Ovde imamo nekoliko zakona koji se odnose, pre svega, na vojne sporazume, zatim vizni režim, kontrola vazdušnog prostora, međunarodna saradnja u očuvanju istorije i čuvanju groblja i infrastruktura srpske železnice, nacionalni program razvoja infrastrukture srpske železnice. Kada bi čovek bio iskren, mora da prizna da svaka ova oblast zaslužuje posebnu sednicu.

Što se tiče vojnih sporazuma, to je jedna ustaljena šema po kojoj se predlaže Skupštini. Jedino što mi ovde srpski radikali ovde pozdravljamo i u svakom slučaju naglašavamo saradnju sa Belorusijom. Konačno se uspostavlja pa i ta vojno-tehnička saradnja sa Belorusijom. Ima višestruki značaj. Prvo da se probije, što bi se reklo, taj led, koji je bio još iz ranijeg perioda.

Kada je SRS devedesetih godina predlagala da se uspostavi saradnja sa Belorusijom, mnogi ovde koji su u redovima i pozicije i opozicije tada su to dočekali sa negodovanjem, tvrdeći kakva je korist od Belorusije. Jedan od kolega koji je diskutovao je rekao pravu istinu – Belorusija je iz bivšeg sistema Sovjetskog saveza zadržala sve ono što je najbolje, pa pogotovo kada je u pitanju i vojna tehnika i tehnologija, da ne govorimo o drugim prednostima koje može da koristi Vojska Srbije u saradnji sa Belorusijom.

Što se tiče viznog režima, treba uspostavljati te vizne režime na ravnopravnim osnovama. Treba što više ukidati potrebu za vizama, ali što se tiče samog podatka koji je izneo ministar, da je pasoš Srbije na trideset i nekom mestu u odnosu na 140, koliko se sećam, ukupno zemalja koje se rangiraju sa značajem pasoša, ne možemo se pohvaliti sa jednom činjenicom, da diplomatski pasoš poseduje tašta Tomislava Nikolića. To je sramota za sve nas, a pogotovu za ovu Vladu.

Možete vi, gospodine Odaloviću, da pokazujete prstom šta hoćete, ali ta bruka i sramota ostaje. To ćete morati da nosite. Kako ćete nositi, to niko ne zna. Sada kada ode Tomislav Nikolić najverovatnije ćete početi da se posipate pepelom, kako je to iznuđeno, kako je pod pritiskom, ali tašta nije baš taj rang i nije osoba koja bi trebala da uživa diplomatski status.

Mi srpski radikali smo vas na vreme upozorili. Znate, morate voditi računa šta radite, pogotovu kada ste na vlasti. Vodi se računa i kada ste u opoziciji.

Što se tiče kontrole vazdušnog prostora, ovo je veoma značajna tema. Znate, ovde se ne radi samo o uspostavljanju nove linije avio saobraćaja između Srbije i Kine, ovde se radi o kontroli vazdušnog prostora ili zračnog letenja između Hrvatske i Srbije i mi ovde imamo dosta podataka koji su nejasni i suviše su suvoparni, stručni, pa nam je nejasno kako će to zbog potrebe kontrole sletanja i uzletanja na Aerodrom Osijek, koji će to deo Srbije biti pod kontrolom službe letenja Hrvatske? Ne možemo se tako baš opustiti i da kažemo – to je u sklopu neke međunarodne saradnje. U sklopu međunarodne saradnje je nešto što je ustaljeno kada je u pitanju kontrola letenja na Aerodromu Beograd, odnosno „Nikola Tesla“, kada je u pitanju letenje sa Aerodroma Niš. To je od ranije, a mi imamo ovde novu činjenicu radi kontrole letenja iznad Aerodroma Osijek. To je kompletna kontrola, karikiram stvari, ali veći deo teritorije ili vazdušnog prostora iznad severnog dela Srbije. Jeste tu definisano na kojoj visini letenja se vrši kontrola, da li je to sedam ili četiri, na kom nivou kontroliše, to je sad manje bitno, nego je trebalo više objašnjenja, razjašnjenja šta to znači. To su novi momenti, novi trenuci kada je u pitanju saradnja oko kontrole letenja.

Što se tiče ovih istorijskih spomenika, u svakom slučaju zaslužuju veliku pažnju. Ono što neki od nas pojedinaca možemo da primetimo, do sada se nije posvećivala pažnja očuvanju grobalja srpskim stradalnicima i već kada govorimo o srpskim stradalnicima, moram da ispravim jednog govornika ranije, koji je rekao da u logoru u Nemačkoj bili su Srbi i Crnogorci. Tada se gotovo niko nije izjašnjavao kao Crnogorac. To su sve bili srpski vojnici kraljevske vojske, a to sad što se na neki način ispod žita želi falsifikovati istorija, ne postoji nigde ni jedan jedini dokument da su se u kraljevskoj vojsci izjašnjavali kao Crnogorci. Ako je bilo, onda su to bili oni koji nisu bili srpske nacionalnosti, tako da moramo čuvati auteničnost istorijskih događaja.

Ono što je za nas neuobičajeno iznenađenje, to je da na jednom veoma značajnom dokumentu koji je pred nama poslanicima, a zove se Program javne železničke infrastrukture i to nacionalni program javne železničke strukture.

To je nešto što je fundament, ne samo razvoja železničkog saobraćaja, nego ekonomije, privrede i ovde se ne pojavljuje resorni ministar ili novim govorom rečeno ministarka. To je osoba opšteg obrazovanja. Ko ne zna, to je ona što je zadužena za sve. Posle Tita samo se ona pojavila. Nego je prepustila da mi ovde raspravljamo sa njenim kolegama koji izražavaju dobru volju, ali nisu u materiji očigledno.

