u članu 100. predviđa se mogućnost da predsednik, ili predsedavajući u ovom slučaju, ima mogućnost da izrekne opomenu, a opomena se izriče izdefinisano po članu 101, da bi upamtila ili zapamtila vaša koleginica, narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, što nije bio slučaj; koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, što nije bio slučaj; koji je i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, u ovom slučaju predsedavajućeg, govorio o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Prvo, nije bilo nikakvog povoda, Tomislav Nikolić je pričao u sklopu tačke dnevnog reda, ali očita je namera i to se i te kako vidi jasno kada predsedava vaša koleginica. Karakteristično je za sve u DOS-u da gube živce. Ja imam jednim delom razumevanja i mi srpski radikali imamo razumevanje, teško je biti vladajuća koalicija, teško je slušati šta to opozicioni poslanici govore kada kritikuju, morate se navići. To je cena koja se plaća, ali nervozu koju pokazuju članovi Građanskog saveza Srbije, koji imaju više funkcija nego članstva, tu nervozu mi ne možemo da tolerišemo.
Sličan scenario je bio za vreme zasedanja ove skupštine prošle nedelje kada ste oduzimanjem reči Vojislavu Šešelju odstranili predstavnika Srpske radikalne stranke, protivno Poslovniku. Šta sada hoćete? Je lÄ vam ponovo scenario da odstranite i Tomislava Nikolića, pa jednog po jednog? Šta vam smeta da Skupština normalno radi? Naš zadatak, zadatak srpskih radikala je da kritikuje predloge vaših zakona. Možda tu malo i dalje odemo od zakonskih odredaba, ali demokratija je dokaz, demokratija je poštovanje skupštinske procedure, gospodo i ne možete na ovaj način.
Molim vas, predsedniče, da shodno Poslovniku dozvolite predstavniku Srpske radikalne stranke Tomislavu Nikoliću da ima pravo reči po ovoj tački dnevnog reda, jer ničim nije bilo izazvano, niti na bilo čemu osnovano izricanje opomene i oduzimanje reči koje je izrekla vaša koleginica. Čisto apelujem i na vas, kolege drage, da bi Skupština radila u nekoj normalnoj atmosferi. Nemojte da rastu tenzije. Od porasta tenzija u ovoj skupštini nikom neće biti dobro, a pogotovo onima koji nas gledaju.

Dame i gospodo, Vlada je izašla sa jednim zakonskim predlogom koji je u svakom slučaju potreban. Vlada je   njoj svojstvene kriterijume  primenila na ovaj predlog, a ono što začuđuje je da Vlada unapred preuzima na sebe ogromnu odgovornost. Odgovornost na Vladi je što od ukupna tri elementa koja određuju visinu plate, Vlada određuje dva. To su osnovica i koeficijent. I nije suština, možda bi bilo i normalno, već Vlada zadržava to pravo kao diskreciono pravo, pravo koje nije dostupno niti je izraženo u ovom zakonu, a neće biti ni predloženo ovom parlamentu, da vidimo na osnovu kojih parametara se izračunavaju ove osnovice. Koji su to parametri? Kao što je rečeno, koeficijenti se obračunavaju na osnovu nekih uporednih parametara, odnosno na osnovu ovih pet osnovnih razreda ili kategorija, pa je tako trebalo da se da objašnjenje koja je to osnovica. Naravno, ona će se menjati. Mi pretpostavljamo da će ta osnovica biti realna, da će ona realno proisteći iz proseka primanja u Republici, ali u zakonu treba reći šta su i koji su to parametri.
Ono što je Vlada odnosno u ovom slučaju ne predlagač, nego zastupnik Vlade ispred poslaničke grupe izneo, to je da će Vlada pokušati da koliko - toliko bude pravedna kada je u pitanju isplata zarada onih koji se finansiraju iz budžeta. To je apsurdno tvrditi da će Vlada biti toliko pravedna, iz prostog razloga što u samom Predlogu zakona u članu 6. koeficijenti, odnosno kriterijumi na osnovu kojih se koeficijenti obračunavaju, nisu realni i nisu pravedni.
