Kolega očigledno nije razumeo kada sam govorio o selektivnoj borbi protiv korupcije. Naveo sam primer – selektivnost podrazumeva da su jedni poslanici privilegovani u odnosu na druge, kada je u pitanju parlament. Ovde nema, ovde su svi, kada je u pitanju borba protiv korupcije i sumnje, svi smo jednaki i isti. Govorim za nas poslanike i to je samo kao primer da bih potkrepio sa činjenicom da jednostavno i mišljenje predsednika Agencije za borbu protiv korupcije, kada je u pitanju izbor Siniše Malog, nije uvažen. To je već alarmantno. To upućuje na neku opreznost, ljudi.

Mora se voditi računa o tome. Mora se, ako želimo da podržimo tu borbu protiv korupcije, onda svi koji učestvuju u njoj, pa i Agencija, pre svega, koja daje jasne smernice, upozorava na nešto, mora biti itekako uvažena. Ništa manje nisu ni ovi o kojima ste vi govorili. Jedna čekamo.

Shvatite ljudi, pa vi ste 2012. godine imenima i prezimenima jasno govorili ko je ogrezao u kriminalu, ko u korupciji, pripadnici bivšeg režima, kako to uvek se kaže, mada se ovde ko je bivši, kao i što se ne zna ko će biti budući ali imenima i prezimenima, svi ti ili većina njih je i dalje nedodirnut. Kakav je problem tu? Kakav je problem da se pozove, da se proveri imovinsko stanje Božidara Đelića, koji je došao da spava kod tetke na kauču, a otišao iz Srbije sa 10 miliona evra?

Sećate se koliko smo mi srpski radikali insistirali na tome da se jednostavno prikaže, da se pokaže javnosti, pa ovde je transparentnost vrlo bitna kao element. Ovde su mediji i te kako bitni kao element, ne ovi korumpirani što navode se nego oni koji su objektivni, bitni kao faktor u borbi protiv korupcije, da se javnosti kaže, tačno je, došao je bez ijednog dinara, bez ijednog evra, stekao je imovinu na takav i takav način. Od svih privatizacija samo je apostrofirano 24. Pa, to je nemoguće. Pogledajte izveštaje Agencije, na desetine i stotine privatizacija je bilo nelegalno, protiv zakonito….

Molom vas, gospodine predsedavajući, da imate jedna aršin, vi isto selektivno to radite. Kolega je imao vremena, ja ne želim sada da raspravljam sa vama vidim da ste spremni, zapeti ste kao puška, ali želim da ovoj polemici jasno iskristališemo da smo svi za to da se sprovodi beskompromisna borba protiv korupcije. Tu niko nije pošteđen, kao što svaki poslanik, tako i svaki funkcioner i svaka institucija treba da je jednaka pred Agencijom za borbu protiv korupcije i pred svim organima koji su uključeni u tu borbu.

Što se tiče mišljenja, to je informacija koja je bila prisutna i u javnosti, i taj dokument postoji i to je samo mišljenje Agencije da nije na stanovištu da bi Siniša Mali, kao ličnost, odnosno kao funkcioner mogao da bude na čelu te Komisije za borbu protiv pranja novca i terorizma.

To ima u Agenciji, možete potražiti, a ne mogu ja za vas da radim posao poslanika, morate i vi da opravdate to što su vas birali i potrudite se malo da tražite, a sada ja vama treba da pokazujem dokumenta, a onda na šta se svodi vaš rad? Da izvršite uvid za nešto što je neko uložio napore, a to ima, to postoji.

Ali, gledajte gospodo o čemu se ovde radi. Vi uvek potencirate to da nema selektivnosti da je beskompromisna borba, a ja vas samo podsećam na nešto dame i gospodo, kada je korupcija i kriminal u vreme vlasti Slobodana Miloševića, dostigao taj nivo da je bio nepodnošljiv, Slobodan Milošević, odnosno SPS je tada uhapsila svoja dva ministra.

Sećate se toga? I jasno dali do znanja da nema povlastica, da niko nije pošteđen, a mi ovde pričamo o nečemu što bi trebalo da bude pandam. Pa Kolesar, Mali, Vlahović, Dinkić, to su vam sve primeri.

To treba da stoji u udžbenicima kada je u pitanju borba protiv korupcije. Pa gde vam je Mlađan Dinkcić, pa bio vam je u jednoj od saziva Vlade, ko je prozvao Mlađana Dinkića, da vidimo otkud njemu toliko bogatstvo, otkud ta grupacija, koja , pa čak i Agencija ovde navodi kao jedan od većih problema, a to je Udruženje građana, otkud njemu tolika sloboda i ko je abolirao njega od odgovornosti za G17? Uzeli pare, pokupili pare i šta ih briga.

Evo imate i nevladine organizacije, gde isto agencija konstatuje, pa gde su vam ove tzv. humanitarne organizacije, ne udruženja građana koji su napravili političku opciju neku, pa ušle u parlament, pod veoma čudnim odnosima, nego uslovno rečeno humanitarne organizacije.

Gde vam je Humanitarna organizacija Dragice Nikolić? Gde ste to objavili, koliko je to malverzacija, jer jača je bila od Đokovića, kada je u pitanju finansije.

Jel neko objavio da se vodila neka istraga, da je vršena analiza prihoda? Nije niko. Nemojte onda pokazivati na primerima ostalih koji su bili.

Prvo u svojoj kući, pa onda pokazujte na druge.

Setićete se vi, gospodine Sikimiću, samo treba vremena, očigledno.

Što se tiče ovoga, gospodine Martinoviću, evo, dajem vam povod za repliku, računam da vas kolega neće prekidati kao prethodni, jer je veoma interesantno, nije dovođenje stranog kapitala počelo, niti se završava dolaskom Aleksandra Vučića. Dolazak stranog kapitala, investitora je od ranije.

