Gospodine ministre, akcenat je na primedbi kada su u pitanju i finansijska sredstva. Mi smo ovde limitirani kao društvo, zato što o tim finansijskim sredstvima najdirektnije odlučuje upravo ovaj Međunarodni monetarni fond. Mi imamo najdirektniju selekciju kroz nivo finansijskih sredstava koje primaju prosvetni radnici.

Drugo, mi sami se trudimo, posle 5. oktobra, da idemo u susret onima koji bi da prave ovakve neprirodne ili za nas nepovoljne selekcije. Mi imamo potpuno ponižen nivo ili status prosvetnog radnika.

Znate, vi se dobro sećate, ne da bi vraćali neki vremeplov, vi se dobro sećate da kao što je posle osnovne škole se podrazumevalo ko će upisivati gimnaziju, ko tehničke škole, a ko zanate, na osnovu onog prethodno uloženog rada i kvantuma znanja, tako se znalo koji su profesori u gimnazijama, tehničkim školama, itd. Znači, to je bila neka, uslovno rečeno, prirodna selekcija. Ali, ono što ste vi pre neki dan rekli ovde, jasno je i društvo pospešivalo takvu selektivnost, jer stvar prestiža je bilo da je profesor gimnazije ili u tehničkoj školi. To je stvar prestiža, a mi ovde imamo situaciju, vi to dobro znate, da studenti koji završavaju, koji se kvalifikuju, osposobljavaju za prosvetne radnike, jednostavno dolaze u situaciju da su tehnološki višak zato što se zbog ograničenih finansijskih sredstava vrši reforma u mreži školovanja. To je problem.

Vi ste jednostavno u situaciji, bez obzira koliko želeli i koliko hteli, nastojali, da u obrazovanju uvedete neke principe koji su opšte prihvaćeni principi, pa i u toj zapadnoj Evropi, da morate da slušate taj Međunarodni monetarni fond. U tome je suština. Zbog finansija. One diktiraju ono što ćete vi da radite.

Mi imamo u seoskim sredinama zbog malog broja učenika obrazloženje da ne možemo imati prosvetnog radnika jer finansijski nije isplativo, a imamo ljude koji su tamo pismeni, koji žive u tim selima, koji mogu dati adekvatno znanje, opismenjavanje, osnovno obrazovanje tim učenicima, to malo dece što je ostalo na selu.

Suština ove rasprave je u nameri SRS da po ko zna koji put i ministra i Vladu upozori da ne treba na prečac donositi zakone, a pogotovu te izmene i dopune zakona, bez obzira ko kako tumačio, i dalje postoji ta namera SRS da korigujemo ono što su, kako bi rekli evropske tekovine.

`Te evropske tekovine su koštale mnogo Srbiju, od kada smo počeli da gazimo tom stazom koja nas vodi na put ka Evropi, vidimo kakve su posledice, a pogotovu kada je u pitanju oblast obrazovanja. U obrazovanju smo došli gospodo na taj nivo uvođenjem prijemnih ispita i sada završnih ovih ispita koje polažu učenici iz osnovnih i srednjih škola. Mi u stvari ne pravimo nikakvu selekciju. Mi pravimo upravo ono što je negativno. Treba razmisliti o tome da se vrati ono što je nekada bilo u primeni, a to je da na osnovu uspeha u osmogodišnjem školovanju i vrednovanjem tog uspeha, učenik može da upisuje srednju školu. Da li će učenik dobro da proceni ili eventualno neko umesto njega da je dobro odabrao srednju školu, to će pokazati njegovo dalje školovanje.

Što se tiče studenata, odnosno onih koji upisuju fakultet, treba ukinuti prijemni ispit. Mi imamo ovde apsurdnu situaciju, da u prijemnim ispitima kada se polažu za srednju školu, odnosno ovim završnim, imate takve drastične primere gde učenik sa srednjim ocenama brilijantno uradi taj završni ispit, zato što je preko nekih ličnih ili nekih drugih veza, dobio taj test.

Dobro je ovo što je Ministarstvo uslišilo kritike i uputstva SRS i konačno krenulo sa nekim reformama po pitanju srpske književne zadruge. Srpska književna zadruga je planski, po nalogu onih koji su došli 5. oktobra, odnosno koji su, tačnije rečeno, doveli ove što su vladali Srbijom, sistematski uništavana. Uništavana kao tradicija srpskog naroda i mi smo ovde iznosili niz argumenata da je stanje u srpskoj književnoj zadruzi alarmantno i zbog tradicije i zbog svega onoga što je vezano za srpsku književnu zadrugu, srpski nacion i mora da se vodi računa o takvim ustanovama, takvim institucijama.

Nije po nama, srpskim radikalima, dovoljna samo ova transformacija koju predviđa Ministarstvo, ali mi smo amandmanskim izmenama, pokušaćemo, da Ministarstvo navedemo na još preciznije odredbe kako bi srpska književna zadruga rešila glavni gorući problem, to je problem finansiranja.

Ja vas samo podsećam da smo vam bezbroj puta, mi srpski radikali, spočitavali da imate para za „Egzit“, da imate para za koje-kakva čuda gde se najviše širi droga, a da nemate razumevanja za ono što je srpska tradicija.

Nama je i te kako značajno da se povede računa i o Matici srpskoj. Vi znate da je došlo u pitanje štampanje najstarijeg lista u srpskom narodu, to je letopis Matice srpske i to je deo plana sistematskog uništavanja, sve ono što je tradicija srpskog naciona.

Dobro je ovo što Ministarstvo prosvete želi da na neki način istakne značaj srednjeg obrazovanja, tako što Gimnaziju „Zmaj Jova Jovanović“ iz Novog Sada i Matematičku gimnaziju iz Beograda, dižu na nivo ustanova od nacionalnog značaja, ali gospodine ministre, morate da vodite računa upravo o ovome o čemu sam malopre govorio, o tradiciji, to je Gimnazija u Sremskim Karlovcima, to je Gimnazija u Kragujevcu. U 18. veku, krajem 18. veka, sve što je školovano, pismeno, pametno, pa do dana današnjeg je prolazilo kroz karlovačku gimnaziju, ne potcenjujući, i te kako dajući do značaja svemu ovome, svim ovim uspesima koji postižu učenici i nastavnici, odnosno profesori i Matematičke gimnazije „Zmaj Jova Jovanović“, najstarija srpska gimnazija je gimnazija u Sremskim Karlovcima.