Ovde se radi ne samo o železničkoj infrastrukturi. Ovde je najveći projekat, najveća investicija koja je pred Srbijom. Ovo je cika 2.700.000.000 evra investicija ukupna. Svedoci smo da se svakodnevno čine napori od strane Vlade kako bi se uspostavili sporazumi i dogovori, potpisali ugovori oko rekonstrukcije železničkih pruga, pogotovu oko ovih magistralnih delova.

Mi ovde, umesto da dobijamo da pitamo resornog ministra ili „ku“, ministarku, mi ovde moramo da pričamo javnosti, da objašnjavamo detalje, a nemamo odgovor.

Naime, šta je ovde interesantno? Ovde je interesantno da je Vlada izdvojila od ranije 800 miliona za završetak drumsko-železničkog mosta na Dunavu kod Novog Sada. Izgradnja tog mosta podseća na onu seriju „Đekna“ - kada će, ne zna se kad će. Svake godine obasipa nas ministarstvo, a pogotovu ministarka što kroz zvanična obaveštenja, što kroz klađenje sa nekim koalicionim partnerima, da li će se oni baciti u Dunav kad se završi taj most ili neće, kamo lepe sreće da su to uradili bez mosta, bar bi Srbiju oslobodili velikog tereta. Ali, mi moramo biti svesni da je to neuralgična tačka kada je u pitanju drumsko-železnički saobraćaj.

Srbija plaća i te kako značajne kaznene penale zbog toga što se ne odvija normalno železnički i drumski saobraćaj. Moramo to da ubrzamo, ako je Vlada izdvojila ta sredstva.

Drugo, evo vas pitam koji zamenjujete Zoranu Mihajlović, kako vi to mislite da na kraju uklopite te različite sisteme infrastrukture kada je u pitanju železnica? Vi znate da Rusija daje kredit da montira svoju opremu, vi znate da Kina daje kredit da montira svoju opremu. Evropski fondovi izdvajaju sredstva pod uslovom da je njihova oprema. Kako ćete te tri naizgled jednostavne opreme, kada je u pitanju infrastruktura, kako ćete ih uklopiti? Mora evropska standardizacija ako idete u EU, ili morate se odreći te EU. Neće vas Evropa prihvatiti. Evropu ovde interesuje samo jedno - dohodovnost i profitabilnost železnice i vidite šta vi radite. Vi zbog te EU, van zakona, suprotno zakonu, da ne kažem Ustavu, vi železnicu organizujete u neka tri sektora. Šta vam je obrazloženje? U dogovoru sa Svetskom bankom. Pa, ne može Svetska banka da bude iznad zakona i iznad Ustava ove države. Hvala vam.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika o radu Skupštine.

Malopre je izrečena jedna neistina koja je u javnosti i te kako obeležila kolegu Orlića kao nekog ko je manje valjan ili vredan, pa SRS ga nije primila u svoje redove kako je to kolega Balša izgovorio.

Dužan sam radi ispravke da reagujem…

Ne, nije replika nego samo povreda Poslovnika.

Nije replika nego je samo reklamiranje Poslovnika. Samo budite strpljivi.
Pre svega, istine radi, gospodin Orlić je bio član SRS i to dobar član SRS dok nije promenio stranku i mi se ne stidimo toga. Mi nismo kao ovi iz DOS-a, pa se stide jedni od drugih i jedni druge cinkare kod policije i prijavljuju nazive istih stranaka. On je bio, dok je njegova volja bila, kada je promenio volju za stranku, otišao je u drugu političku partiju. Tako da, ne koristite lažne informacije i pogrešne informacije.

Mi, srpski radikali, i dalje insistiramo da sa velikim oprezom se ulazi u kreditne aranžmane i ovaj amandman je sledstven amandmanima koji govore da treba ovaj ugovor poništiti, odnosno ne potpisati ovakvu vrstu garancije od strane države. U članu 3. jasno stoji da će zajmoprimac da izmiruje obaveze, da vraća kredit, ali državne su garancije.

Ovde smo čuli u toku jučerašnjeg dana obrazloženje da se ova sredstva, pre svega, namenjuju za uklanjanje pepela koji je na TENT, odpepeljivanje, što bi rekao kolega, a onda smo čuli da to nije zbog nas, nego zbog naše dece. Mogu da razumem da neko može da koristi patetiku kao sredstvo da bi privoleo ili pridobio većinu u ovoj skupštini da glasaju, pa tako i u ovom slučaju. Ali, koliko to razmišljaju kolege kada se služe sa ovakvim argumentima, koliko razmišljaju da će ta naša deca da vraćaju ove kredite?

Drugo, uz ovaj ugovor trebao bi da bude sporazum. To što vi gospodo, koji predlažete ovaj zakon, predstavnici Vlade, nas ubeđujete da je sve u redu, a pri tome nedostaje sporazum, to je jedna stvar. Druga stvar je, treba jednom da raščistite za sva vremena, mi, srpski radikali, od Briselskog sporazuma ništa vama ne verujemo. Vi ste potpisnici Briselskog sporazuma i od tada vam ništa više ne verujem.

Što se tiče garancija za vraćanje, znate kako je to, imali smo nedavno situaciju da mnoga javna preduzeća nisu mogla da servisiraju svoja dugovanja, pa je

država, kao žirant, odnosno kao garant u situaciji da na dodatne obaveze mora da preuzme i te obaveze koje ne mogu da servisiraju javna preduzeća. Mi i dalje insistiramo da se što manje država upušta u ovakve ili slične aranžmane.