Možete uzeti koji god hoćete primer, ali, u svakom slučaju, Vlada mora imati osnovni etalon, osnovnu funkciju, na osnovu kojeg upoređujući sa ostalima, određuje plate. Ako je to lokalna samouprava onda to mora da bude etalon, ako je to narodni poslanik onda to mora da bude osnovna mera. Ovde je urađeno očito po principu ko više ima uticaja ili ko je medijski više ostavio uticaja na većinsku poslaničku grupu DOS, pa su, recimo, u prvoj grupi organi teritorijalne autonomije i grada Beograda. Za razliku od njih u trećoj grupi su, recimo, predsednici opština preko 60.000 stanovnika. Vlada je naravno i u ovom zakonu, kao što je uobičajeno, rekla da su kriterijumi odgovornost, složenost i uslovi rada. Ako su to realni kriterijumi, a nije kriterijum na osnovu čega bi izašla ova kategorizacija veličina opština, onda nije trebalo ovoliku razliku praviti.
Naravno, upoređivano je sa platom i primanjima narodnih poslanika. Ovo su retki primeri u Evropi, a pogotovo za vas, gospodo, koji navodite da se priključujemo Evropi sa zakonskim projektima. Gde ste vi videli bilo koju zemlju u Evropi da je predsednik pokrajinske skupštine ili lokalni kabadahija, kako to vole da kažu vaši predsednici, gradonačelnici, iznad poslanika u njihovim parlamentima? Nigde, gospodo. Nigde to nema u Evropi. Svuda je u Evropi kao i kod nas čast i nagrada da se čovek nađe u republičkom parlamentu, ali u Evropi je to izregulisano. Vi ovde pokušavate da parametar i uporedbu narodni poslanik stavite kao otprilike najnižu kategoriju. Ispod toga su predsednici, odnosno izabrana, imenovana lica opština ispod 60.000 stanovnika.
Ja vam ovo navodim namerno kao primer, jer očito da je tu bila i zamka, Vlada je unapred računala da ćemo se mi raspravljati ovde, pa će poslanici braniti svoje interese, a predsednici opština svoje interese, a oni koji su najugroženiji nemaju priliku da sa ove govornice kažu, a to su radnici uprave, to su svi oni koji spadaju u grupu od 460.000 zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta. Umesto da sačuvate ovo malo što je ostalo radnika u upravi, stručnih ljudi, vi ih sa ovim predlogom zakona stavljate baš bukvalno u poslednju kategoriju.
Sve što je izdefinisano, sve što je napisano u zakonu, u ovom zakonu koji predlažete, koji ćete, pretpostavljam usvojiti kao i sve ovo, kao glasačka mašina, to će biti obaveza Vlade. Sve priče da će to kasnije biti nadoknađeno različitim korekcijama padaju u vodu. Vlada to može, ali po zakonu ne mora. Znači, ako ste vodili računa, kako ovde neki istakoše, u prvom planu i o onima koji su zaposleni u prosveti, morali su da uđu u višu kategoriju, bez obzira što se ne zna koja je to osnovica, bez obzira što su ovako poremećeni koeficijenti, ali ste ih bar morali u zakonskom predlogu zaštiti, ne stavljati u najnižu i poslednju grupu. Koja će njihova osnovica biti? Osnovica prosvetnih radnika će biti ona koju Gaša Knežević u pauzi između dva pijanstva kaže profesorima. Hoće to biti osnovica? On je Vlada, on je predstavnik Vlade. Kovačeviću, šta se hvataš za glavu? Znam da ti je teško, ali ogrezao je u tome, moj Kovačeviću, i tu leka nema za njega.
