Reklamiram povredu člana 107, predsedavajući.

Morate voditi računa da se poslanici jedan prema drugom…

Član 27. stav 2.

Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka se programski opredelila još davnih godina da se po svaku cenu nastoji razvijati domaća privreda. Ono što je prioritet kada je u pitanju razvoj domaće privrede, to je u svakom slučaju podizanje građevinske operative. Prosto, smešno zvuči kada neki ovde koji su članovi Vlade spočitavaju SRS da nije uradila na vreme kada je u pitanju rešavanje stambenih problema Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske i BIA, da nije dobila dovoljan broj glasova zato što nije dovoljno popularna među građanima. Paradoks svega toga je što to govore ličnosti koje ni na jedne izbore nisu izašli sa svojim imenom i prezimenom. Još veći paradoks svega je što to govore ličnosti koje su od 2000. godine direktno ili indirektno uticale ili učestvovale u uništavanju Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije i BIA. Mi smo svedoci da ti isti sad zagovaraju kako treba podizati stanove i rešavati stambene probleme pripadnika Vojske, MUP i BIA. Prosto čovek ne može da veruje.

Ali, imajući u vidu da je sve promenjivo, a pogotovo kada je u pitanju čovek i njegov karakter, sve mi to shvatamo. Suština je svega ovoga da u svakom slučaju treba nastaviti sa stambenom izgradnjom, sa pokretanjem građevinske operative, a pri tome treba voditi računa, gospodo, da svi investitori moraju biti ravnopravni ili približno jednaki. Vi ovde imate investitora koji se pojavljuje u vidu države, u vidu preduzeća koji su pod ingerencijom države ili nekih drugih formi institucija koje su u svakom slučaju državne institucije. Sa druge strane, imate investitore koji su prepušteni na slobodno tržište.

Cena kvadratnog metra je veoma značajna kada je u pitanju stambeni prostor, veoma značajna, zato što ona mora biti srazmerna visini kupovne moći stanovništva. I vi ovde pokazujete ovim Predlogom zakona da može da se ostvari ta cena. Ali može da se ostvari tako što će lokalna samouprava dati placeve, dati zemljište, što će država osloboditi buduće izvođače radova dosta tih izdvajanja i što će se beneficije te odraziti na cenu kvadratnog metra.

Sada, ko iole prati građevinsku operativu, zna da je izvođenje građevinskih radova do faze, što bi se reklo – ključ u ruke, maksimalno 400 do 450 evra, u sadašnjim uslovima, kada je u pitanju slobodno tržište. Sve ostalo, nadogradnju cene čine troškovi zemljišta, infrastrukture, komunalni doprinosi i dalje sve što je poznato.

Znači, ovo je jedan od poteza koji treba jasno da predoči da je Srpska radikalna stranka u pravu kada je rekla u svom programu, a ja ću vam ga pokazati, gospodo, on je štampan u velikom tiražu, za razliku od onih programa koje do dana današnjeg nismo videli. To da li su građani glasali za SRS ili nisu, to je potpuno jasno, rezultati govore. Ali, građani su glasali na ovim izborima koje vi spominjete kao ministarka, glasali su za Aleksandra Vučića, nisu se ni stranke pojavile, niste se ni vi kao pojedinci pojavili, jer da ste se pojavili, ko bi znao u Srbiji u kojoj ste više stranci? Zaspete sa jednim a ustanete sa drugim liderom, to je vama sasvim normalno, od Labusa na ovamo, pa, pogledajte kako građani mogu da prate vaš razvojni put. Ne može čovek da vas pohvata. I vi nalazite za pravo sebi da spočitavate koliko je ko dobio na izborima.

Uostalom, ono što je veoma bitno i značajno, to je da je programski SRS i ranije zagovarala podizanje železnica Srbije. Mi smo smatrali, i dalje smo ubeđenja, da krediti koji se dobijaju od evropskih banaka, od Svetske banke, nisu povoljni, pogotovo u odnosu na one kredite koji se dobijaju od Ruske Federacije i, u poslednje vreme, svedoci smo, i od kineske države. I mi smo smatrali da paket, kreditna linija koju možemo da obezbedimo u Ruskoj Federaciji je vezana za Južni tok. Bili smo duboko ubeđeni da su to dve investicije koje ne treba razdvajati, ne samo zbog investitora, nego zbog logike stvari, što operativno izvođenje radova je u svakom slučaju osposobljena Ruska Federacija, a uz pomoć radne snage koja je iz Srbije. I šta smo svedoci? Svedoci smo da od Južnog toka nema ništa. Ne iz razloga što to i dalje nije potrebno i neophodno Srbiji, nego iz razloga što je tada resorni ministar bila osoba koja je iz petnih žila zapinjala da nema ruske investicije u Srbiji. Bila je prepoznatljiva po tome. Sada, pod pritiskom novih ideja, koje su iznuđene iz razloga što nema ulaska u EU, polako na mala vrata ulaze ruski investitori i ulazi kineski kapital, a mi ovde sedimo i gledamo predloge zakona koji u svojim obrazloženjima podrazumeva zbog ulaska u EU i zbog evropskih standarda.

