Gospodine Arsiću, ja sam sve čekao strpljivo, svi smo mi iz SRS čekali da se završi ova rasprava, ova polemika koja je besmislena i besciljna i očekivali smo da će ta polemika na nivou pojedinaca imati neki smisao, ali sad smo već ušli u vode kada se iznose neki podaci od nekih istraživanja javnog mnjenja u koji svi mi sumnjamo, samo jedan čovek ne sumnja koji kaže da je autor toga i kaže da je autentično. Mislim da nema više svrhe voditi raspravu o tome. Vi ste čovek koji je juče, koliko mi se čini, upozorio predsedavajućeg Marinkovića, tada u to vreme, da je besmisleno toliko puta da se daje replika na repliku. Ako ste to uradili kao poslanik iz poslaničke klupe, nema razloga da ostanete bar u ovom delu dosledni sami sebi, pa kao potpredsednik da prekinete ove replike.

Mi smo sad u vodama istraživanja javnog mnjenja, gde se aluzijama nekim spočitava pojedinim kolegama na njihovu stranku u prošlosti, na njihovu stranku kojoj sada pripadaju, a pri tome, molim vas, moramo da vodimo računa ne šta se govori, nego sa koje strane se to govori. Spominje se čak i koleginica koja nije ovde prisutna. Ne znam sad, da me stavite na vatru, na muke, ne bih mogao da znam kojoj poslaničkoj grupi pripada. To je kao na buvljoj pijaci, mi dođemo ovde, osvane druga poslanička grupa. Evo, kolegu sam sa moje desne strane pitao pre neki dan za koleginicu Macura šta znači ta skraćenica, kojoj sad poslaničkoj grupi pripada.

Mislim da je besmislena ova rasprava. Duboko smatram i molim vas da napravite pauzu, kao što to redovno činite, a vi ste vešti u tome, i da nastavimo, na kraju krajeva, tu je i ministar, i te kako je bitno da čujemo ministra i odgovore na neka pitanja koja imamo u vezi zakona. Što ste onda gospodina Ružića zadržavali tu, ako će on slušati ova istraživanja za koja sigurno zna da ne oslikavaju realnost?

Evo, gospodine Arsiću, pošto ste se vi upustili u komentarisanje onoga što je bilo juče, polemika je bila između mene i gospodina Orlića i vi ste ustali i rekli da nema smisla više da toliko gubimo vreme na te silne polemike. Između ostalog, mi smo polemisali, sasvim normalno smo polemisali, nikakvih uvreda nije bilo, ali nismo se ni ljutili kada je napravljena pauza, pa onda smo krenuli po tački dnevnog reda. Nije to nikakva ljutnja. Ovo stvarno sad, iznošenje neproverenih podataka, to što gospodin Martinović čita, on čita nešto što ne može niko da poveruje.

Znate, da je jedan Đorđe Vukadinović anonimus na političkoj sceni popularniji od Vojislava Šešelja, koji je svetska zvezda gledajući politički, pa i sportski. Pa, to je van pameti. To može da bude profesoru koji se bavi strukom, da bude predmet njegovih analiza ili mladim stručnjacima.

Samo govorim ono da argumentujem svoj predlog i vaš komentar.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Srbije i predsedniku Republike Srbije – dokle će Vlada Srbije i predsednik Srbije da toleriše antisrpsku histeriju koja se sprovodi u Crnoj Gori?

Naime, mi smo svedoci da već duži period zvanična vlast u Crnoj Gori nastoji da srpskom korpusu u Crnoj Gori, koji se izjasnio u visini od 30% od ukupnog broja stanovništva, potpuno zagorča život.

Svima je poznato da u Crnoj Gori onaj ko se izjašnjava kao Srbin ne može da radi u državnim institucijama. Teško da dođe i do posla i u privatnim firmama. Potpuno je jasno da se pod tim podrazumeva da je isključena mogućnost da u prosveti, u obrazovanju bilo ko ko se izjašnjava kao Srbin i pripadnik srpskog naroda može da ima radno mesto.

Ono što Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije treba da učini, po nama srpskim radikalima, jeste da konačno pozove bar ambasadora Crne Gore u Beogradu i da saopšti oštar stav protivljenja ovakvom odnosu zvanične vlasti prema srpskom narodu.

U poslednje vreme najaktuelniji je pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu. Potpuno je van pameti da vlast u jednoj državi, u matici Srbiji ostane po strani kada je u pitanju napad na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.

Jeste da su država i crkva odvojeni, jeste da država što manje treba da se meša u crkvene poslove, ali ovde je u pitanju opstanak srpskog nacionalnog bića.

Gotovo je neprihvatljivo da se više toleriše kada vlast Crne Gore za svaku eventualnu opasku od strane Vlade Srbije poziva našeg ambasadora u Podgorici da saopšti oštar stav Vlade Crne Gore da Srbija ne sme tako više da se ponaša, bez obzira šta je u pitanju.

Vlada Srbije i predsednik Srbije nastoje da ove probleme što više gurnu u stranu, objašnjavajući to da mir koji je potreban i dobri odnosi između Crne Gore je iznad svakog interesa i pojedinca, a pogotovo grupe Srba koji žive u Crnoj Gori.

Dokle više sa tim nesuvislim objašnjenjima? Znate, ako idemo tom logikom da mir nema alternativu, pa onda se logično postavlja pitanje, istorijsko, ako hoćete, pa Srbi su imali mir i za vreme turske imperije, nisu morali da se bune, nisu morali da izvoje slobodu. Čemu sloboda ako imaš mir? Valjda je sloboda iznad svega? Valjda je sloboda življenja, sloboda veroispovesti, sloboda obrazovanja i sloboda informisanja preko potrebna srpskom korpusu u Crnoj Gori?

Videli smo da čak vlast u Crnoj Gori ide korak dalje, meša se u unutrašnja pitanja Republike Srbije. Ne ustručava se ni predsednik Crne Gore, ni predsednik Vlade Crne Gore da saopštavaju svoje stavove po pitanju samostalnosti Kosova i Metohije. To je van pameti. Čemu više takva tolerancija? Čemu više popuštanje crnogorskom rukovodstvu? Šta mi to imamo da čekamo više, da izigravamo dobru vilu kada je u pitanju rukovodstvo Crne Gore?