Ono što je suština i gde je najveća nepravda, a gde Vlada neće da se upusti u obračun i neće da reguliše zakonom, to su javna i javna komunalna preduzeća. Gledajte koji će apsurd da bude. Ostavimo na stranu ovu nepravdu, ali doći ćemo do jednog apsurda. Stručan čovek, izuzetno koristan i potreban za rad uprave u jednoj opštini u lokalnoj samoupravi biće mnogo, mnogo manje plaćen, kao i predsednik te opštine, nego, recimo, direktor javnog komunalnog preduzeća ili javnog preduzeća, kao što su tržnica, Javno preduzeće "Parking" ili Zavod ili javno preduzeće građevinskog zemljišta. Kada pogledate, to je pod ingerencijom lokalne samouprave. Lokalna samouprava na osnovu ovog zakona treba da sačeka za izabrana i imenovana lica da Vlada odredi koeficijent i svezane su joj ruke. I dalje će kapital, odnosno povećanje plata da bude tamo gde su najveće nepravde. Ili da ostavimo lokalnu samoupravu, najbolji primer: tamo gde su direktne ingerencije Vlade u javnim preduzećima kao što su "Srbijašume", Elektroprivreda i Naftna industrija Srbije i druga.
Vlada umesto tu da propiše kriterijume i da kaže - gospodo, vaš maksimum ne može da bude iznad primanja narodnog poslanika ili potpredsednika Skupštine ili predsednika Vlade, a tu razliku u ime solidarnosti ćemo prebaciti za isplatu ličnih dohodaka prosvetnih radnika. Ne, Vlada neće tu da se upušta. Vlada tu pusti da se potpisuju kolektivni ugovori, da se potpiše kolektivni ugovor koji će verifikovati sindikat, naravno sindikat iz tog javnog preduzeća i tu će da se ostvaruju enormno visoki lični dohoci, odnosno zarade, a ovamo gde se finansira iz budžeta ovo malo crkavice biće neravnomerno i neravnopravno raspodeljeno.
Nemojte, gospodo, po svaku cenu da žurite sa predlozima, pogotovo sa usvajanjima zakona. Bolje je i malo razmisliti i doneti dobar zakon. Pošto Vlada ima nameru da na bazi ovog zakona formira i platne razrede, susrešćemo se sa velikim problemima, odnosno vi koji ste u Vladi imaćete velike probleme, a ti problemi neće mimoići ni sve nas koji sedimo u Skupštini. Bolje je razmisliti i napraviti dobar program, dobar zakonski predlog koji će biti i te kako dobra osnova za platne razrede, pa izaći pred parlament da parlament usvoji ovo.
Bezbroj primera je da bi se potkrepilo sve ovo o čemu mi srpski radikali uvek govorimo, bezbroj primera možemo da navedemo. Recimo, za prvu grupu gde su koeficijenti organima teritorijalne autonomije i grada Beograda najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate potpredsednika Narodne skupštine. Evo, recimo, kakva nepravda, najsvežiji primer, Milan St. Protić koji je bio privremeno zaposlen kao predsednik Beograda bi trebalo da ima platu sa svojim zaslugama, sa svojim radom, kao, recimo, potpredsednik Skupštine koji uredno opominje poslanike Srpske radikalne stranke i uredno nastoji da ih izbaci, bez obzira što ona to tako radi, ipak je nepravda. Ili, predsednik skupštine autonomne pokrajine, koji ima mnogo veću platu nego predsednik Skupštine Srbije i predsednik Vlade Srbije, kome ta plata služi da bi promovisao svoje autonomaške ideje zajedno sa još nekima koji sede za stolom predsedavajućeg. Ipak su to i neki očiti primeri da se možemo uveriti, a i vama će biti jasno. Vama čovek dok ne kaže puno ime i prezime ništa vam nije jasno, tako da vam nije jasna ni ova afera što je Đinđić namestio Vuku Obradoviću, dok se ne kažu imena.

Bolje Petar Jojić, nego Vuk Obradović. Terminološki, čisto da uskladimo.