Vi ste pokrenuli jednu akciju koja se odnosi na Sremske Karlovce, a to je da se Sremskim Karlovcima vrati ono što po prirodi stvari i pripada, da bude univerzitetski grad, odnosno opština. To su Karlovci i bili. To je pijemont kulture i obrazovanja srpskog naroda. Karlovci su i Gimnazija karlovačka više cenjeni u Beču, u intelektualnim krugovima Beča, nego što su cenjeni kod predstavnika vlasti u Srbiji. Prosto za neverovati.

U Karlovcima ima jedna ideja koja je bila od ranije, a to je da se napravi filozofski centar u Sremskim Karlovcima, jel na prostorima bivše Jugoslavije ne postoji takav jedan centar i to je nešto što Karlovcima daje dodatnu težinu, što u stvari čuva tradiciju. Tradiciju treba negovati, a ne nasedati na priče šta će vama tradicija, mi se okrećemo budućnosti, za nas je digitalizacija nešto što je neprikosnoveno. Ne, i tradicija je sastavni deo srpskog naroda i tradicija treba da je obaveza svakog onog ko je u Vladi, pogotovu kada su u pitanju ova dva ministarstva – Ministarstvo obrazovanja i kulture.

Kamo lepe sreće da izađete konačno sa predlogom da se ono čudovište od festivala, koje se zove „Egzit“ iseli sa Petrovaradinske tvrđave. To je sramota, bruka. Istorijski spomenik uništava se iz godine u godinu. Održavanje festivala koji nije utemeljen u ničijoj tradiciji, to je muzika, to je umetnost koja nema tradiciju i održava se ne prostorima Petrovaradinske tvrđave. Da li ste to negde videli? Da li ste čuli da se takvi festivali održavaju na bilo kakvoj ili blizu kakve ustanove koja je od kulturnog, istorijskog značaja? Niste. Samo može u Srbiji i još se daju pare sa nivoa Republike, pa još sa nivoa lokalne samouprave, pa još Pokrajina i onda se kaže – Srbija se prepoznaje po „Egzitu“. Srbija se prepoznaje po srpskoj književnoj zadruzi. Srbija se prepoznaje po matematičkoj gimnaziji, po „Zmaj Jovinoj“ gimnaziji, po tome se Srbija prepoznaje.

Ono što je pozitivno, a to je da se na ovoj sednici usvaja Konvencija o zaštiti zdravlja u poljoprivredi. Naime, o čemu se radi? Konačno se usvaja Konvencija, jedna pozitivna praksa koja dolazi, istine radi iz Evrope, a to je da se vodi računa o onim radnicima koji su privremeno zaposleni kao sezonski radnici u poljoprivredi. O njima mora da se vodi računa i to je nešto što je pozitivno. Jeste da je u obliku Konvencije, ali mi se nadamo da će to biti zakonskim odredbama i te kako izdefinisano. Do sada smo imali potpuni haos i to je jedna od pozitivnih strana.

Zašto mi, srpski radikali, govorimo ono što treba da se na neki način istakne kao pozitivno, pa nemamo mi nikakvog razloga da to ne radimo, nismo mi opterećeni sa nekim jeftinim političkim poenima, mi govorimo ono što je realnost.

Ono što je sramota za ovu Vladu, to je da se u zvaničnoj politici, politici nastupa predsednika ove države, po svaku cenu želi sputati taj veliko albanski nacionalizam, taj fašizam koji dolazi sa Kosova i Metohije, a ministar za saobraćaj po svaku cenu želi da legalizuje Kosovo kao državu. Imam ovaj Sporazum o transportnoj zajednici, Sporazum o formiranju sekretarijata, pa nemojte ljudi da se zaluđujemo, pa zar nije politika logistika ekonomiji i obrnuto.

Imamo političku situaciju da imamo istorijskog neprijatelja u Albaniji, u albanskoj zvaničnoj politici, bez obzira šta ko mislio, a pogotovo kada je u pitanju deo srpske teritorije koji se zove Kosovo i Metohija. Ovde ih mi uvlačimo na velika vrata da postanu deo jedne zajednice koja sutra treba, kako neko kaže, da postane evropska zajednica za transport. To je van pameti.

Ovde raspravljamo o 62 predloga tačaka dnevnog reda, a očigledno da u pojedinostima nećemo stići da raspravljamo o glavnom zakonu koji je u sklopu tačaka dnevnog reda, to je Zakon o budžetu.

U ovom zakonu o kome raspravljamo u pojedinostima, zahvaljujući samo redu na kojem možemo da raspravljamo o njemu u pojedinostima, a inače što se tiče amandmana koje je podnela SRS, oni su smisleni sa ciljem da se iz svih zakona, pa i ovog zakona izbriše ono što je nepotrebno.

U drugom članu se radi o terminologiji odnosno izrazima koji su u ovom zakonu i smatramo da je to suvišno, da bi trebalo, suštinski dobar je zakon zato što se o objedinjavanju podataka, zato što se radi o bazi podataka i to je primedba nas srpskih radikala.

Ono što je osnovna primedba to je što ovakvim načinom rada i ovakvom praksom koja se uvela u parlament, mi u stvari bežimo od suštine postojanja ovog parlamenta, a to je da se raspravlja o veoma, veoma bitnim tačkama. Ponovo kažem, mi srpski radikali, pridajemo značaj svim zakonima, ali postoji jedan zakon, što kaže zakon svih zakona, to je Zakon o budžetu.

Ono što treba javnost da zna, da se ponovi nekoliko puta, to je da zahvaljujući ovim besmislenim amandmanima koje vladajuća koalicija ulaže, mi smo u situaciji da nam se na neki način uskraćuje ta mogućnost da raspravljamo o svim zakonima, a pogotovu Zakonu o budžetu. Nema više nikakvih skrivanja, nema nikakve mistike, očigledno da je ovo taktika kojom se služi vladajuća koalicija, odnosno vlast.