Gospodine Martinoviću, vi dobro znate kakva je prljava tehnologija na ime stranih investicija instalirana na području opštine Inđija. Sećate se te afere, kada su u pitanju stari akumulatori i reparacija starih akumulatora, koja je jedna od najprljavijih tehnologija? Pa, šta vi mislite, da je strani investitor došao tako na lepe oči i na osnovu zakona to uradio? Ne, nego podmićivanjem, korupcijom. Postoji opravdana sumnja da je to tako urađeno. To je u ranijem periodu.

I kada se govori o korupciji, ona niti počinje, niti se završava sa sadašnjom aktuelnom vlašću. Ali, šta je ovde interesantno? Ovde je interesantno u svim raspravama koje se vode oko Agencije za borbu korupcije ili bilo šta što je vezano za eventualno postojanje kriminala, bez obzira koja garnitura vlasti, kada aktuelne političare prozovete i stavite kao primer, svi skaču, svi su jedinstveni kada je u pitanju vlast i kada su u pitanju oni koji bi trebali da se bave sa time, sa tom pojavom, da brane aktuelne. Čim prođu, sve najgore.

Ja rado koristim to - naknadna pamet je najgora pamet. Ona ništa ne koristi Srbiji. Mi ćemo posle četiri ili pet godina ili, ne daj Bože, dužeg perioda raspravljati i o nekim koji su sada aktuelni, kao što govorimo o Đeliću, o Dinkiću, o Vlahoviću, o Labusu, ne može se ni stati na kraj, o Janjuševiću, o Kolesaru i tako dalje i tako dalje. Čemu to da govorimo sada o Draganu Đilasu ili o ovima koji nisu aktuelni? I tada su bili izveštaji o njihovom radu, o sumnjama, o korupciji, o svemu, ali se ćutalo. Zašto se ćutalo? Zato što je tadašnja većina bila takvog raspoloženja da to ne spominje. Ne, nego treba na primeru aktuelnih dati jasno do znanja da nema kompromisa. To je suština.

Šta da smo spomenuli Zoranu Mihajlović? Pa, šta vam treba drugo nego sumnja u „Behtel“? Postoji opravdana sumnja, javnost sumnja, a vi gledate ko to izgovara. Kakve to veze ima? Govorimo mi, srpski radikali. Džon Perkins je napisao dve knjige. Pročitajte, gospodo, „Ubice ekonomije“. Jedna od udarnih tema je „Behtel“. Korupcija i mito ulaze na tržište i rade šta god hoće, a kasnije se mešaju aktivno u politiku.

Nemojte, sve je prolazno. Pa i ova vlast je prolazna, to svi znaju. Funkcija sama po sebi je izazov da čovek krene u nešto što je protivzakonito. Ako mi oprostimo onima koji su bili… Pa, ja ću samo jedno iskustvo da ispričam. Da li znate šta je rekao Radovan Božović kada je skinut sa mesta predsednika Vlade? Jedva čekam da dođe novi, mene će zaboraviti. Zar to treba da bude pravilo u Srbiji - kada odeš, onda te svi zaborave.

Nadam se da ćete dati kolegi pravo na repliku i da ga nećete prekidati.

Meni je žao što prekidate na ovaj način. Upravo je gospodin Martinović izneo neke tvrdnje…

(Predsedavajući: Možete vi do kraja dana, nije problem. Izvolite.)

Nije ovde u pitanju vreme, nego je izneo neke tvrdnje koje je odranije iznosila SRS. Činili ste kriminalne radnje, parafraziram kako je on to rekao, kada je u pitanju privatizacija, kada je u pitanju jedan period stranih investicija.

Nismo mi srpski radikali nimalo u povlašćenom položaju, niti je lagodno nama. Jako je teško iz dana u dan ukazivati na propuste aktuelne vlasti.

Setite se samo, gospodine Martinoviću, i sami ste učestvovali u tome, koliko smo upozoravali na opasnost Fijata iz Kragujevca, način kako je Fijat uveden u Kragujevac. Tada smo govorili da će to skupo koštati Srbiju. Subvencije od 10 hiljada evra po zaposlenom, neizvesnost kada je u pitanju dužina trajanja čitavog tog procesa, oslobađanje od različitih plaćanja poreza, izdataka. To je nešto što je na štetu Srbije. To jeste možda po tadašnjem kriterijumu aktuelne vlasti bio dobar propagandni trenutak, jer su bili izbori na pomolu. Oni su to na sva zvona objavili. Sećate se koliko su stavili. Šta ćemo sad? Kako sad da se pojave? Ko će sad da objašnjava radnicima Kragujevca? Vi, koji ste aktuelni. Šta da im objašnjavate? Tako što ćete reći nismo mi učestvovali u tome. To je najlakše, ali kamo lepe sreće da su slušali nas srpske radikale, da se sa većim oprezom ušlo u taj aranžman.

I sada dosta stvari ima gde ukazujemo, gde kažemo da nije baš opravdano to što se daju tolike subvencije. U pojedinim slučajevima nismo mi protiv ulaska kapitala, pa bez obzira sa kojih strana, mi samo insistiramo da ravnopravni tretman ima i ruski kapital, samo je to.

Tu insistira SRS, svi kapitali da budu ravnopravni i drugo da to u bukvalnom, pravom smislu reči budu domaće kompanije, a ne da otvori „Gorenje“ fabriku u Valjevu, a onda profit ide u Sloveniju, pa to služi kako bi po što povoljnijim uslovima izašli na rusko tržište. Pa, čemu to? Kakva je tu korist, da kažemo šta će radnici u Valjevu? Pa, šta će radnici u Valjevu, jeftina radna snaga. Treba trezveno gledati, nije nimalo lako u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalazi Srbija.