LJudi, jeste se vi odvojili od Aleksandra Vučića politički? Partijski niste, jer dobro vam dođe ovo što imate te funkcije, zahvaljujući njegovoj popularnosti. On je pre neki dan saopštio da od Evrope definitivno nema ništa, jer poslednja prepreka koja treba da se ukloni je KiM. On zdravorazumno rezonujući ne pada mu napamet da preda KiM, a vi gurate Srbiju u Evropu. Da li to indirektno pokazujete da ste vi za Evropu, pa nema veze što je cena odricanje od KiM?

Drugo, ono što je veoma interesantno, a to je da je od 40.000 kilometara autoputeva u Srbiji, pet hiljada kilometara je u tzv. prvoj kategoriji. Oko 11.000 kilometara je u drugoj kategoriji. Sada se predlogom zakona predviđa da računa o drugoj kategoriji na teritoriji AP Vojvodine vodi Vlada, odnosno nadležni sekretarijat, tj. Javno preduzeće za održavanje puteva druge kategorije u Vojvodini.

Prosto, čovek ne može da se otme utisku da, kada se dotičnoj osobi davalo Ministarstvo energetike, tada su mnogi govorili – dali ste vuku da čuva ovce, a sada taj isti u prenosnom smislu daje kozi da čuva kupus, dajete Pokrajinskoj vladi da vodi računa o putevima druge kategorije. Čitava Srbija već zna napamet, vrapci već znaju u Srbiji kako se i koliko krade, kada je u pitanju asfaltiranje puteva.

Vi dajete nekome ko je dokazani, potvrđeni lopov, kriminalac da održava puteve, da krade na debljini sloja asfalta, pa i sami ste u toj kategoriji. Jeste li kritikovali gospodina Mrkonjića da ništa ranije nije radio? Jeste li iznosili optužbe da su bukvalno on i Velja Ilić ljudi koji su stopirali razvoj autoputeva? Šta smo doživeli ovde? Vi, kao ministar, kao resorno ministarstvo, ste obećavali da će biti izgrađeno 100 kilometara pruga, stotine i stotine kilometara autoputeva. Još niste završili Koridor 10. Kada ćete? Ne zna se kad će, kao Đekna. Bogami, i sa svojim poslom i postupcima, pripadate toj kategoriji koja je veoma popularna, humorističke emisije koje se zovu Đekna – kada će, ne zna se. Da vas ima na televiziji, prisutni ste.

Ovo što danas mi raspravljamo, duboko smo ubeđeni mi srpski radikali da je isforsirana rasprava po hitnom postupku. Pred samu rekonstrukciju Vlade Srbije mi raspravljamo o zakonima koje zastupa Zorana Mihajlović. Zar vam to malo ne liči na ono – mi ćemo na nju poviku, a ona će iz inata ostati u Vladi.

Pa, kada već raspravljate o tome, o povoljnosti pojedinih kredita, onda morate biti iskreni do kraja.

Datum i vreme kada je uziman ruski kredit je mnogo pre nego što je uziman kredit za obilaznicu, kada je u pitanju Niš. Tada su kamate od 3% bile daleko najpovoljnije kamate kada se uzimao ruski kredit. Sada su te kamate ne zahvaljujući vašoj mudroj politici, nego na situaciji uopšte kada su u pitanju kamate, mnogo povoljnije i ne možete to da poredite.

Zašto nije došlo do realizacije ruskog kredita ili došlo do realizacija, najmanje vi lično imate zasluge, zato što je tadašnja Vlada u kojoj ste vi direktno ili indirektno učestvovali, jedan deo tog kredita koji je u visini od 800.000 dolara, 200.000 dolara iskoristila za reprogram duga po odobrenju Rusa, a onda je Ruska federacija čekala da se završe projekti, na bazi tih projekata mogla se realizovati ta investicija.

