Prvo, nije u redu da gospodine Arsiću tako ocenjujete govore i izlaganja svojih kolega poslanika. Da li neko zna, razume ili shvata ovu temu to je stvar procene onoga ko sedi pored malog ekrana i ovde u ovoj Skupštini i lično mišljenje da li je neko u temi ili nije. To prvo nije korektno. Najmanje ste vi pozvani da govorite o tome da li je neko kvalifikovan i da li neko razume ili ne razume. Ništa od vas se ne razlikujem ni ja, da budemo jasni. Ne možemo mi o kolegama tako, možemo u polemikama.

Drugo, prosto me iznenadilo, taj otvoreni govor i kritika šta je radio, kako vi kažete, gospodin Mišković. A gde ste bili gospodine Arsiću da opomenete tog, pod znacima navoda, gospodina Miškovića, kako vi to kroz govor naglašavate, kada je Tomislavu Nikoliću davao pare, kada je finansirao Tomislava Nikolića da razbije SRS? Što onda niste rekli - gospodine Miškoviću mi nećemo te pare.

Aleksandar Vučić izveštava Vojislava Šešelja u Hagu da je Tomislav Nikolić dobio velike pare od Miškovića i da mu je on lično doneo još milion evra, koje je dao Stanko Subotić Cane, zvani Žabac. To im je predsednik partije sad. Niste nešto bili u početku raspoloženi za njega, međutim i vi menjate mišljenje, što je normalno.

Posle Gavrila Principa vi ste najveći princip pošto ste živi. Menjate mišljenje i sada ste veoma bliski Vučiću. Vučić je to odmah rekao, da Mišković finansira Tomislava Nikolića. U trag tog novca nismo mogli nikako da uđemo. Vi znate kakav je Tomislav Nikolić kada je u pitanju novac. Pa vi ste skupljali u solidarni fond koji su poslanici davali za međusobnu pomoć unutar poslaničke grupe, pa ste meni lično govorili kako je Tomislav Nikolić uzimao to vikendom i nikad nije odnosio tamo gde treba. Meni ste lično pričali.

Prvo mala pomoć, kolegijalna, ne amputiram ja ništa, nisam ja hirurg.

Gospodine Arsiću, evo da vam pomognem, kolegijalno, iskreno, od srca.

Izašla je knjiga Miroslava Miškovića „Ja tajkun“, to je sad javni dokument. Mogu da vam poklonim to da pročitate, ne zato što je zanimljivo štivo, nego što Miroslav Mišković tvrdi da je obavio razgovor sa predsednikom Tomislavom Nikolićem neposredno pre hapšenja, da ima čvrsto obećanje Tomislava Nikolića da neće biti hapšen. Šta je njegova greška? On je dao Tomislavu Nikoliću, ali nije Aleksandru Vučiću. Vučić dolazi na poziciju gde jednostavno želi da Miroslavu Miškoviću se revanšira za sve one dobrotvorne priloge i Vučić je taj koji je krenuo u borbu protiv Miškovića, bar tu budite iskreni, i to znate.

Znam ja da je nostalgija kod vas, da je ta iskrena prva ljubav, prevarantska sa Tomislavom Nikolićem, ali Vučić je odlučio da Mišković mora da odgovara za to što je radio, ne Tomislav Nikolić.

Ima u knjizi, ponovo vam kažem, pokloniću vam tu knjigu, ne mogu da vam pišem posvetu, a ništa vam i ne znači ta posveta. Kako vreme ide, promene se dešavaju, Srbi ko zna, jednog dana možete biti zajedno sa Miškovićem.

Da pogrešno ne shvatite, ne potenciram ja ovde ulogu niti Aleksandra Vučića niti Tomislava Nikolića, a najmanje me interesuje taj, kako vi kažete, gospodin Mišković, ali sam očekivao iskreno, kolega, da ćete ipak reći bar deo istine. Tomislav Nikolić bi abolirao Miškovića, da je smeo od Aleksandra Vučića, nego je unutar partije oslabio, njegove pozicije su počele da slabe, bio je umešan u kriminal, mito, korupciju, već ste i vi počeli da mu okrećete leđa, vi koji ste bili najodaniji, vi, gospodine Arsiću, koji ste ćutali dok je uzimao pare od svih nas poslanika. Pa ste u jednom trenutku, ja ne znam šta vam je bilo, posle svega ovoga što se izdešavalo, valjda trenutak kajanja ili istine, pa ste to pred, da ne govorim ime ženske osobe koja je bila zajedno sa mnom i sa vama, meni rekli da je on uzimao to vikendom i prisvajao.

Znate li kakva je razlika između onoga što je uzimao, što ste vi skupljali i za šta ste bili zaduženi i onoga što je uzimao Mišković, ili što će mu se eventualno ponovo naći pod rukom? Nikakva. Lopov je lopov. Ako vi tvrdite da je Mišković, ništa se ne razlikuje ni ovaj što ga je Mišković finansirao, a ne smeta da idete u detalje, zato što niste zahvalni ktitoru koji vas je finansirao dok ste formirali stranku na bazi kradenih mandata. To je vama opterećenje. S tim što, odmah da vam kažem, ne želim dalje da polemišem, vi imate velik teret zbog toga, znamo mi srpski radikali, ali morate, gospodine Arsiću, vi i Tomislav Nikolić da nosite taj teret. Nemojte se iznenaditi, to je tako u životu, nešto kad vas prati, kad ste podmitljiv, kad ste prevrtljiv, to vas prati čitav život. Ovo je javna sfera života, izloženi ste sudu javnosti. Možete vi sad da pričate šta god hoćete, ali niste imali hrabrosti, ni sad niste imali hrabrosti da kažete pravu istinu, a ja vam govorim ono što je istina, ne optužuje Mišković Aleksandra Vučića, nego optužuje Tomislava Nikolića.