Jedna stvar treba uvek da je naumu, vi dobro znate gospodine Martinoviću 2000. godine, kakva je bila hajka, kako oni kažu na bivšu vlast. Svi ministri koji su bili ispred SRS, bili su predmet ispitivanja istrage dolaziće buldožer revolucije. Gledali su u sve detalje. Nijedan jedini ministar iz SRS nije odgovarao za nešto što je protiv zakonito, zato što nisu mogli da dokažu, nije bilo takvih radnji, nisu bili u kriminalu, nisu bili u korupciji. Mislite da bi oprostili, ne, jedva bi dočekali.

Zato sada mi razgovaramo, opominjemo, boje je na vreme i kada je u pitanju „Behtel“ i kada je u pitanju rad i Siniše Malog i svih njih, bolje je biti na vreme oprezan. Kasnije ta odgovornost, videćete kada dođe do smene vlasti, biće pripisivana vama koji ste najistaknutiji u SRS. Mislite da će se neko sećati, kao što se sada ne seća Mlađana Dinkića i ovih, neće se niko sećati nego vas gospodine Martinoviću, a najveću odgovornost će upravo snositi i nositi Aleksandar Vučić, što bi narod rekao - ni luk jeo ni luk mirisao, ali videćete.

Videćete kakvu će odgovornost, ne prigovaraju Tomi Nikoliću to što mu radi žena i on, nego Aleksandru Vučiću, što ne povede računa o tome. To je suština. Vi ćete da snosite odgovornost, a ovi su prolazni. Samo vama predsedniče moram da donesem taj dokument, gde je mišljenje oko Siniše Malog.

Postavljam pitanje u ime poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke Vladi Srbije. Naime, šta će i kada će Vlada Srbije da učini kako bi nadoknadila štetu nastalu elementarnim nepogodama u poljoprivredi?

Svedoci smo da poslednjih godina kao po nekom nepisanom pravilu dešavaju se štete koje se odražavaju na poljoprivredu i koje trpe poljoprivredni proizvođači, odnosno seljaci. Može se slobodno reći da je poslednjih godina Srbija suočena sa dve elementarne nepogode kada je u pitanju poljoprivreda. Prvo je vremenski uslovi i prilike koje su van uticaja svih nas, pa samim tim i vlasti, a druga elementarna nepogoda je nesposobna vlast, odnosno ministarstva, da preduprede štete koje nastaju elementarnim nepogodama.

Da bi bili potpuno jasni, radi se o sledećem. Već sedam godina u kontinuitetu ova vlast vodi Srbiju. Već sedam godina neprekidno slušamo kako će se preduzeti sve potrebne mere da se sredi vodokanalska mreža, kako će se unaprediti odbrana od elementarnih nepogoda, kako će se seljacima izlaziti u susret tako što će subvencijama i subvencionisanjem njihove proizvodnje najmanje osetiti štete, ne samo usred elementarnih nepogoda, nego i usled nekih ekonomskih faktora koji utiču na život i rad seljaka. Svedoci smo da od sređivanja kanalske mreže, pre svega od onih magistralnih kanala, nema ništa. Da se krenulo ručno da se čiste kanali, valjda bi se za sedam godina postigao neki efekat.

Što se tiče sporedne ili sekundarne kanalske mreže, svedoci smo da ne da se ne čiste, nego se zatrpavaju tzv. divljom gradnjom. Sve to utiče i te kako doprinosi da se šteta koja je nastala usled ogromnih padavina još više poveća, samom činjenicom da nefunkcionisanje kanalske mreže ne možemo da regulišemo nivo voda, pa samim tim ni bujica.

Ono što je elementarna nepogoda nastala od nesposobne vlasti, to je da seljaci umesto da uživaju neke subvencije, neke privilegije kada je u pitanju cena goriva, oni plaćaju punu cenu goriva. Nema subvencionisane nafte, nema ukidanja akciza kada su u pitanju potrebe seljaka. Jednako isto plaćaju naftu i naftne derivate i oni koji traktorom obrađuju zemlju i oni koji se voze putničkim automobilima. I kako seljak može posle sedam godina da veruje u bilo kakvo obećanje koje se odnosi na subvencije, kada se za ono što ulazi u osnovne troškove, a to je cena energetike, do sada nije moglo naći rešenje? Uvek je bilo obrazloženje - na neki drugi način će Ministarstvo finansija da nadoknadi troškove koje ima seljak kupovinom nafte.

Cena nafte raste, cena akciza se povećava, visina akciza se povećava, seljaku se povećavaju troškovi. Da ne govorim o tome kakva je politika koja se vodi kada je u pitanju otkup proizvoda koje seljak ubere sa svojih imanja, tu tek nastaje haos. Svedoci smo iz godine u godinu da je sve gora situacija kada je u pitanju otkup malina, otkup drugih proizvoda, jer bukvalno uspostavljaju se monopoli. Monopoli nastaju onog trenutka kada se privatnici, odnosno vlasnici hladnjača povežu sa određenim strukturama vlasti i na taj način manipulišu sa otkupnom cenom koju oni određuju kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.

Srpska radikalna stranka insistira da se konačno preduzimaju određeni koraci. Ne može se uvek zadovoljavati sa objašnjenjem da elementarne nepogode su nešto na šta ne može da se utiče. Tačno, ali može da se spreči, može da se ublaži šteta koja nastaje usled elementarnih nepogoda. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema javnih nabavki i oblast koju obuhvata Zakon o javnim nabavkama je veoma interesantna, pogotovo u periodu kada se intenzivno nastoji, kako to bar deklarativno promoviše vlast, da se spreči korupcija, da se spreči kriminal. Svesni smo da to ne može potpuno da se uništi, spreči, ali može da se svede na neki, uslovno rečeno, podnošljiv nivo.

