Samo da razjasnimo.

Vi decidno tvrdite da nema povratka na 2014. godinu. Nema u bukvalnom smislu reči, ali penziona osnova iz 2014. godine se vraća. Znači, osnova koja je bila 2014. godine, sa svim ovim povećanjima i sa svim ovim što je bilo u proteklom periodu, da li se ona vraća?

Godina 2014, sada ministar kaže, pošto se to ne čuje u prenosu, ministar potvrđuje ovo. Znači, 2014. godina plus sva ova povećanja koja su u međuvremenu bila, na smanjenu osnovu. Sada se vraća osnova iz 2014. godine. Čisto da se razjasni penzionerima, da ljudi znaju kako će im se obračunavati i šta će to da im se vrati, da ne bude ono – nema vraćanja na 2014. godinu. Ima vraćanja na osnovu 2014, s tim što se ne ukida ova povećanje.

E, sad, ovde i dalje ostaje dilema kako će Vlada i koje će kriterijume da ima da, uslovno rečeno, koristi to svoje diskreciono pravo za tu jednokratnu pomoć. na osnovu kojih kriterijuma, da li će to biti suficit budžeta, da li će to biti porast BDP, da li će to biti porast cena, troškova života, to treba da vidimo da Vlada kaže – biće ti kriterijumi ili kombinacija svih ovih elemenata i još nekih, pa će reći - na osnovu toga će se i jednokratna pomoć. To je suština našeg pitanja, odnosno dilema koje imaju penzioneri.

Srpska radikalna stranka insistira na tačnosti i preciznosti zakonskih odredbi. Ovde predlagač kaže da pravo na beneficirani radni staž imaju oni koji su proveli dve trećine radnog veka na tim poslovima koji se tretiraju kao specifični ili u otežavajućim okolnostima. Ali, ono što je Srpska radikalna stranka u dilemi, to je na osnovu kojih kriterijuma se generalno određuje koji su to specifični poslovi i koji poslovi podležu ovoj kategoriji beneficiranog radnog staža?

Mi ovde imamo jednu odrednicu gde se prepušta ministarstvu odnosno ministru i direktoru BIA da oni određuju koja su to radna mesta koja su beneficirana, odnosno imaju beneficirani radni staž. Zamislite kakav je to apsurd – imaćemo situaciju da, recimo, primera radi, u policiji gde tradicionalno i po prirodi posla je razumljivo da službenici imaju beneficirani radni staž, a u BIA imaćemo slučajeva da po funkciji imaju beneficirani radni staž. Ovde je po prirodi posla, po uslovima rada, a ovamo je po funkciji. I onda ćemo ući u jednu koliziju, da jednostavno taj beneficirani radni staž koji se odnosi i na godine starosti i na ukupne godine radnog staža, da bude izjednačen i za one koji imaju otežane uslove i za one koji rade u sasvim normalnim uslovima. To je beneficirani radni staž u periodu od 14, 16 i 18 meseci.

Mi, srpski radikali, inače insistiramo do potpune preciznosti. Po nama bi potpuno normalno bilo da najniža penzija u Srbiji bude na bazi osnovnih životnih troškova. Primera radi, da se uzmu troškovi za jednu kvadraturu stambenog prostora od 50 kvadrata, da ta penzija može da pokrije potrošačku korpu, da taj penzioner može da plati sebi lekarske usluge, da može da plati lekove. Nije to kategorija stanovništva koja ulazi u investicije, ali bar da obezbedimo tim ljudima da se ne kriju od svoje unučadi, jer nemaju za šta da im kupe čokoladu. To je najveće poniženje koje doživljava penzioner. Na tome mi, srpski radikali, insistiramo. I tome treba težiti. To treba da bude kriterijum za određivanje minimalne penzije. Do toga se ne dolazi tako što ćemo iznositi statističke podatke koji su, svi smo svedoci, skloni manipulacijama.

Pre svega, mi srpski radikali mislimo da je dobro da se konačno vrate penzije na nivo od 2014. godine i da su se stekli uslovi da se to ispuni.