Prvo, načelna primedba vama predsedavajući. Koleginici iz PUPS-a niste dali reč, odnosno pravo na repliku. Za dva minuta neće niko tu ništa da izgubi, a malo je neprijatno gledati da zbog tih dva minuta koleginica više nije ni prisutna ovde. Bez obzira šta ona želela da kaže, ipak ona …

Ne, nisam advokat, ali želim kolegijalno sa vama da učestvujem u radu Skupštine i želim da svako od kolega ima pravo na repliku, pogotovo predstavnici Partije udruženih penzionera gde direktno se odnosi na njih pitanje i problemi oko penzija.
Ako vi mislite da nećete nikada doći u taj stadijum, grdno se varate. Svi ćemo mi jednog dana biti penzioneri. Da li ćemo biti članovi PUPS-a, to je sad već druga stvar. Ali, čisto zbog tolerancije, jer ovde ste tolerantni kada je u pitanju vreme.
Ono što želim da pitam Fiskalni savet to je sledeće. Vi, profesore Petroviću, tvrdite ovde da je budžet strukturno izbalansiran. Na osnovu kojih elemenata, profesore, možemo da tvrdimo da je on strukturno potpuno izbalansiran?
Mi nemamo završni račun, profesore. Mi ne znamo kako su sredstva trošena. Mi ne znamo odakle potiče taj suficit. Znate, vi kao stručan čovek dobro znate da je suficit isto problematičan kao što je, otprilike, deficit. U deficitu se pokazuje da niste dobro procenili prihode, a u suficitu se pokazuje da ste dublje zavukli ruku građanima nego što treba, ako je on strukturno, kako vi kažete, izbalansiran. Moramo imati odgovor.
Ne može se samo iznositi činjenica, evo prešli smo iz deficita u suficit, a da ne znamo pozadinu svega toga. Odakle taj višak? Da li to možda potiče od činjenice da država ne izmiruje svoje obaveze? Da li to potiče iz činjenice da se previše uzima na porezima i na ostalim dažbinama koje raspisuje država ili je to neki drugi razlog? Ako je neki razlog, da znamo koji je razlog ali bez završnog računa mi ne možemo ništa pouzdano da raspravljamo.
To je ono što nažalost kolege iz vladajuće koalicije, pa bez obzira da li su većinska ili neka druga partija, ne mogu da shvatim insistiranje SRS. Ne radimo mi to da bi ukazali na propuste. Nije to propust, nego da bi znali orijentir šta je to. Nemamo mi samo taj problem kada je u pitanju republički nivo vlasti. Mi imamo lokalne samouprave gde se čelni ljudi hvale sa tim da u kontinuitetu već sedam godina imaju suficit. To znači, moramo tražiti uzrok ili nemaju dovoljno ideja, nemaju projekata da utroše taj novac ili negde dolazi do nesuglasica, neslaganja, jer, Bože moj, ne može sedam godina da traje suficit u jednoj lokalnoj samoupravi, a da pri tome država ne reaguje.
Imamo ovde, vi ukazujete na problem transfernih sredstava, što je sve veći i veći problem, ne samo u delu gde vi ukazujete da se gradovima u Srbiji pored redovnih 50% subvencija, gledajući na ukupne subvencije, dodeljuju dodatna transferna sredstva iz budžetskih rezervi. Mi imamo ovde opštine koje ne mogu da prežive.
U strukturno izbalansiranom budžetu, slažete se, ne bi smelo da dođe do takvih nesuglasica, ne bi smeli da se pokazuju takvi problemi, jer mora da se vodi računa kako se i na koji način troše sredstva iz budžeta, kako se iz rezervi usmeravaju sredstva i u koje to lokalne samouprave.
Ovde ste vi potpuno u pravu i u kontinuitetu insistirate na tome da se pitanje isplate penzija i visina penzija odrede jasna pravila, kriterijumi, po kojima će doći do obračuna povećanja penzija. Ne može to da bude nešto što je ad hok, to mora da bude sadržano ili u porastu BDP, odnosno bruto domaćeg proizvoda ili u realnom rastru troškova života, ili u inflaciji.
Evo, mi imamo primer sad, sledeća sednica Skupštine zakazuje se da bi se povećala visina naplate putarine. Šta su realni parametri? Porasli su troškovi za održavanje puteva. To su realni parametri za koje pretpostavlja Vlada. A, kada su u pitanju penzije, gde su tu realni troškovi, gde su tu realni troškovi?
Drugo, nismo dotakli, profesore, ono što je veoma bitno, a to je sledeća činjenica - uloga javnih preduzeća u stvaranju BDP. Mi imamo jednu situaciju koja je prosto neverovatna. Mi smo postali toliko pobožna nacija, da nama zavisi proizvodnja struje od toga da li će biti suša ili će padati kiša. Nama zavisi rast poljoprivredne proizvodnje od toga da li će, što kaže onaj sa neba da pogleda, pa da nam da kišu i povoljne klimatske uslove kako bi mi mogli na osnovu toga da računamo BDP.
Moramo negde da kažemo jasan stav Fiskalnog saveta kada su u pitanju penzije, bez ikakve dileme. Ali, mora da se kaže šta je uzrok ovakvog stanja u proizvodnji električne energije, odnosno u elektroprivredi. Ne možemo da se zadovoljimo time da kažemo - mora da se izvrši strukturna promena. Ne, možda treba i kadrovska promena.
Evo vam i najbolji primer, Rudnik Bor. Sklonili su direktora koji je niz godina pravio minuse i sada se hvale da je to krenulo dobro, zato što je došao strani investitor. Ali, sasvim suprotan primer je PKB. Nemojte, gospodo, tako da se hvalite sa tim potezom da je PKB rešen problem. Tu smo prodali zemlju, nema više šanse da je po drugi put prodamo. Nema od toga ništa. Zemlja se prodaje, domaćin čovek poslednje što prodaje to je zemlja.
Možda se moglo upravo ovako, kako to i Fiskalni savet savetuje, da se strukturalne promene u pojedinim preduzećima ili sistemima da se izvrše, pa onda da se vidi, a mi smo u PKB prodali zemljište i gotovo je. Završena je tu priča. Da li će biti privedeno nekim drugim namenama, to je u nadležnosti i ingerenciji novog vlasnika i buduće vlasti na lokalnom nivou, ili sadašnje možda vlasti, ali država od toga nema.
Zbog toga treba jasno reći šta je uzrok ovakvom suficitu koji se ponavlja i mi iznosimo kao činjenicu da je to napredak, a možda iza toga stoje obaveze koje država nije izmirila, govorim možda. Ne znamo dok ne budemo imali završni račun. Hvala vam.