Tamo gde je nastojanje, intencija vlasti da spreči kada su u pitanju javne nabavke, a to je da taj spor koji uvek se javlja između onoga ko potražuje raspisivanje tendera i koji ima potrebe za određenim uslugama ili predmetima i onoga ko nudi te usluge, odnosno ko isporučuje traženu robu. Ti sporovi su pokušani da se reše Zakonom o javnim nabavkama, odnosno ne da se reše, nego da se svedu u neke normalne odnose.

Naime, još pre nekoliko godina, kada je SNS najavljivala dolazak na vlast, jedna od udarnih tačaka njenog programa je bilo donošenje Zakona o javnim nabavkama, tvrdeći da će tim novim zakonom koji oni predlažu, ne samo biti sprečen kriminal, malverzacije, nepravilnosti u radu, nego da će Srbija kao država i mi kao društvo imati veliku korist, tako što će na ime Zakona javnih nabavki napraviti se ušteda od nekih, koliko se sećam, nemojte me držati tačno za reč, 800 miliona eva. To je bilo i te kako pozdravljeno, a prihvaćeno i nema toga u Srbiji koji se nije nadao da će upravo to predizborno obećanje biti realizovano kroz proces sprovođenja vlasti.

Međutim, mi smo svedoci da nakon dolaska na vlast SNS i njenih koalicionih partnera, nije baš išlo tako kako je bilo obećano i kako je to tvrđeno da će biti donošenjem Zakonom o javnom nabavkama. Ispostavilo se da taj zakon, izmene i dopuna Zakona o javnim nabavkama, ima određene nedostatke. Na upozorenje, na apelovanje da te nedostatke treba blagovremeno otkloniti, nije se blagovremeno reagovalo iz prostog razloga što ne može se to tumačiti sa nekim racionalnim ponašanjem, to je više, kako bi to narod rekao iz tvrdoglavosti.

Ima i ona druga strana gde postoji i te kako opravdana sumnja da postoje interesi da u tako precizno neizdefinisanom zakonu neko vidi svoju ličnu korist, pa na kraju krajeva i korist više pojedinaca. Ono što je veoma interesantno u svemu tome, to je da SRS je od samog početka insistirala da se regulišu ove oblasti, kao što je oblast javnih nabavki, imajući u vidu da ogromna sredstva na nivou države se koriste, odnosno troše kada su u pitanju javne nabavke.

Mi ulaskom u parlament smo i učešćem u Odboru za finansije imali želju da doprinesemo svojim radom pravilnosti rada, ne samo Odbora, nego upravo ove komisije koja se bavi kontrolom, odnosno regularnosti sprovođenja procesa javnih nabavki. Da bi javnosti bilo jasno o čemu se ovde radi, to je potpuno pojednostavljeno prikazujući tako što se raspisujući tender, javnu potražnju, javljaju određeni ponuđači, nude svoje usluge, nude svoju robu. Uslovi koji treba da budu ispunjeni su jasno definisani tenderskom dokumentacijom.

Kada se javlja problem? Javlja se problem, prvo iz razloga što ima nepravilnosti kada je u pitanju odabir ponuđača. Ponuđač ima pravo u takvoj situaciji da se žali, žali se komisiji koja je raspisivala i provodila tender. Međutim, kako biva u realnom životu, komisija ponekad i ogluši se, odnosno ne uzima obzir sve činjenice navedene u žalbi, a onda ponuđač ima drugostepeni organ, a to je upravo ova komisija za sprovođenje javne nabavke koju predlaže matični Odbor za finansije, a o njoj se izjašnjava Narodna skupština.

Ima druga situacija, kada jednostavno onaj ko raspisuje tender, da ne bi to bilo u skladu sa zakonom, o velikim potraživanjima ili većim nabavkama na nivou u godinu dana, on to razbije na tzv. male nabavke i tu se pojavljuje mogućnost da ne mora baš proceduralno da ispoštuje sva pravila konkursa, a to je da ima više ponuđača, može direktno sa ponuđačem u određenim situacijama.

I treća situacija, kada je investitor iz inostranstva, kada su sredstva iz inostranstva, onda investitor ima pravo direktno bira ponuđača, izbegavaju se sve ove procedure. To su tri situacije koje su na neki način grubo gledajući, izdefinisane ovim zakonom. Da bi bila potpuna regularnost svega toga, parlament preko Odbora za finansije formira komisiju za nadgledanje regularnosti sprovođenja tendera, odnosno javnih nabavki i ta komisija ima osam članova i predsednika komisije.

Pravila po kojima se biraju članovi komisije, kako je to i koleginica malopre rekla, jasno su izdefinisana zakonom i pravilnikom tako što se pred članove Odbora za finansije dostavi jedna tabela koja sadrži stotinu rednih brojeva u kojima članovi komisije treba da zaokruže određene brojeve prema svom nahođenju, dobro me slušajte, baš tako je. Znači, brojevi koji bi trebali da označavaju redni broj pitanja koja će biti postavljena onima koji konkurišu za članstvo u ovim komisijama, odnosno da budu izabrani.

Kada se odrede ti brojevi, onda se formiraju ta pitanja. Ta pitanja formiraju članovi komisije koji su iz redova Odbora za finansije i na osnovu tako sastavljenih pitanja, kandidati polažu te testove koji su iz oblasti Zakona o javnim nabavkama. Pri tome, stoje ti uslovi jasno definisani ko sve može da bude član ove komisije. To je da poseduje određenu stručnu spremu, da poseduje određenu specijalnost, odnosno da poseduje pravosudni ispit. Druga kategorija, kada nisu u pitanju pravnici, nego kada su u pitanju ekonomisti i tehničko-tehnološka lica, oni za razliku od prve grupe pravnika koji moraju imati tri godine radnog iskustva na ovim poslovima javne nabavke, oni treba da imaju pet godina radnog iskustva na poslovima javne nabavke.