Vi ste i te kako se zamerili sada kolegi Milutinu Mrkonjiću, za koga tvrdite, kako rekoste da nije ništa ili gotovo ništa nije uradio, dok se vi niste pojavili, ništa nije urađeno. Znate, cenim kada je nekom skroman, ali kada je previše skroman kao vi, to već treba da zabrinjava. Vi pokrivate širok dijapazon kada su u pitanju ministarstva.

Što se tiče stranaka, sve stranke su kod vas. Vama kada ispadnu članske karte stranaka, mnogi u Srbiji pomisle da su olimpijske igre. Sve članske karte koje postoje, kada su u pitanju stranke, vi posedujete, a kada je u pitanju znanje, samo je Josip Broz više pokrivao.

Imam pitanje u ime poslaničke grupe SRS za predsednika Vlade Anu Brnabić – šta je Vlada Srbije i šta će Vlada Srbije da učini po pitanju održavanja festivala tzv. „Merdita“, u prevodu „Dobar dan“, koji za cilj ima promovisanje tzv. kosovske kulture.

Naime, već četiri godine u Beogradu, što bi rekli u srcu Srbije, održava se festival koji promoviše kvazi kulturu kvazi države. Kada mi srpski radikali kažemo šta je Vlada učinila, pitamo Vladu na koji je način pomagala ako je pomagala, a sa druge strane ono što je potpuno jasno zašto je Vlada ćutala sve vreme u proteklom periodu povodom održavanja ovog festivala? Možda je za javnost opravdanje od strane Vlade koja bi dala, to je u organizaciji nevladinih organizacija, kao što je nevladina organizacija na čijem čelu je Nataša Kandić, kao što su Žene u crnom i tako redom. Ali, sam lokalitet, samo mesto održavanja jasno govori da Vlada nije smela da ćuti i da bude zatvorenih očiju kada je u pitanju održavanje ovakvog festivala.

Prvo, mi srpski radikali jasno predočavamo da osim što je kvazi kultura kvazi države, da nema regionalne kulture, ne postoji, teoretski nije obrađen taj pojam i fenomen regionalne kulture. Postoji nacionalna kultura, postoje kulturna stvaralaštva u određenim regionima gde se prepliću nacionalne kulture. Kosovska kultura ne može da postoji ni teoretski. Ovaj festival, osim organizacije, podržavaju i te kako prepoznatljive fondacije belosvetskih hohštaplera svih onih koji dugi niz godina sve čine, sve rade kako bi uništili Srbiju, kako bi što pre iz dela Srbije izdvojili teritoriju i proglasili je zvanično za nezavisnu državu Kosovo. Među njima prednjači već poznati fond na čijem čelu su braća Rokfeler.

Za održavanje ovog festivala kao sponzor i kao logistička podrška politička i u svakom drugom pogledu Švajcarska ambasada. Da li je Vlada u proteklom periodu na bilo koji način upozorila predstavnike Švajcarske ambasade da je besmisleno da se podržava ovakva vrsta manifestacije gde se promoviše kvazi država koja se zove Kosovo.

Mi srpski radikali, postavljamo pitanje, šta će to Vlada uraditi u narednom periodu, ne u smislu narednih godina, nedelja, meseci nego narednih dana? Da li će Vlada konačno da stavi tačku na sve ovo tako što će u skladu sa zakonom i Ustavom ove države da zabrani održavanje ovih i ovakvih manifestacija na teritoriji Srbije? Ili će Vlada i dalje da to gleda, posmatra sa strane i da tumači to kao širokogrudost i kao političko razumevanje od strane zvanične politike koja se vodi u Beogradu.

Mi srpski radikali, upozoravamo javnost da je održavanje ovakvih manifestacija jasan znak, jasan signal dodatne slabosti politike koja se vodi u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Stvaranje autohtone kulture i jezika, to je preduslov za stvaranje nove nacije. Narod koji se zove albanski, ima svoju nacionalnu kulturu, njihovo sedište je u Albaniji u Tirani, a ne može biti kultura Kosova, kao autohtona kultura na teritoriji države Srbije i to je dobra osnova predstavnicima tzv. države Kosova, da UN tvrde, iznose tezu kako Kosovo nikad nije bilo u sklopu i sastavu države Srbije, jer imaju posebnost jezika, posebnost kulture i sada će imati i posebnost teritorije.