Ono što predlagač ovde predlaže, Vlada predlaže nešto što bi moglo u narednom periodu da se pojavi kao veliki problem, a to je da tvrdnjom da je obezbeđeno finansiranje penzija faktički daje neku sigurnost da će u narednom periodu ostati svi ovi kriterijumi i svi uslovi isti kao što su bili do sada, pre svega kada je u pitanju status osiguranika, gde predviđa u članu 12. da će biti taj status nešto korigovan, u smislu da će još neka lica koja obavljaju određene poslove biti obuhvaćena ovim zakonom i da će biti osiguranici, odnosno obveznici uplate u PIO fond, a pri tome, vidimo jasno tendenciju da se iz svega ovoga može zaključiti da računamo da će Vlada, nadamo se što kasnije, ali to su samo nadanja, izaći sa novim predlogom izmena i dopuna ovog zakona, da se starosna granica poveća kod osiguranika koji ispunjavaju uslove ili koji bi trebalo da ispunjavaju uslove za penzionisanje.

Zašto? Zato što je taj sistem, odnosno ovaj sistem koji predlaže Vlada već primenjivan u državama regiona. Primenjivan je on i u evropskim državama, u državama regiona i videlo se da se moralo ići na povećanje godina starosti, odnosno života, kako bi mogao da se zatvori taj ciklus, odnosno taj proces finansiranja iz budžeta.

Možda je moglo odmah da se ide sa tim predlogom, iz razloga što novi osiguranici koji uplaćuju treba da znaju, jasno treba da im se predoči da će ta granica neminovno, ona se sad povećava i kada su u pitanju žene, ali ona će otprilike biti i kao i u regionu negde oko 67 godina starosti, govorimo za starost, jer to je logika stvari, imajući u vidu dinamiku punjenja budžeta, imajući u vidu rast BDP-a, mi srpski radikali smo svesni te činjenice.

Ono što mi uporno zagovaramo, to mora da bude u pravom smislu reči, penzija je jedna socijalna kategorija, jedna pravda i pravičnost. Mi smo protiv toga da neko ko je nezasluženo i ne svojim sposobnostima bio na određenim funkcijama i zbog toga imao veliki prosek. Protiv smo toga da u penziji ima veliku penziju i velika primanja, za razliku od onoga ko je ne svojom krivicom radio u određenim preduzećima, da li su javna ili neka druga, i spletom okolnosti i događajima na tržištima ne može ni približno da ima penziju koliko imaju ovi tzv. nezasluženi.

Reklamiram član 107.

Gospođo Gojković, ja bih zamolio da, poštujući ovaj Poslovnik, pogotovo ovu odredbu Poslovnika, opomenete bar jednom bilo kog od ministara da mora da poštuje odredbe Poslovnika kada se obraća narodnim poslanicima.

Ovde smo videli toliku privatizaciju odnosa sa poslanikom Vjericom Radetom da prosto čovek ne može da poveruje. Ministar se obraća Vjerici – ako si ti. Ona jeste Vjerica Radeta, ali je narodni poslanik i obraća se ili sa - gospođa Radeta ili sa - poslaniče Radeta.

Drugo, ministar spočitava poslaniku kako se informiše i ako se informiše iz novina, onda on nema razloga da odgovara. Ministri su tu da odgovaraju na svako pitanje, svaku primedbu, svaku opasku narodnih poslanika i moraju jednom da nauče da su oni dužni da poštuju i narodne poslanike i Narodnu skupštinu, a ne da Skupština i narodni poslanici budu u funkciji uvređene časti ili sujete pojedinih ministara.

Gospođo Gojković, vi najbolje to znate i umete da u jednom trenutku prekinete takve ministre i njihovo obraćanje. Stvarno je preterano više slušati sa kolikom arogancijom se obraćaju i koliko oni ucenjuju ovu Skupštinu govoreći - ako je to tako, onda ja ne trebam da budem ovde. Koga će da zaboli glava da li ćete biti ili nećete i dokle ćete biti? To će odlučiti većina, ali morate poštovati dostojanstvo svakog poslanika i obraćati se sa uvažavanjem svakom poslaniku.

Da li ste vi povređeni? Da li je tačna informacija, nije tačna, to je stvar rasprave, o tome moramo ovde da raspravljamo, da razuverite poslanike da nisu dobro informisani. Samo toliko. Hvala vam.