To je potpuno jasno izdefinisano i takvi sa takvim kvalifikacijama polažu ove testove koji su sastavljeni od strane članova Odbora za finansije, tako što član Odbora zaokruži određeni broj na toj tabeli, redni broj pitanja i tu se završava uloga članova Odbora. Dalje je u nadležnosti komisije.

Kada se pregledaju ti testovi, kada se boduju, dođe se do ukupnog broja bodova po pojedinim kandidatima i mi imamo sada, moramo radi istine reći, prvi put posle dužeg perioda da je kandidat koji je ostvario najveći broj bodova, a maksimalan broj je 42 boda, je izabran, odnosno predložen da se izabere za člana ove komisije.

Zašto naglašavam prvi put posle dužeg vremena? Zato što ne tako davno imali smo veoma čudnu situaciju da oni koji su polagali testove i koji su imali veći broj bodova, nisu izabrani i nisu predloženi od strane Odbora za finansije da budu izabrani kao članovi komisije. Kako? Veoma jednostavno. Zato što posle položenih testova, ti kandidati sa imenom i prezimenom, sa svim tim podacima o broju osvojenih bodova stavljaju se pojedinačno pred članove Odbore i članovi Odbora se glasanjem izjašnjavaju koji kandidat zadovoljava uslove, koji će biti predložen kao kandidat za ovu komisiju.

Malo čudno, gotovo farsično izgleda, ali šta ćete, to su pravila koja se primenjuju i dan-danas. Zato je veoma, veoma pozitivno i značajno da prvi put se složi nešto što se zove broj bodova i glasanje i izjašnjavanje članova odbora.

Mi srpski radikali ne učestvujemo u ovoj proceduri, iz prostog razloga jer smatramo da je to na neki način farsa. Zašto farsa? Pa, ako postoji bodovanje kandidata i provera njihovog znanja iz oblasti Zakona o javnim nabavkama, zašto onda članovi odbora treba naknadno da se izjašnjavaju, da odlučuju svojim glasovima koji će član biti kandidovan, odnosno koji će kandidat biti predložen za člana komisije.

Evo zašto vam ovo navodim. Koleginica je rekla imena sastava ove komisije. U toj komisiji od pet članova su, između ostalog, i dr Milorad Mijatović i gospodin Arsić. Apostrofiram njih dvojicu, veoma interesantno, oni predstavljaju neki kontinuitet. Godine 2013. ova dvojica već navedenih bili su članovi iste komisije, oni su na osnovu sprovedenih testova anketirali 13 kandidata koji su se kandidovali, odnosno konkurisali za mesto člana u komisiji. I gledajte, na osnovu osvojenih bodova, tada je bio maksimalni broj bodova 32, 13 kandidata je ispunilo uslove. Predsednik tada komisije je ostvario 32 boda, on se zove Saša Varinac, 2013. godine.

Govorim vam zbog nekih nelogičnosti koje su bile do sada, nadamo se da će ovo biti kraj tim nelogičnostima. Borislav Galić ima 30 osvojenih bodova, Vesna Stanković 30, Hana Hukić 30, Vesna Gojković 30, Ljubinka Rašeta 30, Željko Grašeta 28, da ne nabrajam dalje ove kandidate, samo radi slikovitog prikazivanja. Kada je došao na glasanje na Odbor za finansije, znate ko je prošao? Nije prošao Borislav Galić, što je logika stvari, ima 30 bodova, diplomirani pravnik, ima položen pravosudni, bavio se javnim nabavkama, već je prošao Željko Grašeta, 28 bodova osvojenih.

Zašto ovo govorimo, mi srpski radikali? Nije ovo samo nepravda pojedincu, ovo je možda mogućnost da se ovakvom nepravdom, nepravilnim izborom, stvore neki preduslovi za neregularnost kada je u pitanju žalbeni postupak po procesu javnih nabavki. Ako vi na odboru, brojem glasova, uslovno rečeno, pobedite, broj bodova i znanje nekog čoveka, onda je pitanje ko je taj kandidat koji je sa manje bodova, sa manje znanja, u tom trenutku pokazano, ko je taj kandidat, pod kojim je on kriterijumima većinom glasova izglasan. Mogu da vam govorim i koliko je ko dobio pojedinačno glasova, uglavnom Borislav Galić koji je pokazao svoje znanje nije dobio nijedan jedini glas na odboru.

Ima nešto što bi možda i doseglo u neki dalji kontinuitet, a to je, nekada je diplomirani inženjer, diplomirani ekonomista, diplomirani pravnik morao radeći u privredi ili bilo kojem drugom preduzeću da polaže tj. pripravnički ispit. Zamislite kakvi su paradoksi, kakvi nonsensi su se dešavali. Recimo, diplomirani pravnik polaže pripravnički ispit pred komisijom koju sačinjavaju tadašnji KV i VK radnici, čak negde su bile i spremačice. Čovek koji je fakultetski obrazovan, koji ima fakultetsko znanje, fakultetsku diplomu mora iz oblasti prava da polaže pred spremačicom. Naravno, ne potcenjujući zanimanje to, svako zanimanje je za poštovanje, a svaki pojedinac koji časno radi svoj posao je i te kako za poštovanje i uvažavanje.

Mi sad u Skupštini imamo neki recidiv takve situacije. Recimo, u sve uvažavanje kolega koji nemaju, spletom okolnosti, životnih ili nekih drugih, istorijskih, nemaju fakultetsko obrazovanje, oni ispituju magistra pravnih nauka, magistra ekonomije ili diplomiranog inženjera. Zar nije malo preterano? Ipak moramo da vodimo računa i uvažavamo te ličnosti i njihov trud i njihovo znanje. Najmanje što bi trebalo, to je da kroz ove bodove koji se dobiju nakon sprovedenog testa, da se na osnovu bodovo izjašnjavaju i članovi odbora i to bi bilo najmanje sumnjivo.

