Ovde se samo radi o tome što će se morati poseban zakon ili izmena zakona, ovo što smo se složili da se donese. Znači, da se i njima pomeri taj rok, jer ne mogu da nabave iz Hrvatske i bivših republika Jugoslavije, ne mogu da nabave potrebnu dokumentaciju. Tu ništa nije sporno.

Ali, gledajte, gospodine Martinoviću, ovde je sud izrekao presudu, pilot presudu, čak je naložio da se Sakibu Šahdanoviću isplati 4.000 evra, na ime nematerijalne štete, što mu je isplaćeno od strane Srbije. Znači, ovo su izuzeci koji su se desili kada je u pitanju tužba protiv Srbije, BiH i sve redom.

Ono što je u potpunosti u pravu, a to je da oni koji su zastupali Srbiju nisu našli za shodno da se usprotive ovakvoj presudi, jer su bili članovi Veća, članovi komisije, čak za shodno, predstavništvo Slovenije, ponovo vam kažem, predstavnik Slovenije napustio sednicu Komisije, i rekao – to je van pameti, ili već neko ko je dao obrazloženje, otišao sa sednice.Srbiju je vodila garnitura koja je smatrala da je to proevropski, da to treba tako. Mi samo iz tog razloga, iz još veće opreznosti kažemo – ko je sakupio dokumentaciju, sakupio je. Na osnovu validne dokumentacije treba mu isplatiti.

Srbija ima problem sa dokazivanjem da je više „Investbanka“ uložila nego što je imala koristi. Tu je veliki problem, zato što to negira vlast BiH, zato što kriju dokumentaciju. Neka dokumentacija je bestraga nestala. Ko zna kakvi su sve dilovi pravljeni. Ko zna kakvi su dilovi pravljeni pre zatvaranja „Investbanke“. Dinkić je imao zadataka da sve banke bukvalno, unšti, da pripremi teren za ulazak stranih banaka. To je njegov zadatak bio. Od tada je taj nesporazum.

Čujem neko grajanje tamo sa te druge strane, ali to je zanemarljivo u odnosu na ovu argumentaciju koju ste vi izneli. Kada kažem da je nekima drago, nažalost, ne želim da trošim vreme sa osobama koje nisu prisutne, ali i dan danas koriste Pavelićeve kovanice u svom izgovoru. Toliko o tom prekonoćnom srpstvu.

Evo o čemu se radi. Mi, prelazeći polako preko nekih stvari koje su veoma bitne za Srbiju, došli smo u situaciju da ponovo podižu glas kako bi naglasili, odnosno potencirali zločinačku ulogu Srbije u svemu onome što se dešavalo devedesetih godina. Popuno jedna neverovatna situacija.

Međunarodni sud u Hagu donese presedu da Srbija nije umešana, kako su to naveli u zločinu u BiH. Međutim, u BiH i dalje ne miruju. Šta im je sada osnova? Sad im je osnova Srebrenica. Ako se dokaže i Srbija prihvati da je bio genocid u Srebrenici, na taj način Srbija će sama sebe da uvuče u probleme, jer genocid nije mogao da bude počinjen ako iza toga ne stoji neka organizacija, ako ne stoji država.

Jedina država koja je funkcionisala je Srbija. Mi sve tumačimo – treba ići na uštrb međunarodnog prava, odluka međunarodnih sudova, linijom manjeg otpora i došli smo u situaciju da čak sa KiM šiptari teroristi najavljuju tužbu protiv Srbije, jer je počinjen zločin na prostoru KiM.

Da ne govorimo o Hrvatskoj, čiji svi zvanični predstavnici koriste svaku priliku da naglase koliki je bio zločin. I, onda idemo logikom – to se zna, to se podrazumeva, to je za mir, za neku toleranciju, za traženje kompromisa.

Ljudi, ovde su mnogo ozbiljne stvari. Nije ovo o čemu mi sada trenutno raspravljamo, nije to kreda veličina, ali moramo da vodimo računa. Mi to sve prelazimo i kažemo – evo, još šest meseci neka nabavljaju dokumentaciju. Ne, zakonski rok je istekao, Srbija će isplatiti svoje obaveze, kao i ovo. Završeno je sve. Nemamo proces u restituciji, to je ono što kaže gospodin Martinović. Nema tog da može da se prećuti, Srbima se ne vraća imovina, osporava se vraćanje i dokazivanje prava na imovinu u Hrvatskoj, a mi ćutimo, mi kažemo – nema veze, mi smo tolerantni. Hvala.