Tačno je da je ovo još jedna izmena i dopuna zakona koja je u sklopu socijalne politike koju Vlada sprovodi i resorni ministar je zaboravila da kaže, da osim ove osnove koja je na bazi bruto dohotka, Vlada je unela još jednu novu kategoriju, a to je maksimalna osnova. To je petomesečni prosek u Republici, ili tačnije rečeno prosek u privredi. To je nešto što bi Vlada trebalo konačno, ipak mi srpski radikali mislimo da ako pripremate već ove zakone za budućnost, da uskladite to ne samo terminološki, nego i suštinski, razlikuje se ono što je prosek u Republici Srbiji i ono što je prosek u privredi. Svako zna da je u Republici Srbiji prosek veći nego što je prosek koji se ostvario u privredi, tako da u ovim zakonima, iz ovog socijalnog seta moraju biti usklađeni, koji će to prosek biti. Za sada to nije toliko značajno, pošto realni uslovi života i ono realno što predlažu ovi zakoni nije dovoljno ni za minimum, za preživljavanje.
Šta je suština i ovog predloga, upravo je ono št su poslanici DOS-a, doduše malobrojni, osim vođe ove korporacije DOS, izlazili za ovom govornicom i obrazlagali predlog i ove izmene i dopune, kao i ranijih sa velikom brigom za radnike, konkretno u ovom slučaju za one ljude koji su u prilici da ostvare svoja prava, prava koja se odnose na penziju i obrazlagano je sa tom činjenicom što je ranije, ljudi koji su bili u situaciji da ostvare penziju suočavali se, kako kažete, sa surovom stvarnošću, da im nije uplaćivano u penzioni fond i da ova vlada kao glavni zadatak i glavni cilj, odnosno pravo rečeno DOS, ima da ispravi te nepravde.
Nemojte obmanjivati gospodo javnost, nisu ljudi toliko naivni. Svaki čovek koji se pojavi sa zahtevom da ispunjava uslove za penzionisanje u ovakvim slučajevima, koje vi navodite - koji su ekstremni slučajevi, a na bazi ekstremnih slučajeva nikada se ne može praviti neko pravilo, a pogotovo zakon - ima drugi način ili drugi put kako to može da ostvari, a to su sve zakonske osnove koje primoravaju poslodavca ili firme da uplate zaostale rate koje se odnose na penzioni fond. To se u praksi sprovodi i nema toga koji nije mogao da ostvari svoja prava za penzionisanje, jedino što je u pitanju vreme na koje je prinuđen da čeka.
Druga stvar, koliko je realno sada u ovom trenutku predviđati da će ovo biti pravi parametri, kada su u pitanju republički prosek ili osnovica koja je na tom proseku bazirana. Svi znamo da je privreda pred kolapsom, svi znamo kakav je standard. Ono što je realno očekivati po vašim predviđanjima, to je, da će ovaj prosek biti između minimalne zarade, bruto zarade u privredi i maksimalne humanitarne pomoći međunarodne zajednice. Ta minimalna bruto zarada će se menjati shodno radu privrede, odnosno aktivnostima u privredi, a menjaće se i ova međunarodna humanitarna pomoć, jer, očito da gospodo ne uživate takvo poverenje na Zapadu od onih koji vam daju na kašičicu, tako da Vlada ipak mora da razmisli, šta je sada realnost.
Realnost je ono što je predviđeno Saveznim zakonom. Shvatam da Republička vlada želi da u nekim delovima zakona poboljša ili da ide u korist građanima Srbije, ali suština je što morate, bez obzira koliko vi to prihvatali ili ne, morate prihvatiti Savezni zakon, Saveznim zakonom koji reguliše ovu oblast i dalje je definisano kao model obračuna neto zarada. Možda će doći do promene i pretpostavljam, pošto tamo imate većinu u saveznom parlamentu, da će doći do promene i tih zakona, ali dok ne dođe do promene morate ove republičke zakone da uskladite sa saveznim pravnim aktima.