Ako nastavimo ovako, a mi se nadamo da ovo neće biti izuzetak, predlog ove gospođe Marković, onda će bukvalno svaka kandidatura ili svako određivanje članova koji bi trebalo da kontrolišu javne nabavke biti najmanje pod velom sumnje. Zar to treba nama u Skupštini Srbije? Zar to treba da ulije sigurnost onima koji su ponuđači, onih koji u većini slučajeva se žale? Ovo nije bila namera nas srpskih radikala da umanjujemo značaj i ulogu svakog pojedinca koji pretpostavljamo da je maksimum iskoristio svog znanja i mogućnosti, da učestvovanjem u Odboru za finansije doprinese što objektivnijem radu tog odbora, odnosno objektivnijem radu te komisije, ali otvara jednu sumnju, otvara na kraju krajeva i jednu rezervu u narednom periodu kako će se to sve odvijati, imajući u vidu i naglašavajući da se članovi ove komisije biraju na period od pet godina. To je period koji je mnogo duži nego saziv ovog parlamenta i to je nešto o čemu treba voditi računa.

Mi smatramo da će ovo što sam pročitao kao primer iz ranijeg perioda biti izuzetak, da će se ubuduće voditi računa i ne znam čemu ta mističnost, čemu mistifikovati te testove i pitanja iz tih testova, uz objašnjenje - da ne bi kandidati unapred znali. Zamislite do kakvog apsurda smo mi došli. Ljudi koji su magistri pravnih nauka, koji imaju položen pravosudni, koji mogu da rade u svakom sudu, koji rade, profesionalno obavljaju svoj posao iz oblasti javnih nabavki dovode se odmah pod neku vrstu sumnje da bi mogli da dođu na volšeban način unapred do pitanja. Da li je to ozbiljno? Po nama srpskim radikalima nije. Pitanja treba da su poznata i članovima odbora i svakom ko je zainteresovan za to, a na savesti je i na ličnoj odgovornosti onih koji ta pitanja dalje distribuiraju da li će ta pitanja biti dostavljena nekom pojedincu, mada tim pojedincima koji konkurišu i ne treba poznavanje tih pitanja, jer očigledno da dobro poznaju oblast javnih nabavki. Recimo, da se poštovalo to pravilo, danas bi, pretpostavljamo, član te komisije bio, između ostalog, i Borislav Galić. Znamo razlog zbog čega nije dobio većinu glasova. Nema razloga da vam na kažem. To je nekadašnji šef kabineta direktora BIA. To je bio razlog zbog čega on nije izabran, ne zato što je on pokazao manje ili veće znanje, nego to je ta politička, uslovno rečeno, obojenost. Ja i ne znam čoveka, niti znam kojoj političkoj partiji pripada, ali našao sam njega kao primer, on je u stvari personifikacija svih onih koji su oštećeni na ovaj način ili eventualno onih koji mogu biti oštećeni u budućnosti i što mi srpski radikali ne bi želeli.

Teško je u dva minuta vama nešto objasniti, ali evo, pokušaću.

Pa, sama koleginica Tomić vam je rekla šta je nedostatak. Postoje mogućnosti da ponuđači naprave dogovor i da na osnovu tog dogovora osporavaju bilo kog drugog je nedostatak zakona.

Drugo, kada je u pitanju visina javnih nabavki na godišnjem nivou imate male, srednje i velike nabavke, imate centralizovane nabavke, sve su to prostori i mogućnosti za manipulaciju, zato što zakon nije dorečen. Zato što zakon dozvoljava da pojedinac, da odgovorno lice razbija na tzv. male nabavke, a male nabavke podrazumevaju da može u direktnom kontaktu sa ponuđačem. Da, da ne mora da ima tri, ne mora da ispunjava te uslove.

Znam da ste vi emotivno vezani. Vi ste učestvovali u donošenju ovog zakona i vi ste to shvatili kao lično vaš neuspeh ako neko kaže da ima problema i da ima u primeni ovog zakona, odnosno zloupotreba ovog zakona, tačnije rečeno. Nije ovde ništa lično.

Što se tiče Borislava Galića niste rekli istinu da je to sve bilo protiv njega se trebao povesti disciplinski postupak. Kako je mogao da učestvuje uopšte u nečemu što se zove konkurisanje za komisiju 2013. godine. Ali, kada je konkurisao, ostvario 30 bodova, objasnite mi, vi ste zajedno sa Mijatovićem, evo ga, tu je, kako ste vi na osnovu kojih parametara ste vi zaključili da ovaj koji se zove Grašeta sa 28 bodova je bolji nego Ljubinka Rašeta sa 30 bodova. Evo, Ljubinka Rašeta da li je se ona nešto ogrešila? Da li je Dragan Lalovac nešto se ogrešio, ima isto 28 bodova? Ali gledajte šta je interesantno, Željko Grašeta, tad kad ste vas dvojica bili, dobije sedam glasova od članova Odbora, a ovi ni jedan. Kako to? Koji je vama kriterijum bio?

Taman sam se ponadao da ćete se delom složiti sa ovim što je, na neki način, zaključak koleginice Tomić, međutim vi i dalje ostajete da uticaj člana Odbora za finansije ipak je odlučujući.

Malopre je koleginica Tomić, kao predsednik Odbora, rekla da je prvi put ustanovljeno, i nadamo se da će biti pravilo broj bodova koji osvoji kandidat, da će to biti merilo i kriterijum za kandidata.

Mi se ovde vraćamo da, pored ovih broja bodova, kakav utisak ostavi. Mnogo je komplikovano ovo određivanje pitanja po rednim brojevima, nego što je pesma Evrovizije. Pesma Evrovizije je neki već prepoznatljiv šablon, jave se ovi da glasaju i nema veze što glasaju, zavisi od centrale kako će ona to da prevede u realan broj glasova.