Ne znam koliko će vam se to isplatiti. Imate ovde prave primere u ovima koji su sad u nekim savezima. Sećate se samo kada je Gordana Čomić predsedavala, ona je crno da crnje ne može biti, samo možda Nataša Mićić ima crnja od nje. Videli ste šta je sve radila, kojim se sve sredstvima i metodama služila i ne vredi, sada sedi u klupi kao i svi poslanici, zavisi od volje i milosti vladajuće većine. Žalosno je što vladajuća većina u ovom sazivu nije izvukla pouke iz tog perioda. To je, po nama, srpskim radikalima jedan od najcrnjih, najtamnijih perioda u parlamentarnom životu.

Međutim, ne sme se u politici nikad isključivati mogućnost da ima još crnje. Moguće da je ovo na tragu da bude još gore kada je u pitanju parlamentarna rasprava, ali gospodo oni koji su vas doveli vidite da vas opominju.

Opominju vas da morate razvijati, negovati parlamentarni život, mi smo ovde srpski radikali kao opoziciona politička partija da pokušamo da vratimo na pravi put, da vas postavimo što bi se reklo na kolosek gde se vodi rasprava parlamentarna. Mi poslanici u parlamentu možemo jedni drugima da kažemo i ono što nam se sviđa, a i ono što nam se manje sviđa, ali oni koji predstavaju, oni koji vode Skupštinu, oni moraju da vode računa kako će da funkcioniše ovaj parlament, moraju da budu ravnopravni, objektivni, jednaki prema svim poslanicima, a ne da pokazuju ovde izliv svoje pameti, kao što to radi gospodin, recimo Arsić, on mi je najbliži, pa ga navodim kao primer.

On uvek čeka priliku da pokaže koliko je on dobar poznavalac Poslovnika i na stranu to, treba kao predsedavajući, ali uvek pokazuje koji kvantum znanja poseduje i kakva sve iskustva ima. Vaša iskustva su za građevinsku operativu, za neku industriju gde treba potpuno drugačija pamet i drugačiji intelektualni rad, a ovde ostavite gospodine Arsiću da poslanici raspravljaju i da slobodno to rade.

Zašto vas navodim, ne samo što ste ukrali mandat SRS pa ste nam bliski, nego ste vi žrtva osobe o kojoj sam na početku govorio, njihovog nedemokratskog ponašanja u parlamentu nakon 5. oktobra. Vi gospodine Arsiću i od vas sam najviše očekivao da ćete na bazi tog lošeg iskustva, na bazi vaših ličnih iskustava ipak da budete objektivni, a to se odnosi i na sve predsedavajuće. Hvala.

Pa, evo, u stilu ministra, i ja da obavestim drage penzionere koji danas počinju sa primanjem 3.000 dinara, to ćete morati da date za godišnju pretplatu za RTS i RTV. Podignuta je sa 150 dinara na 220. Ostaće vam nekih 400 dinara na kraju godine. I nije to loše, samo da se nastavi takvim trendom, to je pozitivan trend.

Što se tiče ovog budžeta, evo, još jedan budžet u ovom sazivu a da pre toga nismo razmatrali, niti raspravljali o završnom računu, o izveštaju kako su se trošila sredstva iz prethodnog perioda.

Šta mi radimo? Vrtimo se u krug, pričamo uvek jednu te istu priču. Ovde nam predstavnici Vlade, konkretno ministar finansija, objašnjava, ubeđuje da je ovaj budžet najvećim delom rezultat nastojanja Vlade i pojedinačno svih ministara, da ih ne zaboravimo, da poboljšaju standard i da vode socijalno odgovornu politiku. Negde pri kraju kažu da su to usaglasili sa MMF, kao onako usput. A, zaboravljate, gospodo, da ste vi doneli jednu inovaciju kada je u pitanju finansiranje ove države.

Zajedno sa MMF doprineli ste i te kako da se stvori jedan fond koji se zove „čuvar kuća“. Znate kako to divno zvuči kad se kaže u narodu – imamo milijardu na raspolaganju, ali nećemo je uzimati, milijardu evra naravno, to mi zovemo „čuvar kuća“. Čuvar kuća je, inače, biljka koja je rasprostranjena u Srbiji i služi u lekovite svrhe. Vi nećete to, to je više ovako, zbog naroda. Inače, da vi ne mislite o narodu vi bi i to potrošili, a onda koincidencija. Kada uporedite ovaj budžet sa prethodnim, odnosno budžetom iz ove godine 2018, vidite da je povećanje milijarda evra. Kako to baš da se uklapa ta cifra, otprilike je milijarda evra? Tamo je bilo 9.900, ovde je 10.900, odnosno 11, a to je otprilike milijarda. Nije valjda da ste posegli za tim da ćete iskoristiti tu „čuvar kuću“.

Ono što je veoma interesantno u ovom budžetu, a pogotovo u obrazlaganju resornog ministra, to je da će doći do povećanja životnog standarda i na prvom mestu to povećanje penzija i plata. Vi zaboravljate, gospodo, da ovih 181 milijarda koju ste opredelili za Penzioni fond je samo onaj mali deo od onoga što ste uzimali u prethodnom periodu.

Znate kakvu vi matematiku imate? Vi računate, smanjeno je 10%, sada smo u nekoliko navrata vratili po manji procenat, i to je otprilike isto. Jeste, gospodo, kada bi se prosto sabiralo, ali ne zaboravite, penzija je imala mnogo veći osnov na koji se obračunavalo to povećanje. Vi samo to gubite iz vida da ste vi na penziju koja je umanjena za 10%, na to umanjenje dodavali te procente, i to nije isto. To ne može da bude isto.

Šta je ovde zanimljivo? Ni vi, kao i prethodne vlade, niste posegli za jednim instrumentom da dugoročno rešavate pitanje penzionera. Mi insistiramo na tome zato što je to po prirodi stvari jedna od najugroženijih kategorija u stanovništvu, zato što su to ljudi koji su radeći 30-40 godina obezbedili neki kapital, dali taj kapital državi na čuvanje, ta država im uzela te pare. Penzioneri i penzione organizacije traže od vas, gospodo, da im vratite imovinu koja im pripada po zakonima ove države. Mnoge banje su napravljene iz penzionih fondova. Kakav odgovor dobijaju? Ne može, zato što je to privatizovano. Ne može po zakonu.

Gledajte, kada radite restituciju, vi vraćate nešto što je bilo pre 70 godina i tu zakoni svi padaju u vodu. To po svim zakonima, po svim pravnim pozitivnim propisima ne može da dođe do restitucije imovine, kako vi to radite, a kada treba vratiti Penzionom fondu, onda se koristite sa tim zakonima i kažete – to ne može da se vrati.