Kriminalci, kriminogeni krugovi su na čelu Crne Gore. Postoji jednim delom i sumnja da nisu te kriminalne veze, da nisu finansijske i ekonomske veze iznad ovih politički interesa, odnosno interesa srpskog korpusa u Crnoj Gori. Zato mi srpski radikali tražimo odgovor od predsednika Vlade Srbije i od predsednika Republike Srbije.

Evo, SRS je podnela amandman na ovaj član.

Naime, u drugom stavu ovog člana kaže se da je otvorenost nauke i otvoreni pristup publikacijama naučnim, kao i primarnim podacima određuje se prema standardima Evropske komisije, kako to stoji u daljem tekstu i međunarodne dobre prakse.

Mi znamo, svesni smo mi da ste vi preko noći postali evrofili, da težite ka EU i da gledate da svugde ubacite i gde treba i gde ne treba tu Evropsku komisiju, EU, međutim, mislimo da je krajnje vreme, naravno kada je u pitanju otvorenost nauke, kada je u pitanju otvorenost publikacije, postoje različite preporuke, postoje različiti standardi. Nauka je sama po sebi univerzalna kategorija, tako da ne treba naglašavati da su tu preporuke Evropske komisije. Pa, zar vam nije dovoljno, juče je predsednik Francuske Makron rekao, završeno je sa ulaskom u EU.

Nema više proširenja EU. Pa dokle više da zamajavate i sebe, i nas, i naciju da evropski standardi, Evropske komisije, EU je nešto što je opredeljujuće za Srbiju. Vidite da čak i članice EU žele, na neki način, da se distanciraju od te zajednice, okreću se tamo gde je realan život. Okreću se tamo gde se nauka, između ostalog nauka i napreduje i gde otvorenost nauke ima tu praktičnu primenu. Evropska komisija, EU je stvar prošlosti, sa tim je završeno.

Naravno da svaka standardizacija, kada je pitanju otvorenost nauke, otvoreni pristup publikaciji, podacima koji su bitni za nauku, treba poštovati, ali zašto naglašavati, apostrofirati Evropsku komisiju.

Evropa vas neće. Vi ste kao udavača. Vi hoćete da se udate, ali vas neće mladoženja. Hoćete u EU, ali vas EU neće. I zašto bi mi svugde trebali da stavljamo da je evropski standard opredeljujući. Pa, pitanje je samo vremena, ovi zakoni pretpostavljamo da se prave za duži period, a pitanje je samo vremena kada će ta EU da se raspadne. Ljudi, vidite i sami da o nje nema ništa, svako vodi svoju politiku, a vi srljate u to što se unapred vidi da je propast.

Ima ona stara narodna – „poturica govori o Turčinu“. Onaj ko je do juče zagovarao da Srbija ni po koju cenu ne sme da se prepusti EU, ucenama EU, da po bilo koju cenu prihvata evropske standarde, sada priča obrnuto. Teško je polemisati sa takvim ljudima. Zašto? Zato što se ne zna šta je njihov original. Kada takvi pojedinci ili političari sami sa sobom raščiste neke stvari, onda mi srpski radikali nećemo gubiti vreme, pa ćemo ući u jednu polemiku.

Nije čudno polemisati sa ljudima koji u svom programu, u svojoj ideologiji imaju jedino opredeljenje, a to je ulazak u EU, ali je veoma čudno ili, gotovo gubljenje vremena polemisati sa ljudima koji su dobar deo svoje političke karijere govorili da je pogubno da Srbija pod ovim uslovima prihvati evropske standarde. Ovde ne treba širiti priču, Evropska Unija ne pomaže samo preko svojih fondova Srbiji, pomaže i drugim zemljama koje nisu članice EU, ali to je interes kapitala, to je Evropska razvojna banka, to su finansijske korporacije koje iza toga stoje.

Što se tiče Fabricija, ništa se ne razlikuje stav SRS kada je u pitanju Fabricijo ili bilo koji predstavnik EU. Mi smo isključivo protiv toga da takvi nama dele lekciju, pogotovo, vi ste uveli praksu da ulaze u ovaj parlament, da se obraćaju na njihovom italijanskom ili čak Engleskom internacionalnom u srpskom parlamentu i kada se mi SRS pobunimo kada se usprotivimo najvećim protivnici nisu oni koji od početka zagovaraju i koji su evrofili ili zagovaraju ulazak u EU, nego oni koji su se preko noći preobratili, to je veoma čudno, ali imajući tradiciju, imajući na umu iskustvo u srpskom narodu, ništa nas ne iznenađuje da vi preko noći okrenete protiv te evropske unije. Vama je očigledno na prvom mestu kako i na koji način opstati na vlasti, a ne da li će biti Fabricijo ili neko drugi u ime Evropske Unije.

Nije Srpska radikalna stranka promenila svoj stav. To što ste vi citirali nekadašnjeg vašeg predsednika, Vojislava Šešelja, a to je ponavljao i sadašnji vaš predsednik, Aleksandar Vučić, jeste, Srbija je uvek spremna da kao celina, celovita, sa Kosovom i Metohijom, bude članica bilo koje organizacije. I to je bio uslov. Ali, vidite da se Evropa promenila, Evropa neće Srbiju sa Kosovom i Metohijom, Evropa insistira na samostalnosti države Kosovo. Pa, valjda vam je jasno to?

Što se tiče tih privilegija, ja ponovo moram da se pozovem na nešto što je u narodu već odavno poznato - ni sir u mišolovci nije besplatan. Ni saradnja sa Evropskom unijom, ovo što vi navodite kao prednost, plasiranje naših proizvoda, nije baš za pohvaliti se. Više Srbija uvozi nego što izvozi u EU. Više je Srbija nazadovala kada je u pitanju razvoj privrede nakon takve saradnje sa EU, to je valjda svakom jasno.