Pre svega, da se razumemo, SRS nije protiv ovih projekata. Projekti sami po sebi su opravdani, ali smo mi i dalje protiv ovakvog načina finansiranja ovih projekata, odnosno same uloge države.

Postoji jedan opravdan razlog zato što, malopre smo čuli od ministra, pokušaj objašnjenja da onaj koji daje kredit, on će, po nekim objektivnim međunarodnim kriterijumima, da nađe izvođača radova. To jedino može da poveruje onaj koji, a ma baš nikakve predstave nema šta se to dešava na evropskom tržištu i svakog dana smo sve više i više svedoci da „Simens“ je dominantna kompanija, kada je u pitanju elektroprivreda, kada je u pitanju proizvodnja još nekih drugih aparata iz oblasti elektroenergetike.

Sada mi treba da poverujemo da će Nemačka razvojna banka po objektivnim kriterijumima, i to na kraju krajeva nije nikakav problem, ako je tehnologija vrhunska, ako zadovoljava sve, u svakom slučaju to odgovara. Ono što je veoma, veoma loše iskustvo, to je da, gledajući istoriju noviju i dešavanja koja su se zbivala na prostoru Ukrajine, imamo slične primere. U Ukrajinskom parlamentu na isti, ili gotovo istovetan način objašnjavane su opravdanosti ulaska u kreditne aranžmane sa Svetskom bankom, odnosno sa Nemačkim razvojnim bankama. Kakva veza između ovog parlamenta i ove rasprave i onoga što se dešavalo u Ukrajini? Ministar finansija ovde je bio direktor Svetske banke za Ukrajinu i vidite kakva je situacija sada u Ukrajini.

Mi iz tog straha, iz te predostrožnosti ne želimo da se upuštamo u ovakve avanture. Hvala.

Upravo ste, gospodine Antiću, rekli ono što je suština - raspisuje tender a.d. „Elektromreže“ ali saglasnost daje banka. To jeste suština i to je upravo još jedan razlog zbog čega ste trebali taj sporazum da nam dostavite da vidimo detalje sporazuma. Da vidimo da li je to u sporazumu sadržano.

Ono što je zbunjujuće kada je u pitanju kreditiranje ovog projekta, to je da li je bilo još neke mogućnosti ili alternativa ovom kreditu. Ovde vidimo da potrošač ove struje koja će ići preko dalekovoda, jednim delom preko Srbije, a iz Ukrajine, da ne ponavljamo, je Italija. Da li su italijanske razvojne banke zainteresovane za ovaj projekat? Da li su bilo koje druge banke razvojne? Zašto baš Nemačka razvojna banka? Hipotetički je više ovo sad pitanje.

U svakom slučaju, nemojte da se ljutite gospodine Antiću, ako razgovaramo o detaljima. Mi govorimo o nečemu što je suština. Ako smo imali alternativu ili ako ste imali više ponuda, da vidimo da li je ovo najpovoljnija. Samo se o tome radi.

Mi, srpski radikali, insistiramo na tome, kao što insistiramo i ovde da konačno formirate anketne odbore u Skupštini Srbije, da se utvrdi šta je to prethodna vlast ili prethodna prethodne vlasti radila u svom mandatu. Da li su krali, koliko su krali, da li je ova sadašnja vlast umešana u kriminal, to je pitanje za anketne odbore. Pogotovo u ovoj oblasti. Ne zaboravite, sadašnji novoizabrani predsednik Srbije, a aktuelni predsednik Vlade, bio je na čelu Anketnog odbora koji je … (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kod nas srpskih radikala postavlja se pitanje - otkud ovoliko nepoverenje u strana tržišta hartijama od vrednosti, pa i u naznakama kako to kažu u predlogu Vlade za dopunu ovog zakona kaže – ako dođe do nekih poremećaja ili negativne kamate? Zar još ne važi onaj slogan, odnosno parola da Evropa nema alternativu? Zar je u Evropi toliko nestabilno tržište da bi se hartije od vrednosti kupovale na domaćem tržištu koje ne funkcioniše?

Evo vam jedan od primera kako i na koji način domaće tržište hartijama od vrednosti funkcioniše. U poslednjih nekoliko meseci napravljena je transakcija o visini cene jednih polovnih kola, odnosno jednog polovnog vozila, tako da ne razumemo odkud toliko nepoverenje od strane Vlade u ovo tržište, odnosno u strane banke?

Ovde se radi, doduše, i o deponovanom novcu, ali to je jedna od mogućnosti za ova devizna sredstva se plasiraju, odnosno da se deponuju u određenim bankama. Druga mogućnost je da Narodna banka na tržištu od hartije od vrednosti uvećava vrednost kapitala sa kojima upravlja agencija.

Ono što se još nameće kao pitanje, a mi ga postavljamo, da i javnost čuje, to je - kakva je svrha posle ovoga postojanja uopšte ove agencije?

Fond, kao fond, u redu, možemo da razumemo na neki način da postoje ova sredstva koja garantuju jednu određenu sigurnost za eventualno nadoknadu štete onima koji su štediše, ali ako je u upravnom odboru ove agencije jedan predstavnik Vlade, jedan predstavnik NBS, i tri eksperta, sada ovom izmenom koju predlaže Vlada, postavlja se realno pitanje - zašto postoji ta agencija, kad je sve pod ingerencijom Vlade, a i Vlada i tako i tako u slučaju eventualno nastale štete ili bilo kakvih promena na računu ove agencije.

Vlada će intervenisati sa određenim sredstvima, tako da treba poslušati ipak nas srpske radikale i razmisliti dobro ne samo o ovoj agenciji, da ukidanjem ove agencije, nego sve agencije, jer to su paralelni sistemi koji funkcioniši u okviru političkog sistema, a paralelni su sa određenim sektorima uprave, odnosno ministarstvima koji već postoje.