Samo da ne zaboravim, gospodine Martinoviću, poslednji guverner Narodne banke Vojvodine je bio dr Vojislav Bjelica, ako niste znali.

Narodna banka Vojvodine je ukinuta 1989. godine. Čak imate i štampariju kompletno koja je ostala tamo kao istorijski relikt. Jeste, svaka pokrajina je imala narodnu banku i svaka republika je imala narodnu banku.

(Aleksandar Martinović: Šta je štampano?)

Da li je štampala ili nije, ali to je bio temelj buduće samostalnosti i Vojvodine i Kosova. Kad imate samostalan monetarni sistem, pripremate teren. Pa što su vam „Razvojnu banku“ Vojvodine pripremali da bude eventualno Narodna banka Vojvodine?

Što se tiče ovog o čemu smo razgovarali kada su u pitanju prava onih koji su živeli u Hrvatskoj, Hrvatska se tu poslužila upravo ovom prevarom. Oni su devedesetih godina rekli – dođite, mi ćemo vam vratiti staru deviznu štednju. Ko je mogao tada da dođe u Hrvatsku? Onda su pred međunarodnom zajednicom, u ovom slučaju sudu, prikazali da su oni svi koji su se javili, vratili.

Znate, nije zgodno sada da poredimo, ali kad oni prevaranti prodaju karte za nešto što se neće održati, onda kažu - svi koji žele da im se vrati novac, pa navedu adresu tamo gde niko ne može da nađe. Javi se njih 10%. Hrvatska se poslužila upravo sa ovim tikom i sada mora da se vrati, ali mi bi želeli da se ovo odnosi na građane koji su živeli u Hrvatskoj, ali ovo se konkretno radi po presudi suda i to je osam hiljada lica koja su iz BiH. Oni potražuju od Invest banke. O tome se radi.

Mi bi želeli i to je, na kraju krajeva, obaveza Srbije, da se i ovim ljudima omogući ako mogu da nabave dokumentaciju.

Hvala vam. Ne želim više da polemišem o ovome.

Mi predlažemo da se ovaj član 2. ne menja iz prostog razloga što je članom 14. zakona sve izdefinisano i nema potrebe bilo kakva dopuna ili bilo kakva izmena. Uostalom, sve je jasno precizno navedeno da dugovanja i obaveze oko dugovanja ispunjavaju pravni sledbenici. Tu ne bi uopšte trebalo komplikovati dalje stvari. To se podrazumeva, ako je banka u stečaju ili ako je već likvidirana, onda je pravni sledbenik ili neka institucija druga ili, na kraju krajeva, država, centralna banka preuzima te obaveze.

Tako da, iz tog razloga SRS ovu dopunu člana 14. koji se ogleda u članu 2, predlažemo da se briše. Nije to reda radi, nego zašto nešto što je višak, u suštini, zašto ga dopunjavati, zašto zakon dopunjavati kada je taj član sam po sebi precizan čije su obaveze da isplaćuje nastale deviznom štednjom ili štednjom u bankama čije je sedište u Srbiji.

Kada već insistirate na toj preciznosti, postoje jasni podaci sa kojima raspolaže Agencija, odnosno Uprava. Godine 1991. iznos stare devizne štednje „Invest banke“, podružnica Tuzla, je bilo 67 miliona dolara. To je oko 100 miliona maraka. Ta ekspozitura je zatvorena 1. juna 1992. godine. To je relevantan podatak. U ovom slučaju, Šahdanović protiv Srbije, on konkretno imao je ličnu deviznu štednju u iznosu od 63.880 maraka, četiri austrijska šilinga i 73 dolara. To su relevantni podaci. To su podaci sa kojima raspolaže Uprava i Agencija.