Vi se hvalite sa nečim što nije baš za hvaljenje. Vi se hvalite sa nečim što u svakom slučaju uništava srpsku privredu. I taj izvoz koji vi uvek navodite, i on je sadržajan i te kako u sve većem procentu stranih proizvoda, pod znacima navoda. To su strane firme koje sa jeftinom radnom snagom proizvode u Srbiji i ona ugrađuju u svoje finalne proizvode u svojim zemljama. I to prikazujete.

Najbolji primer vam je "Zastava". Vi i dalje mislite da je "Fijat" domaći proizvod. Zašto vam to nije prihvatio Vladimir Vladimirović Putin? Zato što je to italijanski proizvod, zato što se tu ugrađuju svi delovi koji se uvoze. Nema gotovo ni jedan deo koji se ugrađuje a da je domaće proizvodnje. Zato što krajnji profit ide u Italiju, a ne u Kragujevac. Pa, evo, to vam se odigrava pred očima, nije valjda da ne vidite šta se dešava u Kragujevcu? Sada se pravdaju da nemaju opravdanosti više i nemaju potrebe za tolikom radnom snagom. Nije to baš za hvaliti se. Ima nekih stvari koje su za pohvalu. Ali, niste baš dobar primer našli.

Što se tiče alternative, ima alternativa, ima. Evroazijska saradnja je alternativa. Pa, čitava Evropska unija ili veće zemlje, jače ekonomski, okreću se prema Aziji i prema tom tržištu. To je realno tržište. Čak, vidite, i Amerika vodi borbu za to tržište, a vi i dalje, kao Švaba, vičete - evropsko tržište je perspektiva. Nije evropsko tržište perspektiva. To se zna.

Teško je polemisati na ovaj način, govoreći ko menja, ko ne menja, ko ima ideologiju, ko nema, ko je konstantan u svojim stavovima. To je teško raspravljati zato što to javnost zna. Ako smo po nečem prepoznatljivi mi srpski radikali, prepoznatljivi smo po našoj ideologiji – ne menjamo je, ne prilagođavamo zarad jeftinih političkih poena.

Kamo lepe sreće da ste bar delom ostali dosledni kada je u pitanju KiM. Vidite da Evropa insistira na samostalnosti Kosova. Vidite to! Šta je mudriji politički odgovor ili adekvatan stav nego uceniti i reći – samo sa KiM, samo celovita Srbija može biti ne samo članica EU kao zajednice, nego bilo koje druge zajednice?

To što ste nabrojali, gospodine, to je improvizacija, a nije nešto što bi ozbiljno zaslužilo neki komentar. Vi ste nabrojali da je naš izvoz u Italiju velik. Vi ubrajate „Fijat“ kao izvozni artikal u Italiju. To što kažete za Nemačku, vi ubrajate „Boš“ i ostale nemačke kompanije koje ovde proizvode i izvoze za Nemačku.

Što se tiče BiH, preko 80% je to Republika Srpska. Znate, morate argumentima da razgovarate. Ne možete tako što ćete reći – evo, procentualno mi izvozimo toliko u pojedinačne zemlje. Morate da kažete šta je izvoz u te zemlje.

Što se tiče alternative, evo, pokušaću ukratko samo da vam objasnim, ako možete da razumete. Alternativa je Rusija, Ruska Federacija. Alternativa je Belorusija. Šta je prirodnije, nego sa onim od koga uvozite najvećim delom energente, od koga uvozite sve ono što je potrebno kada su u pitanju hemijski proizvodi za poljoprivredu? Šta je prirodnije, nego sa takvim napraviti još čvršće odnose?

Ali, šta je problem? Nije problem ni u volji Rusije, ni u volji Srbije. Problem je što su između posrednici koji mešetare, koji na tome zarađuju. To je problem. Pa i u izvozu Rusije, iz Rusije, oni određuju šta će se uvoziti, šta će se i po kojoj ceni prodavati. Kao i izvoz iz Srbije. Isto je to.

Kada drugi put budete u mogućnosti da birate suflera, morate naći boljeg. Ovo je ekonomija, ovo je privreda, ovo je život. Znate, dragi kolega, osim toga što pročitate, osim toga što se trudite da čujete, morate malo i iskustva da imate.

Uvek je perspektiva Srbiji bila prema Ruskoj Federaciji. Uvek i ostaće tako, i politička i ekonomska i u svakom drugom pogledu.

Evo, kratko i jasno, zar ne primećujete da mi, srpski radikali, insistiramo na vas pojedinačno istaknute funkcionere SNS, a i članstvo, da se ugledate bar delom na predsednika vape stranke.

Video je on i ranije je znao da je zabluda to, živeti u nadi da ćete ući u EU, a pri tome da se ne odreknete dela svoje teritorije. Sve više se okreće Rusiji, ne okreće se onoliko koliko bi mi, srpski radikali, želeli, ali šta da radimo, to je realnost, on ima svoju političku partiju, nama je to drago. Nemojte ovo shvatiti da mi vama spočitavamo da je to loše što sve više i više se okrećete prema Rusiji.

Mi bi želeli što brže to da uradite, zato što je velika neizvesnost pred Srbijom. Što se tiče iskustva, znanja i svega ostalog kada je u pitanju povećanje izvoza ili saradnja sa Rusijom, ne brinite, dragi kolega, kada SRS preuzme odgovornost za vođenje Srbije, biće to. Ne možete to tražiti od opozicione stranke.

Ja ne želim sa vama da polemišem na tu temu ko o čemu, vi o Đilasu, to nas ne interesuje, savršeno me ne interesuje. Ta vaša teza o saradnji sa dotičnim se zasniva na sledećem, vi ste bili članovi upravnih odbora, vi ste učestvovali u vlasti. To je jednako kao kada bi sada neko izneo tvrdnju i rekao – vi, srpski radikali, učestvujete u radu skupštinskih odbora, radnih tela, vi učestvujete u vlasti. Taman jednako tome.

Šta je osnova za to što vi tvrdite? Bili ste plaćeni za učešće u upravnim odborima na nivou grada Beograda. Plaćeni smo i za učešće u radu skupštinskih odbora, pa to je ta logika kojom se vi vodite.