Zbog toga mi srpski radikali koristimo priliku kada se predlaže ova izmena da amandmanom, dajući se da se briše ova izmena koju predlaže Vlada, jednostavno želimo da nateramo i Vladu da razmišlja ubuduće da li je opravdano da uopšte se raspolaže sa ovakvim sredstvima na ovakav način, a pre svega da iskoristimo priliku da po ko zna koji put ponovo u javnosti naglasimo bespotrebnost postojanja silnih agencija koje imaju svoju infrastrukturu, imaju svoje upravne odbore, imaju direktore, službe koje imaju ne tako mala primanja i dodatni su teret na leđima i od tako osiromašenih građana.

Očigledno da je mladi kolega dobro obavešten čim je došao do spoznaje da nije predmet amandmana ukidanje Agencije, što je moje veliko zadovoljstvo. To ili ste čuli ili vam je neko pročitao pretpostavljam. Ali nije suština u tome, nije suština nadgornjavanje sa opozicijom, sa nama srpskim radikalima. Suština je da se pokrene jednom konačno ta tema koja sačinjava veliki problem građanima. Možete vi da verbalnom veštinom izbegavate rešenja koja vam predlaže SRS i mnogi drugi. Međutim, doći ćete neminovno u situaciju da morate razmišljati da li uopšte u toj Evropi da tražite bilo šta, a pogotovo da deponujete sredstva, da uzimate kredite, ali neminovnost je pre toga da racionalno svedete funkcionisanje izvršne i svake druge vlasti u ovoj državi. Hvala vam.

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Malopređašnji govornik, gospodin Arsić, kada je upozoravao odnosno ukazivao na negativne posledice pogrešne ekonomske politike, osvrnuo se na poslanike koji sede preko puta njega. Jednom smo pominjali i nije zgoreg ponovo da opominjem, kada gospodo iz Srpske napredne stranke navodite krivce, onda oni imaju svoja imena, prezimena i poslaničke grupe. Mi srpski radikali, istine radi, ne pravimo među vama razliku, isti ste vi, i po programu i po politici. Ali, da li bili jasniji javnosti, jasno kažete, kada ukazujete na nekog ko je kriv za sadašnju ekonomsku situaciju ili političku, kažite ako ne ime i prezime, onda poslaničku grupu ili političku partiju kojoj pripada, a ne tako, kazujući – ovi preko. Mi srpski radikali nemamo veze ni sa jednima ni sa drugima, mi čuvamo svoje dostojanstvo, a vi ostali kako hoćete. Hvala vam.

Dame i gospodo, kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita i o Agenciji, to su samo različiti članovi koji se menjaju, odnosno gde jednom malom izmenom Vlada predlaže da se u slučaju gubitaka zbog deponovanih sredstava od strane Agencije, pre svega misli se na devizna sredstva, da se radi sigurnosti ta sredstva mogu povući i sa tim sredstvima kupovati hartije od vrednosti na domaćem tržištu.

Ono što je suština to je da ova Agencija za osiguranje depozita ima svoju jednu istoriju. Ona počinje 2005. godine kada se posle propadanja, odnosno stečajnih postupaka koji su sprovedeni na određenim bankama, razmišljalo da se nadoknadi šteta građana Srbije koju su pretrpeli zbog propada ovih banaka.

Naravno, 2015. godine dolazi do potpunog kolapsa kada je u pitanju finansijski potencijal ove Agencije, ali ono što je veoma bitno da se kaže zbog građana, šire javnosti to je da ova sredstva služe da se nadoknadi šteta do 50.000 evra građanima koji su svojom štednjom ili deponovanjem novca bili deponenti, odnosno komitenti određenih banaka. Ta cifra od 50.000 evra je nešto što je i dan danas ostalo sporno. Kad se već Vlada odlučivanja za ovakve amandmanske intervencije, možda je trebalo razmišljati i oko ove ukupne sume koja treba u svakom slučaju da se poveća, ako ništa drugo bar zbog neke pravednosti ili pravičnosti prema štedišama koje imaju mnogo veća sredstva samo u jednoj banci, odnosno na one koji su rasporedili manja sredstva, pod znacima navoda, u više banaka.

To je ono što država garantuje do 50.000 evra, ali predistorija ove Agencije sastoji se u likvidaciji domaćih banaka. Setite se samo kako su likvidirane „Beobanka“, Beogradska banka, „Investbanka“ i ostale banke. Sada vremenom dolazimo do spoznaje da smo mi srpski radikali bili u pravu, ne zato da bi mi to istakli kao neki svoj politički poen, nego iz razloga što smo na vreme upozoravali da uništavanje domaćih banaka ide ka tome da se potpuno uništi industrija i da se dovede do situacije da se obezvređena cena poljoprivrednog zemljišta nađe na, uslovno rečeno, nekom tržištu.

Vidite kako to ide. Kada je u pitanju industrija, kada je u pitanju privreda, dovoljno je da navedemo primer samo beogradske, odnosno „Beobanke“, kompletna ili veći deo privrede je bio komitent u „Beobanci“, odnosno Beogradskoj banci i sada naknadno se saznaje da ta banka nije baš bila u to vreme za likvidaciju, da se stečajni postupak nije trebao sprovoditi. Međutim, stečajna masa iz tih banaka je bila pod kontrolom jednog određenog broja ljudi ili, preciznije govoreći, bila pod apsolutnom kontrolom jednog čoveka koji se zove Mlađan Dinkić. Mlađan Dinkić je predistorija ove agencije. On je jednim delom i istorija ove agencije, ali detaljnije ćemo govoriti kada bude rasprava o amandmanima.