Ako već insistirate, i ovaj zakon i ove odredbe zakona omogućavaju da se jasno i precizno vodi evidencija za ono sa čime se raspolaže, za šta postoje podaci. To vam je podatak sa kojim raspolaže Uprava, odnosno Agencija. On se nalazi u materijalu, vezano za priloženu dokumentaciju, u sudu, a na osnovu koje je sud doneo odluku i plus, kao što sam rekao, da se dotičnom isplati 4.000 evra, zamislite, za nematerijalne troškove. Znači, sve one strahove, traume što je preživljavao, bez obzira što oni znaju da se 20 godina to nije moglo upotrebljavati, nisu mogla da se koriste ta sredstva zbog ratova, zbog sankcija, itd, ali postoji evidencija. Zašto postoji evidencija? To može da se dokaže, tako da su to precizni podaci. Rekao sam, to je čisto, kako bi to kolega Martinović rekao, ne smeta, ali po nama, srpskim radikalima, u svakom slučaju je suvišno.

Kada već širimo priču, nas je iskreno veći strah da povampirena ustaška vlast u Hrvatskoj, na osnovu lažnih optužbi protiv Srbije, ne iskoristi imovinu Srba koja je ostala u Hrvatskoj kao izmirenje nekih eventualno njihovih potraživanja.

Kakav je stav međunarodne zajednice? Ne treba puno da se objašnjava. Oni će u svakom slučaju iskoristiti svaku priliku da izvrše dodatni pritisak na Srbiju, a to što će oštećeni biti Srbi koji su postradali u Hrvatskoj, šta boli zapad briga za Srbe iz Hrvatske. Oni kažu da je genocid u Srebrenici, a nije ratni zločin to što je proterano stotine i stotine hiljada Srba. To je nešto što je realan strah kada govorim i širimo priču i, na kraju krajeva, odnosi se na republike bivše Jugoslavije.

Srbija je tu uvek neko ko treba da trpi. Dodatni strah je sa ovom politikom koja se vodi, politika nama ne razumljive tolerancije. Ima jedna granica tolerancije, ali svaki 13-ti zamenik 14-og sekretara koji dođe ovde se istresa u Srbiji, baš ga boli briga šta govori, otvoreno govori.

Evo, čak i ambasador, ovaj što ga u materijalu pišu kao Skat, a u stvari on je Skot, jer da nije skot, kako bi ovi skotovi, što ih je on uveo, drugačije mogli da se zovu? On čak sebi dozvoljava, kao ambasador, kao činovnik jedne države, bez obzira što je to moćna i jaka Amerika, da javno govori i pred učenicima i pred javnosti da je Kosovo samostalna država, a zamislite kakav će stav tek biti pojedinih ambasadora kada bude isporučena eventualno računica ili račun da Srbija nadoknadi štete. Jednostavno, to će biti kompenzacija imovine. To se bojimo. Ne daj Bože da dođe, ali tamo je povampirena ustaška vlast, Kolinda je veći ustaša od svih, njoj nije to daleko i strano, da im jednog dana padne na pamet da kažu – imovina koja je ostala od Srba će nadoknaditi, uslovno rečeno, štetu koju su naneli Srbiji. Nemaju drugi izraz za Srbiju, nego agresori.

Znate vi, kao i mnogi, suština vođenja jedne države između ostalog je i u strpljenju. Nešto što podrazumeva da sačekate trenutak kada možete realno da dođete u situaciju da vi neke stvari menjate, odnosno da utičete na njihove promene.

Mi smo bili poslednjih decenija u situaciji, u pravu ste, kada nismo mogli, jer nismo imali saveznike moćne i jake, da činovnicima poput ambasadora ukažemo na njihovo neprimereno ponašanje, na njihove izmene. Naravno, to su činovnici i ono ostaju takvi bez obzira koju zemlju predstavljaju. To su ambasadori. To se radi preko Ministarstva spoljnih poslova i to je nešto što je ustaljeno.

Strpljenje podrazumeva samu spoznaju da mora doći do pregrupisavanja na svetskoj političkoj sceni, mora. Dosta je bilo perioda kada je Amerika bila dominantna. Vi sami vidite i javnost Srbije zna da iz dana u dan sve je jača pozicija i Kine i Rusije. Rusije posebno zato što je tradicionalna, prijateljska zemlja koja je naklonjena Srbiji.