Činjenica je isto tako da kada je u pitanju limitiranje, najveći osnov je da tu u obrazloženju koje daje Vlada, poziva se na solidarnost. Može da se kaže da postoji određena solidarnost. Određena solidarnost na taj način što se smatra, da oni koji imaju mogućnosti da više isplaćuju, da se limitiraju na pet prosečnih, da bi se preostala ili viša sredstva prebacila na one koji nemaju, ali to je u suprotnosti sa vašim deklarativnim zalaganjem u predizbornoj kampanji, da će biti tržišna utakmica, da ćete vi samo biti faktor korekcije, a da se nećete mešati u privredu, nećete se mešati u bilo kakve odnose, što je očito i iz predloga izmena i dopuna ovog zakona, te Vlada se isto odriče tako da određuje koji je to prosečni dohodak, odnosno prosečna primanja u Republici, što je do sada Vlada određivala, ne u bukvalnom smislu da je određivala, nego je bila taj garant ispred države da ona stoji iza tog zvaničnog podatka koji bi trebalo da označava prosek.
Vlada, sada, jednostavno ograničava i one koji su eventualno u mogućnosti da ovu osnovicu isplate više od petostrukog proseka. To je ta nelogičnost ili tačnije rečeno suprotnost sa onim vašim što ste govorili u predizbornoj kampanji, u šta se maltene prilikom svakog izlaska za ovu govornicu kunete, da ste vi ti koji ne želite da stvarate i učestvujete u privredi u kojoj će država imati odlučujuću reč, a branite se od toga da određujete koliki je prosek u Srbiji, zbog toga što bi Vlada na neki način preuzela i odgovornost.
Ovako, odgovornost, kada su u pitanju prosečna primanja ili zarada u Srbiji, biva prebačena na zvaničnu organizaciju ili ustanove koje su ovlašćene za objavljivanje proseka, a u privredi odnosno u radnim organizacijama na osnovu tih podataka prosečnu zaradu će, ili minimalnu zaradu, koja se zasniva na proseku, određivati direktor i sindikat na osnovu ovih podataka.
Vlada je tu neutralna. Vlada eventualno ostavlja sebi neku rezervu ili sigurnost da posreduje ili da presuđuje ako dođe do nekog spora, koja je to recimo zvanična kuća registrovana za objavljivanje ovakvih podataka, koja je merodavna, koja je to G-17 ili neki institut koji je u sklopu recimo gospodina Labusa ili njegove delatnosti. To ste ostavili da ipak imate jednu rezervu kako bi intervenisali.
Na kraju, bez obzira koliko se vi gospodo služili parolama, koliko želeli da na jednoj vrsti demagogije, mada ne želim da budem grub, želite da obrazlažete ove zakone, pravo mesto za obrazlaganje i odbranu ovih zakona je ova govornica. Nemojte, okanite se tog posla, da kada se završi Skupština, terate svoje ministre da pred TV kamerama objašnjavaju kako su ovo pravi zakoni, prave izmene i dopune, samo što opozicija a pogotovu srpski radikali to ne shvataju.
Shvatamo mi i to vam govorimo sa ove govornice koliko su ovo "pravi zakoni", ali to objasnite narodu. Narod te vaše zakone već oseća. Već oseća po džepu. Ako želite da pomognete penzionerima imate više načina. Smanjite im cenu struje, smanjite cenu komunalnih usluga, smanjite sve ono što je za vreme vaše DOS-ovske vlasti poskupelo.
Evo, bitno je kolega da vi uporno dobacujete. Vi bar imate organ kojim možete razumeti, ali što vam taj organ služi za neke druge potrebe u tome ne mogu da vam pomognem. Imate i dodatna sredstva, recimo, da određena sredstava koja su danas u Sava centru utrošena za dokazivanje i rekonstrukciju događaja, da ste to dali penzionerima pomogli bi im i oni bi vam bili zahvalni.