Ono što je sadržano u preostale dve tačke dnevnog reda, a to je da Republika Srbija daje garancije u korist Nemačke razvojne banke u dve svrhe. Prvo, u svrhu elektroprivrede, sredstava koje će koristiti elektroprivreda i, drugo, sredstava koje će koristi „Elektromreža Srbije“.

Juče smo slušali ovde deo obrazloženja od ministra resornog, gospodina Antića. Objasnio je sve ono što nam piše ovde u materijalu. Međutim, zaboravio je ministar Antić da kaže da ovde u ovim kreditima postoje određeni uslovi koji su na neki način skriveni, pa tako uslovi koji su vezani za „Elektroprivredu Srbije“, a to je opepeljivanje Termoelektrane „Tesla jedan“.

Jasno se krije namera ili tendencija Evropske unije, u sklopu zaštite životne sredine, da se prestane proizvodnja takozvane prljave struje, prljave tehnologije za proizvodnju struje. Mi imamo ovde uklanjanje jednog problema koji se zove ogromne količine pepela, a koje funkcionalno smetaju okolnim naseljima, žiteljima koji žive u okolini Termoelektrane, ali imamo i jednu tehnologiju pomoću koje će to najverovatnije biti rešeno, tako što će se fizički uklanjati, gde se pristupa novom tehnološkom postupku, a to je da se smanji količina vode, da srazmera pepela i vode bude 1:1, to je čisto radi razjašnjenja zbog javnosti, da se spreči zagađivanje vodotokova, odnosno da se zaštite i lokalni i regionalni vodovodi.

Ono što, u svakom slučaju, stoji jasno u drugom predlogu oko garancije jeste da Evropska unija kroz ove kredite insistira na smanjenju ugljen-dioksida. Smanjenje ugljen-dioksida podrazumeva upravo ono, što mi radikali vam sada govorimo, da se sa termoelektranama polako počinje gasiti i proizvodnja električne energije ili će se uvoziti visoka tehnologija za zaštitu čovekove okoline ili polako, ako nije finansijski sposobna država da to uradi, elektrosistemi, onda se moraju gasiti termoelektrane.

Vidite i sami da je Mađarska već otpočela sa pripremnim radovima. Uveliko najavljuje nuklearnu elektranu. Svugde u svetu nuklearne elektrane sve više i više uzimaju mesta, nasuprot onih teorija i teza da su nuklearne elektrane potencijalna opasnost.

Ovde imamo jedan relevantan podatak, a to je da u „Elektromreži Srbije“, navedeno je u materijalu kao podatak, u prenosu električne energije, kaže se, ovo zanavljanje ili promena naponske mreže sa 220 na 400 kilovata će služiti da se što kvalitetnija struja transportuje sa istoka na zapad, odnosno iz Ukrajine preko Rumunije, Srbije, Crne Gore prema Italiji. Vidite da je to zaštita čiste tehnologije.

Znači, mi ovde moramo da vodimo računa da dobijanjem ovih kredita postoje još određeni uslovi kada je u pitanju tehnologija. Nije to potpuno jednostavno kada menjate naponsku mrežu i kada menjate kompletan sistem napajanja sa 220 kilovata ili, kako to ministar kaže, KV-a, ali na 400 kilovata se podrazumeva promena kompletne tehnologije. Prvo, oko kompletne prenosne mreže, mora da se menjaju od kablovskog sistema, odnosno same elektromreže preko trafostanice pa do određenih transformatora. Znači, tehnologija mora da se uklapa.

Mi vidimo ovde, u ovome materijalu, da Razvojna banka Nemačke jasno uslovljava da će ona raspisivati tender i da će po međunarodnim standardima moći da isporučuju opremu proizvođači samo ako zadovoljavaju, to su tzv. ISO standardi.

Ne zaboravite, dame i gospodo, da u Srbiji postoje, za sada, tri ugašene fabrike kablova, da u Srbiji postoji potpuno uništena industrija za proizvodnju trafostanica. Tri kablovske industrije postoje u Jagodini, Zaječaru i u Novom Sadu.

U Jagodini je ta industrija nešto što je dugo, dugo godina ili decenija bila pokretač privrede i mesto gde se zapošljavalo najveći deo stanovništva Opštine Jagodina. Sada je devastirana toliko da ne može proizvoditi čak ni ove kablove za automobilsku industriju, gde nam dovode ove fabrike pokretne tezge da kompletiraju tzv. automobilske provodnike, a kablovska industrija ne može da proizvodi. To je veoma jednostavna tehnologija. Zamislite koliki bi to bio zamajac da smo, koliko toliko, održali u proteklih 17 godina proizvodnju kablova, da smo u „Minelu“ pomogli da se sačuva, koliko toliko, proizvodnja trafoa. To bi sad bio veliki posao. To je ogroman posao.

Znate, mi se ovde zanosimo sa idejom da ćemo prihodovati enormno velika sredstva kada je u pitanju transport električne energije. Nemojte se zanositi sa takvom idejom. Ta ideja brzo će da se istopi, iz prostog razloga što smo videli u materijalu pre neki dan, kada je u pitanju davanje kredita od Svetske banke, da Svetska banka uslovljava cenu struje. Ako daje određena sredstva, onda kaže – cena struje će jednom određenom dinamikom da poskupljuje. To je ta politika cena električne energije koju vodi Svetska banka, to je deo globalnog sistema. Šta vi mislite, da će Svetska banka razmišljati o tome da jeftina struja bude u Srbiji? Šta ih boli briga. Ako je pola evra cena u Evropi i u svetu, pa šta njih boli briga, pola evra će plaćati Srbija. Kako će plaćati? Ne interesuje ih što je stanovništvo sve siromašnije i siromašnije, imaju nekretnine, ne platite struju, u početku će vam isključivati, a kasnije vam na obračunu kamate, uzimaće vam stanove, uzimaće kuće. Šta njih boli briga. Savršeno ih ne interesuje kakva je kupovna moć i kakva je socijalna prilika u Srbiji i o svemu moramo voditi računa.