Ne želimo mi da se pravdamo tamo gde nije potrebno, nema razloga o tome. A, to što vi imate matricu da promovišete tog dotičnog gospodina, morate da menjate tu matricu. Mi smo dugo u politici, iskusni u propagandi, ne možete tako veštački polarizovati Srbiju. Srbija se više neće prevariti. Neće Srbija više da se deli između onih koji su za odmah ulazak u EU i onih koji su za ulazak u rate. Ako su demokrate bili ti koji su na rate uništavali Srbiju, pa ne želi Srbija da bude neko ko će je preko noći uništiti. Ne možete tako da zavaravate Srbiju, tako što ćete vi da delite, da vi odredite ko je opozicija, a ko nije. Srbija će to da prepozna. Nemojte vi da brinete.

Što se tiče principa, ne odustajemo od principa. Po tome se prepoznaju političke partije. Nemojte vi da brinete da li SRS želi da bude Srbija članica nekih organizacija, asocijacija. Naravno, uvek kao ravnopravan partner, a kao ravnopravan partner Srbija je prihvaćena od strane Ruske Federacije. Porašće i izvoz i saradnja ekonomska sa Rusijom, samo da dođe do promene svesti saradnika predsednika Srbije. Vidite da je i on aterirao, nije više toliko otvoren prema tom zapadu i prema toj EU.

Evo, javnost samo da podsetim na jednu činjenicu. Sećate se prve posete Tomislava Nikolića Vladimiru Vladimiroviču Putinu. Jedan deo te posete je nešto što nikada ne trebate da gubite iz vida, kada je pri kraju tog razgovora, to smo svi bili očevici, gospodin Putin rekao Tomislavu Nikoliću – pozdravite Borisa Tadića. To znači da Rusija, a ovog puta i Vladimir Vladimirovič Putin itekako uvažavaju svakog onog ko je na čelnoj funkciji Srbije, uvažava Srbiju, pa samim tim i onoga ko je na čelnoj funkciji te Srbije.

Da li su odnosi bolji, ekonomski razvijeniji, to u svakom slučaju, složićemo se, zavisi i od pojedinaca koji vode politiku u Srbiji. Rusija je tu nepromenjena.

Što se tiče načina kako da se poboljša, evo, i to ću da vam pomognem. Mi imamo ovde najveću kompaniju koja se bavi proizvodnjom i preradom nafte i naftnih derivata. To je „Gasprom“, jedna od najvećih kompanija u svetu. „Gasprom“ je neko ko bi mogao da bude osnova saradnje između Rusije i Srbije. Vi pitate – kako? Pa, tako što preko svojih komitenata „Gasprom“ može da obezbedi itekako značajan plasman srpske robe ne samo na rusko tržište, nego i na druga tržišta.

Da bi bili sigurni, proizvođači malina ili bilo kog ovog puta poljoprivrednog proizvoda da će im to biti plaćeno, najbolje je da se dovede i dozvoli da se Ruska banka otvori u Srbiji, ne ovako kao Sber banka, nego Ruska banka. Ako pratite samo, kolega, biće veoma zanimljivo.

Drugo, to sigurnost, povećavaju osiguravajuća kuća. Osiguravajuća kuća bi bila ta koja bi garantovala za naplatu štete koja bi nastala i na jednoj i na drugoj strani, i to predstavnici Ruske Federacije insistiraju godinama na tome. Možete to da proverite. Možete da pitate i predsednika vaše stranke, da li govorimo mi srpski radikali istinu.

Ali, znate li gde je problem? Problem je u pojedincima i sa jedne i sa druge strane, pogotovo pojedincima iz Srbije, koji bi da posreduju, da na muci onih malinara, onih što prodaju trešnje i višnje da zarađuju. Šta će njima banka? Što bi banka isplaćivala odmah srpskom seljaku ovde? Bolje je da bude u neizvesnosti, pa još ako može da mu se smanji ta cena. To je problem.

Pa, vi ste svesni da mi bez hemijskih proizvoda za poljoprivredu, koji većim delom uvozimo iz Rusije, ne možemo da očekujemo bilo šta kada je u pitanju poboljšanje u poljoprivredi.

(Predsedavajući: Hvala.)

Ko nam drži monopol kada je u pitanju veštačko đubrivo? Privatna firma. Pa, zar to nije sramota, zar to nije bruka? Pa, cenom veštačkog đubriva utiče se direktno na cenu finalnog proizvoda. Kako mi možemo da budemo samostalni u punom smislu reči?

Ovo su kratki saveti kako bi to trebali, smernice, ali kad srpski radikali dođu na vlast, videćete kako se to brzo sprovodi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi kao država, kao narod, duži period smo suočeni sa tzv. haškom istinom. Ta haška istina u pozadini, u stvari, znači da sve ono što je Haški sud presudio i sva pravila koje je nametnuo Haški sud, mi kao država i narod moramo da prihvatamo bezrezervno.

Setite se samo koliki je međunarodni pritisak bio, pogotovo od ovih predstavnika EU, da se u zakon Srbije unese to da je zabranjeno komentarisati, a pogotovo negirati presudu sudova. Pre svega, mislilo se na Haški tribunal, mislilo se na one sudove koji su nepravedno donosili odluke ili presude na štetu srpskog naroda.

Zašto je bitno baviti se ovom temom? Zašto je bitno posebno da funkcioniše jedan institut koji će se baviti ovom temom? Zato što je to tema od dugoročnog značaja i za državu Srbiju i za srpski narod. Mi ne znamo šta će u budućnosti sve da se dešava i na bazi lažnih presuda, nepravednih odluka Haškog tribunala šta će sve i kakve posledice da budu po srpski narod.

Vi vidite koliko je vremena, energije i svega ostalog utrošeno da se na bazi pojedinačnog priznanja izvede zaključak kolektivne odgovornosti srpskog naroda u Republici Srpskoj. Pravi se osnova da je Republika Srpska genocidna tvorevina i, kao takva, po svim međunarodnim pravilima ne može da postoji. Dugoročno, to je ostvarljivo.