Ovo je još jedan zakon koji bi trebalo, prema najavama Vlade, da reguliše oblast socijalne sigurnosti zaposlenih, i Vlada u svom objašnjenju, odnosno obrazloženju ovog zakona, tačnije rečeno, govori o suštini predloženih izmena i dopuna ovog zakona. Ako uzmemo obrazloženje koje je dala Vlada i malo ga bolje proučimo, videćete da je blago reći za ovo sve da je to ironija prema svima onima koji su trenutno zaposleni i pogotovu prema onima koji su bez zaposlenja.
U obrazloženju Vlada daje tumačenje člana 1. i kaže, prema dosadašnjem rešenju nezaposleno lice koje je bilo osigurano na 30 ili više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu do zaposlenja, odnosno do ostvarivanja prava na penziju. Vlada predlaže ovde izmene, tako što smanjuje ovu granicu od 30 godina na 25 godina, a osigurava odnosno daje sigurnost ovim licima maksimalno 24 meseca. U čemu je ironija? Kaže, ovim rešenjem nezaposlena lica nisu bila stimulisana da traže zaposlenje, a najčešće su radili na crno. Zamislite kakva ironija. Čovek koji je 30 godina radio u firmi ispada da mu odgovara da mu firma uplaćuje obavezno socijalno osiguranje i doprinose, a on će sa 30 godina radnog staža biti angažovan da radi na takozvano crnom tržištu. Gde je to masovna pojava, pa da je i Vlada na osnovu tog kriterijuma rekla, sada ćemo sprečiti tu pojavu, tako što ćemo u većini onemogućiti da radi na crno. Trideset godina radnog staža, kada dodate godinama starosti, kada je čovek započinjao svoj radni vek, a to su poprilične godine, i malo je blago rečeno smešno da ti ljudi mogu i na crno da se angažuju. Možda mogu najprostije fizičke poslove da rade. Recite mi, gde će to diplomirani pravnik posle 30 godina da radi na crno, gde će to da rade i VK i KV majstori na crno posle 30 godina radnog staža, a pogotovu kada je ovakva privredna situacija, kada je klima u privredi ovakva da i ono što je do juče radilo, od kada je ova korporacija došla na vlast, i to je zatvorilo kapije.
Nema više mogućnosti da se radi i na redovnom poslu, a ne da se traži neki posao, kako vi kažete, na crno. U drugom članu kaže se da najviši i najniži iznos novčane naknade u nominalnom iznosu ostaje isti, samo se procenti menjaju, a s obzirom da se visina novčane naknade utvrđuje u odnosu na bruto zaradu, ovo ako uzme iole pismen čovek i počne da računa po dve osnove neto i bruto zarade, videće da je ovo ortodoksna neistina. Ne možete gospodo dva kriterijuma prilikom objašnjenja ili obrazlaganja dva zakona ili zakonska predloga koja je ova vlada predložila, da minimalnu zaradu, da minimalnu bruto zaradu kako vi do juče tvrdiste da je nominalno i realno veća od neto, sa smanjenjem za 10% ili 20%, kažete da se ništa nominalno nije menjalo. To su, a ja sam vam jednom rekao sa ove govornice, to su u sferi najprostijih matematičkih operacija i videćete da niste u pravu. Doduše, dovoljno ste dobro ovo izdefinisali da se najpametniji ne snalazi. Nije ni čudo, očito da ministru ovo neko drugi priprema, a na osnovu onoga kako je pročitao uvodno izlaganje, nije ga baš ni dobro pročitao, a kamo li dobro razumeo, jer da je uzeo sam malo da poradi na tome, čovek ima iskustva, ima iskustva i u proizvodnji, ima iskustva i u sindikalnom pokretu, pa bi video da je to nešto što se podmeće. Ali, zna se kako će biti odbrana od strane većinskog DOS-a. Izaćićete za ovu govornicu, pošto sada nema šefa poslaničke grupe, najverovatnije neko koga menja, izaćiće i reći, Vlada ima sigurnosne instrumente da obezbedi one koji ostaju bez posla, a pogotovu one koji su radili 30 i više godina u ovom novom predlogu zakona, 25 i više godina, a već smo čuli tu priču. To je onaj fond za prekvalifikaciju ili za socijalnu sigurnost.