To je jedino što vredi raspravljati sa profesorom Petrovićem da bi čovek nešto naučio. Ne vredi sa Arsićem. Šta će sa Arsićem? Tolike godine zajedno proveli, još ništa nije napredovao. Dva reda pročita i zaspi.

Šta je suština ovde kada je u pitanju lokalna samouprava? U pravu ste, profesore, kada se gleda ukupno, to nije neki veliki problem u smislu da je alarmantan, ali mi imamo situaciju da ne mali broj opština zbog nelikvidnosti, nemogućnosti finansiranja svojih potreba moraju da se zaduže, kreditno da se zaduže i mi sada ne možemo da sagledamo kolike će krajnje posledice da budu. O tome se radi. Vi ste tu upozoravali da nije preporučljivo više da se ide sa transfernim sredstvima gradovima, odnosno opštinama koje iskazuju suficit i naveli ste primer gradova, kao što je Novi Sad, gde se pokazuje, govorim kao primer koji ste vi naveli, iskazuje se iz godine u godinu suficit, a vi jasno ukazujete šta bi moglo da bude problem. Problem je nedostatak projekata, nedostatak investicija.

To je suština i na čemu mi insistiramo ovde. Mi insistiramo iz SRS da se uvede jedan mehanizam koji će biti efikasan i to smo juče, kada je bila rasprava, i sada insistiramo na tome. Ne može Ministarstvo finansija, uslovno rečeno, da stoji po strani, da se u jednoj lokalnoj samoupravi iskazuje suficit, a u većini drugih opština deficit. Mora da reaguje i da ta sredstva počinju, da svrha njihove upotrebe bude to što će se transferisati tamo gde su potrebna. To je suština.

Nije ovde suština da mi objašnjavamo čoveku koji još nije shvatio a je izrada budžeta, pojednostavljeno, zanatski posao i da tu postoje jasno uvedena pravila i kriterijumi po kojima se preračunava novi budžet. To je inflacija koja je zvanična i realan rast troškova i samo toliko povećate, i to je nešto što se dozvoljava. Ne možete, profesore, zato što ljudi misle da je MMF nešto što je neprikosnoveno. Vi to dobro znate. Međunarodni monetarni fond samo jednu funkciju ima da kontroliše dužnika da izmiruje, servisira svoje dugove i ništa ga više ne interesuje. Da li će se ruka zavući penzionerima, da li će zaposlenima i da ne zaboravim, izvinjavam se, veoma je bitno da se kaže da je rast plata, visina primanja u javnom sektoru nesrazmerna primanjima u privredi. To nema nigde.

(Predsedavajući: Zahvaljujem se.)

To mora da se uskladi i to ste nekoliko puta davali u svom izveštaju.

Pa ne želim repliku, uopšte. Nije tu u pitanju da ja sada raspravljam sa Veroljubom Arsićem. Ovde jednostavno želimo da pojednostavimo da ljudi razumeju o čemu se radi. Da gubim vreme objašnjavajući Veroljubu Arsiću, pa ja mislim da je profesor Petrović izgubio čitavo pre podne da mu objasni. Šta bi ja sada trebao za pet minuta da promenim to što nije čovek pre podne uspeo. Nemoguće je. Znate Martin u Zagreb, Martin iz Zagreba, uvek je to tako.