Ja vas samo podsećam da ne gubite iz vida kada je Pedi Ešdaun izvršio pritisak na tadašnji establišment u Republici Srpskoj da prihvati bez pogovora činjenicu da je srpska vojska napravila genocid u Srebrenici. Tada se nepromišljeno postupilo, prihvatila se inicijativa Pedija Ešdauna, odnosno međunarodne zajednice, Amerike, čitajte, ili EU, da se na toj osnovi formira mišljenje kako je Republika Srpska genocidna tvorevina i kako je u Srebrenici napravljen genocid.

Dugoročno gledajući, zadatak nauke upravo i jeste to da dođe do istine ili bar približno do istine. Suština svih sukoba u prošlom periodu na prostorima bivše Jugoslavije može da se svede da je to sukob unutar jednog naroda, unutar srpskog naroda različitih veroispovesti.

Nauka mora ozbiljno da se posveti tome da vidi šta je uzrok. Nije uzrok u tome što se to dešavalo devedesetih godina. Da se, kamo lepe sreće, posvetilo u ranijem periodu proučavanje svega onoga što je Benjamin Kalaj činio na stvaranju nove nacije u Bosni, na razbijanju srpskog korpusa, na formiranje nečeg što će dugoročno opteretiti srpski narod, drugačije bi se, na osnovu tog iskustva, možda postupalo devedesetih godina.

Zbog toga SRS insistira da se formira institut koji će se baviti haškim presudama, svim haškim presudama sa tom dokumentacijom, jer ta dokumentacija može da posluži kao budući osnov za falsifikate na bazi kojih će se izvoditi zaključci da je i Srbija država koja je nastala na bazi nekog genocida. Pa, zar ne vidite intenciju na Kosovu i Metohiji, po nagovoru Amerikanaca, kako sve više naglašavaju da je tamo počinjen zločin, da je tamo počinjen genocid?

Ne treba ništa prepuštati slučaju, a nauka je ta koja treba tim da se bavi i konačnu presudu da donese.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovde obrazloženje Vlade Srbije koje je izneo ministar finansija, ali ministar finansija u suštini osvrnuo se samo na ovu tačku dnevnog reda, a to je visina naknade za korišćenje javnih dobara ili kako bi se to u narodu jednostavno reklo visina putarine koja će se u buduće plaćati na putevima Srbije.

Više je posvetio pažnju tom napretku i ove prelomne 2019. godini i to je dobro. Imati optimizam i te kako je značajno u Srbiji koja je godinama, decenijama iscrpljivana privredno ekonomski, političkih, kako god hoćete. Ali, ministre dužni ste zarad istine, javnosti da kažete da je ovo emitovanje evroobveznica da je to novo zaduženje Srbije.

Srbija je prodala obveznice koje su naplative za 10 ili 20 godina, ali to je milijarda za koju se zadužuje Srbija. Srbija mora kupcima ovih obveznica da, nakon određenog roka isplaćuje tu dividendu, odnosno taj novac koji su oni uložili, plus zarada. Kamata nije rezultat vaše mudre politike ili ekonomskog znanja, kamata je rezultat stanja na svetskom tržištu. Kada su u pitanju kamate, evidentno je da je od ranije zabeležen pad kamata na sredstva koja se ili prodaju na berzi ili koja se nalaze deponovana u pojedinim bankama i to je trend.

To što vi kažete da je 2014. godine je bila kamata 7,4, nije mogla Srbija da utiče na te kamate, na međunarodnoj berzi je stanje kamata bilo tako 2014. godine. To je činjenica i ne treba bežati od toga. Ima jedan deo gde Srbija nije kreditno baš bila sposobna, gde MMF nije baš imao pozitivno mišljenje, ali otkad je MMF potpuno preuzeo kontrolu nad svim finansijskim tokovima u Srbiji. Srbija pod znacima navoda je kreditno sposobnija, s tim što u međuvremenu sa 15 milijardi ukupnog duga koji je imala Srbija 2014. godine, Srbija je došla na 24 milijarde duga.

Isto tako, istine radi, taj dug je nešto manji. Umanjen je ne za nešto, nego je sada to 23 milijarde i nekoliko, jer je Srbija počela da servisira te dugove. Logika kojom se vi služite i koju namećete javnosti je da Srbija sada uzima jeftine kredite da bi vraćala one koji su skuplji. Ta logika bi jasno uputila na to da se za toliko koliko Srbija uzima jeftinih kredita smanjuje ukupan dug, ali nema te srazmere, nema te proporcije da mi možemo da vidimo, da kažemo – evo sada smo uzeli milijardu, pa nije više 23, sada je 22 milijarde. To je prosta matematička radnja. Operacija. To matematički može. Samo toliko, kada je u pitanju opšte stanje i kada je u pitanju uspešnost prilikom prodaje, odnosno emitovanja ovih euroobveznica. To je istina koju treba saopštiti javnosti, da se povećao na neki način taj ukupan dug za milijardu evra.

Što se tiče ove nadoknade za korišćenje javnih dobara, ono što utiče na visinu nadoknade za korišćenje puteva javnih i auto-puteva, to je jasno propisana kategorija vozila i karakteristika deonica javnih puteva.

Sada, kada vidimo šta se tu promenilo, kategorija vozila ostala je i dalje podeljena u pet kategorija, prva, prva A, druga, treća i četvrta kategorija. S tim što prva kategorija su putnička vozila, prva A kategorija su motocikli i motori, druga, treća i četvrta kategorija su kombi vozila, vozila koja imaju dve ili više osovina, u zavisnosti od opterećenja. To su znači kriterijumi koji su od ranije utvrđeni i prema tome se i obračunava.

Kada je u pitanju kvalitet, odnosno karakteristika deonica javnih puteva, istine radi, osim ovih novih deonica auto-puta na Koridoru 10, pa i Koridoru 11, ništa se značajno u kvalitetu deonica nije promenilo, čak šta više ne na bolje, nego na gore. Kada od Batrovaca ulazite u Srbiju možete da spavate i tačno znate da ste ušli u Srbiju. Sa koje god strane ulazite u Srbiju, ne treba da se govori da se ušlo na puteve Srbije, osetite kako to, kao po šinama, kao po pragovima da trucka i hteli, ne hteli morate da priznate da ipak ulazak u Srbiju mora da bude u budnom i u svesnom stanju.