Reklamiram član 107. i član 103. s tim što i vas upozoravam da je ovo poslednji put da ćemo tolerisati mi srpski radikali da se, ministre, ovako odnose i ophode prema narodnim poslanicima.

Ministre, kolega Damjanović nije ništa slagao. On je samo na bazi korišćenja modela uporedio ovaj model sa zemljama gde se on koristi. To je tačno.

Vi ste slagali, vi ste obmanuli, i to radite sa ciljem da ovaj model koji će se zasnivati prvenstveno na tome da li će statistički podaci koji će biti saopšteni javnosti doprineti da se poveća penzija ili ne, da li će Vlada odlučiti da dođe do povećanja penzija ili ne, da li će BDP biti povećan ili ne, da li će od tog povećanja biti 0,3% raspoređeno dovoljno svim penzionerima ili ne. To je suština.

Ima sa članom 107. da se ministri upristoje konačno i da ne pokazuju tu vrstu arogancije i bezobrazluka. To je bezobrazluk, gospodine Arsiću, a vi, kao kolega naš, treba da branite poslanice. Vi kao najodgovorniji treba da upozoravate ministre. Ubuduće, mi ćemo reagovati ili sa mesta ili ćemo na osnovu povrede Poslovnika mnogo žešće odgovarati.

Bolje vam je, ministre, da se ne smejete. Sa radikalima nije preporučljivo tako.

Ono što sve vreme rasprave želi SRS to je da na ovoj temi ne želimo da postižemo ili stičemo jeftine političke poene. Nije ovo tema, niti je ovo zakon za politizaciju.

Međutim, očigledno da i vladajuća koalicija ne vodi računa kada određuje svoje kadrove ko će da ih predstavlja na nivou izvršne vlasti i ovo je prilika da ukažemo i javnosti na tu činjenicu. Umesto da ministar resorni smiruje situaciju, da polako amortizuje napade ili nezgodna pitanja iz opozicije, on kreće u nešto što je nepoželjno kada je u pitanju skupštinska rasprava.

Ovde u ovom zakonu treba da se postigne taj efekat solidarnosti, da se humanost digne na mnogo viši nivo, a ne može ako imamo ovakvog predstavnika izvršne vlasti. I to zna i vladajuća većina iz prostog razloga što ponašanje pojedinih ministara ne doprinose boljem sprovođenju i primeni zakona.

Mi ovde govorimo čak i neke stvari koje se ministru ne sviđaju iz razloga da bi javnost videla kakve poglede na rad parlamenta i uopšte kakvo mišljenje izvršna vlast ima o parlamentu. Čim mu se nešto kaže da mu ne odgovara, on odmah skače i počinje da vređa pa mu se još pridruži i predsedavajući sada trenutno, koji je čak uzeo sebi za pravo i otišao toliko daleko da spominje porodicu, koji je između ostalog zahvaljujući toj porodici, njenom članu Vojislavu Šešelju, dugo, dugo jeo hleb i hranio svoju porodicu i najmanje zaslužuje da tako nekorektno se pravi poređenje sa porodicom i ono što se kaže ministru iz milošte, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS je na naslov glasi da se kada je su u pitanju ljudske ćelije i tkiva, da se koriste za lečenje ljudi.

To je samo dodatno preciziranje ovog naslova. Ministarstvo to ne prihvata, tvrdeći da u tekstu zakona je jasno sve izdefinisano. Suština i ovog i drugog zakona je, to je na kraju krajeva i predlagač naveo, vraćanje poverenja.

Znate, ima jedna istinita anegdota o de Golu, predsedniku Francuske, kada je teško oboleo bila je potrebna hirurška intervencija. Francuski lekari su predlagali da to uradi sa velikom sigurnošću tako što će to uraditi američki hirurzi. On je rekao - Ako je za umiranje, ako je suđeno da umrem, umreću od francuske ruke. Pri tome, jasno dajući doznanja da on kao prvi čovek Francuske ima poverenje u lekare njegove države.

Mi smo ovde u situaciji da i kada raspravljamo o ovome zakonu i uopšte o poverenju koje se odnosi na medicinsko osoblje, ubeđujemo ljude da sada ova garnitura koja je u Vladi, oni se razlikuju od prethodnih i tako redom iz saziva u saziv.