Ovde farsa koja se sastoji u tome da zaokružite redni broj, pa će na osnovu tog rednog broja tajnim kanalima biti određena pitanja iz oblasti Zakona o javnim nabavkama, pa, kada ti kandidati koji imaju i radnog staža, iza kojih stoji rad, iza kojih stoji znanje, ako kojim slučajem ispune sve uslove, a pogotovo maksimalan broj bodova, nisu sigurni da prolaze, jel treba da ostave koji, umetnički utisak na vas, što bi rekla Milka Babović, umetnički dojam. Šta treba na vas da ostavljaju? Šta vi kao članovi Komisije njih možete da pitate? Šta? Šta da ih pitate? Kojoj stranci pripadaju? Za koga su glasali? Šta ćete više da pitate? Vi ste političke ličnosti tamo.

Nemojte, ljudi, da radimo nešto što je najmanje potrebno. Ovde se ne dovodi u pitanju regularnost kada je u pitanju znanje. Nama trebaju ljudi koji imaju znanje. Naravno, provera za svakog pojedinačno može da se sprovodi, ali ne tako što će član Odbora da se iživljava, pa postavlja nesuvisla pitanja, nego zato što će nadležne službe ako treba nešto da proveravaju. Tako i za ovog Borislava Galića. Nadležne službe treba da provere, nadležni organi treba da to kontrolišu, ali, dobro.

Kako ste 2013. godine vas dvojica kao članovi Komisije propustili Branislava Cvetanovića, koji je osvojio 31 bod? Kako ste njega propustili? Šta, nije ostavio utisak na vas?

Ono što je osnovna zamerka kada je u pitanju javnost rada i odbora i predloga to je da treba da obavestimo javnost da je ovde bilo tri kandidata za ovo jedno mesto u komisiji. Bio je Vladimir Stanić, Mersiha Marković i Dragana Stanković Nikolić.

Ovde u dokumentaciji, u ovom materijalu nema broj bodova koje su osvojili. Sada smo čuli da je Mersiha Marković osvojila 42. Radi javnosti moramo i mi poslanici, a i javnost, da imamo uvid.

Isto tako, dužan sam ispred SRS da kažem da je već pomenuti Željko Grašeta, koji je imao manji broj bodova i od Galića i od mnogih, izabran 8.6.2018. godine ponovo za člana komisije. Nemamo broj bodova koji je osvojio.

Imamo i to da je izabrana 8.6.2018. godine Vesna Gojković Milin, Slaviša T. Milošević, Vesna Stanković i Željko Grašeta. To je sumnjivo. Od 2013. godine pojavljuje se jedno ime i prezime koje je u 2013. godini sa manje bodova svrstano u članove komisije i sada ponovo 2018. godine.

Mi sada treba da odemo, recimo, kod Kleopatre, kako se služe pojedine kolege nekim metodama, da nam Kleopatra kaže kako je ovaj Grašeta od 2013. godine u kontinuitetu 2018. godine, pa ako bog da, preživeće i ovaj saziv, pa će ponovo biti izabran.

Znamo da je 2013. godine imao manje bodova. Kakav je utisak ostavio na kolegu Mijatovića, to ja ne znam, niti ulazim u te odnose, ali javnost mora da zna po kom to kriterijumu ovo ime i prezime se pojavljuje ponovo. Naravno, ne želimo da umanjimo bilo šta kada je u pitanju znanje i stručnost ovog kolege, ali malo je čudno. Znate, čim je to čudno ne samo opoziciji, odmah i javnost sumnja, a vi ste duboko u pravu. Postoji uvek i jedna i druga strana koja želi da izbegne zakon.

Prvo kolega Arsiću, pa onda Mijatoviću.

Ne, nego prvo njemu repliciram, pa onda Mijatoviću. Ne mogu ovako. Oni svako po dva minuta, a ja ukupno imam dva minuta.

Šta je suština ovde? Iskreno sam se nadao u početku ove rasprave, kako je na neki način naglasila koleginica Tomić, uspostaviće se jasan kriterijum bez bilo kakvog političkog ili ličnog uticaja na izbor kandidata. To je znanje koje je pokazano na testovima i svi ovi uslovi, odnosno preduslovi da bi konkurisao.

Šta je krajnji cilj nama, srpskim radikalima? Pa upravo ono što nam je naglašavala Republička revizorska institucija. Predsednik te institucije je ovde rekao da ovde ima problema sa javnim nabavkama, pa nam je to isto rekla Komisija za zaštitu konkurencije, pa nam je to na isti ili sličan način saopštio i Fiskalni savet, pa nam je najdirektnije javno, otvoreno saopštio predsednik države, nedavno, prilikom boravka u toj akciji obilaska Srbije on je rekao - gde su te silne pare koje su uložene u zdravstvo, šta je sa tom opremom za koju su silne pare date, kako je ta oprema nabavljana.

To je rekao predsednik države, vaš predsednik partije. Ne znam da li ste ga smenili? I ne treba da ga menjate. Bio je dobar u radikalima, što bi vama falio? Da nije njega, bog te pita kuda bi to sve išlo. Ali je jasno uputio pitanje - gde su te silne pare oko nabavke medicinske opreme? Medicinska oprema se nabavlja tako što se raspisuju javne nabavke koje se planiraju na početku godine i imaju oni izuzetni slučajevi. Kada je rekao cifru, da su to milijarde, njima se jednostavno gubi trag. O čemu mi ovde raspravljamo? Mi raspravljamo o komisiji koja treba da kontroliše i sprovodi regularnost svega toga. To je samo u prilog ovoga što je i koleginica kao ovlašćeni predstavnik predlagača počela da govori.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)

Rekli ste da ćete mi dati dodatno vreme.