Ovde se radi o sledećem, ovde se ističe nešto što je veoma, veoma pozitivno, a to je taj suficit, a mi ne znamo odakle potiče taj suficit. Mi ne znamo odakle potiče taj suficit. Ne znamo. Ne znamo šta je razlog tog suficita. Bazirati se na tome da suficit potiče zato što je počelo sa uštedama, to je samo nagađanje. Možda jeste, možda nije. Bazirati perspektivu, budućnost ove države tako što MMF nas hvali na sva usta, banke vam daju kredite, kreditno ste sposobniji, ima u narodu jedna stara – samo nešto raste u tuđim rukama, ništa drugo.

Izgleda Arsiću da je najbolje sa vama o tome pričati, jer se najbolje u to razumete. Pustite ovo. Niko ne osporava vaše znanje, ali ovde treba da se objasni javnosti, treba onima koji primaju penzije objasniti da mora zakonski, kako je to rečeno, da se to reguliše, a ne tako što će nekome da padne na pamet, ne tako što će predsednik države da izda nalog ministru finansija šta treba finansirati. Ne može tako politika da se vodi, ne može tako država da se vodi.

Ostavite to. To smo platili u Smederevu. Umesto grožđa imamo gvožđe. Nemojte tako. Nemojte nas vraćati unazad. Zalud je, niti želim da polemišem sa kolegom Arsićem, bez obzira što ja privatno imam potpuno drugačije mišljenje, cenim neke njegove kvalitete, ne cenim to što je uzeo mandat od stranke pa ga do dana današnjeg nije vratio, ali uvek ima šanse. Očekujemo mi da se on vrati.

Samo zbog javnosti.

Pre nekoliko godina moj prijatelj, bivši ministar u Vladi Crne Gore mi je u razgovoru rekao da je najlakše u tom trenutku biti ministar ili član Vlade u Crnoj Gori ili na bilo kojoj funkciji. Onako radoznao pitam ga – kako, misleći da je to zbog dobrog života, visokog standarda, a on kaže – jednostavno, MMF ima svoje predstavnike unutar Vlade Crne Gore. Imate raspored dnevno kako da se ponašate, dolazite u devet, u deset držite konferenciju sa određenim ljudima koji su zainteresovani, propisano je gde treba da usmerite sredstva, kome da usmerite sredstva, eventualno izmene ako imaju neke, onda ti koji su na nivou završene srednje škole, a predstavnici su MMF, oni izvrše korekciju.

Pošto je on bio ministar poljoprivrede, nije tajna, opredeli određena sredstva za sever Crne Gore, odakle potiče. Međutim, radost ljudi je pomućena onog trenutka kada je tehničko lice, predstavnik MMF procenio da to treba da ide u Bar. Ostao je sever Crne Gore.

Ja sam rekao da je to nemoguće, što mi je pričao. Međutim, nažalost, stiglo je to i u Srbiju. Međunarodni monetarni fond očigledno ne od ove vlasti, nego od ranije još, ima svoje tehničare, srednjoškolce koji kontrolišu kako se raspolaže sa finansijskim sredstvima i to se svodi na sledeće – lako je biti ministar i u Srbiji kada imate tuđe mišljenje i kada imate svoje dobro je otići u MMF da vam daju vaše mišljenje pa se vratite bogatiji za svoje mišljenje. To je suština.

VEROLjUB ARSIĆ: Pa, ne znam kako je to u Crnoj Gori, neću njih da vređam, ne pada mi napamet, ali mogu samo da kažem da je Srbija ozbiljna država, da bi to u Srbiji bilo moguće.

Možda je bilo moguće dok je bio prethodni režim, ali, danas to nije moguće i niko nama neće da govori, ni šta da radimo, ni kako da radimo, ni u čijem interesu da radimo. Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, radi isključivo u korist Republike Srbije i njenih građana. A, to o neozbiljnim državama ja ne želim da govorim.

Ono što je logično pitanje na početku stigao je ovaj izveštaj od DRI i ovo je prvi izveštaj u ovom sazivu koji razmatra Skupština. Logično pitanje je šta je u ranijem periodu bio razlog da izveštaje koje je redovno podnosio DRI matičnom odboru zašto nije bilo na plenarnoj raspravi? Zašto postavljam ovo pitanje? Iz prostog razloga što se totalno promenio način razmišljanja i ponašanja vladajuće koalicije posle razgovora sa predstavnicima EU. Zar vi ljudi toliko ne shvatate da treba toliko vremena, čak da dođe predstavnik EU da bi vi uveli parlamentarizam u Srbiji.

Ovi ljudi su revnosno radili svoj posao u protekle tri i po godine, redovno podnosili izveštaje. Nikada ti izveštaji nisu bili na dnevnom redu Skupštine. Sad odjednom i to je dobro, ali nama je i te kako sumnjivo to što je posle lekcije koju nam je održao predstavnik EU došlo ovo na dnevni red. Ne samo ovo, nego i drugi predlozi nevladinih organizacija koje su u nadležnosti ili pod kontrolom skupštinskih odbora, samim tim i Skupštine.

Dosta je ovde DRI navela. Oni problemi koji su po meni veoma bitni i značajni, a oni su naveli u svom izveštaju sadrže se u sledećem. Između ostalog, jedan od glavnih problema su javne nabavke.

