Ovo je prilika, po nama, srpskim radikalima, da se izvrše neke ispravke, odnosno da se unesu neke korekcije kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu.

Jedna od tih koju predlažemo mi srpski radikali je da na osnovu iskustva, na osnovu efekata koji su ostvareni, vidimo da nije opravdano postojanje komunalne policije. Tu nisu samo ova dva razloga, nego je i treći razlog. Istorijat nastanka ove komunalne policije je svima nama manje-više poznat. On je nastavo, pre svega, na početku u gradu Beogradu. Zašto? Zato što je to više bilo pitanje statusno za tadašnjeg gradonačelnika grada Beograd, koji je politički bio mnogo utemeljeniji nego njegovi istomišljenici u DS i smatrao je da bi po onoj – videla žaba gde se konji kuju, pa kako to u Americi i na zapadu imaju te lokalne policije, bar za početak i on mogao da ima tu komunalnu policiju.

Prisustvovali smo promociji te komunalne policije. Čitavi filmovi, spotovi prikazivani su kako bi ubedili građane Beograda, pre svega, da je to veoma ispravno, da će komunalna policija održavati komunalni red, sprovoditi komunalne odluke i na kraju se to završilo tako što je komunalna policija glavna uloga, pod znacima navoda komunalne policije, da zavrće ruke građanima Beograda koji nisu platili autobusku kartu ili kartu za tramvaj, a vidimo da su uniformisani, da imaju uniforme, imaju i palice koje su simbol snage, moći i predstavljaju na neki način represiju a ne nešto što bi bilo u smislu zamene komunalne inspekcije koja je do tada funkcionisala.

Zašto je ovo bitno? Zato što je to bio povod i razlog da se i u drugim gradovima Srbije formira komunalna policija i vi imate potpuno oguljenu situaciju kada je u pitanju i grad Beograd i kada su u pitanju i neki drugi gradovi. Tu bukvalno na čelu te policije se postavljaju predstavnici klanova koji su u podzemlju i Beograda i drugih kadrova, koji su bliski vladajućoj stranci, odnosno strukturi.

Znamo da je i ranije na čelu komunalne policije u Beogradu bio predstavnik voždovačkog klana, kao što je bio predstavnik istog tog klana u nekim specijalnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova, ali valjda je to u nekim razmišljanjima stvaralo sliku da bi eventualno gradonačelnik mogao da ima i represivnu meru kada je u pitanju sprovođenje njegove vlasti.

Mi uporno tvrdimo da nema više mesta ni razloga da se izdvajaju ne mala sredstva za funkcionisanje ove komunalne policije, jer ni u Srbiji, odnosno u Beogradu koji ima 1.500.000 – 1.600.000 stanovnika, nema svrhe da postoji više vrsta policije.

Već kada radite decentralizaciju, trebalo bi u svakoj mesnoj zajednici, već kada idete toliko daleko, da bude po jedan ili dva komunalna inspektora.

Uslov da bi bio neko komunalni inspektor je najmanje visoka stručna sprema, a ovde imamo da za komunalnog policajca možete, samo ako mu izbrišete biografiju, prošlost, staviti i onoga koji je juče izašao iz Padinske skele, da stavi palicu, pa da ide po Beogradu, da on odlučuje ko može a ko ne može da ima tezgu, ko može, a ko ne može da radi nešto što je protivzakonito, a to već vodi anarhiji, tako da je sad prilika da se i ova tačka koja je sadržana u članu 3. izbriše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je predlog kod resornog ministarstva. Predlog se sastoji u tome da se glavni grad koji se sastoji iz više opština na neki način decentralizuje po predlogu i mišljenju ministarstva. Ta decentralizacija trebalo bi da bude napredak u funkcionisanju gradskih opština. Poznato je da imamo različite vrste decentralizacije. Jedna je formalna decentralizacija kada se samo administrativno prenose neke nadležnosti i ingerencije na opštinu, a ona druga je suštinska decentralizacija. Suštinska decentralizacija podrazumeva ne samo administrativno, nego da se izvori prihoda decentralizuju, što je glavno za funkcionisanje, jedan od glavnih faktora za funkcionisanje opština.

Mi ovde imamo predlog da se na nivou grada Beograda transformiše Direkcija za imovinu u javno preduzeće gradsko građevinsko zemljište. Ministre, vi na bazi ovog predloga, ako se usvoji, vi morate menjati Zakon o lokalnoj samoupravi. Zakon o lokalnoj samoupravi i funkcionisanju javnih preduzeća jasno je ukinuo javna preduzeća gradsko građevinsko zemljište u nekim sredinama, kao što je grad Novi Sad, kao što je grad Niš i ostali. Ne može dva aršina da budu u primeni u ovoj Srbiji. Mora, pre svega to je suštinska razlika kada je u pitanju JP „Gradsko građevinsko zemljište“ koje će funkcionisati u gradu Beogradu i Uprave za građevinsko zemljište ili Uprave za poslovni prostor, koje funkcionišu u ostalim gradovima, mora u istoj ravni da se tretiraju svi gradovi.

Naravno, Beograd je uvek imao, i treba da ima, status na neki način, može se reći, okruga jer Beograd sam po sebi po veličini i po svemu onome što predstavlja glavni administrativni, privredni, kulturni centar, odnosno grad Srbije zaslužuje takav tretman. To je svugde u svetu tako. Nije ovo ništa novo. Ali, suštinska decentralizacija je, primera radi, u gradu Atina, gde imate opštine gradske, gde opštine ostvaruju izvorne prihode, a grad je tu da ono što je od kapitalnog značaja drži pod kontrolom. To je, kada je u pitanju infrastruktura, to je grejanje, to je snabdevanje sa vodom, konkretno u Atini to je luka kao što je ima grad Beograd, samo što je ima na Dunavu, i parking servis. To su sad, uslovno rečeno, ključne funkcije koje grad drži pod kontrolom. I uvek grad ima tu, na neki način, većinski deo akcija, kada je u pitanju grad Atina. Opštine imaju samostalnost, kada su u pitanju prihodi koje ostvaruju.

Ovde je osnovna ideja da se ponovo na nivo opština vrati legalizacija divlje gradnje. Šta je suština? Suština je da se konačno stane na kraj tom procesu koji više nanosi štetu nego korist. Ne može se naneti tako što ćete vi jedne godine doneti izmene i dopune zakona gde će taj posao da obavlja grad Beograd, a posle godinu ili godinu i po dana, ili dve, nebitno je, to da vratite ponovo na opštinu. Ne, pogrešan je koncept rešavanja tog problema.

Vi procenjujete, kad kažem vi, aktuelna vlast, pa bez obzira kakvog je sastava na nivou grada Beograda, da je to rudnik zlata i da tu treba što više sredstava izvući. Onaj ko je pravio kuću u prigradskom delu, taj ne raspolaže nekim velikim novčanim sredstvima. Taj ko je napravio kuću, on nije napravio to da služi kao privremeni objekat, on je to napravio da služi i njemu i njegovim potomcima.