Pa, koliko je značajna ova tema o kojoj mi raspravljamo i koliko su zainteresovani svi za ovu temu možda u prilog tome govori i jedna knjiga koja je objavljena sa naslovom „Parados“, čiji je autor Mile Isakov, bivši član Vlade Srbije koji je bio svedok svih događaja koji su se odvijali 2000. godine i posle 2000. godine koji kaže u jednom delu te knjige – Nakon ubistva kriminalca Zorana Đinđića u Vladu je došao tadašnji ambasador američki Vilijam Montgomeri, gde su mu predlagali članovi Vlade i vladajuće stranke da oni misle da bi najbolji predsednik Vlade bio Zoran Živković, na šta je, parafraziram Mileta Isakova, Montgomeri je rekao – Mene ne interesuje, tj. Ameriku ne interesuje koju ćete budalu staviti na čelo Vlade, nama je od interesa da ministar vojni bude Boris Tadić.

I to je jedan od niza dokaza koliko je značajna uloga Vojske i koliko su svi ostali zainteresovani i znamo kako stoje stvari i kasnije je išao, posle Borisa Tadića došao je Dragan Šutanovac i tako redom. Znači, uvek je tu bio interes, interesna zona stranih ambasadora, odnosno drugih zemalja.

I naravoučenije koje može da se izvuče je, Vilijam Montgomeri je nekad bio ambasador Amerike, sada je savetnik Srpske napredne stranke, naravoučenije bi glasilo - Montgomeri je uvek Montgomeri.

Reklamiram član 106.

Naravno, već sedimo duže vremena i prisustvujemo diskusijama koje nemaju nikakve dodirne tačke sa tačkama dnevnog reda. Predsedavajući kao po pravilu tolerišu. Kada bi ta tolerancija bila bez neke selektivnosti, onda bi možda bilo i prihvatljivo, ali očigledno da je i tu prisutna selektivnost.

Kada kojim slučajem van teme na koju se odnosi amandman ili tačka dnevnog reda ode opozicija, brzo reaguje većina potpredsednika. Ne mogu konkretno za vas da dam bilo kakvu primedbu, ali većina potpredsednika ili predsedavajućih reaguje. Kada to radi vladajuća, kada priča na temu šta bi najviše voleo u životu, najdraža ličnost mog detinjstva, onda tu nema nikakve reakcije, onda se to pusti onako. Ta slobodna tema iz oblasti književnosti i srpskog jezika je prisutna ovde već duži period.

Zbog toga, molim vas da zauzmete neki zajednički kriterijum koji će biti približan, a jednak i za opoziciju i za vladajuću. Jer, ovde smo slušali kako će Srbija vojnim obrazovanjem da poveća svoj izvoz, da će standard i bruto-društveni proizvod da poraste tako što će novim načinom razmišljanja o obrazovanju u vojsci postići se taj veći bruto-društveni proizvod, itd, itd. To su faktički besmislice.

Kolegama čisto dobronamerno savetujem – sve ove govore koje sada govorite i iznosite u javnost, kad-tad ćete morati da čitate, pa da vidite koliko ste bili korektni i koliko ste bili u funkciji rada ovog parlamenta.

Otišli smo s ovim diskusijama vezano za amandman u potpuno drugom pravcu. Ja moram radi korektnosti i radi potpune istine da kažem da pitanjima izbeglica i prognanih lica bavile su se i ranije vlade. Godine 1998. je formirana Vlada narodnog jedinstva i tada se intenzivno radilo na rešavanju ključnih problema sa kojima su se suočavale izbeglice. Ne možemo jednostavno uzeti gumicu pa precrtati. Postoje dokazi, postoje činjenice, postoje živi svedoci.

Ja sam malo grublji bio prema prethodnom govorniku zato što želi da iskoristi po sistemu ono – evo ja, pa da ne bi bilo egoizam, evo ponovo ja, ističe svoju ulogu u svetskoj revoluciji. Potpuno beznačajna je njegova uloga u svetskoj rezoluciji. Mi se ovde bavimo ljudima koji imaju i te kako strašnu sudbinu. To su vojna lica koja se i dalje nalaze, što bi rekli, u nemilosti. Da li nisu rešili stambeni problem, da li nisu statusno pitanje rešili ili neko drugo.