Koliki je gospodo taj vaš fond? Usvajali smo ovaj budžet, niste predvideli baš toliko velika sredstva. Bolje je da kažete i da priznate otvoreno javnosti Srbije, mi se pripremamo ili spremamo pogodno tle za buduću privatizaciju. Međunarodna zajednica odnosno Evropska unija je jasno stavila te i te uslove. Oni ne žele fabrike koje imaju veliki broj zaposlenih, oni ne žele da vode socijalnu politiku, oni ne žele u krajnjem slučaju da u Srbiji bude socijalni mir. Mi smo prinuđeni zbog eventualnih mogućnosti ulaska stranog kapitala ili dobijanja kredita da uradimo nove predloge zakona koji će to da regulišu i narod bi to prihvatio .Možda neko ne bi, možda neko bi, ali manje boli ako narodu priznate istinu, nego da iz dana u dan narod obmanjujete. Obmanjujete na taj način što svačiji predlog zakonski predlog, koji ste do sada predočili ovoj skupštini, u uvodnom obrazloženju kažete, to su uslovi Evropske unije. Mi vam srpski radikali uvek govorimo, ne ulazi se u Evropsku uniju na osnovu ovih predloga zakona. Kriterijumi za ulazak ili za kandidaturu u Evropsku uniju su sasvim drugačiji gospodo, morate postići rast proizvodnje, morate postići određeni nivo standarda, morate da stanovništvo ima kupovnu moć, dovoljno da bi stali pred vrata i na prag Evropske unije. Ne da nam bacate prašinu u oči, vi ste razmišljali i doneli ste neke zakone. Nije tačno. Rekli su vam, šta sve treba da ugradite u izmene zakona, vi ste to kao već prepoznatljivi i poslušnici uradili, a to što će socijalni nemir biti u Srbiji, to vi mislite da nećete vi rešavati.
Rešavaćete gospodo, a tako ste tvrdili i za poreske zakone, da ti zakoni neće imati posledice na rast cena na porast troškova života, a evo šta je u stvarnosti. Čak ste toliko hrabrosti i smelosti imali preko ministra ste tvrdili da će ti poreski zakoni dovesti do smanjenja cena. I tu ste delom u pravu, smanjene su cene kožne galanterije, konfekcije i bele tehnike. Povećane su cene hrane, svega onoga što je i te kako neophodno za život. Zašto ne izađete pred narod i ne kažete iskreno, pošteno, onima koji su vas birali. Nisu vas birali da bi bili gori od onih što su ih smenjivali, nego su mislili da ćete doneti tih šest milijardi dolara koje ste obećavali. Nemate, ne daju vam, ne daju vam, daju vam na kašičicu, ali morate uslov po uslov da ispunjavate...

Gospođo predsedavajuća, ja se stvarno uzdržavam da komentarišem bilo kakvu vašu upadicu ili primedbu, ali bih vas molio da ipak malo i vi uzmete ove predloge zakona, da ih proučite, da bi i vi bili u toku o čemu se ovde raspravlja. Ovde se raspravlja o socijalnim pitanjima, a vi dolazite turističko-avanturistički, jedva čekate da sednete, da vas vidi uža i šira porodica, e pa Skupština nije za to. Skupština je da se ovde raspravlja. Ja znama da je vama ovde teško...

Bilo bi sada i suvišan još jedan savet, ali te svoje emotivne ili emocionalne naboje ostavite za van ove skupštine, na hodniku možemo o tome da razgovaramo, pa pustite da završim, ostalo je par sekundi. Gospodo, preporučujem vam da posle ovog zakona pošto ni ministar nije tu i on ne može da ga brani, nema Čede da mu štiti leđa i Čedu ne možete da zaštitite, najbolje je da povučete ove odredbe zakona ili da otvoreno priznate da niste sposobni.