Mi, umesto da kroz ovakve ugovore razmišljamo o tome da postoji zdrava konkurencija, a zdrava konkurencija ovim kreditima, kao što je Nemačka Razvojna banka je krediti koje eventualno imamo od Ruske Federacije. Ruska Federacija je zainteresovana, sami ste svedoci, oko ulaganja u energopogone, u proizvodnju električne energije, kada je u pitanju Srbija. Energetika je nešto što je budućnost uz obrazovanje, uz školstvo. Poljoprivreda i energetika su budućnost Srbije. Nemojte, baš olako ovako da prihvatamo ovu tehnološku zavisnost, pored finansijskog kraha i siromaštva, još ako nas uvedu u tehnološko ropstvo, pitanje je gde ćemo na kraju i završiti. Hvala vam.

Gospodine Antiću, ovde se ne radi o prisili, ovde se radi o uslovljavanju. Setite se samo, pre vas je u ovom Ministarstvu, Ministarstvo je sadržalo zaštitu čovekove okoline, bila Zorana Mihajlović. Samo ona i Tito su opšteg obrazovanja i oni sve znaju.

Najveće primedbe prilikom pregovora sa EU bilo je u poglavlju zaštite čovekove okoline. Šta je uradila EU? Preko finansijskih poluga uslovila je da Srbija mora da poštuje određene standarde. Nemojte reći da mi sad, srpski radikali, izmišljamo nešto što nije bilo. To je opšte poznato.

Drugo, gospodine Antiću, vi možete da kontrolišete i da utičete na cene sve dok ste jednim delom samostalni finansijski, ali ova tendencija zaduživanja i ne zaboravite, ulaskom u nove investicije jasno nameće pitanje trenutka kada će se odlučiti ova Vlada da privatizuje „Elektroprivredu Srbije“. Već imamo neke najave i nagoveštaje da takva mogućnost postoji. Kako će onda Vlada da utiče na cene? Morate vizionarski da sagledavate neke stvari. Morate da vidite u nekoj daljoj budućnosti kako će se stvari odvijati.

Što se tiče prljave tehnologije, ima instrument koji koristi EU, odnosno Svetska banka. Samo jedna činjenica, struja iz takve tehnologije bude jeftinija na tržištu i vi ste prisiljeni da sami to zatvarate. Hvala vam.

Evo, među ove 43 tačke dnevnog reda u objedinjenoj raspravi, uglavnom se radi o izboru organa u pravosuđu, odnosno sudija, našle su se i dve tačke koje su vezane za finansijske transakcije, odnosno donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma i potvrđivanju finansija svih ugovora. Pošto ovde nema predstavnika Ministarstva finansija, pitanje je koliko ima svrhe sada razgovarati o ovim tačkama dnevnog reda, ali mi srpski radikali ćemo u svakom slučaju zarad javnosti reći o čemu se ovde radi.

Po našem mišljenju, ovde se radi o finansijskoj pomoći koja je pre svega namenjena konsolidaciji stanja u javnim preduzećima, a u drugom delu, radi se o izgradnji objekata koji su potrebni za funkcionisanje pravosuđa, odnosno sudova i to je nastavak jednog investicionog programa koji je od ranije započet, ali mi bi se koncentrisali na ovu prvu tačku gde je bio Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma. Zašto naglašavamo zakona?

Možda je ovo prvi put da se donosi zakon o potvrđivanju sporazuma, koji je od ranije potpisan i od ranije je na snazi. Čuli smo ovde iz obrazloženja da ovih 182 miliona i 600.000 evra, pre svega služi za vraćanje dugova koji su iz ranijeg perioda nastali potpisivanjem ovog sporazuma po mnogo nepovoljnijim uslovima, mnogo nepovoljnijim kamatama i sada, potpisivanjem ovog sporazuma, donošenjem zakona koji će verifikovati ovaj sporazum, i to sa međunarodnom bankom, Vlada Srbije predlaže da se po mnogo povoljnijim kamatama dobiju sredstva koja će služiti, ne samo za vraćanje, većim delom, već i za konsolidaciju stanja u javnim preduzećima i to javna preduzeća EPS, Srbijagas i Železnice Srbije.

Treba u svakom slučaju ponoviti već poznato da javna preduzeća EPS, Srbijagas, i na neki način Železnice Srbije, ali prvenstveno ova dva javna preduzeća, da su neki normalniji uslovi, da ova vlast i ova Vlada ima neki projekat i neki program, mi bi bili u situaciji i garantujemo mi srpski radikali da javna preduzeća kao što je Elektroprivreda i Srbijagas pomažu budžetu Srbije, odnosno doprinose da se budžet Srbije puni, a ne da se budžet Srbije dodatno zadužuje, odnosno Vlada Srbije da potpisuje ovakve sporazume.

Ne vrede ova obrazloženja koja daju predstavnici aktuelne vlasti, da su oni u situaciji da gase požar koji je odranije nastao tako što će ova sredstva iskoristiti da vrate deo duga po mnogo povoljnijim kamatama, optužujući pri tome raniju vlast. To je već matrica koja funkcioniše od samog početka ovog saziva. Uvek se optužuje ranija vlast. Ranija vlast je upravo sadašnji sastav vlasti, jer je ovo peta godina kako je na vlasti SNS sa svojim koalicionim partnerima i ne vidimo mi tu neku logiku stvari zbog čega uvek koristi i po toj istoj matrici optuživati raniju vlast.