Logika stvari kojom se vodi SRS je sledeća – ako se proceni da vrednost objekta iznosi određenu cenu, onda se ta cena deli na 100 godina, pa se deli na mesece, pa onda se kaže mesečna rata je toliko, uplaćivaćeš kada uplaćuješ informatiku i svako unapred zna koliko će mu mesečna rata da iznosi. A ne vlast ima potpuno obrnutu logiku, vlast koja želi da reši ovaj problem, oni nalaze, ne govorim konkretno za vas ministre, ali govorim za vašu koleginicu Zoranu Mihajlović koja nas ovde vuče od modela, do modela. Ali, kod nje u glavi, kao što je bilo i kod Velje Ilića, uzeti pare, pa šta nas boli briga. Jeste, uzećeš ako imaju para. Ti koji su pravili na periferiji grada Beograda, a tamo je najzastupljenija divlja gradnja, ti nemaju baš toliko para da bi se mogli obogatiti. To je jedno.

Drugo, kada se daje nešto, prenosi na upravljanje, na raspolaganje, onda se mora voditi računa da to nešto će omogućavati određeni deo izvornih prihoda. Vi imate ovde centralizovano, kada je u pitanju prevoz, kada su u pitanju pijace, odnosno tržnice, kada su u pitanju pogrebna preduzeća. Vi ste sve to centralizovali na nivou grada Beograda. Ne možete, pa koliko ste nas ubeđivali da taj sistem „BusPlus“ ne valja, da je to promašeno, pa što ga ne ukinete gospodo? Zašto ga ne ukinete? Nećete da ukinete ne vi nego vi ovi na nivou grada zato što to donosi ne tako male prihode gradu Beogradu. Nije suština da se grad Beograd bogati a da njegovi stanovnici siromaše. Suština je da stanovnici, građani koji žive na teritoriji grada Beograda budu jednako zadovoljni pa bez obzira da li živi u Knez Mihajlovoj ili živi u Lazarevcu ili Obrenovcu. To je suština. Kako se to radi? Pa jednostavno se ukida monopol. Beograd je napravio prvi korak kada je u pitanju prevoz, dozvolio je da bude privatna inicijativa. Grad treba samo da propiše jasno pravila po kojima će se odvijati ta usluga, odnosno obavljati taj gradski prevoz. Onaj ko ne poštuje ta pravila ne može da se bavi sa tim poslom.

Kada je u pitanju održavanje čistoće, javno komunalno preduzeće koje se bavi iznošenjem smeća i brigom o deponijama, pa sama logika stvari kaže, to je ekonomski neisplativo kada je u pitanju iznošenje smeća. To su ogromni izdaci koje grad Beograd ima. Pa, i to može delom da se privatizujem, a deponije da budu pod većinskim paketom kontrole grada Beograda. To je svugde tako. Onaj ko otključava i zaključava deponiju, taj kontroliše čitav taj proces. Ko će se baviti? Pa, zainteresovani ljudi koji vide svoje interese, a vi ovde imate socijalnu kategorije stanovništava koju zapošljavate konkretno ovako javno preduzeće i tu se pojavljuju ne mali problemi. Prvo, neadekvatne plate, grad ne može to da obezbedi. Drugo, nisu ni usluge na nekom nivou zato što imaju monopol. Taj monopol im omogućava tako jedno lagodno ponašanje. U tom delu treba razmišljati.

Kada je u pitanju pijaca i pijačarina, naplata taksi za pijace, pa dajte deo tim opštinama da oni to rade, da ulažu. Dajte da se na taj način barem delom ostvaruje taj izvorni prihod. Zašto? Zato što i u ovom predlogu predviđate transferna sredstva koje će grad proslediti opštinama kojima daje određene nadležnosti. Konkretno ovde javna preduzeća, a onda će grad da transferiše određena sredstava.

Nemojte se igrati sa tim, pa nije ovo ona stara prepoznatljiva, ne treba njima svaki put davati ribu da jedu, nego ih treba naučiti kako da hvataju, da pecaju tu ribu. Treba im dati nešto od čega će moći da razvijaju tu sredinu, pogotovo taj prigradski deo opština, gde ste sada podelili na sedam tih opština.

Znate, ako čovek nema smisao i suštinu, života i boravka u prigradskoj opštini, po prirodi stvari on će dolaziti u centar. U centru će se snalaziti. Ako tu vidi da može na neki način reši egzistenciju, neće birati kojim će se poslom baviti, pa čak i onim koji je sa druge strane zakona, odnosno u sferi sive ekonomije. To će stvarati višestruki problem.

Primera radi, ako on ima u prigradskoj opštini razvijenu infrastrukturu, razvijen i bogat kulturan i zabavan život, može da obezbedi svom detetu da ima iste pogodnosti kao onaj što živi, ili približno, onaj što živi u centru Beograda, neće biti zainteresovan da živi u centru Beograda, nego će uživati jednako privilegije ili pogodnosti kao i onaj što je u centu ili u blizini centra. Nezgodna je ova podela na centar i oni koji nisu u centru, jer to je relativno, šta je to centar a šta nije.

Šta ste vi ovde uradili? Vi ste ovde faktički, što bi rekli, zaklali vola zbog jedne šnicle. Vi ste ovde naišli na problem osporavanja žičare koju ste planirali da napravite, koja će biti od Novog Beograda do Tvrđave, i onda ste rekli kako je to najbolje da se ne bi oslonili baš na ne tako dobro snalažljivog gradonačelnika, najbolje da to uklopio u zakon, da Grad Beograd odlučuje o svim vrstama prevoza.

Gospodo, morate voditi računa kakve će to eventualne posledice da izazove. Nema tog normalnog čoveka, to smo vam govorili, koji je protiv toga da se vrši transport, odnosno prevoz ljudi na ovaj način, kao što ste zamislili sa žičarom.

To što oni pričaju, to su priče. Svaka investicija, svaka inovacija ima svoje protivnike. Vi ste na vlasti, vi snosite odgovornost za to, a to što radite to je na neki način pomaganje rasterećenju gradskog prevoza. I, vi tu jednostavno ne možete snađete.

Kada je u pitanju planiranje, vi ste našli solomonsko rešenje da bi ovog iz Starog Grada ili onoga koji će sa teritorije Novog Beograda da napravi neki problem, vi ste to sve uklopili da je centralizovano na nivou grada Beograda.

U pravu su oni koji kažu, kako se vlast menjala od devedesetih godina na ovamo, tako su se menjali zakoni o lokalnoj samoupravi, odnosno Zakon o gradu Beogradu. Kako ti politički odgovara, tako ti podešavaš zakon, odnosno izmene i dopune zakona. Nije to rešenje. Promenljivo je to sve. Uostalom, jedna pametna vlast koja sagledava neku budućnost, uvek nastoji da u opštinama gde je, eventualno, opozicija, da tu pokaže da ima širinu i da želi da sarađuje sa opozicijom. Zašto? Nije to zbog političke partije koju predstavlja ta opozicija, to je zbog građana koji su glasali za te ljude koji vode taj deo, odnosno tu opštinu.

Zbog toga se pokazuje takva jedna širina, odnosno, takva jedna tolerantnost, a ne da se lomi preko kolena. Vama izađe neki tamo nadobudni, zabrani vam građevinske radove, vi kažete – Sad je gotovo. Sad je decentralizacija završena, sve će to na nivo skupštine grada Novog Sada.

Uostalom, završavam, hvala vam na razumevanju. Koliko je demokratija u shvatanju, u načinu razmišljanja zastupljena, najbolje govore ove odredbe kada je u pitanju funkcija Skupštine grada.