Mi smo imali jedan primer gde je i kolega iz SRS, Šešelj, naveo da je prethodni ministar tražio intervenciju lekarsku u inostranstvu. Pa, zamislite kakav je to paradoks, da ministar zdravlja ide da traži usluge u inostranstvu, a on je taj koji je prvi među svim lekarima.

Sada se spočitava nama srpskim radikalima, da imamo određenu rezervu. Naravno da imamo određenu rezervu. Mi imamo rezervu na Predlog ovog zakona zato što u kolonijalnim državama pravilo je da se pravo čoveka, ljudsko pravo, stavlja u drugi plan, a da se zdravstvena zaštita i zaštita života koriste, kao pokriće za sve ono što eventualno mogu da budu loše namere i nema zamerke poslanicima koji izražavaju svoju sumnju.

Hvala kolega na pomoći, samo što ne znam iz kojih razloga ne govorite puno ime i prezime tog ministra, to je čuveni Novica…

(Dušan Milisavljević: Nije Novica, nego Tomica.)

Tomica Milosavljević, Novica ili Tomica sada nije bitno, bitno da je bivši na svu sreću, ali kako onda da tumačimo sledeću činjenicu? Mi imamo primer koji se nedavno desio, da lekar sa VMA koji je bio u timu za transplantaciju bubrega, zbog situacije sveukupne u zdravstvu, zbog njegovog ličnog statusa, čovek se opredelio rešavajući svoju egzistenciju iz niza drugih moralnih razloga otišao je u privatnu kliniku da, kako kažu vaše kolege, lekari cede bubuljice, a tako vredan i značajan stručnjak jednostavno nije zavredio pažnju da bilo ko iz Ministarstva kaže – pa da vidimo da li možemo da rešimo taj problem.

Kako da objasnimo situaciju kada tim za presađivanje jetre bukvalno iz dana u dan se raspada, nemaju ni one koji su bili nosioci tih poslova, a presađivanje jetre u Srbiji vrši tim koji se dovodi iz Hrvatske. Kako to da objasnimo? Kako to da ubedimo obične građane? Hajde nas možete da ubedite, da kažete – Tomica je bio loš. Što bi se ovaj što je sad aktuelni razlikovao od njega po pitanju kritike? Vidite kako je preosetljiv kada mu se kaže da je bio blizak Zemunskom klanu. Umesto da na sudu dokazuje da nije i da tuži, šta ga boli briga, on ovde vređa poslanike.

Gospodine Lončar, vi bi trebali da naučite osnovno pravilo ponašanja izvršne vlasti u ovoj kući.

Mi ovde možemo da budemo stručni a i ne moramo, možemo da vas pitamo nešto što je logično i što nije. Vi nemate nikakvo pravo, ni jedan osnov da se na taj način obraćate poslanicima. Da li neko ima pamćenje ili nema, ja se ne sećam da ste demantovali ono što je Bagzi kao svedok saradnik izjavio o vašoj ulozi, a bio sam u prilici da gledam ta dokumenta i tu je izjavu ponovio na sudu.

On je svedok saradnik i mora da govori samo istinu inače u suprotnom gubi taj status. Da li je neko igrao šah? Jeste i priznao je Vojislav Šešelj u svojoj izjavi. Izjavu je dao pred zamenikom javnog tužioca i to nije tajno, a vi sve što je vezano za Zemunski klan jednostavno krijete kao zmija noge.

Vi ste dobili spor protiv Velimira Ilića. Probajte da se pojavite pred Bagzijem pa da demantujete to.

Srpska radikalan stranka nastoji da u ovoj raspravi razjasni mnoge dileme koje postoje, pre svega kod nas poslanika, a samim tim i da koliko toliko javnost informišemo na pravi način.

Sve ono što govori SRS je nešto što može potencijalno da se pojavi, kao mogućnost iz nedorečenosti pojedinih zakonskih odredbi. Kada je u pitanju Zakon o ćelijama i tkivima, vi to dobro znate iz Ministarstva, pošto vam je to struka, da ne mali broj puta je dolazilo, uslovno rečeno do zloupotreba. O čemu se naime radi?