Ono što predstoji, to je da vidimo realno koliko će ova sredstva doprineti da se konsoliduje stanje u javnim preduzećima kao što je „Elektroprivreda“, kao što je „Srbijagas“ i, na kraju krajeva, i same Železnice, pošto u ovom sporazumu stoji da će Svetska banka kontrolisati sprovođenje ovog ugovora, ali Svetska banka je jasno propisala uslove koji podrazumevaju ovi sporazumi tako što je predvidela da poskupljenje struje u narednom periodu bude u visini od 3,5%, tako što je predvidela da program koji je predočen, a mi smo na Odboru za finansije dobili uveravanja da je ovaj program radila Vlada Srbije, a u ovome sporazumu samo govori o tome imperativnom, da Vlada Srbije, odnosno javna preduzeća ili zajmoprimac moraju da sprovode sve ove mere, tako da malo je čudna ta sama definicija. Kada uradite program i projekat kako to da ne naglasite da ste vi taj koji će jednako ili isto učestovati u sprovođenju toga programa, nego imperativno stoji da će Svetska banka nadgledati sprovođenje ovog programa i da Svetska banka ima to diskreciono pravo da u svakom trenutku obustavi isplatu sredstava ako se ne izvršavaju delovi ovog programa, pa nas interesuje kada ćete, odmah posle potpisivanja, odnosno izglasavanja ovog zakona o sporazumu, kada ćete obavestiti građane Srbije da će se desiti i kada će se desiti to poskupljenje struje, jer ako se ne desi u ovoj visini koju predviđa Svetska banka, koju su nalogodavno naložili, kako onda da očekujete da prihodujete ova sredstva po ovako veoma, veoma povoljnim uslovima?

Malo možda ima sarkazma kada mi govorimo o veoma povoljnim uslovima, jer, što kažu, ko je poznavao Svetsku banku i pakao mu lako pada, tako da verovati da je Svetska banka nešto drugačija u odnosu, primera radi, na komercijalne banke, to je nešto što je samo prividno. Uvek imaju veoma čudne instrumente kada kontrolišu zajmoprimca, odnosno kada jasno naglašavaju da njihov program treba da bude sproveden, a program u oblasti konsolidacije javnih preduzeća, kao što je „Elektroprivreda“ i „Srbijagas“, uvek je potencijalna opasnost da se drže veoma, veoma značajne poluge kada su u pitanju budžetski prihodi ove države.

Zato smo mi srpski radikali, između ostalog, principijelno protiv bilo kakvih zajmova, bilo kakvih kredita. Ako već mora to da se uradi, onda treba dobro razmisliti.

Istine radi, malo nas zbunjuje, pošto u javnosti je sve više prisutna informacija koju ponavlja predsednik Vlade, a isto tako i predstavnici vladajuće većine, da se beleži sve veći i veći suficit. Otkuda onda tolike potrebe da se svi ovi sporazumi oko zajma i pozajmljivanja novca budu aktuelizovani kada imamo viška novca? Ima tu jedno objašnjenje koje smo čuli, a to je da postoje neke druge obaveze koje su prioritetnije za ovu državu i neki krediti koji su pod nepovoljnijim uslovima. Mi mislimo da je sve veoma bitno, veoma važno, pogotovo važno je funkcionisanje javnih preduzeća kao što su „Elektroprivreda!, odnosno Javno preduzeće „Srbijagas“.

Da se razumemo, monopolski položaj ovih preduzeća omogućava mnogo lagodniju poziciju i, na kraju krajeva, ako hoćete i vođenje ovih kompanija kao javnih preduzeća koja nemaju konkurenciju, bave se proizvodnjom i isporukom energenata. To je i u širim nekim okvirima konkurentna delatnost i tu ne bi trebalo da bude problema.

Prosto, čovek ne može da veruje da ova nova proevropska struja koja je u kontinuitetu već 17 godina na vlasti u Srbiji, od silnih tih svojih reformatorskih programa ne može nikako da nađe recept kako javna preduzeća iz oblasti proizvodnje energenata da stave na noge, kako da posluju, bar ne sa gubicima. Nismo mi očekivali da će čarobnim štapićem da pretvore u neke velike prihode ili veliki neki dobitak da bude, ali smo očekivali da se stabilizuje stanje u javnim preduzećima.

Svesni smo mi situacije da u javnim preduzećima su dovođeni politički podobni kadrovi. Svesni smo i avanturizma koji je preovlađivao od 2000. godine na ovamo, da nema veze, javna preduzeća su opšte dobro kojim treba da raspolaže vladajuća koalicija i iz njih se najviše crpe sredstva kada je u pitanju sprovođenje izbora, kada je u pitanju sponzorisanje, kada je u pitanju finansiranje aktivnosti nekih političkih partija, ali građani Srbije ne mogu više to da gledaju. Bez obzira što su svesni, kao i mi, ne mogu više da gledaju i ne mogu više da izdrže da to sve košta njih i vadi se iz njihovog džepa sve te avanturističke ideje koje ima vladajuća koalicija.

Tako imamo situaciju da možemo o ovoj temi da razgovaramo kada su ovakvi sporazumi i ugovori o ovakvim sporazumima na dnevnom redu. Nikad mi nismo do sada imali tačku dnevnog reda o kojoj ćemo raspravljati kada su u pitanju javna preduzeća od vitalnog, životnog značaja za sve nas u Srbiji.