Sa zapadom, sa Amerikancima ne možete da igrate tako što će vas oni hvaliti da ste vi savremeni političar, da ste vi budućnost Srbije i da srpski narod u vama vidi perspektivu. To su, što bi se reklo, stare varalice. Koga kod su oni hvalili, hvalili su ga do trenutka dok izvlače korist od njega lično. Borisa Tadića su hvalili da je najlepši lider u svetu, da je pametan. Svi smo mi znali, možda jeste ovo prvo, ali drugo je nemoguće tražiti od tog čoveka. Kada su ga iskoristili, bacili ga kao papir, toalet papir. Tako oni rade.

Treba iskoristiti trenutak kada Rusija dovoljno ojača i Srbija tada uz Rusiju može da traži izmene i može da očekuje korist. Sada, dok je još dominantna Amerika po pitanju Kosova, ne treba žuriti po principu istorija počinje sa mnom i završiće se sa mnom. Samo smo mi garnitura političara koja može da reši pitanje Kosova. Ne, pitanje Kosova je još od bitke na Kosovu, ako ne i od ranije i to pitanje je uvek otvoreno. Bog te pita dokle će biti otvoreno, ali treba sačekati povoljan politički trenutak kada Rusija stane punim kapacitetom iza Srbije. Uostalom, iz te istorije treba nešto izvlačiti kao nauk.

Ima jedno zdravo, logično razmišljanje u narodu, da Kosovo nije naše, što bi nas toliko pritiskali da nam uzmu? Da Srbija tu nema nikakvu ulogu, što bi toliki emisari iz belog sveta dolazili da vrše pritisak na rukovodstvo Srbije zbog Kosova? Ali, ima isto tako nešto što nalaže znanje i mudrost, da idete u susret događajima.

Mi srpski radikali, to ste u pravu, razlikujemo se kada je u pitanju koncepcijski vođenje politike u odnosu na naprednjake. To je istorijska razlika još od Milana Obrenovića, dok su naprednjaci sa Milanom Obrenovićem bili za zapad, radikali sa Pašićem bili su za Ruse. To je tradicija. Da li će u jednom trenutku doći do približavanja, to zavisi kako je bilo istorijski, da li će onaj ko vodi Srbiju doći u potpunu zavisnost od Rusije, pa priznati politiku koju zagovaraju srpski radikali. Ali, ostavimo sada to po strani, šta je ići u susret događajima? Ono što SRS insistira, kandidovati ideju u Savetu bezbednosti UN, da pripadnici ruskih trupa budu prisutni na KiM. Odmah je veća sigurnost i za onaj srpski živalj koji je ostao.

Kada već govorite o periodu progona Srba iz 2004. godine. Učesnik sam, kao i mnogi, priču koju sam slušao od strane tadašnjeg ministra vojnog Borisa Tadića je poučna. On je govorio da će on smiriti Šiptare sa glavno komandujućih međunarodnih snaga koji se nalaze na KiM. Znate kada su se smirili Šiptari na KiM? Godine 2004. u aprilu mesecu, kada je general Krga izdao naredbu da se pale tenkovi i da, kada su Šiptari bili svesni da će krenuti vojska, tada je sve prestalo. Uostalom, živi akter svega ovoga je vaš predsednik stranke i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je zajedno sa Dušanom Prorokovićem bio u severnom delu Kosovske Mitrovice. Možete da proverite ovo, proverljivo je.

Znači, treba ići u susret događajima koji nas očekuju, a ne čekati da oni pokrenu inicijativu, ne čekati da inicijativu ima Ramuš Haradinaj. Nekad je u politici najbitnija inicijativa. Nekad je u politici korak ispred vam donosi veliku prednost. Kada bi se kandidovalo ovo pitanje, a nema razloga jer i Ruska Federacija pripada porodici zemalja UN, nema nikakvi problema da oni pošalju svoje trupe. Nije to kao nekad da budu glineni golubovi, sada je to sasvim drugačije.

Kada je god Rusija stajala iza Srbije, Srbija je bila jaka i stabilna uslovno rečeno. Bez Rusije nema Srbiji snage, nema govora o tome da će Srbija moći sa ovim belosvetskim hohštaplerima da izađe na kraj. Zar nije ružno kada bivši predsednik Vlade, Berluskoni, predsednika države, koji se zvao Boris Tadić, oslovljava sa mister Klun, poredeći ga sa glumcem. Svi misle da je zbog lepote, ne, nego je imao švalerku u Italiji kao glumac, pa ga ovaj posramotio, pa vodi ministra odbrane, sećate se te scene, vodi ga za ruku. Čovek, dva metra u njemu, umesto da kaže – izvinite molim vas, nisam vam ja ovde klovn. Ništa manje smešno ni ponižavajuća kada Bil Klinton tapše sadašnjeg predsednika. Isto je to potez jednog pojedinca koji ide na sramotu Srbije. Znate, morate voditi računa u pojedinim situacijama kako se ponašate.