Postoji jedan od primera, koji možda i vi znate, ali ja vam ga navodim, gde je porodica nakon smrti njihovog srodnika, pristala da se uzimaju ćelije, odnosno da se tkiva, radi presađivanja, odnosno da se dalje upotrebljavaju u humanitarne svrhe. Desilo se, istine radi, da porodica je, odnosno član porodice koji je bio ovlašćen, izričito je zahtevao da od umrle osobe ostanu oči kako bi po nekim njihovim običajima, mogli da ga sahrane uz sve što podrazumeva njihova vera, ili nešto drugo čemu oni pripadaju. Na kraju, krajeva, da završim ovaj primer iz života, desilo se kada je rodbina došla da se oprosti na odru od pokojnice, konstatovali su da su i oči izvađene, zašivene, čak nisu mogli ni da otvore.

To je sve u skladu sa zakonskim mogućnostima, odnosno prazninama koje se pojavljuju u zakonu. Sam zakonodavac kaže, odnosno predlagač zakona, tačnije rečeno, da će podzakonskim aktima biti sve regulisano, sve precizirano i mi očekujemo ta podzakonska akta iz svih oblasti, oblasti odgovornosti porodice, a pogotovo u ovim zakonima koji su predloženi Skupštini. Hvala.

Srpska radikalna stranka je duboko ubeđena da ovakav predlog ne sme biti predmet ideološke ili stranačke rasprave u smislu da pravimo neki razdor ili da neistomišljenost po pojedinim pitanjima izaziva novu podelu unutar srpskog naroda.

Mi smo na neki način razočarani ovim obrazloženjima koja su davali poslanici SNS i dobronamerno savetuju da vode računa kada pišu obrazloženje za predlog svojih amandmana, jer u odnosu na ova obrazloženja koja su oni predložili, svi oni predlozi amandmana koji se sastoje u tome da se neki član briše, ili da se menja zarez i tačka, izgledaju kao jedan ozbiljan naučni rad. Ono što i ne bi želeli u narednom periodu jeste da se ne izneveri očekivanje i nada svih nas. Mi srpski radikali smo se iskreno nadali da će čuveni četnički vojvoda Tomislav Nikolić, bar koliko toliko rehabilitovati antifašistički pokret Draže Mihailovića, međutim nema kraja razočarenju, znali smo mi jednim delom da je on od te tradicije odustao, da ga to ne interesuje. Umesto spomen-obeležje stradalnicima u antifašističkom ratu, on je sebi podigao mauzolej u obliku crkve.

Ono što ne bi želeli da se ponovi u budućnosti, jeste da nikada mržnja, isključivost i netolerancija ne nadvlada među nama. Imali smo primer, hrabro poginuli Slobodan Milošević je sahranjen kod svoje kuće zato što Dragan Đilas, Boris Tadić i ostali, zbog isključivosti, netrpeljivosti, mržnje, uostalom i po nalogu stranaca nisu dozvolili da se sahrani tamo gde bi po prirodi stvari trebao, a to je u aleji velikana, jer je obeležio jednu epohu. Bez obzira šta ko mislio, možemo da budemo nezadovoljni sa inicijativom što se pokreće, da se podigne spomenik Zoranu Đinđiću, iznosimo argumentovano svoje obrazloženje, ali to je stvar vlast i njihovih razmišljanja.

Amandmanska intervencija SRS odnosi se na to da konačno shvatimo da u Srbiji postoje organizacije koje predstavljaju krovnu konstrukciju nad udruženjem opština i gradova Srbije. Ona se zove Stalna konferencija gradova i opština Srbije.

Ta nevladina organizacija, kako se u osnovi definiše, je uvek bila i ostala mogućnost za političke manipulacije. Imamo nedavno primer da, recimo, predsednik opštine Paraćin, dugo vremena je bio na čelu te organizacije i iskoristio je tu organizaciju, ili bolje rečeno, koristio tu organizaciju za političke manipulacije. Samo kao primer navodim, bez ikakvih drugih namera, ukazujem na to da, kada je u pitanju udruživanje opština treba biti veoma, veoma pažljiv. Nije samo to po ekonomskim osnovama, po osnovama infrastrukture, već tu postoji i politička pozadina i o tome treba voditi računa.