Mi smo od ranije naglašavali i upozoravali da taj haos, taj javašluk koji vlada kada su u pitanju javna preduzeća „Elektroprivreda“ i „Srbijagas“, mora da se negativno odrazi i da će to, na kraju krajeva, skupo koštati državu Srbiju. Niste hteli ili iz nekih drugih razloga niste poslušali upozorenje nas srpskih radikala. Naravno, ne uzimamo sebi ekskluzivno pravo da smo mi samo upozoravali.

Upozoravali su mnogi i osim srpskih radikala i evo došli smo u situaciju da iz godine u godinu, maltene, potpisujemo neki ugovor, sporazum o uzimanju kredita kako bi konsolidovali javna preduzeća. Ima tu značaja i politika cena i ne može čovek da zatvori oči pred tom činjenicom. Cene su i suviše niske, male, ali mora se jednostavno voditi računa kakva je socijalna situacija, kakve su prilike u Srbiji i prema platežnoj moći mora da se određuje cena energenata, ali da ne zaboravimo, morate da budete svesni da kadrovska politika koju vodite u ovim javnim preduzećima vratila se kao bumerang. Vi ste u ova javna preduzeća postavljali ljude koji su preko noći sticali visoka obrazovanja. To su one diplome gde diplomu poručiš danas, a sutra dobiješ brzom poštom već diplomu i takve ljude ste postavili na čelo tih javnih preduzeća i ne možete da se pravdate tako što ćete reći – ranija kadrovska politika. Pa evo vam „Srbijagas“, u kontinuitetu je jedan direktor, od DS pa na ovamo. Šta smo doživeli? Doživeli smo to da direktor i njegovi saradnici imaju platu u „Srbijagasu“ preko 10.000 evra. Ukupna primanja direktora „Srbijagasa“ su preko 25.000 evra, računajući da je u upravnim odborima, tamo gde je „Gasprom“ vlasnik akcija, tako da je to zaprepašćujuće da čovek sa tolikim primanjima do sada nije mogao da spasi, da postavi na zdrave osnove firmu „Srbijagas“, ali to je vaša kadrovska politika i to je nešto što smo navikli.

Možda bi mi i tolerisali da mogu da izdrže građani. Mi vas upozoravamo po ko zna koji put prekinite sa ovakvom politikom morate vodite računa da sve ove garancije koje daje Srbija sastoje se upravo u imovini „Elektroprivrede Srbije“ i „Srbijagasa“ u imovini Srbije, one su garancije da će se ovi krediti vraćati, a kada dođete u dužničko ropstvo onda ne vredi više ni da vodimo ovakvu raspravu, a košta vas samo da izvršite kadrovske korekcije, da dovedete bar ljude koji su sposobni kojima automobili skupoceni nisu statusno pitanje nego sredstvo za obavljanje njihovog osnovnog posla. Hvala vam.

Pa, ovde se radi i o mnogo krupnijim problemima, nego što, u pravu ste nego što su službeni automobili. Ali, nešto vam ne ide ta akcija oko službenih automobila od ruke.

Ja živim kao sugrađanin, direktora „Srbijagasa“, živimo u istom gradu, pa ga viđam sa dva skupocena Audija. Da li je to nova politika, restriktivna politika, ja to ne znam ili se on oglušava ili je to cena koju plaćate koalicioni partner, ja to ne znam. Ali, to vide svi Novosađani, vide ljudi i u Beogradu, i to je nešto što u svakom slučaju upada u oči. Možete vi da objašnjavate koliko god hoćete da ste uporni u sprovođenju takvih mera, da ste rigorozni, ali morate da utičete na svoje koalicione partnere. Pa, tako su ga i demokrate plaćali, tako su ga i žuti plaćali, pa čim je došla prva prilika okrenuo im je leđa.

Ovde se radi mnogo o krupnijim stvarima, a to je radi se o kriminalu koji je prisutan u ovim preduzećima. Mi imamo nepobitnu činjenicu i dokaze da se u elektroprivredi krade, krade se struja, prodaje se na crno, ovi gubici u proizvodnji, pa ne možete da objasnite da je prouzrokovano samo vremenskim uslovima, pa nije uvek bila zima, nije uvek bilo zaleđeno. U februaru mesecu moglo se proizvoditi normalno struja. Znate, možete da pričate jednom da vam prođe kao obrazloženje, ali ovde se radi o desetinama miliona kilovata koji se kradu, gde imate situaciju da istovremeno afere potresaju Srbiju i javnost kada je u pitanju izgradnja mini hidroelektrana i vetroparkova.

Ovde se radi o rokovima koji su ne samo predmet ugovora između evropskih fondova i Srbije, nego pitanje samostalnosti i odlučivanju Vlade Srbije. Ovde je logično očekivati od prestavnika Vlade da nam daju jasan odgovor da li Vlada uopšte može da skraćuje ove rokove koji se odnose na isplatu, odnosno na podnošenje programa? Na podnošenje programa je devet meseci, a na isplatu je šest meseci, i to je suština. Ako Vlada može, onda bi za isplatu logično bilo prihvatiti što kraći rok, rok koji omogućava onome ko je uložio, ne mala sredstva…
Nemojte zaboraviti po ovome programu se podrazumeva da se ulažu sopstvena sredstva po programu koji kontroliše EU, odnosno komisije EU, a to nisu mala sredstva. Kupuje se njihova tehnologija. Plaćaju se njihove instrukcije. Nisu to mala sredstva i još ako se čeka šest meseci, a mi znamo kako to ide kada je u pitanju šest meseci, jedan ili dva meseca se doda, tako da samo očekujemo mi iz SRS da predstavnici Vlade, odnosno ministar jasno kaže – da, ali Vlada samostalna da može da utiče na skraćenje ovog roka? Hvala vam.