Drugo, mi ovde konkretno o amandmanu raspravljamo o školovanju kadrova koji će sutra, između ostalog, vršiti tu funkciju, kao i oni koji su obavljajući svoju funkciju u Republici Srpskoj Krajini i delovima Republike Srpske doživeli takvu sudbinu. Mi ovde imamo dosta tih problema. Sada ćemo da licitiramo ko je više učinio za pojedine kategorije izbeglih i prognanih lica. Tragedija je u tome što se nije napravio nijedan jedini korak u pravcu vraćanja prava imovine u bivšim republikama SFRJ.

Imamo najugroženiju kategoriju, ako hoćete, upravo vojna lica, oficire, kojima se osporava, čak se ide toliko daleko da se proglašavaju za ratne zločince da ne bi imali pravo da im se vrati imovina. Onda se formacijski gleda mogućnost kako bi im se pripisao ratni zločin u kome oni uopšte nisu učestvovali, niti imaju bilo kakve veze. Časno, čestito su vršili svoju funkciju. Ne mogu da ostvare svoje pravo na vraćanje bar dela imovine koju su svojim stažom, svojim radom stekli. Bezbroj je primera u primorskim gradovima koji su bili onako najizrazitiji slučaj. Zašto? Zato što su to osetili u Hrvatskoj i drugim republikama da bi to bila dobra privredna grana, pa proglasiš oficira koji je bio u Lori ili bilo kom primorskom gradu ili u Zemuniku u Zadru za ratnog zločinca, da je učestvovao u ratnom zločinu i nema pravo da mu se vrati imovina, nema pravo da mu se nadoknadi, a on živi ovde i dalje u onim uslovima koji, iskreno govoreći, nisu ni za čoveka.

Što se tiče malopre mog dobacivanja, kolega treba da govori istinu. Srpska radikalna stranka je stajala iza svakog svakog člana i stoji i dalje. Nijednog člana nije napustila, nijedan pojedinac ne sme to da uradi, a ovde čujemo izmišljene priče kako niko iz SRS nije zaštitio čoveka koji je iskoristio priliku kada je predsednik SRS bio u zatvoru u Hagu, promenio ideologiju, promenio stranku. Valjda malo morala treba da imamo, valjda malo tog minimum poštenja treba da nosimo u sebi. Spletom okolnosti, samo da kažem javnosti, znam i njega i ostale kada su prve korake činili, na kraju krajeva, tu je svedok i Maja Gojković koja sad trenutno nije prisutna, pa može da posvedoči. Ponosni smo na sve ono što su činili za srpski narod, za SRS, nemamo nikakve ogorčenosti na njih, ali apelujem da njih da govore i dalje istinu.

Ponovo radi javnosti, kažem da smo ponosni na sve ono što su radili članovi SRS. Ponosni smo na to. Neko je više, neko je manje doneo i dao doprinosu SRS. I, nije SRS pojedinac. I kada se govori ime i prezime, kako ste malopre rekli, mogli ste reći i ta imena koja nisu htela da vam se jave ali to je njihov lični stav nije stav SRS.

Znate, gospodine u istoriji se ulazi na više različitih načina. Vi ste ušli na velika vrata, tako što ste pomagali Vojislavu Šešelju u jednom periodu, tako što ste bili svedok odbrane Slobodanu Miloševiću. Neće vaši potomci, ni moji znati niti obraćati pažnju na ove naše prepirke, ali će pročitati da ste u jednom trenutku, vremenskom, istorijskom kako god hoćete, ipak držali do morala, ipak bili moralni. To svako normalan zna da ceni i ne morate to da ističete, jer znate, egoizam potiče od latinske „ego“ – ja, i kad čovek kreće rečenicu sa „ja“ niti čoveka niti rečenice.

Ne bih dalje da nastavljam da repliciram i da se nadgornjavam sa gospodinom Atlagićem, ali samo da pojasnimo neke stvari.

Imaju nekoliko prekretnica u novijoj srpskoj istoriji i naravno u tim prekretnicama značajnu ulogu imaju i pojedinci. Gospodine Atlagiću, vi morate da shvatite da je prekretnica u novijoj srpskoj istoriji i ime Vojislava Šešelja i biće zapisano u istoriji koja neće uzimati u obzir, ni šta vi mislite, ni šta ja mislim, ni šta ste vi govorili, ni šta ja govorim, nego će biti objektivni parametri, objektivna merila i biće u istoriji zabeleženo, oni koji su podržavali Vojislava Šešelja dok je bio u Hagu, dok je sebe jasno eksponirao kao najčuvenijeg anitglobalistu i oni koji su ga izdali i napustili i to je prekretnica.