Mi, srpski radikali već bi se, što bi se reklo, upljuvali koliko vam objašnjavamo da je Zakon o javnim nabavkama dobra osnova za manipulaciju da se mora menjati, mora se precizirati, vi se jednostavno oglušujete o naše insistiranje.

Sada vidimo da ovde, kada je u pitanju lokalni nivo vlasti najveći problemi su u javnim nabavkama. Zašto? Zato što postoji prostor za manipulaciju. Ovde je DRI navela slučajeve jasnog kršenja zakona, a možete misliti kako se u tom međuprostoru manipuliše. Međuprostor je kada jednu veliku nabavku razbijete na više malih. Gledajte ove slučajeve koje je DRI navela, javne nabavke, najveće nepravilnosti odnose se na zaključenje ugovora i izvršne rashode bez sprovedenog postupka javne nabavke. On je procentualno 31,88%, a da ne bi to bilo nešto relativno, to je 580,39 miliona dinara ne poštujući Zakon o javnim nabavkama, kršeći Zakon o javnim nabavkama.

Drugo, zaključenje ugovora u kojima je izvršena povreda narušavanja na čela javnih nabavki u iznosu od 287, 21 milion dinara kod 15 subjekta i to je procentualno 15, 77.

Treće je što je sačinjava sa ova dva više preko 50%, zaključenje ugovora gde u konkursnoj dokumentaciji određeni uslovi za učešće u postupku javne nabavke koji nisu u logičnoj vezi sa predmetom nabavke, on sačinjava 12,35%, to je preko 50%.

Šta treba još da se učini da bi odlučili da menjate, da korigujete Zakon o javnim nabavkama? To je više vaša sujeta, jer ste na Zakon o javnim nabavkama u ranijem periodu bazirali svoju predizbornu kampanju, tvrdeći da je to kraj kriminala i lopovluka, navodeći primere kako su ranije, ili kako vi kažete, bivša vlast, manipulisala sa nabavkama, a sada ste otvorili širom vrata za to.

Drugo, ono što je veoma interesantno, DRI navodi problem interne revizije. Zakon daje mogućnost da nekoliko opština napravi zajedničku internu reviziju, zakon. Opštine, odnosno oni koji rukovode opštinama, do dana današnjeg nisu našli za shodno internu reviziju da formiraju. U internoj reviziji dovoljna su tri člana da bi olakšali posao koji radi DRI. Odgovorno lice u internoj reviziji ima potpuno drugačiji status. Ali ne, kako ćete kada nemate dovoljno stručnih kadrova? Kako ćete kada ste zabranili, stavili zabranu zapošljavanja novih stručnih ljudi, pa DRI ima problem sa kadrovima, još ovoliko da ima zaposlenih ne može da stigne. Pošto ne postoji interna revizija, onda je to problem na kvadrat, što bi rekli. To mora da se rešava, to su ogromna sredstva građana koja su van kontrole. Ovo su slučajevi gde je DRI izvršila kontrolu.

Treće, kada su u pitanju subvencije, koliko puta se ubeđujemo ovde sa pojedinim kolegama, ne možete davati subvencije bez kontrole. Ovde je DRI navela konkretne primere. To su vam primeri grada Beograda, Kragujevca, Subotice, Pančeva, Gradske opštine Grocka. Zamislite do kakvog se apsurda došlo, čak javna preduzeća nemaju pripremljen plan trošenja tih subvencija, oni ne znaju šta će sa tim subvencijama, a prebacuju im se te subvencije. Znači, ni po babu, ni po stričevima, već po nekoj simpatiji ili antipatiji, tako se ta sredstva daju.

Ono što je veoma bitno, zahvaljujem se, gospodine Arsiću, veoma je bitno da DRI ima predloge. Između ostalog, jedan od tih niza predloga koje treba i te kako dobro ozbiljno razmotriti, to je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji utvrđuje visine starosne i invalidske penzije. Moraju se korekcije izvršiti. Ovde su ministarstva iz Vlade koje ne poštuju postojeće zakone.

Ljudi, o čemu mi ovde razgovaramo? Razgovaramo o nečemu što su nepobitne činjenice i o nečemu gde se ogleda tvrdoglavost.

Mi tri i po godine primamo slične liste i izveštaje, a većina ne osvrće za shodno dok nije došao visoki predstavnik i na engleskom jeziku vam to saopštio što, u svakom slučaju vi smatrate da je napredak, a mi smatramo suprotno jer razumete engleski jezik, svoj maternji, srpski nećete da čujete.

Slušamo ovo obrazloženje koje daje ministar. Radi se o jednom terminu, terminološki, da li ćemo da prihvatimo taj naziv koji je došao iz Švedske, koji je, kako to ministar objašnjava ili želi da objasni, opšte prihvaćen u srpskom narodu, lako ga običan Srbin izgovara, izgovara ga sa lakoćom tako što svakodnevno kaže ombudsman ili će to biti Zaštitnik građana.