Ima smešnih situacija gde smo svedoci kada stranci koji prvi put ulaze, izlaze iz vozila u zaustavnoj traci da vide da li im je vozilo ispravno. Tolike su te vibracije da jednostavno ljudi ne mogu da poveruju. Svaki dan slušamo od resornog ministarstva, do duše, niste vi iz Ministarstva finansija za to, ali ima Ministarstvo za građevinu koje je nadležno, svaki dan slušamo kako će da se poprave putevi, kako samo što nije završeno ovo od Batrovaca. Opravdanje je uvek isto ili slično. Sada je Gospod Bog očigledno najkrivlji zato što su ove padavine, zato što su pljuskovi, a Batrovci, evo između ostalog, može i kolega Martinović da potvrdi, to je problem koji datira godinama unazad. Nikom nije to palo na pamet da popravi tu deonicu auto-puta. Sada je zatvorena ova deonica prema Šidu, videćemo kada će to biti završeno. Obično se to počinje kad je puna sezona, kada je tranzitni turizam u punom jeku, onda se tu počinje, prebacuje se čitav saobraćaj u jednu traku itd.

Tako da ukupna slika o tome da se radi, o trudu, o zalaganju ministarstva obiđe čitav svet, za početak Evropu jer stranci vide da se tu dobrim delom vozi po jednoj traci auto-puta. Pri tome, da ne zaboravimo, naplaćuje se putarina kao da u punom kapacitetu koristite taj auto-put.

Znači, što se tiče kvaliteta deonica puta tu nije nikakav pomak napravljen u pozitivnom smislu, da recimo, ljudi koji se voze jednom trakom, nije to ni mala razdaljina, nije mala kilometraža, da se kaže - zbog neadekvatnosti mi smo uveli neki benefit od 10 ili 5%. Ne, sada se ide na povećanje cena naplate putarine, odnosno javnih dobara.

Odakle ova ideja? Ova ideja, podsećanja radi, potiče još od pre nekoliko meseci kada je direktor „Puteva Srbije“ Drobnjak, to vam je onaj što služi predsedniku Srbije kad nema dovoljno teksta ili kad ne zna šta će, onda pita Drobnjaka koliko je popio rakija. To je čisto opisno, ništa da se u suštini upuštamo, jer to onako bude i simpatično. Kad čovek kaže – od jutros sam samo dve ili tri, to je simpatičnije nego kad je bivši ministar rekao – nemojte da kradete, kraduckajte pomalo. Zamislite kakva nam je infrastruktura u putevima, kakvo nam je rukovodstvo, kad pre doručka, recimo popije dve ili tri rakije. Ali, to samo prenosim ono što je moj utisak kada je ta osoba u blizini predsednika države. Ne zameram predsedniku, treba na tako jedan simpatičan način da opomene da za vreme radnog vremena nije dozvoljeno da se koristi alkohol. To je simpatično, meni veoma simpatičan način kako to radi na šarmantan način, kako to radi predsednik.

Ali, ostavimo to po strani. Setimo se samo da na prvi zahtev koji je izneo dotični spomenuti direktor „Puteva Srbije“, resorno ministarstvo na čelu sa ministrom je reagovalo tako što je reklo – nema nikakvog pojma o tome da se razgovaralo na ministarstvu, to o povećanju cena ili promeni cena treba prvo na Ministarstvu. To što je rekao direktor puteva, to je njegova privatna stvar. Nedugo zatim, taj isti direktor kaže – ja ne komuniciram na taj način sa resornim ministrom, ja se obraćam direktno predsedniku države.

Kada se čovek malo razmisli i zapita da li su to normalni uslovi u kojima mi funkcionišemo? Ne može direktor puteva, koji je po funkciji podređen ministru, da komunicira sa ministrom ni ministarstvo, nego eto, koristi te začkoljice sa kojima se koristi predsednik, pa on to da bi pokazao svoj autoritet, koji je viši od ministarstva, kaže – taj zahtev od 12% poskupljenja proslediće predsedniku države. Ni po Ustavu, ni po zakonu, ni po kom pravilu predsednik države nema nikakve veze za tim. Ima u smislu da je na čelu partije koja je najodgovornija za sve što se dešava u Srbiji. Koristeći tu svoju političku funkciju i ulogu može na neki način da sugestivno deluje na Vladu. Ali, gle čuda odjednom se pretvori to, što je govorio direktor puteva, pretvori se u nešto o čemu mi sada raspravljamo, a raspravljamo o tome da se poveća putarina 12%.

Sada vidimo ovaj psihološki momenat, koji je veoma bitan. U sred turističke sezone objavljuje se, obaveštava se javnost evropska da Srbija diže cene putarine. Ne govoreći, ne gledajući u apsolutnu vrednost, apsolutni iznos koji to iznosi, svako će normalan u inostranstvu da pomisli – pa, daj da tražim neki alternativni put. Što bih išao tamo gde se poskupljuje, pogotovu taj zapad, vi znate da oni jako vode računa o svakom centu, a ne o evru, koliko će potrošiti i za letovanje. To je taj psihološki momenat koji je i te kako bitan, ali nije on toliko značajan, značajno je ono što u strukturi ovog saobraćaja, frekvencije koji se odvija na našim putevima, velikim procentom učestvuje domaći saobraćaj, domaća vozila.