Borite se za parlamentarnu demokratiju, a sve ingerencije bukvalno izbijate iz ruku toj istoj Skupštini Grada Beograda. Vama je gradonačelnik neko koga Skupština izabere da ga kontroliše, e Boga mi, to teško. Da ga kontroliše veće, to zavisi od njegove volje.

U osnovi predloga koji sada menjate, bilo je bar tri puta najmanje godišnje da podnosi Izveštaj. Vi imate jedan izvršni organ koji je potpuno izmeštan, koga niko ne kontroliše. Šta treba očekivati? Treba očekivati potpuni haos, morate suštinski da se upustiti u rešavanje ovih problema sa kojima se suočava Beograd, kao i sve metropole. Hvala vam.

Mi srpski radikali sa nestrpljenjem očekujemo da konačno počne da borba protiv korupcije. Naravno, to je opšte poznato, to je jedno od najvećih opasnosti za svako društvo, pa i za naše društvo. Ne može ona, svesni smo mi, ne može ona potpuno da se uništi, da se ukine, ali može se svesti na neke podnošljive mere, i mi ovde prisustvujemo, iz saziva u saziv, da ne kažem iz donošenja izmena i dopuna zakona, tzv. „lovu na veštice“. Mi se ovde bavimo sa donošenjem novih odredbi zakona u borbi protiv korupcije, a ni jedan, do sada funkcioner, koji je bio na visokim funkcijama nije procesuiran zbog korupcije i kriminala.

Evo, vam primer.

Svi znamo, da su oni koji su došli petooktobarskom revolucijom, ogrezli o korupciji i kriminalu. Evo, vam čak i imena: Božidar Đelić, Miroljub Labus, Vlahović i redom, Mlađan Dinkić, da ga ne zaboravimo, što bi rekli i naravno Džej. Šta se dešava? Prošle su godine. Svi znamo da je Božidar Đelić, dolazeći iz Francuske, spavao kod tetke na kauču, a sada je čovek koji ima lični kapital u visini od 10 miliona evra.

Drago je nama što je SNS počela da čisti svoje redove, pa je privela ili uhapsila predsednika opštine Požega, koji je, sumnja se proneverio u visini, zajedno sa svojim saradnicima do 10.000 odnosno otprilike oko 11.000 evra. Šta je sa Božidarom Đelićem koji ima 10 miliona evra?

Šta je sa Miroljubom Labusom koji je opljačkao sve što voz može da povuče? Što bi narod rekao samo nije mesec ukrao, zato što mesec ne može da se veže da voz povuče. I šta se dešava? Mi se faktički vrtimo u krug. Pričamo, obećavamo, borićemo se protiv korupcije, sprečićemo kriminal, a oni koji su korumpirani, oni koji su ogrezli u kriminalu, oni su na slobodi. Još uzimaju sebi za pravo da nam drže lekciju.

Na Kopaoniku, verovali ili ne, predavanje iz ekonomije, drži, organizuje Vlahović, koji rame uz rame sa Božidarom Đelićem, može da se tretira kao jedan od najvećih kriminalaca u istoriji vlasti Srbije. I čemu to? Dokle ćemo tako? Hvataćemo, što je u svakom slučaju poželjno one koji su prisvojili protivzakonito, protivpravno, 10, 15, hiljada evra, a pustićemo ove milionere da šetaju slobodno. Van pameti je to.

Ne bih želeo da se ovo pretvori u licitiranje i koji je predstavnik veći lopov, da li je to Božidar Đelić ili pomenuti Borislav Novaković.

Suština je u sledećem. Vi gubite iz vida gospodine Martinoviću jednu veoma bitnu činjenicu. Taj režim je smenio Tomislav Nikolić. Tomislav Nikolić, izabran za predsednika i na talasu te pobede, SNS je došla na vlast, a pobedio je tako što je rekao da će sve ove koje smo i vi i ja nabrojali, da će ih procesuirati i da im je mesto u zatvoru, i Đelića, i Vlahovića, i Dinkića i sve redom.

Nije to tako davno bilo da bi kod nas zavladala tolika zaboravnost. Naravno, vi imate puno pravo da istaknete sadašnjeg predsednika vaše partije, što nije sporno da ima određenu ulogu.

Ali, pravi primer ste naveli, pa on je taj svoj trijumf, Aleksandar Vučić započeo na tome što je sa govornice Skupštine Srbije tada govorio da, čim dođe na vlast u zatvor će ići Mlađan Dinkić, Božidar Đelić, Vlahović i svi ostali.

Oni se šetaju slobodno. To što je Mlađan Dinkić izmešten iz Vlade, on je na čelu Odbora za koordinaciju saradnje sa Arapskim Emiratima. Kakva je tu kazna?

Gde je tu odgovornost? Gde vam je Božidar Đelić?

Znate, mi pričamo o borbi protiv korupcije i o kriminalu. To vam je kao onaj statistički izveštaj MUP, pa kaže u tom i tom procentu, visokom procentu sprečili smo kriminal, a tu ulaze i oni sitni mali džeparoši i oni gladni što su ukrali kilogram hleba i oni što su počinili mala krivična dela. Čovek kada to gleda, bude fasciniran.

Ovde su krupne zverke. Dokle god ne bude toga, mi možemo da pričamo samo priče, da licitiramo ko je od njih veći kriminalac. Po nama, srpskim radikalima svako je kriminalac ko je u korupciji, ko je korumpiran, podmićen, ko je u kriminalu, svako treba da odgovara pred sudom, pa taman bila njegova stranka na vlasti ili opoziciji, ili se odavno ne bavi više politikom.

To su državne pare, to je društvena svojina. Oni su narod ojadili i mi se sada pravimo kao da ništa nije bilo, sada ćemo doneti zakon, a jedno od žarišta korupcije je upravo i parlament. Zašto? Zato što nije regulisano statusno pitanje poslanika i pred kraj mandata svakog, dolazi do pretrčavanja, preletanja iz poslaničke grupe u poslaničku i na taj način se krivotvori sve ono što se zove donošenje zakona i sve ono što je zakonodavna vlast. Hvala.

Dobro da ste me podsetili gospodine Martinoviću. Tada kada se to dešavalo bili smo u istoj stranci, bio nam je predsednik Vojislav Šešelj. Ali to je nebitno.

Tomislav Nikolić je na neki način fenomen kada je u pitanju rušenja prethodnog režima. Izbori i glasanje je trajalo sve do 20,00 časova, a on je u 17,00 časova pobedio. To do sada u novijoj istoriji nije zabeleženo, istoriji izbora da je EU čestitala Tomislavu Nikoliću u 17,00 časova njegovu pobedu. I sami ste, kao i ja izražavali sumnju, vezano za to. Da li je on oslobodio se tog dosovskog režima, pa evo i dan danas imate ostatke tog dosovskog režima, koji su vam koalicioni partneri. Znači niste u pravu. Mi bi voleli da jeste. Da se oslobodilo, da su svi procesuirani, ne svi bukvalno, nego oni koji su nosioci kriminalnih radnji, ali ili nemate hrabrosti, ili kako to ovde želite da istaknete da je sudstvo nesposobno, samo nemojte gubiti iz vida i ti dokazi koji dolaze od MUP nisu potpuno valjani. Ne kažem da nisu svi, ali mnogi su sa dosta toga što fali. Zato što i samo MUP ima ostatke tog tzv. DOS. Pa to namerno rade. Vidite sa kakvim se situacijama sve surećete.