Vi ne možete biti tolerantniji čak ni kada je u pitanju ovakav jedan slučaj. Terminološki. Koriste se termini koji su prihvatljivi za običnog građanina. Zamislite koliko u Srbiji njih može da izgovori ovaj termin bez greške. Nemojte tako i onda objašnjavate, nesuvislo objašnjavate. Ovakav termin samo postoji u glavnom gradu Beogradu i AP Vojvodini, a na nivou države Srbije Zaštitnik građana.

Suština je u sledećem. Suština primedbe na ovaj zakon je da se vi igrate sa jednom stvari koja je veoma opasna. Vi ovde, ministre, predlažete zakon koji tretira transferna sredstva na nivou grada Beograda. To je veoma, veoma opasno iz više razloga. Prvo, iz razloga što vam je MMF više puta podvukao da se mora stati na kraj sa tim transfernim sredstvima kada je u pitanju transfer sredstava sa Republike na lokalni nivo. Drugo, što je grad Beograd, sam po sebi, od ukupno transfernih sredstava na nivou Republike Srbije, 50% pripada gradu Beograda. Od budžeta je to 1,7%. Gradu Beogradu pripada 50%.

Ono što je veoma bitno, kada spustimo to na nivo grada Beograda, transferna sredstva su nešto sa čime može da se manipuliše, odnosno da se pravi politička kalkulacija. Kako? Tako što sa nivoa grada se mogu usmeravati u većem iznosu onim opštinama koje su, pod znakom navoda, po volji vladajuće većine, a one opštine koje to nisu, navodim kao primer, njima će biti to deficit. Ako je opština deficit, a to je neko od naprednjaka rekao za opštinu Stari grad da je ostala dužna za troškove sportskog centra, pa oni su samom prirodom stvari prinuđeni da podižu kredite kod banaka, kod banaka se zadužuju i na taj način prave opšti problem sa kojim se suočava država Srbija. To je nešto o čemu se mora razmišljati.

Ovakav način razmišljanja oko decentralizacije glavnog grada Beograda potekao je još vremena Nebojše Čovića, jer su pojedine gradske opštine u to vreme, kao jedinice lokalne samouprave, imale veću samostalnost, a nije odgovaralo tada njegovoj partiji, a pre svega, mislim, njemu nije odgovaralo da ne bude neprikosnoveni gospodar čitavog Beograda i onda je počelo to razvlašćivanje gradskih opština, svođenje na nivo mesnih zajednica, ako gledate u suštini. Hvala.

Gospodine Orliću, nemojte da se ljutite. Vas kad slušam kao da gledam TV Dnevnik. Počinje i završava se na isti način.

Ovde je stvar o tome da infrastruktura na nivou grada Beograda pripada gradu Beogradu. Da li je u delu Starog Grada, Novog Beograda, Mladenovca ili bilo koje opštine u okviru grada Beograda, to je sada u ovom trenutku mnogo manje bitno.

Da li je to bio Bastać ili Šapić ili bilo ko ko nije u vašoj stranci, ostaju problemi gradu Beogradu. O tome se radi.

Što se tiče MMF, da je bio u pravu kada je upozoravao na transferna sredstva, najbolji vam je primer, gospodine Orliću, grad Kragujevac. Tamo je sa nivoa Republike, ovde je ministar za lokalnu samoupravu, u gradu Kragujevac u proteklom kratkom periodu prebačene milijarde, koje su potrošene. Niko ne zna ni gde, ni kako.

Sa druge strane, vi imate gradske opštine koje nisu, jedinice lokalne samouprave, na nivou grada Beograda, koje bukvalno grcaju u nemaštini i zadužuju se kod komercijalnih banaka i prave problem i gradu Beogradu i državi Srbiji, a ovamo koji je kriterijum? Zato što je sin nekog tamo koji je do juče kopao dva metra sa metar i dubine 70 centimetara. Njegov sin je predsednik grada. Ne može to da bude kriterijum. To su manipulacije kada su u pitanju transferna sredstva i nije ovde stvar da li SRS prihvata ili ne prihvata MMF. To ste vi pogrešno shvatili. Što se nas tiče, da Bog da nikada više ne bili u Srbiji MMF i ostali prevaranti koji ucenjuju Srbiju. Ovde je u pitanju princip koji ste vi nasledili i prihvatili ga da vam MMF određuje šta i kako treba da se radi. To je.

To što je izneo MMF, to je u svakom slučaju dobro za Srbiju i to niko ne osporava, ali potrudite se da budemo konstruktivni, da budemo kreativni, da vidimo šta je to realnost na nivou opština u zajednici grada Beograda.

Kragujevac je po broju stanovnika po svim parametrima, gospodine Orliću, daleko ispod opštine Stari Grad, opštine Novi Beograd i mnogih opština, i opštine Zemun, da ne zaboravim, ali nemilice troši pare i tako će sve biti dok budu neki kriterijumi koji nisu poznati ni nama, ni javnosti.

Pitao sam ministra Ružića da objasni kako to i dokle će da traje to igranje sa transfernim sredstvima, ali vidim da ovde ministar ne oseća potrebu da razgovara oko toga, ali možda ovo rešenje je genijalno rešenje.