Sada, kada uporedimo visinu poskupljenja od 12% i to kada uporedimo sa onim zemljama Evrope gde se ista metodologija koristi za obračunavanje visine naplate putarine ili korišćenja javnog dobra, što je u svakom slučaju adekvatnije pravno gledano, adekvatnije korišćenje javnog dobra, onda ćemo doći do podatka da i dalje u Srbiji, bez obzira na ovih 12% i dalje najjeftinija putarina kada se gleda broj pređenih kilometara i kategorija vozila. To imate zemlje u kojima se koristi ista metodologija za obračun visine naplate putarine, to je u Francuskoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Španiji, Hrvatskoj, Portugalu, BiH, Makedoniji, Norveškoj, Turskoj i Belorusiji. Ima zemalja koje koriste vinjetu, to je ono vremenski da mogu da koriste autoputeve u tom zemlji neograničeno, ali je samo vremenski ograničeno, neograničena je kilometraža.

Sad, kada pogledamo to, sa ovim povećanjem Srbija, preračunato u evre, pošto to svako radi u Vladi Srbije, zašto mi srpski radikali da javnosti ne predočimo slikovito koliko je to kada se preračuna u tu valutu koja nije zvanična valuta kojom se služimo mi u Srbiji, ali hajde da se i time služimo. U Srbiji je to za prvu kategoriju, za putnička vozila koji su procentualno najzastupljeniji, sa 3,6364 dinara sa 12% poskupljenja to je 4,0728 dinara po kilometru, po jednom vozilu. To otprilike ispada, kada se izračuna, to je 0,034 evra. Kada pogledamo i uporedimo sa zemljama koje istu metodologiju primenjuju, onda je recimo to u odnosu na Tursku gde je to 0,039, jeftinije za nekih 0,005 evra. U poređenju sa Grčkom, to je 0,045. Sad, da ne čitam sa, recimo, Italijom, to je 0,05, jeftinije 0,03 nego 0,05. Španija je isto tako daleko iznad Srbije kada se to preračuna, kada se uporedi i Francuska. E, ali koji elemenat nije ovde uzet? To je kupovna moć, to je standard. Od svih ovih zemalja koje koriste istu metodologiju, samo je BiH po standardu, po prosečnom primanju ispod Srbije po novim podacima. Makedonija, ali Makedonija, to je opšte poznato sada se Severna Makedonija, tako da ne zbog promene, nego zato što je standard mnogo niži, pa da ne uračunavamo.

Gde vam je taj element? Zašto niste pogledali koliko je prosečno primanje u ovim državama, pa onda da vidite koliko je to u odnosu, na prosečna primanja, koliki je to trošak za korisnika puteva u ovim zemljama. To je realno merilo, to je realni parametar.

Drugo, to što vi prikazujete ovu prvu kategoriju putničkih vozila, gospodo i te kako se odražava na ukupne troškove života nas koji živimo u Srbiji. Ali, kada pogledate ova vozila sa većim opterećenjem, to su vozila koja služe za prevoz većih količina robe, to se i te kako odražava, ne toliko značajno, ali jednim delom poskupljuje robu, konačnu cenu, utiče na konačnu cenu te robe koju oni prevoze. To je sve vezano.

Sad, da ne bi bila to priča radi priče, pa da sad mi srpski radikali, kako to pokušavaju neki da nam spočitavaju, mi smo protiv ovoga, evo da vam kažemo, javnost da upoznamo da nije ovo jedini izvor iz koga se finansiraju održavanje, izgradnja puteva, odnosno iz koga se servisira jednim delom krediti koji se uzimaju na ime izgradnje puteva.

Postoje izvori, jasno definisani zakonom, koji su objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije od 1. januara 2019. godine, iz kojih se finansiraju, ali isključivo izgradnja, održavanje puteva i krediti, vraćanje kredita koji se uzimaju za ove svrhe. U izuzetnim situacijama iz ovih izvora, maksimalno do 10% se finansiraju lokalni putevi, u izuzetnim situacijama. To su sledeći izvori, znači naknade za puteve koje se obračunavaju i naplaćuju uz cenu derivata nafte, pa naknada koja se obračunava i naplaćuje na vozila koja koriste motorni pogon, na gas i na drugu energiju, pa onda godišnja naknada za drumska vozila, pa naknada za vanredni prevoz, pa naknada za postavljenje natpisa u zemljišnom pojasu koji se nalazi oko autoputeva, i 13 naknada ima koji svaki korisnik ili kupac nafte, naftnih derivata ili korisnik gasa plaća na ime održavanja puteva i unapređenja putne privrede. Kada pogledate to u budžetu Srbije, to su i te kako značajna sredstva.

Ovde nas ministarstvo upućuje na to koliko bi se do kraja godine ostvario povećan prihod na račun budžeta, kada bi se povećale, ako se povećaju cene za 12% i izbacuje konačan podatak da je to 1,9 milijardi, u šta ne treba da se sumnja, do toga se dođe prostom matematikom. Ali kaže – na nivou od godinu dana, za sledeću godinu to bi bilo 27 milijardi. Gledajte, gospodo, kako se to prosto računa kada je u pitanju povećanje dažbina, u ovom slučaju putarine. Dovoljno narod ima, nije to ništa za jednog po glavi stanovnika, mi ćemo to da povećavamo budžet.

Čekajte, gospodo, što se niste setili da uštedite na izgradnji postojećih auto-puteva, recimo, na Koridoru 10, u Grdeličkoj klisuri koju toliko spominjete? Grdelička klisura je rađena po projektu naše projektantske kuće koja se zove CIP. Tu su inženjeri koji imaju ogromna iskustva, tu su konstruktori, različitih struktura inženjeri. Do perfekcije su proračunali sve, čak i mogućnost klizišta i koji materijali treba da se ugrade. Šta se desilo? Štedeo je izvođač na materijalu, da bi on imao povećanu korist. Ko je izvođač? Strane firme. Pre neki dan ovde vodimo borbu, verbalnu borbu sa resornim ministrom da domaće firme treba što više da uzmu učešća. Strane firme na Grdelici radile, krenulo klizište. Ko se angažovao? Angažovala se firma, zamislite, „Integral“ iz Banjaluke. Predračunska vrednost radova je bila 50 miliona za Grdeličku klisuru, evo ministra, neka kaže ako nije tako, krajnji trošak je preko 83 milijarde. Trideset i tri milijarde dodatno je dato „Integralu“ iz Banjaluke. Zamislite kakvu referencu ima „Integral“ iz Banjaluke, uradio je deo puta od Gradiške do Banjaluke.