Hajde, kad ne možete da vratite, zašto niste razmišljali da taj Penzioni fond ne zavisi toliko od budžetskih sredstava? Recimo, evo primera radi, mi vam radikali kandidujemo jednu ideju za razmišljanje. Zašto se niste dosetili da emitujete u stvari korporativne obveznice iz „Telekoma“, pa da te obveznice budu jedan deo vlasništva u sklopu buduće privatizacije tog „Telekoma“, pa da bude Penzioni fond vlasnik? To je siguran izvor prihoda. Zašto to ili nešto slično niste uradili sa Elektroprivredom Srbije? Ne, ne pada vam na pamet. Zato što taj deo stanovništva držite u zavisnosti od vaše političke volje ili nečeg drugog. Zato što taj deo stanovništva uvek živi u nadi da će biti bolje, pa glasa i daje poverenje aktuelnoj vlasti.

Čak ste toliko daleko otišli da ste partiju, koja je proistekla iz tog sloja stanovništva i te grupacije stanovništva, potcenili, naterali da prizna ovde da je dobro što ste smanjili penziju. To još u istoriji ove Srbije nije bilo, da nekom zavlačite duboko ruku u džep, a da kažete to je dobro, ali vi ste posegli za tim.

Kada se pogleda prihodna strana, imate jednu neuralgičnu tačku koju nećete da objašnjavate, gospodine ministre. Vi na prihodnoj strani najveći deo finansirate iz poreza. U tim porezima najvećim procentom učestvuje porez na dodatnu vrednost tzv. PDV. Šta je interesantno, gospodo? U tom PDV najviše doprinosi PDV na uveženu robu. Vi imate jedan problem koji je sve veći i veći, sve prisutniji, a to je da vam uvoz raste u odnosu na izvoz i vi to objašnjavate tako laički, lakonski. Kažete – nema to veze, u proteklom periodu rastao je izvoz. Struktura izvoza vas ne interesuje. Jeste možda rastao izvoz, ali to su zamrzivači, to su frižideri, to su šporeti od „Gorenja“, to su Fijatova vozila, to je italijanski proizvod, to su robe koje se proizvode za interes stranih kompanija, a vi ne možete to da rešite, ne možete da rešite sve prisutnije povećanje uvoza.

Zašto ne možete? Više je faktora. Zato što sve više i više postajemo zavisni od robe koja se uvozi u Srbiju. Zato što ne stimulišete izvoznike u ovoj državi, domaće proizvođače koji bi izvozili. Ne iz razloga što to vi ne želite, jer vam ne da MMF, zato što je tzv. čvrst kurs dinara destimulativan, kada je u pitanju izvoz, zato što sve pametne ekonomije, a samim tim i Vlade koje upravljaju sa tom ekonomijom, uvek se služe sa malo većom inflacijom, devalviraju domaću valutu da bi bili konkurentniji na stranom tržištu. Vas to ne interesuje. Vas boli briga. Vama je MMF rekao da je to dobro. Vas pohvalio da ste vi nešto što je novo na ekonomskom nebu Srbije. Tako su govorili i za one na čijem čelu je bio Boris Tadić. Hvalili ih, govorili im – vi ćete biti 100 godina, vaša ekonomija, vaš način razmišljanja o ekonomiji, vaša privatizacija će doneti korist Srbiji, a vas će narod da slavi. Videli ste kako su ih odbacili, kao papir.

Hvalite se da vodite socijalnu politiku i u delu zapošljavanja. Pogledajte, gospodo, kako i ta medalja ima dve strane. To je tačno. Vi zapošljavate, zapošljavate u privatnim kompanijama, ali ima jedna činjenica – i dalje je na snazi odluka da mladi i nova radna snaga ne mogu da se zapošljavaju u državnom sektoru. Vidite koliki se deficit, kada su u pitanju kadrovi, kada je u pitanju stručno osoblje, pojavio u oblasti zdravstva. Vidite koliko ljudi, stručnih, fali kada je u pitanju državna administracija. Nemamo pravnike, nemamo kvalitetne ekonomiste. Ono što je bilo, to je otišlo, a mladi ljudi završavaju, ne mogu da nađu svoje radno mesto. Nemamo dovoljno inspektora. Zašto ti mladi ljudi završavaju fakultete? Zašto se usavršavaju? Šta, da bi išli da peru suđe u inostranstvu? Nema nikakve potrebe da ova odluka bude na snazi. Biće kasno kada budete zapošljavali mlade stručnjake, onda neće imati gde da rade.

Gospodo, vi ovde navodite kako dajete subvencije. Dajete i dalje subvencije po zaposlenom, kada je u pitanju strani investitor, ali to vam je ta tatovska ekonomija, ta lopovska ekonomija koju je uspostavio Mlađan Dinkić. Opšte je poznato, nije više tajna, da su Mlađan Dinkić i njegova kriminalna grupa, koja se zvala G17, uzimali hiljadu evra po zaposlenom, pa su izneli zvanični podatak da je 17 hiljada novozaposlenih ljudi. Sedamnaest hiljada evra se slilo u džepove Dinkića i njegovih istomišljenika.

Šta imamo? Imamo kontinuitet Dinkića uvek u Ministarstvu finansija. Imali smo Vujovića, opljačkao Ukrajinu, evo sada imamo mladog junoša, pa dokle će ova Srbija da živi u ubeđenju da će to nešto novo da donese? Ko nas može da ubedi da vi ne uzimate? Ali, imajući u vidu da je ovo provizorijum inače od države, jer ne znamo još gde su granice te države i imajući u vidu kakav je sastav koalicione vlasti, ništa nas ne iznenađuje. Mi u ovoj državi ne samo da ne znamo granice nego se suočavamo sa novim granicama.

Mi imamo potpredsednika Vlade, Rasima LJajića, koji podržava džudžu neku, koji crta nove granice, koji Rašku oblast proglašava sa Sandžak, zaboravlja da u Sandžak, takozvani spada i severna Crna Gora, a vi i dalje ćutite.

Sada se realno postavlja pitanje, pitanje svih pitanja – u kojoj ćemo mi to državi da osvanemo? U kojoj ćemo mi to državi da radimo? U kojoj ćemo to državi da pričamo o povećanju BDP? Ako nastavite tako da podržavate najdirektnije vaše koalicione partnere, teško bogami da će ostati i ovo malo Srbije. Hvala vam.