Samo jedno, završavam gospodine Arsiću, kada su na Bečkom dvoru hteli da ponize Petra Petrovića Njegoša, došao je u crnogorskoj nošnji, sprskoj nošnji iz Crne Gore, onda su toliko daleko išli ta gospoda, da su ga pitali – gospodine Petroviću, koliko je dva plus dva? On je rekao – u zavisnosti gde se vi nalazite od ukupnog zbira, ako ste desno od zbira onda je 40. Tako da, uvek treba biti dosetljiv i biti dovoljno mudar da branite svoje interese.

U pravu su oni koji tvrde da su bili različiti odnosi kada su u pitanju odnosi Srbije i Rusije. To su različitog intenziteta odnosi koji su zavisili od situacije ne samo na svetskoj političkoj sceni, nego i od onoga ko je na čelu ove dve države.

Mi smo svedoci da je Rusija 90-tih godina, odnosno u pripremi za bombardovanje Srbije od strane NATO pakta, čak je to potvrdio i predsednik Belorusije Lukašenko, da je sam plakao zbog činjenice da Jeljcin nije hteo da angažuje rusku vojsku u odbrani Srbije, nije hteo ni diplomatski da se potrudi, ali ima jedna nepobitna činjenica, bez obzira na promenljivost tih odnosa, nikada nas u istoriji Rusija nije bombardovala, nikad. Svi ostali jesu, Rusija nije.

Da se mi ne bi povlačili za emocijama, evo šta je racionalno danas u politici Srbije, da ekonomski ojača. Gde možemo da nađemo bolju saradnju nego u Rusiji? Sve energente ili većinu energenata dobijamo od Rusije. Sva rudna bogatstva koja se koriste za proizvodnju i za preradu u Srbiji nalaze se u Rusiji. Kada je u pitanju poljoprivredna industrija, ona zavisi od plasmana robe, najveće tržište je Rusija. Jesu li to realni parametri? Da nisu realni parametri, zašto bi onda van svake logike Nemačka kršila sankcije koje je uvela zapadna Evropa, odnosno Amerika prema Rusiji? Oni su u izgradnji drugog kraka Severnog toka i videli ste kakav je stav Merkelove, baš je boli briga šta Amerika misli o tome, njoj je interes da dobije što jeftinije i što povoljnije energente. Znate, kada ste na tržištu, u konkurenciji sa državama koje koriste skupe energente, onda vi imate veliku prednost. Nemačka ima mnogo jeftinije kada je u pitanju gas kao energent i mnogo povoljnije uslove i zato je i te kako u velikoj prednosti. To je racionalno.

Ta ista Nemačka nagovara u zvaničnoj politici da ne sarađujemo sa Rusijom. Kažu – nema tamo ništa dobro. Ko je sada normalan da može to da sluša? Njima je dobro, Evropi je dobro, čak i oni koje Amerika stisne i čvrsto drži pod kontrolom, i oni su se pobunili, hoće da sarađuju sa Rusijom. Evo vam primer, da ne idemo u Evropu, evo vam primer Turske. Erdogan je procenio, dosta je te tiranije od strane Amerikanaca, obećanja da će čuvati, pa kada je on pokazao neku samoinicijativnost, organizovali mu puč. Da nije bilo Rusije, da nije bilo Vladimira Vladimiroviča Putina, izgubio bi glavu, okrenu se prema Rusiji.

Nije se okrenuo zato što su njemu samo spasili glavu, uslovno rečeno, nego zato što se interes privrednika Turske nalazi u Rusiji. Tamo se plasira veliki deo robe koja se proizvodi u Turskoj. Uostalom, i vojno, ako gledate vojno, pa šta ima bliže nego da sarađujemo sa Rusijom?

Zaboravite to. To su floskule koje su ranije bile - ako mi zategnemo odnose sa Amerikancima, bombardovaće. Neće, gospodine Martinoviću.