Ima nešto što je veoma značajno, to je da se uz kontrolu Vlade, odnosno ministarstva strogo potpisuju ti ugovori o saradnji sa opštinama u inostranstvu. Suština je u onome o čemu smo ovih dana govorili, mi srpski radikali, da se zakon striktno sprovodi i da se poštuje.

Ovde imamo očit primer u parlamentu, Meho Omerović je čovek koji je pokrao u Frankfurtu, džeparoš, secikesa, šibicar i nikakve sankcije ne preduzimamo kao parlament. Možda bi trebali malo da se preispitamo sami pred sobom – da li je to moralno više da sedimo u ovom parlamentu dok sedi čovek koji je krao po aerodromima?

Ono što SRS insistira, to je da se do kraja sprovode odredbe zakona koje nisu podložne ovim izmenama, a to je da, pre svega u Zakonu o lokalnoj samoupravi jasno stoji da se izbori na lokalnom nivou odvijaju neposredno i slobodno.

Mi smo svedoci da odavno ne postoji ta sloboda izbora. To je, nažalost, počelo 2000. godine, odnosno, tačnije rečeno posle 2004. godine, kada je ostatak DOS-a koji se ogledao u DS izmislio sredstvo kako doći što pre do glasova i poverenja građana. Oni su počeli sa kupovinom glasova i to je očigledno postala navika, postala je, uslovno rečeno, i tradiciji.

Srpska radikalna stranka u izmenama ovog zakona insistira da se poštuju akti koji su na nivou lokalnih samouprava, a to pre svega podrazumeva statut. Statut postoji kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave i kada je u pitanju mesna zajednica.

Ovde imate jasno predlog ministarstva da u slučaju da mesna zajednica ima statut koji je protivzakonit ili koji je suprotan statutu lokalne samouprave, može to da ospori na Ustavnom sudu, skupština opštine ili grada može to da osporava na Ustavnom sudu i dat je rok. Sad gledajte koja je tu nelogičnost. Znači, mesna zajednica, pogotovo ako je suprotnog političkog sastava ili razmišljanja, bolje rečeno, od lokalne samouprave, može namerno da donese statut mesne zajednice koji je u suprotnosti sa zakonom. Ako kojim slučajem, iz niza razloga, u ovom roku ne reaguje lokalna samouprava, taj protivzakonit statut će biti u primeni, biće na snazi, što nema potpuno nikakve veze sa zdravom logikom.

Evo šta je suština primedbi SRS kada kažemo da je to uređenje funkcionisanja lokalne samouprave, onda u pravom smislu reči treba urediti funkcionisanje lokalne samouprave.

Naime, mi ovde punim ustima govorimo o parlamentarnoj demokratiji. Parlamentarna demokratija na svim nivoima vlasti, a svedoci smo da ta parlamentarna demokratija polako nestaje na republičkom nivou zato što izvršna vlast po prirodi stvari stalno želi da uguši tu parlamentarnu kontrolu, ali na lokalnoj vlasti zato što smo zatočenici jedne mantre koju nam je nametnula nevladina organizacija koja se zove NALED. NALED je nevladina organizacija kojoj pripadaju i sadašnji predsednik Vlade i mnogi istaknuti funkcioneri u državi Srbiji, ljudi koji nemaju nikakve odgovornosti i nemaju nikakvu obavezu, a nameću svoja rešenja, svoja mišljenja kao jedina merodavna za ovu državu.

O čemu se tu radi? Tu se radi o sledećem. Faktički i na lokalnom nivou, izvršna vlast, izvršni organi vlasti sve više i više izmiču kontroli lokalnog parlamenta. Vi se bavite ovde sa trivijalnim uslovno-rečeno stvarima. Vi se bavite sa brojem odbornika. Pa, što veći broj odbornika, to je bolja i razvijenija demokratija na lokalnom nivou i bolja je i razvijenija kontrola izvršne vlasti. Što treba patiti od toga? Ako neko misli da treba da ima 70 odbornika u svojoj opštini, pa neka ima tih 70 odbornika, ali preko finansija treba uticati da se ne rasipaju pare.

Vi idete potpuno pogrešnim tokom. Vi idete onako kako je to NALED, nevladina organizacija propisala, idete u formi koja ništa ne znači, u decentralizaciju, a kada su u pitanju finansije, finansije bukvalno centralizujete i ne date lokalnim samoupravama.