Suvišno je raspravljati sa ljudima koji dva dana sve što mogu najgore govore o politici SRS, ali nijednog od njih nisam čuo da se ogradio od onoga što je uradio DŽudža. Ko je sa DŽudžom, isti je DŽudža i po karakteru i po političkim stavovima.

Gospodo, samo da znate jednu stvar, cenim doslednost u nedoslednosti ove partije kojoj pripada Mijatović. Oni su ušli u koaliciju sa SNS tako što su prevarili Borisa Tadića, onda dosledni svojoj nedoslednosti nastavili tim putem, osetili da mogu kod Aleksandra Vučića da profitiraju i ostali mu verni i biće mu verni kao i Borisu Tadiću – do prve prilike.

Nemojte da gubite iz vida vi koji pripadate SNS. Sve što su govorili Vojislavu Šešelju i da je ratni zločinac, i da je huškaš i da je iseljavao, to se odnosi na Aleksandra Vučića, samo ne smeju sada da kažu jer im je interes da su sa Aleksandrom Vučićem. Inače, videćete, ako dođu u priliku, isto će to govoriti Aleksandru Vučiću.

Jedino je Maja Gojković to primetila i pokušala da ih sprečava, a vi ćutite, ćutite hrabro, mislite optužuju Vojislava Šešelja, šta vas boli briga. Ne, optužuju sve one koji su bili i koji jesu u SRS. To je njihova politika. NJihova politika je doslednost u nedoslednosti.

Član 27.

Gospodine Marinkoviću, vi ste napravili jedan mali previd. Ja sam nekoliko puta prozvan, čak imenom i prezimenom, od koleginice iz PUPS-a, kada su u pitanju penzije. Samo radi razjašnjenja, da ne ostanemo nedorečeni, mislim da je to čisto jedan previd zato što ste se i vi uneli u ovaj žar rasprave vezano za diskusiju koju je iznela predsednik Skupštine Maja Gojković, koja se jasno ogradila od svega onoga što je DŽudža rekao, ali ne ograđujete se vi, vi ste mu koalicioni partneri. Nismo mi napali ovde.

Drugo, bio bi red da objasnimo kakav je stav SRS po pitanju socijalno ugrožene kategorije stanovništva u koju, nažalost, spadaju i penzioneri. Bilo bi osnovno da nam dozvolite da iznesemo svoje programsko opredeljenje. Ne može neko da prisvaja i da bude ekskluzivni predstavnik jedne grupacije stanovništva u ovoj Srbiji. Glasali su jednako penzioneri i za nas i za PUPS i za SNS i za sve političke partije, nekom dali više glasova, nekom dali manje, ali svi imamo pravo, na kraju krajeva, i to je prirodno pravo. Većina od nas ima roditelje, a bogami ne mali broj je blizu da bude u tom statusu penzionera. Ne možemo da zatvaramo oči pred činjenicom da se tvrdi da penzija nije stečeno pravo. Pa, sutra ćete štednju građana da uzmete na taj način, pa ćete reći – nije vam zagarantovana visina štednje, evo, mi ćemo vam dati na kašičicu. O tome se radi. Mi govorimo nešto što je stabilno finansiranje penzionog fonda, što je primenjivo i primenjeno u svetu, a ne govorimo da bi sticali jeftine političke poene.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo ministra koji na sve odgovara, samo ne odgovara na ona suštinska pitanja.

Ministre, vi ovde u ovom Predlogu zakona predlažete da postoji plan odbrane. Tim planom odbrane, ti planovi odbrane mogu da se prave na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Te planove mogu da prave samo ovlašćena lica, lica koja su licencirana.

U tabeli koju ste priložili u Predlogu ovog zakona vidi se da većina, apsolutna većina opština nije dostavila plan, niti imaju taj plan. Kako možemo za veoma kratak rok da obezbedimo toliko licenciranih lica koja će moći da naprave plan za lokalne, pokrajinske, ajde da ne računamo republičke? Kako? Hoće li to biti hiper produkcija takvih lica? Hiper produkcija donosi nešto što je negativno.

Drugo, vi ovde predviđate da postoje tzv. koordinatori. Između redova se to može videti, kada je u pitanju upravljanje sa odbranom. Hoćete li po novostečenim manirima i ovim koordinatorima da obezbeđujete vile na Dedinju, kao što ste Tomislavu Nikoliću, koordinatoru obezbedili od 800 kvadrata? Pa, valjda i ovi ljudi zaslužili su najmanje 400 do 500 kvadrata. Već kad ste krenuli, pa šta vas boli briga. Počeli ste da donosite uredbe, donesite uredbu da koordinator za upravljanje vanrednim situacijama, recimo, na pokrajinskom nivou ima vilu na Dedinju. Najmanje što može neka bude kvadratura 500.

To je stvarno sramota šta se radi u ovoj državi. Daje se čoveku koji je otišao sa funkcije predsednika zbog njegovog inata, zbog prohteva njegove porodice, ostavlja mu se vila od 800 kvadrata. A, ovde ćemo imati ljude koji će upravljati sa vanrednim situacijama, pitanje kako će biti plaćeni.

Mi iz SRS želimo da poboljšamo ove zakonske odredbe i želimo da na nekim primerima koji su se dešavali na prostoru Srbije ukažemo koliko je preko potrebno sprovesti potpunu kontrolu i biti pripremljen za eventualne katastrofe, odnosno, tačnije rečeno, da upravljanje vanrednim situacijama mora biti jasno precizirano zakonom, bez obzira što ima ovde nekih tvrdnji da mi iz SRS smo marginalna, minorna stranka, čak neki tvrde i da smo fašistička. Ali, šta da radite? Čovek bez obzira koliko se bavi politikom, uvek je iznenađen. Nazvati deo Srbije da su fašisti i da su profašistički, za to stvarno treba hrabrosti. Znanja tu ne treba, treba stvarno bezobrazluka. Iznenađuju čak i oni koji su 2004. godine stajali pred vratima SRS ne bi li ušli u SRS, jer smo bili na nivou lokalne vlasti vladajuća partija, ali, dobro, uvek je to tako u životu.