Ono što želim da naglasim. Nemamo mi ništa protiv ličnosti bilo koje. To što vi kažete da mi ne možemo Tomislava Nikolića, ili ja da ne mogu očima da ga vidim, niste u pravu. Politička borba je takva koja podrazumeva da se iznosi argumentacija, da se politički obračunava argumentima. Ja vam kažem, a vi ste svedok. Njegova pobeda je i dalje pod znakom sumnje. Jel da nije pod znakom sumnje, zašto mu je Evropa u 17,00 čestitala? Zašto? Zar to nije neka logika stvari da se čovek priupita malo, da kaže da li je to sve pošteno, da li je to časno bilo? Po nama radikalima nije. Saznaće se, kao što je sve prolazno, prolazna je i vlast. Toga ste vi duboko svesni. Doći će do promene kada dođu srpski radikali u situaciju, proverićemo sve, neće ništa ostati tajna. Kao i za kriminal, tako ćemo i to. Zašto što i tu jednim delom i te kako začet kriminal, ali nova vrsta kriminala kojom se služio kupovinom glasova, nameštanjem izbora itd, a sve to zapad gledao, tako što je stavio ruku na oči i kao da nije primećivao.

Nema normalnog čoveka kome nije stalo da se spreči korupcija i kriminal u Srbiji, taj ne postoji, ali ima nešto što je gore od ne borbe protiv korupcije, to je selektivna borba protiv korupcije. Selektivno se baviti borbom protiv korupcije povećava se problem sa kojim se suočava Srbija, a vi se upravo bavite na taj način borbom protiv korupcije.
Vi ste uhapsili Miškovića i dokazano je na sudu i od strane njegovih advokata i odbrane da je on u većini slučajeva radio u skladu sa zakonom, a istovremeno je iznosio argumentaciju da je imao na platnom spisku mnoge ministre, mnoge službenike. Zar nije bila logika stvari da sa tim Miškovićem napravi se dogovor, da ministar trgovine odgovara, da ministar finansija odgovara, da ministar policije odgovara? On bi po svaku cenu želeo da se oslobodi eventualne kazne zatvora. To što je on iskoristio, lobirao, to je jedan deo.
Kada sam rekao da je u ovom parlamentu jedno od žarišta korupcije, pa posle izbora svakom je jasno da je Kajl Skot uveo na silu pojedine poslaničke grupe. Pogledajte gde su sad, ne zna im se više ni u kojoj su poslaničkoj grupi. Kakvi su to izbori, kakva je to država kad jedan ambasador, pa taman bio i ambasador Amerike, može da prekraja rezultate izbora? Može da ponovi na pojedinim biračkim mestima i to pazite, kakva slučajnost, baš na onim biračkim mestima gde imaju ovi šansu da dobiju veći broj glasova.
Što se tiče gospodine Martinoviću, kakva je razlika između ekonomije koju je vodio Milan Stojadinović i sadašnje - velika, drastična. Samo jedan primer. Za dinar Milana Stojadinovića, tadašnje Jugoslavije mogli ste da pazarite i u Beču i u Parizu i u Londonu, a za ovaj dinar možete samo u granicama Srbije i nigde više. Tako da ta stabilnost nije garantovana tako što se zvao Milan Stojadinović, nego zato što je bila zdrava i razvijena ekonomija.
Ono što želim na kraju, gospodine Martinoviću, krunu priznanja za sve ono što iznosi SRS na račun Tomislava Nikolića je upravo dala vaša nova stranka SNS. Kada vam je tako dobar, kad je tako pošten, kad je tako čestit, što ga niste po drugi put kandidovali za predsednika, kada je uživao opštu popularnost, kad je dobio prve izbore na regularan način? Valjda je logika stvari da ga i drugi put kandidujete jer vam je bio predsednik stranke, jer vam je osnivao stranku. I vi ste svesni toga da je on velika smetnja, da je čovek ogrezao u kriminalu, da više nema kontrolu i zato ste ga sklonili na margine, a za utehu ste mu dali vilu da se jadnik, eto ne oseća ksenofobičan pa ste mu dali nekih 400 ili 500 kvadrata da se šeta sa svojom Dragicom. Nema većeg priznanja nego to što ste vi uradili, što ga niste kandidovali i zato ste i dobili izbore.

Ono što je evidentno to je da ovaj problem nije od pre nekoliko godina, problem okrivljivanja ili svrstavanje Srbije i srpskog naroda u genocidnu tvorevinu ili genocidan narod. Ovaj problem je još, što bi se reklo iz prošlog veka, jer 90-ih godina kada je Pedi Ešdaun, kao visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini naterao parlament Repbulike Srpske da izglasa nešto što je falsifikat kako bi se napravila osnova da Republika Srpska bude genocidna tvorevina, jer bi to bio najkraći i najpogodniji način da ta tzv. međunarodna zajednica ospori postojanje Republike Srpske, a tada se tražila veza da i te kako se poveže Srbija, odnosno kompletno srpski korpus sa ovim genocidom koji je po njima navodno napravljen u Srebrenici.

Mi iz SRS upozoravali da to ni malo nije naivno, da to treba najozbiljnije shvatiti, ali to nas podseća kao na ono kada je počela priča o Golo otočanima i Golom otoku, onda su komunisti zakonski zabranili da se uopšte razgovara o toj temi.

Neokomunisti posle 2000. godine nešto su slično preduzeli. Oni su zakonski izdefinisali da se ne sme komentarisati odluka suda, i to samo iz razloga da se bilo koja odluka Haškog tribunala, to što najmanje lični na neki sud ili regularan organ, da se komentariše. A Haški tribunal je na primeru pojedinca doneo odluku da je vojska Republike Srpske počinila genocid u Srebrenici. I sada se taj talas širi tako što se Srbija svrstava u zemlje koje su počinile genocid, kako svi redom iz bivše SFRJ našli su za pravo, a u poslednje vreme to je najaktuelnije u AP Kosovo i Metohiji, ta kvazi država Kosovo, optužuje Srbiju da je počinila genocid na teritoriji Kosova i Metohije, tako što je braneći teritoriju od terorističkih napada sada Srbija došla u situaciju da mi moramo da se pravdamo.

Iz tog razloga Srpska radikalna stranka koristi ovu priliku da se u Krivični zakon unese odredba da svako onaj ko u javnosti, na javnom mestu, propagira ovu suludu ideju da je počinjen genocid u Srebrenici, da bude kažnjen doživotnom kaznom zatvora. To je nešto što u svakom slučaju treba da zaštiti integritet i suverenitet i Srbije i srpskog naroda.

Dame i gospodo, pred nama su predlozi ugovora koje Vlada Srbije sa jedne strane potpisuje sa različitim zajmoprimcima. Ja se izvinjavam, ima neka smetnja oko mikrofona.