Dame i gospodo, ovaj amandman se odnosi na član 5. gde se termin garantovana zarada po predlogu izmene i dopune ovog zakona pretvara u minimalnu zaradu, odnosno terminološka izmena i to bi bilo sasvim razumljivo, pošto se ide na bruto zaradu kao osnov i metod za obračun zarade. Međutim, savezni zakon koji reguliše oblasti rada jasno kaže da je garantovana zarada taj termin i po njemu mora i Republička vlada da postupa, ako poštuje ova republička vlada savezne zakone, a uverili smo se tokom zasedanja ove skupštine da ne samo savezni zakon, nego i savezni Ustav nema nameru ova vlada da poštuje. To ne govori samo o nekim zakonskim normama koje treba da budu ispoštovane po redosledu snage i jačine zakona, jer savezni zakon je iznad svakog republičkog kao pravni akt.
Govori o tome koliko je u suštini DOS-u stalo do savezne države, do poštovanja njenih zakona, upravo onoliko koliko ih u dnevno - političkim obraćanjima, predsednik Crne Gore Milo Đukanović...

... napadne ili pohvali. Gospođo Nataša,  razumem da duhovitost proizilazi iz obrazovanja, iz načitanosti, ali morate shvatiti da za to treba malo talenta. Nije samo stvar u tome, vi pokušavate da imitirate predsednika ove skupštine. Ja vam govorim ono što jeste.  Ali, da ne bi ulazili u međusobne odnose, na kraju krajeva, biće tih pohvala i kritika, svakodnevnih od strane Mila Đukanovića, ukoliko on proceni da je potrebno, ali šta je suština?
Suština je da vidimo kakvu krajnju korist i kakav krajnji efekat imaju oni koji su obuhvaćeni ovim zakonom? Šta radnika interesuje u ovom slučaju? Interesuje ga, bez obzira kako će se formulisati, da li je to garantovana zarada ili minimalna zarada, ili bruto, ili neto zarada, njega interesuje da taj minimum koji vi kažete da je minimum zarade, da mu obezbeđuje neki minimum egzistencije. Da li će ovaj minimum, koji ste vi odredili na osnovu proseka, biti dovoljan, to najbolje pokazuje naš svakodnevni život, cene na pijacama, u prodavnicama, mada vi imate neke povlastice u prodavnicama "Jabuka" ili kako se već zovu, ali izađite malo i vidite šta možete za 60 maraka da kupite i u "C marketu" koji toliko reklamirate.
Ministar ovde, braneći ovu izmenu i dopunu zakona, kaže da se konačno radnicima pomoglo, parafraziram, izvinjavam se ako tačno ne citiram - "da se konačno radnicima pomoglo da se oslobode isplate ličnih dohodaka, odnosno plata u polutkama". Ministre, do juče ste bili predsednik sindikata. Nećete valjda nas srpske radikale, ubediti da vam je to nametnuo direktor ili rukovodstvo. Nećete valjda ubediti ovde ljude koji znaju, koji rade u privredi, da su direktori, finansijski, generalni ili komercijalni, išli u mesne industrije i kupovali polutke. Išli ste vi iz rukovodstva sindikata, vas interno zovu "jagnjeće brigade", pa vi ste to uveli ministre, kao predsednici sindikata.
Najlakše je kritikovati. Šta je suština bila? Ta vrsta pomoći, to je bio deo ličnog dohotka koji je primao svaki radnik. Nije to bio kompletan iznos plate koju prima radnik, već deo plate u višemesečnim ratama. To vam je obezbeđivalo neki minimum da čovek preživi. A vi, šta radite? Vi jednostavno, moglo bi se reći, na prvi pogled - friziranjem ili terminološkim izmenama - u stvari vršite suštinske izmene.
Što se tiče, gospodine Jovanoviću, vaše primedbe juče da isplatu ne određuje direktor i sindikat, u članu 6. vam jasno piše ko određuje isplatu minimalne zarade. Ja mogu da razumem da ste vi možda završili u srednjoj ekonomskoj, onaj smer turističko - vanturistički, ali ste dovoljno pismeni da pročitate ...