Ne zaboravite, kao što je više puta ovde napomenuto, vlast je prolazna. Ostaju svi problemi u gradu Beogradu. Građane Beograda ne interesuje da li je to u ovoj ili onoj gradskoj opštini. Ti problemi ostaju. Ako je ugrožen, primer sa samo naveo, sportski centar zbog nemogućnosti plaćanja troškova za održavanje na teritoriji Starog Grada, opštine Beograda, onda je to problem Beogradu koji ostaje. To da li će Bastać biti, to će građani da odluče. Taj se problem uveličava zato što će on biti prinuđen da uzima kredit kod komercijalne banke, jer može to da radi. O tome se radi. Tu ne možete da kontrolišete. To mora zakonski da se uredi.

Da se kaže koji su to jasni kriterijumi po kojem će biti prosleđena transferna sredstva ili dodeljivana transferna sredstva. Ja sam vam dao pravi primer, a evo da vam ga upotpunim kako je stanje u lokalnim samoupravama. Vi imate ne mali broj opština na nivou Srbije koje grcaju u dugovima, moraju da podižu kredite. A sa druge strane imate gradonačelnike, predsednike opština koji se hvale da dugi niz godina imaju suficit u budžetu. Pa, koliko je loše ovo što je deficit, što se zadužuju, toliko je loše i ovo suficit? To, znači nisu sposobni, nemaju projekte, ne troše te pare, nego ono stavio glavu na rame, uzeo ličnu kartu u zadnji džep i ide da se hvali i kaže ja imam suficit. Koliko je loš deficit i prezaduženost grada Kragujevca, toliko je loše i ovo što imaju suficit. I vi umesto da reagujete, da kažete ministarstvo da li lokalne samouprave, da li revizorska inspekcija ili Ministarstvo finansija da reaguje na suficit, vi to pustite tako. Kao i ovo…

(Predsedavajući: Zahvaljujem kolega.)

… sasvim dovoljno Markoviću da bar nešto naučiš oko funkcionisanja lokalne samouprave. Izvinjavam se što ti lično, ali si mi drag, privatno si mi drag, pa eto ovo posvećujem ovo vreme bez naplate troškova.

A, evo konačno smo blizu odgovora i rešenja, nadam se, ako zakonski bude to izdefinisano, da će ubrzati zakoni da dolaze i u Skupštinu. To je suština.

Mora Vlada Republike preko resornih ministarstava ili na bilo koji drugi način da vodi računa kako se troše sredstva. Mora Grad Beograd da vodi računa kako se troše sredstva i o imovini Grada Beograda, pa bez obzira u kom delu gradske opštine se ta imovina nalazila. To je suština. A vi se vezali ovde za čoveka koji trenutno je aktuelan.

Znate šta, ima jedno pravilo – sve je prolazno, pa i ta funkcija predsednika gradskih opština ili gradonačelnika. Vidite da je došlo vreme da se raspravlja o onima bivšima koji su bili na čelu grada Beograda. Oni su imali još veće hvalospeve od MMF i Svetske banke nego vi, ali je suština što ogromna sredstva leže na računima pojedinih lokalnih samouprava, što se sa druge strane nekontrolisano troše ne mala sredstva u pojedinim lokalnim samoupravama, a nema efekta od toga. Možda su ta sredstva potrebnija ili će veći efekat biti da se ustupe ili da se transferišu kako to kažete, nekim drugim opštinama. Ljudima koji imaju projekte, koji imaju ideje i to je suština. A ne da se bavimo političkim marketingom. Političkim marketing je prisutan u Srbiji dugi niz godina. Dosta je narodu političkog marketinga, pogotovo ovima koji žive u Beogradu.

U Beogradu imaju velike investicije, to vi dobro znate. Treba taj metro konačno završiti. Treba mnoge projekte završavati, a ne baviti se sa nekim marketingškim pojavama koje su prolaznog ili kratkog daha. Hvala.

Sve su ove diskusije u svrhu poboljšanja zakona, predloženog zakona o glavnom gradu Beogradu. Ja tu ne vidim ništa loše. Iako se ponekad obraćamo lično jedan drugom, nije to iz neke namere da onemogućimo primenu boljeg zakona ili korekciju ovih odredbi zakona. Smatram da je i ta vrsta diskusije kreativna.

To što pojedine kolege nastoje da nas koji smo odavno u politici svrstaju u nekog ko se umorio, samo da vam kažem, narodna mudrost govori – nisu naše godine ni staž nedostatak, niti su vaše prednost. Tako da, to je jedna narodna koju uvek treba imati na umu. Ono što čovek radi, to treba vrednovati, a koliko radi i koliko ima godina starost i radnog staža, to ne zavisi od nas, mladi kolega, to zavisi od nečega što je van naše moći. Kao što ne možete da birate mesto rođenja ili ne možete da birate roditelje i dosta toga, tako i ovo. To je stvar kada ste se rodili i kada ste počeli da radite.

Što se tiče neke političke prošlosti, nemojte o tome. To imaju ljudi koji su kvalifikovaniji i od vas i od mene, ali ovde se radi o veoma važnim stvarima, ovde su ogromna sredstva u pitanju.

Samo jedna korekcija, Mlađan Dinkić je kao ministar finansija sprovodio upozorenje, odnosno odluku MMF-a da se smanje transferna sredstva. Ovde se radi o tome da se što racionalnije ova sredstava koja imaju u budžetu Srbije, a i u budžetu grada Beograda što racionalnije troše, a ne da se mi nadgornjavamo ko je dobar, ko nije, ko je radio ovako ili onako. Pustite to, to će vreme, istorija i oni koji se bave tim poslom jasno da pokažu.