Valjda će sada biti sve u redu, pretpostavljam.
Kada pogledamo sve ove ugovore, od prilike to je vrednost nekih dve milijarde evra, možda je nekih stotinu hiljada više ili manje, ali dve milijarde evra je značajna svota, odnosno značajna cifra, imajući u vidu da je ukupan dug Republike Srbije 23 milijarde evra.
Zašto ovo mi iz SRS naglašavamo, iz prostog razloga da bi skrenuli pažnju javnosti, a i Vladi Srbije da mora ubuduće da vodi računa kakve ugovore i sa kim te ugovore potpisuje, odnosno pod kakvim uslovima potpisuje takve ugovore.
Mi ovde imamo predlog dva ugovora koji je veoma bitan kada je u pitanju infrastrukturni sistem Srbije. To su, pre svega, ovi ugovori sa "Eksim bankom" iz Kine, "Export- Import" banke, pa je skraćeno "Eksim" banka, koja je u vrednosti od 1.500.000 dolara. Milijarda dolara je kineski kredit, jer je ta banka predsednik, zastupnik Kineske Vlade, to je kredit koji treba iskoristiti za modernizaciju pruge deonice Novi Sad- Kelebija, odnosno granica. Ta pruga je veoma značajna i bitna, kao što je bitna i deonica auto-puta na "Koridoru 11" Preljina-Požega i to je svakom jasno da je od višestrukog značaja i interesa da se završi i ova deonica pruge, odnosno kompletno rekonstrukcija pruge Beograd-granica sa Mađarskom, do Kelebije, kao i ovaj "Koridor 11" koji povezuje Srbiju sa lukom Bar.
Zašto? Zato što je luka Bar, što bi se reklo, od životnog interesa i značaja za Republiku Srbiju, bez obzira što sadašnji, trenutni, kriminalni režim Mila Đukanovića nastoji da što više se distancira politički od Srbije, to je nemoguće infrastrukturno, jer vidimo da je i Crna Gora počela sa izgradnjom i modernizacijom puteva koji vode prema Srbiji.
Nama je ovde veoma bitno da dinamika radova koja se izvodi, a samim tim i dinamika povlačenja sredstava iz ove kreditne linije bude usaglašena i da bude sinhronizovana. Zašto? Zato što, da li to Vlada zna ili ne zna, pretpostavljam da resorni ministar finansija i te kako dobro zna, ali javnost nije upoznata, Srbija plaća ne mala sredstva na ime penala, za sredstva koja su za kredite koji su odobrene, a nisu upotrebljena ili još nisu u upotrebi. Ta visina tih sredstava koji se plaćaju na ime ne povučenih sredstava je sada blizu dva miliona, odnosno preko dva miliona evra.
Istine radi, ranije je to bilo mnogo više, ranije je to bilo 7 miliona evra ali to je bilo, kako ovi rado kažu, ovi iz vladajuće koalicije za vreme bivšeg režima. Sada je napravljena neka dinamika, ovih dva miliona se plaća zato što ili nema pripremljenih projekata ili nisu regulisani pravno imovinski odnosi, pa se ne mogu realizovati ta sredstva iz kredita koja su odobrena Srbiji, ali Srbija još nije u situaciji da ih realizuje.
Ne govori to samo o ovom iznosu od dva miliona koje plaćamo na ime penala, nego govori o nemarnosti, o nečemu što se zove provizorijum kada je u pitanju rad i ozbiljno bavljenje sa politikom, odnosno izvršna vlast shvata tako da bi mogla da radi na odloženo, da ima dosta vremena, međutim sve se to plaća, pogotovo kada su u pitanju ovakvi međunarodni ugovori.
Ono što je veoma značajno i bitno, na čemu je SRS uvek insistirala to je da se konačno počne tražiti alternativa za kreditne linije, da to ne bude samo u zapadno evropskim zemljama i da to ne bude u onim bankama koje su pod direktnom kontrolom MMF, odnosno Svetske banke.
U ovom slučaju vidimo da je saradnja sa Kinom i te kako značajna i uspešna ne samo zato što postoje raspoloživa sredstva i dovoljno sredstava za infrastrukturne projekte, nego postoji i jedna dinamika i poštovanje dinamike izvođenja radova, odnosno završetka projekta.
To su najbolje pokazale prethodne investicije koje je i ministar nabrajao, gde se kineski izvođači, odnosno investitori, pokazali kao korektni partneri. Korektni su i onom delu gde su njihovi interesi zastupljeni, a pogotovo nama u Srbiji znači što nema nekih kaznenih poena ili nečeg što bi koštalo dodatna sredstva državu Srbiju.
Mi iz SRS i dalje insistiramo da se traži što bolja i veća saradnja sa Ruskom Federacijom. Naravno, imamo mi i kada je u pitanju i rekonstrukcija pruge, Stara Pazova – Novi Sad jednu kreditnu liniju i rekonstrukcija pruge Beograd – Pančevo kreditnu liniju koju smo uzeli od Ruske Federacije. Tu imamo jako loša iskustva. Ta kreditna linija datira još iz perioda kada je DS bila neprikosnovena kao što je sada SNS neprikosnovena kada je u pitanju Vlada i funkcionisanje vlasti. Tada su povukli sredstva u visini od milijardu američkih dolara od Ruske Federacije. Međutim, 200 miliona su tražili da tad u to vreme pokriju deficit budžetski koji je bio i te kako kritičan kada je u pitanju dalje funkcionisanje budžeta, odnosno kada je u pitanju funkcionisanje države Srbije.
Ostalo je tih 800 miliona. Od tih 800 miliona bilo je najavljivano da će se deonica pruge, rekonstrukcija pruge Stara Pazova – Novi Sad završiti do 2018. godine. Evo, mi smo već u 2019. godini, a od toga nema ništa. Zašto? Iz prostog razloga što smo bili u situaciji da za nepovučena, nerealizovana sredstva na ime tog kredita plaćamo određene kaznene poene.
Mi smo bili u situaciji da se 2016. godine traži prolongiranje korišćenja tog kredita, odnosno plaćanje anuiteta, jer nismo bili spremni za radove koji su bili potrebni na rekonstrukciji deonice pruge Stara Pazova – Novi Sad. To je državu Srbiju koštalo 37 miliona evra. To nimalo nije beznačajna cifra, čak, šta više, to je nešto što je upozoravajuće.
Naravno, Ruska Federacija je tolerantna kada su u pitanju ovakve vrste obaveza, pa je na neki način imala razumevanja, odložila, prolongirala i sada ruske kompanije, odnosno Ruska državna železnica koja je osposobljena i specijalizovana za izgradnju pruga i rekonstrukciju pruga, oni su uveliko već u poslu oko rekonstrukcije ove deonice Stara Pazova – Novi Sad.
Bitno je to napomenuti zato što, od tih 800 miliona, povučeno je svega 435 miliona na ime tog tzv. ruskog kredita. Treba razmišljati da što pre dođe do povlačenje svih sredstava kako ponovo ne bi ušli ili došli u situaciju da plaćamo nepotrebno tu zateznu kamatu.
Svi ti krediti koji su uzeti i od Kine i od Rusije imaju jednu veliku prednost, a to je da im je fiksna kamatna stopa. Postoji jedan standard koji reguliše kada je u pitanju povlačenje sredstava ili, tačnije rečeno, plaćanje nepovučenih sredstava. To je nekih 0,75% i to se ne razlikuje nigde u svetu, ali ono što je velika prednost, niti kineske banke, odnosno kineska Vlada, niti ruski finansijeri insistiraju na plaćanju tih tzv. zateznih kamata, tako da je to još jedna prednost u odnosima i poslovnim aranžmanima sa Kinom i Rusijom.