Naime, konkretno, predlog SRS kada je u pitanju ova međunarodna saradnja se odnosi na to da se što bolja saradnja uspostavi sa Ruskom Federacijom. Ima to i onaj praktični deo, sećate se pre nekoliko godina, doduše, nije bio ministar unutrašnjih poslova Stefanović, nego je bio Ivica Dačić, kada su bili požari u okolini Kraljeva. Tada su u Rusko-srpski humanitarni centar bili dopremljeni avioni za gašenje požara, tzv. kanaderi. Po nalogu američke administracije vraćeni su kanaderi, jer su smatrali Amerikanci da ti kanaderi mogu da služe i za transport, ne daj bože, žive sile koja bi mogla da okupira prostore Kosova i Metohije.

Mi imamo na Pešteru aerodrom, vojni aerodrom koji sad nije u funkciji. To je idealno da bude međunarodna saradnja na nivou Balkana. To je idealno mesto ne samo za Srbiju, nego i za šire područje, za region, da sa tog mesta može brzo da se dejstvuje, a kada se uspostavio jedan centar sličan onom u Nišu i te kako bi se rešili mnogi problemi koji uvek mogu da se pokažu i koji mogu, nažalost, uvek da budu prisutni ne samo u Srbiji, nego i u našem okruženju.

Gospodine Stefanoviću, mi već dva dana raspravljamo o predlogu ovih zakona iza koga stoji, pre svega, i Vlada i vaše ministarstvo. Bez obzira što je danas rasprava po amandmanima, znači pokušaj izmena određenih odredaba ovih zakona, vi uporno izbegavate da date odgovor na ključno pitanje. Ključno pitanje - da li je potpredsednik Vlade Rasim LJajić na čelu narko kartela u Novom Pazaru? To je ključno pitanje.

Možemo mi ovde da razgovaramo danima, ali ne možemo da se zadovoljimo sa odgovorom koji se sastoji u tome – ja ne verujem, ja ne mogu da verujem, ja sam iznenađen ili sličnim odgovorima. Morate jasno, decidno kao Vlada da kažete – nemamo nikakve podatke u MUP, nema podataka BIA i da javnost zna da li je to tačno ili nije tačno. Tačno jeste, jer mi raspolažemo, kao srpski radikali, sa dokaznim materijalom. Šta bi bilo jednostavnije nego da ministarstvo, odnosno vi kao predstavnik tog ministarstva, čelni čovek kažete – ne, nije tačno MUP nema nijednu jedinu informaciju da je to tako? Vi po onome – narod priča, a vi niste čuli.

Što se tiče ovih amandmana, mi samo želimo da preciziramo određene stvari. Vi ste ovde predvideli međunarodnu saradnju, predvideli ste civilnu zaštitu, predvideli ste edukaciju, predvideli ste inspekcijske poslove, sve je to dobro, ali jedna stvar ovde u samoj osnovi je nejasna. Dokle ćete odugovlačiti, odlagati davanje diplomatskog statusa onima koji rade u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu? Dokle ćete odbijati predlog SRS i građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine da se još jedan centar formira, osnuje na teritoriji AP Vojvodine, centar za vanredne situacije? To su pitanja na koje javnost traži odgovor.

Član 27.

Gospodine Arsiću, pre nekoliko trenutaka prisustvovali smo jednoj sličnoj situaciji kada smo mi iz SRS postavljali pitanje, pošto nam je bilo onemogućeno u sklopu poslaničkih pitanja, pa smo ponovo pitali ministra vezano za razmere većeg kriminala i opasnijeg kriminala, nego ovi fizički napadi, sporadični, koji se dešavaju. Rečeno je od strane predsedavajućeg, odnosno predsednika Skupštine da će takve pokušaje zloupotreba Poslovnika ili takvu diskusiju, ona lično kažnjavati.

Vi ovde sedite, predsedavate i puštate da se odvija rasprava na tu temu, što je u svakom slučaju opravdano u parlamentu da se raspravlja, pa i o takvim stvarima kao što su nemile scene koje su se dešavale u Srbiji prošlih dana. Ali, to podrazumeva da imate različite aršine kada je u pitanju poslanička grupa SRS u odnosu na druge poslaničke grupe.

Molio bih vas, ako je već stav da ne može da se govori van amandmana, van tačke dnevnog reda, da to važi za sve. Jer, indikativno je još iz ranijeg perioda, da ovde kada se pojavljuju one stranke, odnosno poslaničke grupe koje su miljenici zapada, njima se dozvoljava tako što se pokreće, na veštački način se stvara neka kriza u raspravi i onda im se dozvoljava da imaju više vremena kako bi se pokazali kao autentična opozicija. Ili, kako oni to kažu, samo je opozicija ono što oni odrede da je opozicija i ništa drugo. Samo je demokratija ono što oni odrede da je demokratija i ništa drugo.

Zato je Poslovnik ovde da se primenjuje jednako na sve poslanike i ja vas molim da se pridržavate ili da se pravi presedan, pa se kaže ono što je predsednik Skupštine rekla, da to više ne važi.

Da, želim da se izjasni.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde razmatramo izmene i dopune zakona koje nam je ministar predstavio kao jednu od, uslovno rečeno, revolucija, kada je u pitanju bezbednost koja se odnosi na sportske objekte.

Mi ovde, gospodine Stefanoviću, imamo materijal koji kaže da je ovaj zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja donet 2003. godine, pa su usledile izmene 2007, pa 2009, pa 2011. godine i da ne nabrajam dalje. Uglavnom, uvek su te izmene bile obrazložene da je to način da se spreči vandalizam u sportskim objektima.

S druge strane, bez obzira koliko su gromoglasno najavljivane te izmene, kao i ova, nasilje je prisutno i dalje na sportskim terenima, u sportskim objektima. Zašto? Zato što se u suštini pokazalo kroz sve ove izmene i kroz donošenje ovog zakona da se mi u suštini bavimo posledicama. Mi se ne bavimo sprečavanjem uzroka, nego posledicama.

Nedolično ponašanje i vandalizam su samo rezultat nečeg što se dešava u ovom društvu. Mi možemo da okrećemo glavu kao noj, u pesak da je stavljamo, ali ne možemo da izbegnemo nešto što se dešava kod nas u Srbiji, a to je da je taj vandalizam, da je to nasilje poprimilo tolike i takve razmere da jednostavno i sam predsednik države, Aleksandar Vučić, je rekao da ne može da se bori protiv te pojave na sportskim stadionima. Na pitanje novinara, setite se samo, pre izvesnog vremena, da li može da se bori protiv svega onoga što se dešava na sportskim stadionima, on je rekao da je nemoćan. Čak je tad u svom intervjuu, gospodine Stefanović, predsednik vaše partije i Srbije, rekao da su uzroci mnogo dublji nego ponašanje, kako se kaže, tih mladih ljudi.