Pa zar to nije malo za razmisliti, zar to nije da se zabrinemo? Zar nisu mogle neke druge kompanije to da urade i zar onaj ko je uradio, na taj način da je loš materijal, loš kvalitet, zar nije mogao da bude kažnjen da on izdvoji iz svog džepa da to plati? Ne, imamo obećanje, imamo obećanje u javnosti, dato pred TV kamerama, da će ministar resorni da visi nad glavom izvođačima da završe istočni krak, a šta je sa ovim krakom, šta je se Grdeličkom klisurom, šta je sa fušerajem koji se radi na auto-putu, to nikog ne interesuje. Ne bi ovo bilo toliko interesantno, možda za javnost, da iza „Integrala“ ne stoji, to smo mogli da vidimo na tunelu, jedan pano transparent – sa jedne strane slika Milorada Dodika, a sa druge Aleksandra Vučića. Milorada Dodika mi srpski radikali politički podržavamo, sve dok zastupa stavove odbrane Republike Srpske, ali kakva je logika da „Integral“ firma, izvođač radova, stavi takav transparent? Mora da postoji, osim neke krvne veze, mora da postoji i neka finansijska sumnja. Sumnja je opravdana.

Što se tiče uzbuđenja, poštovani kolega Arsiću, to je neko opšte mesto, kategorija koja nije zahvalna da se kaže na taj način, ali vama kažem ovde pred javnosti. Ako bih se ikad u životu odlučio da prevarim ženu, onda bi vi bili ti sa kojim bih prevario ženu, što se tiče uzbuđenja.

Što se tiče matematike, gospodine Arsiću, nemojte meni, ja sam na fakultetu imao šest matematika, završno sa matematičkim modelovanjem. Možemo da pričamo o ekonomiji, možemo da uvažimo i vaše mišljenje, ali to mišljenje nije utemeljeno u istini, u činjenicama. To što vi pričate, to ne može realno da se ostvari. Mi bi voleli da je tako, da se razumemo, nema tog čoveka u Srbiji koji ne bi voleo da je Srbija tako kreditno sposobna, da se tako tretira, da ima toliki rejting, ali ne zaboravite, imaju iskustva iz ranijih perioda, i druge zemlje imaju iskustva, koga god hvali Međunarodni monetarni fond, koga miluje ruka stranaca, tome se ništa dobro ne piše. To nas plaši. Nemojte vi da objašnjavate kako se računa u milijardama, kako se računa u milionima i ko ovde spominje nule. To je sad potpuno nebitno. Ako mislite da ćemo mi radikali da gubimo vreme s vama raspravljajući, ne, mi želimo da čujemo ministra.

Što se tiče firme iz Banjaluke, gospodine Arsiću, davno smo izašli iz predškolske ustanove, sve mi znamo, jako dobro znamo i javnost zna zbog čega te dve slike stoje tamo. Zato što je integral kumovski, prijateljski, rodbinski vezan sa Dodikom. Zbog toga stoji, a ne zato što, Srbija je zahvalna, naravno, poštuje i Dodika i sve one koji se bore za srpske nacionalne interese, a ovde je ekonomski interes u prvom planu. Nemojte da mešate te dve stvari.

Koliko sam uspeo da razumem aerodrom je otvoren. Otvorio ga predsednik Srbije. Sve ostalo je gospodine Arsiću obaveza svake vlasti koja je na čelu Srbije. Izgradnja puteva je obaveza vlasti, tako narod i ceni, između ostalog, to je jedan od faktora koji utiče na to da li će narod dati poverenje ili ne. Dobro što je otvoren aerodrom. Dobro je da se dosta toga otvara u Srbiji. Kako će se održavati? Da li će biti ekonomski isplativ, ostavimo vremenu. To što vi pričate i služite se argumentacijom da se štiti život. Pa šta je prirodnije i normalnije nego da vlast koju je narod izabrao vodi računa o tom narodu. Mi ovde govorimo o realnim parametrima, o realnom životu. Kupovna, platežna moć u Srbiji se smanjuje.

Treba voditi računa. Pažljivo povećavati cene. Ne može Drobnjak direktor Puteva Srbije da odokativno kaže 12% da se pokriju svi gubici i koji su na Koridoru 10 i ovamo. Što se tiče rejtinga, gospodine Arsiću, kreditne sposobnosti, dali su vam iz Evropske zajednice za Koridor 10. I nemojte da brinete daće vam uvek kada je u pitanju interes Evrope. Interes Evrope je da se završi Koridor 10.

Ali vidite kako postupaju sa Koridorom 11, gde je nacionalni interes Srbije da se spoji sa Crnom Gorom. Nisu baš darežljivi. Nisu baš tako drage volje. Ne govore da je Srbija kreditno sposobna, pa će oni dati kredite. Nisu baš tako. Rade Kinezi, kineske firme, kineske kompanije, kineske banke daju, zato što su to počeli u Crnoj Gori, zato što vide svoj ekonomski interes. Na kraju krajeva i prijateljski odnos je tu u pitanju. Nemojte da obmanjujete javnost, na neki način, tako što vi tvrdite da je samo zasluga vas i vaše vlasti trenutno zato što je Koridor 10, zato što Evropa hoće da ima vezu i sa Grčkom i sa Turskom.

Inače, ekonomski kada uzmete parametre nije vam to toliko isplativo kada je u pitanju frekvencija saobraćaja. Mnogo veća frekvencija saobraćaja, recimo je na Koridoru 11. Mnogo veća frekvencija saobraćaja je na ovom delu autoputa, odnosno puta koji radite za Rumu, Šabac, Loznica i Republika Srpska. Tu je od 11 do 15 hiljada dnevno vozila koja cirkulišu na toj deonici, a ovde, kada je puna sezona koja traje od dva do tri meseca, tu je maksimalno između sedam i osam hiljada. Nemojte tako, nemaju oni računicu, imaju strateško-politički interes i ništa više. Ekonomski da se povežu sa istokom, a mi smo na toj transferzali.