Mi ovde imamo primer u ovim predlozima oko ugovora, gde Evropska investiciona banka i Međunarodna banka za obnovu i razvoj nude nam na prvi pogled jednu kreditnu pomoć za razvoj lokalne samouprave, za razvoj zdravstva i za podršku nerazvijenim opštinama.
Kada pogledate ove ugovore, videćete da iza te dobronamerne pomoći leži nešto što se zove interes onoga ko nudi takvu pomoć i to interes u smislu da sa što manje angažovanih sredstava, a što više savetodavnih uloga i njihovih projekata Srbiju zaduži dodatno za ne mala sredstva. Ta sredstva su, kada se gleda ukupno, po pitanju Međunarodne banke za obnovu i razvoj već premašila dve i po milijarde evra. Kada je u pitanju Evropska investiciona banka, to je već preko milijardu i 300 miliona evra. To su veoma, veoma značajna sredstva.
Imajući u vidu da Srbija, emitujući tzv. evroobaveznice, ima po tom osnovu tri milijarde i 200 miliona obaveza, nisu to mala sredstva o kojima treba voditi računa. Naime, kada sve to imamo u vidu, i ovde se pokazuje da je uvek bolje, ako je moguće, naći saradnju sa kineskim ili ruskim bankama ili investitorima, nego što je to dobronamernost, kako to kažu, evropskih banaka za razvoj i za investicije. Oni gledaju razvoj investicije tamo gde je njihov politički interes, tamo gde mogu da dovedu, ako je to moguće, u dužnički odnos onoga kome daju pare, u ovom slučaju Srbiju.
Da je to potpuno tačno, imamo situaciju koja je vezana za nedavne pregovore oko eventualne izgradnje deonice autoputa od Preljine do Pojata. Imamo predlog i inicijativu oko izgradnje autoputa Niš – Merdare – Priština. To je taj „put mira“. Ko mu dade takvo ime, to nikom pametnom ne može da bude razumljivo, ali šta da radimo. Imate vi te nazive i te kako poučne, dobre, realne, realistične u životu. Stvarno je „put mira“ taj koji veže Niš, Merdare i Prištinu. U Prištini sve dobre namere i svi insistiraju na miru sa Srbijom, odnosno povezane sa Nišom, da su čak uveli i ove carinske takse, ali ajde da se sada ne bavimo oko toga. Uslovno rečeno, nije u prvom planu.
Ono što najavljuju to je i povezivanje autoputem Beograda i Sarajevo. Zašto su ova tri projekta interesantna? Zato što je jedan te isti izvođač. Izvođač je američka kompanija „Behtel“. Kako znamo da je izvođač? Pa, to je već opšte poznato, obelodanjeno. Vlada je izašla sa zvaničnim stavom, resorni ministar na nama volšeban način je već obavio razgovore kada je u pitanju ovaj autoput od Preljine do Pojata.
Čak u Londonu je resorni ministar ili ministarka, kako vam je volja, obavila taj istorijski, kako kažu, susret. Zašto istorijski sa predstavnicima američke kompanije? Zato što su nas ubeđivali odmah nakon tog sastanka da nije u pitanju samo investicija koja je vezana za ovu infrastrukturu, nego da je to od posebnog značaja za Srbiju. Zamislite kakav je to značaj kad naglašavaju - poseban značaj dolazak američke kompanije, pogotovo izgradnja autoputa. Samo ko je iole bio zainteresovan mogao je po pitanju kompanije „Behtel“ da dođe do osnovnih podataka.
„Behtel“ je u stvari nešto što funkcioniše i radi pod okriljem američke obaveštajne službe. „Behtel“ je prisutan u mnogim svetskim zemljama, ali najprisutniji je onima gde Amerikanci, putem investicija ili preko investicija, koje realizuje „Behtel“, pripremaju teren za državni udar, za dominantnost njihove politike itd, itd.
Sami Amerikanci kažu da je mrtva trka između „Koka Kole“ i „Behtela“. Tamo gde je „Koka Kola“ tu je politika američka, tamo gde je „Behtel“ tu je isto politika američka. I to je od posebnog značaja. Šta to znači za Srbiju? Konkretno, u ovom projektu koji se odnosi na Autoput Preljina-Pojate to znači 300 miliona dodatnih sredstava koje treba da izdvoji Srbija kako bi zadovoljila Amerikance, odnosno američku kompaniju „Behtel“. Zašto 300 miliona? Zato što ponuda koju je dala kineska kompanija iznosi 500 miliona za izgradnju ovog autoputa. Ministar resorni Zorana Mihajlović je našla za shodno da je bolje uzeti „Behtel“ kompaniju američku i dati im 800 miliona, trista miliona više nego što to traže Kinezi i što bi oni završili ovaj autoput.
Kako se to objašnjava? Objašnjava se tako što se navodi da je „Behtel“ kompanija koja je mešovita u stvari, kompanija sa jednom turskom kompanijom, zajedno izvode radove, a oni su se inače dokazali na izgradnji Autoputa Priština-Morina, gde je turska Vlada investirala milijardu dolara. Zamislite kakva nesuvisla argumentacija kada je u pitanju Srbija, kada su u pitanju investicije u Srbiji. Pa šta nas boli briga što je turska vlada izdvojila milijardu da počasti i jedan deo svoje kompanije i najvećim delom i američku kompaniju? Mogu oni da bacaju sredstva koliko god hoće jer su njihova i mi se ne mešamo u to, ali 300 dodatnih miliona da Srbija se zadužuje na ime kredita, to je van pameti.
To svugde u normalnim sistemima, u normalnim uslovima najmanje što bi tražili odgovorni, a u ovom slučaju predsednik Vlade i predsednik države, da resorni ministar ponudi ostavku. Ne verujem da bi bilo ko u vladajućoj partiji bio protiv te ostavke, ne samo zbog ovih projekata nego zbog svega u proteklom periodu što resorni ministar radio ili radila, već se popeo na vrh glave svima i u vladajućoj koaliciji i u njenoj sopstvenoj stranci, mada je to „enta“ stranka po redu. Ali da ne bi bilo da smo mi radikali hrabri, kad nema resornog ministra, nešto što je nedopustivo da se tako postupa sa budžetskim sredstvima ili sredstvima građana Srbije. Trista miliona je itekako značajna suma i to ne sme da se dozvoli.
Za izgradnju autoputa, svakog, treba raspisivati tendere, treba videti ko daje najpovoljnije uslove, ko je najjeftiniji, a ima kvalitet kada je u pitanju izgradnja i zato SRS insistira da se ova pozitivna praksa nastavi sa kineskim investitorima, odnosno izvođačima i da se u narednom periodu, kada su u pitanju ovakve kapitalne projekti po pitanju infrastrukture, što više domaćih proizvoda i domaćih izvođača uključuje u rad, jer to što će investitor ugrađivati svoju opremu, kao što je ovde pruga deonica Stara Pazova-Novi Sada kada je u pitanju elektrifikacija, kada su u pitanju pomoćni objekti, nije za pohvaliti se.
Mi moramo da insistiramo i koristimo dobru volju i pozitivnu naklonjenost Ruske federacije da uključimo i svoje proizvođače i svoje izvođače radova i zbog toga SRS ne može da glasa za sve ove ugovore zato što ti ugovori iz Evropske investicione banke, Razvojne banke, najviše sadrže ti savetodavnih delova i tih delova koji se odnosi na papirologiju, a ne na nešto od čega Srbija može da ima krajnju korist. Hvala vam.