Ne možete uzrok ukloniti tako što ćete propisati da se vrata na stadionu otvaraju dva sata pre početka sportske priredbe. Ne možete tako što najavljujete revolucionarni potez, a to je da privatne agencije obezbeđuju redarske službe. Može jednim delom, ali, to će trajati u jednom periodu koji je ograničen i ponovo ćemo imati situaciju da na tim istim sportskim stadionima odnosno objektima gledamo u direktnim ili nekim drugim prenosima kako se pred našim očima odvija i manifestuje sve ono što je odraz organizovanog kriminala.

Kada bi, ministre, zajedno sa svojim saradnicima zašli po Srbiji i pitali obične ljude, oni bi vam rekli da su to organizovane bande i da su to opasne grupe koje su povezane sa određenim nivoima vlasti. I onda bi mogli da reagujete.

Osnovni razlog svega ovoga je korist vođa tzv. grupa, njihova lična, ekonomska ili kakva god hoćete korist. Ta korist se nalazi u ilegalnoj trgovini svega onoga što je visokoprofitabilno, a to su cigarete, alkohol, droga i niz drugih artikala koje donose ogromnu zaradu tim pojedincima. I ti pojedinci i te grupe, u krajnjem slučaju, nisu opasne dok se ne povežu sa određenim nivoima vlasti.

I mi ovde, srpski radikali, vam ukazujemo da postoji indicija i da postoje dokazi da je jedan od članova Vlade povezan sa tim grupama, da je na čelu takvih grupa. I umesto da se sasluša, da dobijemo odgovor od vas, vi iznosite svoj lični stav. Vi ste, gospodine Stefanoviću, najoperativniji deo Vlade, zajedno sa gospodinom Vulinom. Najoperativniji ministar je ministar policije. Ministar policije, kao i svi ministri u Vladi, ne može iznositi svoje impresije kao čvrsti dokaz da to jeste ili nije bilo tako. Morate potkrepiti to sa činjenicama. Ministarstvo unutrašnjih poslova mora da se oglasi i da kaže – mi stojimo čvrsto iza toga da nema nijedan dokaz.

Pojavljuje se snimak na kome kriminalne grupe u Novom Pazaru, među kojima je vođa prvi saradnik Rasima LJajića, Zajović, njegov sin nanosi teške povrede mladiću iz Novog Pazara, koji završava u bolnici. Kako je reagovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova? Taj momak koji je to uradio nije odležao ni dana zatvora, nije odgovarao.

Drugo, pre izvesnog vremena list „NIN“ je tužen od strane potpredsednika Vlade Srbije zato što je „NIN“ izneo činjenicu da je brat Rasima LJajića jedan od najvećih narko-dilera, odnosno trgovaca u Novom Pazaru. Tuži Rasim LJajić, izgubi taj spor od „NIN-a“. Vi iznesete svoju ličnu impresiju, kažete – ja lično nisam ubeđen u to. Ne može ministar policije tako da reaguje. Ne može na tome da se bazira tvrdnja, potvrdno ili negacija, kako god hoćete. Mora MUP zvanični stav. Ne može predsednik Vlade Ana Brnabić da kaže – ja mislim da to nije tako. A, onda imamo ovde salvu optužbi da mi to radimo zato što su izbori za nacionalno veće. Pa, baš nas boli briga, uslovno rečeno, za bilo koje izbore. To je stvar pripadnika nacionalnih zajednica manjina koga će izabrati.

Mi želimo da sprečimo posledice svega ovoga, da posledice ne budu još veće. Saznaće se kad-tad. Kako ćete, onda, ministre Stefanoviću? Za par godina sigurno nećete biti na toj funkciji. Kako ćete onda u javnosti da nastupate, da kažete kao ministar policije – nisam znao, ili kao ranije, predsednik, koji je bio rekao – nisam obavešten.

Mora BIA, mora MUP da se oglasi po ovom pitanju. Ne možete zatvarati oči zato što je to koalicioni partner SNS. E, taj kriminal koji je povezan sa vlašću, sa Vladom, on je najopasniji. I mi imamo nemile scene na fudbalskim utakmicama, čak i kada su međunarodnog karaktera, da igrači trče prema vođama, kolovođama tih narko-bandi, da se prvo njima zahvaljuju što su uopšte uspeli u životu ili što su dali gol ili ostvarili pobedu. I tu se zatvaraju oči. Zašto? Zato što u upravi tih istih klubova sede ljudi koji su bliski kriminalu i kriminalnim krugovima. I vi i dalje ćutite i vi zatvarate oči, zato što je struktura vlasništva nad fudbalskim klubovima veoma smešna, da ne kažem čudna.

Vi ste društvenu imovinu, društveni kapital, državni kapital, dali pojedincima da upravljaju sa njim. I šta se stvaralo? Stvaralo se idelopoklonstvo prema onima koji su sa one strane zakona, koji su se bavili kriminalom, koji su se bavili švercom, trgovinom droge, čak i ubistvima. Vi imate i dan danas idelopoklonstvo prema Željku Ražnatoviću Arkanu, koji je prvi shvatio da se najbolje peru pare tako što ćete kupiti jedan fudbalski klub, a onda vas država neće uopšte kontrolisati koliki su ti transferi, koliko se plaćaju i u čije džepove idu. Umesto njega pojavilo se na desetine takvih koji upravljaju klubovima, koji prodaju igrače, koji stavljaju pare u svoj džep i tek kada afera se otkrije u Belgiji saznamo da su menadžera, da su sportski radnici iz Srbije i te kako umešani u te stvari, a vezane su za transfere.

Ovde te iste klubove, za koje se tvrdi da nemaju novca, da ne mogu da funkcionišu, gde država pomaže, i to selektivno pomaže što je najgore, terate da iznajmljuje privatno obezbeđenje, koji će biti redari. To je možda dobro za neke klubove koji su finansijski situirani, a šta ćete sa radnikom iz Surdulice? Šta će Tončev, koji je jedva preživljava u toj istoj prvoj ligi, govorim o fudbalu, jer on je najatraktivniji, šta će on? Kako će on da preživi? Kako će taj mlad čovek da se bavi fudbalom u toj Surdulici, ako još dodatne troškove ima?