Što se tiče dobronamernosti ili uloge MMF-a i Svetske banke, objavljeni su tomovi knjiga. Bilo bi dobro, gospodine Orliću, da pročitate ponovo program SRS, biće vam mnogo toga jasnije, kada su u pitanju ove međunarodne finansijske institucije.

Dame i gospodo, čuli smo iz ovog izveštaja nešto što je opštepoznato, a to je da se Srbija nalazi između slatke laže i surove istine, odnosno gorke istine. I to je tačno. To je dobro apostrofirao i predsednik države. Srbija se duži period nalazi između slatke laži i gorke istine.

Setimo se samo, i gospodin Vučić je ovde hronološki prikazao kako je počela ta slatka laž. Još od Rezolucije 1244 za koju pokušava i predsednik da snosi neku odgovornost, mada objektivno ne postoji ni mesto ni razlog za njegovu ličnu ili bilo kakvu odgovornost bilo kog srpskog radikala, ali od tada je počela ta slatka laž. Surova realnost je ubrzo stigla tako što je na vlast dovedena garnitura na čelu sa Vojislavom Koštunicom. Zadatak te garniture vlasti je bio da se bukvalno pripremi teren kako bi se rasturila Savezna Republika Jugoslavija, to je zajednica dve republike Srbije i Crne Gore, da bi se pripremio teren za ovo što se u kasnijem periodu sve dešavalo. Kada su iskoristili kompletnu garnituru koju je predvodio Vojislav Koštunica, bacili su ih kao toalet papir i doveli Borisa Tadića. Šta je njegov zadatak bio? Ta garnitura je premestila razgovore o Kosovu i Metohiji i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju. Kako to pravilo nalaže, uvek Amerikanci odnosno EU nađe pogodne ličnosti, odnosno pogodne političke partije koje će prihvatiti da zarad lične vlasti ili neke druge koristi uradi sve, došla je na red nova garnitura čiji je zadatak očigledno da promeni Ustav.

Ustav Srbije je prepreka za sve ono što su zamislili Amerikanci i Evropska unija da se uradi u Srbiji i tu je potpuno jasna situacija. Ovde je gospodin Vučić, predsednik države, postavio jedno ključno pitanje – da li postoji alternativa? Mi srpski radikali svojim učešćem u ovoj raspravi, svojim političkim delovanjem dugi niz godina jasno dajemo do znanja da nam je kao državotvornoj stranci stalo i te kako da se reši pitanje, odnosno problem Kosova i Metohije, pitanje Srbije i svih nas koji živimo u Srbiji i to je potpuno jasno. Današnjim prisustvom u ovolikom broju i brojem govornika jasno dajemo do znanja da smo zainteresovani za rešenja.

Koja je alternativa? Alternativa postoji. Ne možemo više da živimo u toj slatkoj laži da Evropa nema alternativu i da sve zbog datuma kada ćemo otvarati poglavlja i biti eventualno primljeni u Evropsku uniju treba žrtvovati. Alternativa Evropi je savez sa Rusijom, Belorusijom, to je alternativa. To nisu emocije, i to zna gospodin Vučić. Jednako isto je zastupao ove stavove kao svi mi srpski radikali. To je nešto što je racionalno.

Ekonomski interesi, bezbednosni interesi Srbije nalaze se na onoj strani gde je Rusija i tu nema dileme. Ali ono što bih između ostalog potencirao, to je da Srbija, Vlada Srbije, gospodine Vučiću, mora biti spremna za buduće izazove. Veliki će izazovi biti, veliki potresi i još veći pritisci. Mora se izvršiti priprema unutar Vlade Srbije koja podrazumeva rekonstrukciju Vlade Srbije. Ne možete ulaziti u ovoliku neizvesnost, nesigurnost i trpeti ovolike pritiske sa članovima Vlade koji po svoje mišljenje idu u američke i druge ambasade. To vi živite u zabludi, gospodine Vučiću, to vi mislite da će Zorana Mihajlović uvek biti uz vas. Hoće, gospodine Vučiću, dok ne ostanete potpuno sami, a vi ste sami u zagovaranju ove ideje. Mi vam govorimo iz najboljih namera. I nije ona sama tu, bolje vi to znate nego mi i to treba što pre uraditi.

Drugo, zbog ovakvih unutrašnjih pritisaka morate kao najodgovornija ličnost u ovoj Srbiji da pozovete sve patriotske snage i sve patriotske partije da razgovarate, da se vidi oko formiranja zajedničke vlade, mora se o tome razmišljati. To je politički promišljeno i lukavo. Da li će neko da prihvati, to je njegova odluka, stvar njegove odluke, ali na vama je da pokažete tu vrstu širine.

Ono što vam je ispred SRS govorio i Vojislav Šešelj, morate afirmisati rad institucija i Vladu i parlament morate i te kako stavljati u prvi plan kada je u pitanju rešavanje pitanja Kosova i Metohije. To je nešto što je neminovno. Hvala vam.

1i te kako stavljati u prvi plan kada je u pitanju rešavanje pitanja Kosova i Metohije. To je nešto što je neminovno. Hvala vam.