Upravo o tome se radi, ministre, da i sami kažete da je povećanje javnog duga nešto što je itekako upozoravajuće za Srbiju. Povećanje javnog duga se desio 2015. godine. Ako pratite dinamiku zaduživanja, onda ćete videti nagli skok po pitanju zaduživanja Srbije 2015. godine.

Od 15 milijardi koliko je Srbija, koliko je iznosio ukupni javni dug Srbije, došli smo do 23 milijarde i o tome mi srpski radikali govorimo.

Kada saberete sve investicije koje u Srbiji se sprovode od 2015. godine i ukupno zaduženje Srbije u periodu od 2015. godine, jako velika je razlika između onoga što je realizovano kroz investicije, kroz ugovore ovakve ili slične i od onoga što je ukupan dug u tom periodu.

Nas interesuje gde je ta razlika? Gde je razlika od tih osam milijardi gde imate ukupno pokriveno pet milijardi?

(Marijan Rističević: Kamate.)

Fali negde tri milijarde. Znate, tri milijarde, ne može da bude to, to je onako za prvi ili drugi razred osnovne škole, kao što neko dobacuje ovde iz sale a to ne čuju građani, da su to kamate. Nemoguće je. Negde to fali. Ili se pokrio deficit, postojeći deficit koji je zatečen 2015. godine ili se negde nenamenski upravlja sa tim sredstvima.

Mi ovde vidimo i naveli smo taj primer i navodićemo uvek taj primer, nenamenski trošenje i raskalašno ponašanje kada su u pitanju budžetska sredstva u angažovanju američke kompanije. Nije to samo američka kompanija, boga pitaj koliko je tu kompanija.

Slažemo se i mi sa vama, treba sve izneti pred javnost. Treba javnost da zna sa kojim razlogom je zaduživana Srbija od 2015. godine do dana današnjeg, koji je razlog? Kada vidimo investicije, investiciju u infrastrukturu, u železnice, u puteve uvek je opravdana, nas samo interesuje gde su ostale investicije? Da li su realizovane ili da li će se realizovati? Mi nemamo nigde tog traga i o tome mi pričamo i to želimo da javnost sazna, da zna gde su tolika sredstva, gde je razlika u tim sredstvima.

Suština je u sledećem, zašto mi insistiramo da znamo za svaki dinar, odnosno za svaki evro koji se angažuje od strane Vlade Srbije, odnosno države Srbije na ime kredita koji su uzeti. Iz prostog razloga što vidimo i na ovim primerima ministar resorni se rastrčao da što više projekata obezbedi američkoj kompaniji, a nije na bazi ovih pozitivnih iskustava, gospodine Đorđeviću, o kojima govorite i vi i mi srpski radikali, kada je u pitanju kineska kompanija nemamo ni jednu jedinu informaciju šta je to sa početkom radova na autoputu Novi Sad-Ruma-Šabac. To je od nacionalnog ekonomskog interesa za državu Srbiju, kao što je Koridor 11 i od ekonomskog i od nacionalnog interesa.

Koridor 10 je od interesa i države Srbije, a i EU. I EU će to u svakom slučaju nastojati da završi, ali nama je ovo od nacionalnog interesa zato što ovaj autoput povezuje Srbiju sa Republikom Srpskom. Da li je nešto urađeno za ovu razliku, kao što sam rekao otprilike, odokativno tri milijarde evra, da li je to možda potencijalna mogućnost da se počne sa ovim radovima, ili je mogućnost da sličan ugovor, kao što imamo Preljina Požega, potpišemo sa kineskom ili sa ruskom kompanijom, ili sa bilo kojom drugom kompanijom čija zemlja daje povoljnije uslove za početak radova na autoputu Novi Sad-Ruma-Šabac? Toliko smo slušali marketinških najava i od same ministarke, samo što nisu počeli radovi. Nema više prepreka.

Mi smo usvojili ovde zakon koji iznuđen, na neki način iznuđen zbog Behtela, dolaska Behtela, da kada je u pitanju vlasništvo nad zemljištem da tu nema nikakvih problema. Nema više problema u Srbiji da se čeka sa tim radovima, nema čak problema ovde ni kada je u pitanju projekat. Ovde je pitanje samo gde su ta sredstva? Ta razlika sredstava između onoga što je na ime kredita od 2015. do 2019. godine uzeto od strane Srbije od 15 milijardi do 23 milijarde. To je sedam, osam milijardi. Ukupne investicije, kada pogledate, kada saberete, tu je negde oko pet milijarde. Tri milijarde fali. Da li je to u nekim projektima koji još nisu realizovani, koji treba da se realizuju? Moramo da znamo. Ako jesu na ime tih projekata onda plaćamo te penale. Plaćamo tu zateznu kamatu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS želimo i insistiramo na tome da svi imaju jednak tretman kada je u pitanju ovaj Zakon o strancima. Videćete da u tačkama dnevnog reda već imate razliku kada su u pitanju statusi pojedinih stranaca.

Naime, u zakonu koji sada raspravljamo, izmenama i dopunama, definisano je kako i na koji način stranac podnosi zahtev za boravak, za rad i za državljanstvo. U tački dnevnog reda 5, koja se odnosi i na potpisivanje Sporazuma sa Agencijom za razvoj institucijom PROPARCO, francuska agencija, videćete da u ovome Sporazumu strana lica koja su angažovana u ovoj Agenciji za razvoj, to je uvek pod znacima navoda, videćete da traže tretman kao diplomate, svi zaposleni. Znači, ko god bude radio u ovoj Agenciji, a dolazio je iz Francuske, iz inostranstva, on će imati poseban tretman, imaće tretman diplomate. Čak traže izuzetke, ne može da im se vrši carinski uvid u stvari koje donose, ne podležu zakonima Srbije, ne plaćaju porez Srbiji, ubrzano, odnosno po skraćenom, najskraćanijem postupku odobrava im se produžetak boravka itd.

Sa druge strane, imamo naše sunarodnike koji su iz Republike Srpske, formalno iz BiH, koji podležu svim tretmanima koje predviđa ovaj zakon i dopuna zakona. Oni moraju da izađu, maltene iz Republike Srbije, da sačekaju jedno određeno vreme kako ne bi prekoračili taj maksimalni rok boravka ovde u Srbiji, što je u svakom slučaju gotovo za neverovati, a mi apelujemo da se ovo koriguje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ove izmene i dopune kao predlog resornog ministarstva, ne možemo da se otmemo utisku da kao da ministar sam želi da izazove što više sukoba, da napravi što veći haos kada je u pitanju zakonska sređenost ovog resora i nadležnosti ovog resora.

Setimo se samo koliki je i kakav je problem bio tzv. divlja gradnja, nelegalna gradnja. Ministar, umesto da rešava te probleme, da otkloni ono što je bila prepreka, još više iskomplikuje, i sada imate situaciju, kada je u pitanju legalizacija da ovi o kojima smo juče raspravljali koji su dužni u švajcarskim francima, oni su u boljem položaju nego oni koji su krenuli da legalizuju svoje objekte. Zašto? Zato što je to prosto rečeno nemoguća misija, iz razloga što umesto da se pojednostavi metod, da se pojednostavi način, Ministarstvo je to dodatno iskomplikovalo, ne samo u gradu Beogradu, širom Srbije je ista situacija.