Vi ovde ne navodite da je obaveza video nadzora, gospodine Stefanoviću. Fudbal je nastao u Engleskoj i Engleska je jedna od država koja se prava suočila sa vandalizmom, sa huliganstvom, sa ovim problemom i jako su jednostavno rešili. Uveli su rigorozne kazne, ne tako što se neće alkohol u krugu od kilometar od sportskog objekta služiti, nego se tačno zna da svaki prekršaj na sportskom stadionu ili objektu podrazumeva dugogodišnju robiju, isključenje iz tokova društvenih i druge mere koje su jako rigorozne. Kako to rade? Video nadzorom. Vi ovde kao opravdanje navodite – od 2.500 do 3.000 policajaca treba obezbediti. Ne, obezbedite u Beogradu oko stadiona i unutrašnjosti video nadzore, pa na osnovu tih snimaka, kad se konstatuje ko je počinilac određenog dela, pa da vidite da li će to da rade drugi put. Vi jednostavno dajete do znanja da će ta fizička kontrola moći da spreči huliganstvo.

Ono što je nama radikalima i te kako stalo to je da u ovome Predlogu zakona oko sprečavanja posledica od poplava, požara i ostalih elementarnih nepogoda… Mi srpski radikali smo skupili u Vojvodini 31.175 potpisa da se formira centar, rusko-srpski centar za sprečavanje katastrofa, posledica od katastrofa, a da se u Nišu da status diplomatski onima koji rade u tom centru.

Naišli smo na zid ćutanja, 31.000 građana koja živi na teritoriji Vojvodine jednostavno je ignorisana, a ne daj Bože neke veće katastrofe, da li poplave ili požara, kasno je ili zaludno je onda uspostavljati pitanje ko je odgovoran. Kada nastane katastrofa, onda svi ispaštamo zbog toga.

Drugo, u ovome predlogu vi imate dualizam kada je u pitanju sprovođenje određenih naloga. Vi imate da je u slučaju vanredne okolnosti MUP taj koji će operativno da obavlja, odnosno Sektor MUP-a, a u slučaju angažovanja vojske kažete da će vojne starešine da sprovode to. Znate, taj dualizam komande smo videli, loše iskustvo iz 2014. godine. Jedna komanda mora da postoji. Ne može se više razgovarati tako što ćete reći – Dikoviću, ti ćeš u Šabac. Ovde je mnogo ozbiljnija stvar kada je u pitanju sprečavanje eventualnih posledica. Hvala vam.

Gledajte ministre, ovde se radi o sledećem. Ovo sve što ste vi govorili to su krajnje mere koje se preduzimaju. Ovde treba preventivno delovati. Preventivno se deluje tako što se razvija tzv. služba analitike. Intencija, kada su u pitanju nemiri, neredi, huliganstvo, da su sve veći i veći broj počinilaca maloletna lica. Kada je u pitanju dilovanje droge, rasturanje droge, sve veći je broj, na žalost, maloletnih lica, deca.

Ako se radi analitično, ako se prate određene grupe i pojedinci i svrstavaju se u tzv. kritične grupe, onda slikovito, da bi bilo mnogo jasnije, znači, dete koje je kao maloletno od 15 ili 16 godina bavilo se dilovanjem ili nekom drugom vrstom kriminala, ono se prati kada postaje punoletno, preduzimaju se određene mere na tim javnim skupovima, kao što su prostori stadiona i sportski tereni. Mora se voditi računa o takvim osobama. Mora se pratiti, to je suština.

Englezi su bili uspešni u tome zato što su znali da su kriminalci pribegli jednoj prevari, obmani. Uključili su maloletna lica, maloletnu decu koja su napadala policajce, koja su dilovala drogu, koja su bila agresivna, čak i oružani napadi su bili uključeni. Iz tog razloga moramo da radimo.

Drugo, ako uključite UBPOK da preispita funkcionisanje fudbalskih klubova, njihove prihode, tokove novca doći ćete do određenih pomaka, videćete kako se to radi. Znate, nije suština u tome da mi konstatujemo da je neko od menadžera ili nekih što su iz uprave kluba ostvarili nekih prihod u transferu fudbalera. Država ovde troši ogromna sredstva, a oni se privatno bogate. Ovo što ste vi govorili o plaćanju redarske službe, to je u redu, ali samo da ulože u mere bezbednosti, a to je da se uloži taj novac od transfera, da se uloži velikim delom u sprečavanju huliganstva.

Ovde vodimo raspravu oko standardizacije građevinskih proizvoda i mi srpski radikali upravno nastojimo da pitanjima i korekcijom ovog zakona, pokušajima korekcije ovog zakona dobijemo konkretne odgovore od Ministarstva, odnosno ministarke, da li će troškovi standardizacije uticati, koliko će uticati na konkurentnost proizvoda koji se proizvode u Srbiji i da li će to dodatno otežavati ili olakšavati mogućnost prodaje tih proizvoda na ino-tržištu? Ništa više.

Pitamo – da li je to slučajna koincidencija da se ide sa standardizacijom građevinskog materijala kada se potpisuje memorandum sa američkom kompanijom „Behtel“? Nemojte da se zavaravate, „Behtel“ je kao „Koka kola“, kao „Teksako“. „Behtel“ je američka politika.

Iz tog razloga mi srpski radikali pitamo – da li se unapred već nešto prejudicira da se kaže – ne, „Behtel“ dolazi da radi autoput i tome se podređuje i građevinska industrija u Srbiji? Taj isti „Behtel“ je radeći poslove u Gvineji uništio ciglane, uništio proizvodnju cigli i na osnovu toga pitamo, a mi slušamo ovde od ministarke neke tirade. NJu sve interesuje, za sve ima odgovor.

U suštini u odnosu na ministarku se razlikujemo kao pčele i muve. Mi srpski radikali kao pčele želimo da gradimo tu košnicu koja se zove Srbija, želimo da doprinesemo napretku, a ministarka kao muva, ona samo leti, poređenja radi, i nije suština u tome koliko ko leti, suština je gde ko sleće, mi na saće, a ministarka kao muva.