Znate, u tom istorijskom trenutku čovek treba da razmišlja o nečemu što ga čeka u budućnosti. Vi imate jedan istorijski period za koji vi znate, a to je kada se masovno ili u većem broju menjala vera, pa se prelazilo iz pravoslavlja u drugu veru. Svedoci ste kao i ja, da ti ljudi imaju i dalje, njihovi potomci imaju veliko opterećenje. Taj teret što vi želite gospodine Atlagiću, zbog ove činjenice da ste u jednom trenutku napustili borbu protiv globalizma koji je vodio Vojislav Šešelj, vi želite da prebacite nama koji smo ostali dosledni. Izvinite, ali nećemo mi da nosimo taj teret, taj teret vi morate da nosite, a kako će istorija to da objasni. Istoričari će uzimati sve ono što je relevantno za istoriju kao nauku.

Reklamiram povredu člana 107.

Naime, treba poštovati ovaj dom i sa uvažavanjem se odnositi prema svakom poslaniku i poslaničkoj grupi. Koleginica je malopre, sa jednom određenom dozom ironije, rekla da je neko predlagao granice Srbije do, ne znam dokle, da ona ne govori. Kažite slobodno, tamo gde je srpski narod, tamo su granice Srbije.

Mi, srpski radikali kažemo uvek i ne stidimo se da je to velika Srbija, a videćemo šta će većina da odluči kada dođe do realizacije tog programa, ali moram da dođe do realizacije, jer mi ne zaboravljamo da je Republika Srpska Krajina okupirana.

Vi, predsedavajući, treba ipak da sprečite ovakav način izlaganja koji je, ne samo ironičan, nego i potcenjivački kada je u pitanju program, u ovom slučaju SRS. Mi nemamo nameru da se upuštamo u kontra polemiku, da kažemo ko je bio naj političar 2000. godine, koga su kao mečku u Božanu vodali po Americi, prikazivali na košakarškim utakmicama i predstavljali ga kao velikog demokratu. To je bilo tog trenutka nešto što je narod želeo, kada je video da je ta mečka Božana ne može ništa da donese dobro, narod je smenio. Ali, ne možete da ukinite na taj način ideju, ideologiju srpskog nacionalizma, odnosno granice srpske države tamo gde su istorijski uspostavljene.

Ne znam čemu vodi ovo predsedavajući?

Jel mogu da se izjasnim?

Kada bi vašima u kući saopštili da li je Arsić homoseksualac i tražili da odgovore sa da ili ne, kako bi to izgledalo?

Ono što je interesantno je da sve reforme kada je u pitanju vojska i obrazovanje vojske počinju sa hvalospevima od strane ambasadora Amerike i drugih zemalja i to je nešto što nas srpske radikale tera na određenu rezervisanost kada je u pitanju donošenje ovakvih reformatorskih i, kako ih vi zovete, zakona koji će uneti novine u vojsku.

Setimo se samo kako je počela reforma vojske intenzivno posle 2000. godine, kada je ambasador Montgomeri, hvaleći tadašnjeg vojnog ministra Borisa Tadića, uništavao naše strele, uništavao je naše tenkove, uništavao naše naoružanje i govorili kako smo mi, dok smo imali i rakete i tenkove i topove bili veoma slabi, bili nejaki, a sad kada to uništavamo sad smo jaki, sad smo moćni i sada nas svi respektuju.

I zašto je ovde veoma interesantno ovo ime i prezime ambasadora? Zato što je kontinuitet kada je u pitanju ta ličnost, jer on sad više, istine radi, nije ambasador ali i dalje je, koliko znam, savetnik vladajuće stranke, Srpske napredne stranke. Taj isti Montgomeri i te kako značajnu ulogu igra ne samo u savetima nego i u sprovođenju neke politike. I mi ovde imamo situaciju da nas stranci i dalje hvale kako smo jako dobri, a sa druge strane vidimo očigledno da smo sve više i više u kolonijalnom položaju u odnosu na velike sile. S druge strane, mi imamo zagovaranje ulaska u Evropsku uniju i to zagovaranje ulaska u Evropsku uniju podrazumeva reforme koje negiraju sve ovo što predlaže zakonodavac, tako što ćemo morati da se prilagodimo tim evropskim standardima.