Vi imate u prigradskom naselju Veternik ljude koji su od ranije podneli zahtev, još od 2004. godine, za legalizaciju, prosto ne može da se dođe do kraja tog procesa iz razloga što se svakog dana nešto menja, što su novi modaliteti za izračunavanje obaveza koje imaju ljudi koji žele legalizaciju. Ali, da ne bi ostalo samo na ovim problemima koji su vezani za legalizaciju, koji su vezani za izvođača radova, investitore, ministarka ide korak dalje, ona otvara sukob sa Inženjerskom komorom. Vidite, kakvo rešenje nudi ministarstvo. Apsolutna kontrola Inženjerske komore od strane Ministarstva, od strane ministra, da se ne zavaravamo.

Prvo, u Komori se predviđa da ima upravni odbor i nadzorni odbor, skupština i predsednik Komore. Gledajte koji su apsurdi, upravni odbor ima mandat od dve godine, s tim što postoji mogućnost da se članovi upravnog odbora biraju dva puta. Nadzorni odbor ima mandat od pet godina, s tim što se članovi nadzornog odbora biraju samo jednom. U nadzorni odbor direktno Ministarstvo bira, od skupštine, odnosno od upravnog odbora, od ukupno 12 članova šest članova određuje Ministarstvo.

Pa, čekajte, to bez obzira šta ko misli, to su inženjeri, to su ljudi koji su završili fakultete, tehničke fakultete. Pa, nemojte potcenjivati baš toliko te ljude. To što je Šumarac ušao u lični sukob sa Zoranom Mihajlović, samo da vas podsetim, oni su iz iste branše, oni su iz iste partije. Bili su tzv. ekspertska grupa nekada, ova iz G17, a ovaj iz DS. A mi smo žrtve i inženjeri i Inženjerska komora je žrtva njihovog sukoba.

Ovde se ne radi samo o aktuelnoj žičari, odnosno gondoli koja treba da se gradi na prostoru Beograda, ovde se radi i o žičari koja je najavljivana na prostoru Zlatibora. Sve su to ozbiljni poslovi i njima treba sa puno odgovornosti pristupiti.

Mi ovde predlažemo da ministarstvo propisuje uslove, ali se ne prihvata taj amandman iz prostog razloga što kaže - podrazumeva se da ministar rukovodi ministarstvom. Naravno, podrazumeva se, ali postoji nešto što se zove stručnost i samim tim i odgovornost.

Suštinski treba odgovorno pristupi ovom poslom, pošto je najaktuelnija tema ovo o čemu se vodi rasprava na sudu, a to je gondola u Beogradu, tu su velike zablude u pitanju. To je ispolitizovano pitanje koje nema blage veze sa politikom, pogotovo sa stavovima koji se iznose, da će to na neki način narušiti beogradsku tvrđavu Kalemegdan, da će to narušiti izgled. Čak šta više, malo pre je pomenuta mogućnost da se to stavi pod zaštitu UNESKO, upravo podrazumeva da se sve ono što UNESKO eventualno stavlja pod svoju zaštitu, podrazumeva pre svega da se ne narušava taj spoljni izgled, autentičnost i da se potpuno isključi saobraćaj iz okruženja tog objekta. U ovom slučaju tvrđave.

To je nešto što u svakom slučaju doprinosi, ova gondola bi doprinosila u nekom narednom periodu da eventualno to bude pod nekom zaštitom. Ne verujemo da može pod zaštitom UNESKO, ali to je tako, tako se prave te razlike. Imate one koji su za napredak, za progres, a na ovaj način koriste priliku da pokažu koliko u suštini iskreno i iskonski razmišljaju suprotno od napretka i progresa.

Razgovarali smo pre nekoliko dana da bi eventualno ova gondola doprinela i rešavanju problema gužve u saobraćaju u Beogradu, što u svakom slučaju postoji. Zašto ovo govorim? Slična akcija je pokrenuta pre više godina i u Novom Sadu, da na Petrovoradinsku tvrđavu može direktno da se ide gondolom sa područja Novog Sada, odnosno sa keja novosadskog. I tada su se javljali ovi dušebrižnici koji su tvrdili da će to narušiti izgled Petrovoradinske tvrđave, da će to biti veliki minus prilikom eventualnog prijema pod UNESKO zaštitu itd.

Znači, uvek imaju iste stavove, pogrešne stavove, ali bitno je da se u određenom trenutku nađu u žiži medijskog interesovanja i da na neki način oni budu ti koji će braniti tekovine istorijske vrednosti, u ovom slučaju ovde brane arheološke vrednosti kojima možda i sami pripadaju.

Umesto da olakšavamo i pojednostavimo funkcionisanje taksi službi, ministarstvo se trudi da bude upravo obrnuto. Naime, da bi se čovek danas bavio taksiranjem, odnosno da bi obavljao taj posao ispada po ovim dopunama zakona da je lakše završiti fakultet na privatnim fakultetima nego biti taksista dobiti te silne dozvole. Vi ministre, razumete se u ovaj posao i vi znate da određene probleme imaju i taksisti koji, molim vas ministre samo malo pažnje, gledajte, i ovako su problemi jako veliki sa kojima se susreću registrovani taksi prevoznici. Ovde imamo uvođenje tzv. kartica taksista što je potpuno normalno i prihvatljivo je. Imamo taj sertifikat, odnosno kako se već zove ta 95 šifra i to je sasvim normalno da to poseduje svaki taksista. Zašto je to normalno? Da bi se sprečilo to tzv. divlje taksiranje i da ove ljude eliminišemo što više sa ulica i sa prostora gde oni rade to ne plaćajući porez, obavljajući i rizikujući i svoj i tuđi život.

Šta je ovde suština? Ovde se uvodi novo ovlašćenje komunalnim inspektorima da komunalni inspektor posedujući palicu na kojoj piše stop propisanih dimenzija može da zaustavi taksi prevoznika i da ga na neki način legitimiše, da s njim obavlja određene radnje, kao što je eventualno neki prekršaj itd. Malo je saobraćajne policije, malo je ovlašćenja inspektorima, pa i komunalnoj politici gde na taksi stajalištu može da kontroliše svakog ko obavlja takav posao, pa još i u toku saobraćaja komunalna policija treba da ga zaustavi i da ga dodatno maltretira. U najvećem broju slučajeva to je maltretiranje.

Sa druge strane divlja nam, bukvalno cveta, pogotovo u Beogradu oni koji nisu prijavljeni, oni koji nemaju ni jedan jedini sertifikat. Pa šta je suština države? Šta je suština Vlade? Suština je Vlade da pojednostavi i ovde su rigorozni uslovi, ovde je pet godina radnog iskustva, ovde je posedovanje automobila određenih performansi, sve su ovde rigorozni uslovi. Još na to uvodimo mu duplu kontrolu osim saobraćajne policije, regularne policije treba i komunalna inspekcija, odnosno policija da ga zaustavlja sa stopom tablicom. Pa, možete misliti kako se oni osećaju, oni ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem dok plate sve obaveze. Uostalom, vi imate potpuno razumevanje za te ljude.