(Predsedavajući: Dobili ste 44 sekunde.)

Ma, kakvi su junaci, ne treba meni ni ovoliko.

Gospodine Arsiću, to ste u pravu, zakon omogućava svakom građaninu. Kada bi se mogla izvršiti neka gradacija, prvi građanin ove države, Aleksandar Vučić, je izrazio sumnju kada je u pitanju medicinska oprema. Zar to nije povod da se pozabave ljudi oko raspisivanja javnih nabavki za medicinsku opremu? Zar se svaki dan javnost ne bombarduje sa informacijama da je privilegovan jedan proizvođač medicinske opreme određenom delu Srbije?

Zar to nije dovoljno da Komisija, koja je objektivna, neutralna, na kraju krajeva, zbog toga i postoji, da na bazi javno izgovorene reči pokrene taj postupak? Ali, kako očekivati da imate razumevanje i shvatanje za ono što govori predsednik države, kad ste vi preokupirani nekim drugim stvarima. Vi gledate ovde da meni odgovorite, na neki način koji će se dopasti vašim pretpostavljenima.

Nije to suština, gospodine Arsiću. Suština je da ovde nađemo zajedničko rešenje. Ja vas pitam - kako je dotični član u kontinuitetu pet godina, odnosno 10 godina, pet godina je mandat, posle završenog mandata ponovo polaže testove kao svi, a ne zato što je dobro radio, zato što se meri njegov rešen broj predmeta. Pa, nije to, gospodine Arsiću, kopanje zemlje pa da izmerite kubike zemlje koliko je izbačeno. Najlakše je to. Ovde mora da se ima kriterijum jednak za sve. Polaže ponovo testove. Istekao je mandat od pet godina. I to otvara sumnju.

Sad je nama malo jasnije zbog čega kada predsednik države upozori na eventualno neke nedostatke, malverzacije, a ovde se radi najdirektnije o javnim nabavkama, zbog čega se tako gleda i posmatra sa strane. Sve dok on ne naglasi i ne stisne, niko ne mrda. Ne može tako da funkcioniše država.

Ovde se radi o jednostavnoj stvari koja se sastoji u tome da pokušamo da sprečimo korupciju. Ona je izvor i žarište kriminala. To što vi pričate, to nema nikakve veze sa ovom tačkom dnevnog reda.

Niko ne osporava da je urađeno, da je nabavljeno, sve je to u radu. Ali, jel vi shvatate, svi ovde koji sedite i ovi koji gledaju, ogromna sredstva se izdvajaju, konkretno, za nabavku medicinske opreme.

Ako predsednik države pita gde je dve milijarde nestalo, šta mi treba sa vama da raspravljamo kao opozicija, da vas mi još pitamo gde je dve milijarde? Što ne date odgovor? Znate li, gospodo, da se javnim nabavkama bave i pojedini klinički centri, nije to samo u Ministarstvu? Bave se i sekretarijati. Bave se i neki drugi nivoi. Nemojte da se vrtimo u krug i da pričamo praznu priču, a sa druge strane pojedinci se bogate i to svi vide, između ostalog preko javnih nabavki.

Onaj ko je proizvođač opreme, pogotovo za potrebe medicine, kada je u pitanju skupa oprema, pa tome interesu da sa malo mita ima protekciju i o tome priča i predsednik države. Da li vi ne razumete predsednika? Da li se nešto novo priprema kod vas pa nećete da ga razumete, u to ne ulazim, to je politizacija?

Ovde je borba protiv korupcije i protiv kriminala i to su nas upozorili, između ostalog, i revizori i zaštita konkurencije i Fiskalni savet i Komisija za borbu protiv korupcije. Jedno od žarišta je upravo u javnim nabavkama. O tome se radi.

Mi možemo ovde da govorimo šta god hoćemo, da poredimo prošli period i svetlu budućnost, ali je suština da moramo da stvorimo jedinstveni kriterijum za izbor članova komisije koja će biti zadužena za sprovođenje regularnih javnih nabavki, a oni su na osnovu znanja, na osnovu bodova. Utisak, lični utisak, impresija, to je nešto što je u domenu više emocija, nego zakona.

Pa, evo, da ne bi bila iskrivljena slika kao u ogledalu, mi upravo insistiramo da se oslobodimo emotivnih naboja i utisaka, nego da bude realan parametar. O čemu se radi? Upravo se radi o tome kada se određuju pitanja, ta mistifikacija zaokruživanjem brojeva hajde i prihvatljiva je. Kada se na osnovu tih zaokruženih brojeva odredi u ovom slučaju 42 pitanja, kad na testu koji se ispuni pokaže se koliko je ko imao bodova, to, i koleginica govori, treba da bude osnovni kriterijum, nećemo da govorimo jedini, ali osnovni kriterijum, da kaže se, a ne da se glasanjem, nadglasavanjem negira taj broj bodova.

Sada je gospodinu Arsiću, sada je prvi put, nadamo se da će to biti pravilo, neko ko je ostvario najveći broj bodova predložen za člana Komisije i to da bude kriterijum u narednom periodu i manje će biti mogućnosti za malverzaciju, manje će biti sumnje. Pa, mi po prirodi stvari iz opozicije sumnjamo. Šta to znači razgovarali ste sa nekim, pa ste glasali, pa neko ko ima 40 bodova ne može da prođe, a neko ko ima 37, taj prolazi? Šta to znači? Jednostavno, opravdanost sumnje da postoji neka pozadina. Ta pozadina se ne sastoji u stručnosti te osobe, u pouzdanosti nego u nečemu što se zove možda eventualno političke kalkulacije.

To treba sprečiti. To je naše insistiranje, srpskih radikala, a vi gledate kao u ogledalo.