Kada je kapital ruski došao u vidu "Gasprom njefta" u NIS, nema te sile koja će da digne avione da bombarduje rafinerije. Ne postoji ta sila više. Videli ste u Siriji kako su prošli ti koji su tako mislili.

Nama treba ta vrsta sigurnosti.

(Milimir Vujadinović dobacuje.)

Nama je samo, kolega vi se kasnije ubacujete, vi izgleda da spavate na ovome času, ali je duhovito to što dobacujete, nama treba neko ko nam je iskren prijatelj, koji ima potencijal, kao što nam Kina pomaže ekonomski i to je značajno, ne mogu više da nas ucenjuju. I zato mi naglašavamo ulazak "Behtela" na tržište, da je to kriminal. Mogli su Kinezi to da rade mnogo jeftinije, zato što sad možemo, ne zato što smo opozicija, nego imamo da biramo. Kada Rusija učvrsti svoje pozicije po pitanju Srbije, nemojte misliti da će tu biti nekog velikog rata. Ne zavisi to od Srbije. To zavisi da se dogovore velike sile. Nemojte to da gubite iz vida.

Evropa je vaša perspektiva, kako kažete. Mi kažemo da je realno perspektiva Srbije da se što čvršće poveže sa Rusijom, a pri tome da sarađuje i sa zemljama koje su na zapadu Evrope, ali na ravnopravnim osnovama, a ne da nas šutiraju i da nas ucenjuju. Vidite da iz dana u dan dolaze emisari. Evo, uostalom, da završim.

Kažete - čuvanje Republike Srpske. Pa, šta rade? Pokreću pitanje Srebrenice. Šta vam je to? Priprema terena da Republika Srpska proglasi se za genocidnu tvorevinu. Samo je to. Kako će Srbija da zaštiti Republiku Srpsku ako to bude matrica po kojoj će se sve da vrti? Nije valjda da neko misli da je to iznenada, naivno? Uostalom, evo, ovde je živi svedok događaja od početka 2000. godine. Istu ili sličnu priču su nam pričali oni iz DOS-a. Evo, Marijan Rističević je tu, živi učesnik. Istu priču - samo da se okrenemo zapadu, samo da se okrenemo Evropi, što dalje od Rusije, stižu milijarde.

Evo, tri stvari koje aktuelna vlast mora uvek da ima u vidu, prvo je poštovanje i sprovođenje Ustava Srbije. Van Ustava Srbije ne sme se preduzimati ništa, niti se sme donositi bilo kakva odluka koja je u suprotnosti sa Ustavom. Druga je Rezolucija 1244, insistiranje na striktnom sprovođenju Rezolucije 1244. Neće biti lako, neće prihvatiti povratak vojnika, ali to će biti inicijativa Srbije, jer se dovodi u pitanje svaki drugi potez ako ne prihvataju sprovođenje Rezolucije 1244. Ono što je treće, to je ni po koju cenu, ni u kakvoj situaciji, pa i najžešćeg ludila ne sme Srbija da prihvati članstvo Kosova u UN.

Pritisak se vrši ne na priznavanje Kosova, nego da se ne protivi Srbija prijemu Kosova u UN. Dok god Srbija ne prihvati to, protiv toga će biti Rusija, protiv toga će biti Kina, a one uvek imaju mehanizam da ospore to. To su tri stvari koje aktuelna vlast ne sme da gubi iz vida, mora da se drži striktno tog. Hvala.

Dame i gospodo, imamo dva predloga zakona. Jedan se odnosi na izmirivanje dugova Republike Srbije prema deviznim štedišama, i to je, kako neko reče, čisto formalno tehničko pitanje zbog nemogućnosti pribavljanja adekvatne dokumentacije zainteresovanih lica kojima Republika Srbija treba da nadoknadi staru deviznu štednju, ne mogu da nabave validnu dokumentaciju i Srbija, po svim međunarodnim konvencijama, prolongira taj rok vraćanja, odnosno daje mogućnost dodatnih šest meseci kako bi određena lica bila u mogućnosti da nabave odgovarajuću dokumentaciju.

Zašto je ovo bitno? Bitno je iz prostog razloga što je u vreme sukcesije i pregovora oko sukcesije Srbija insistirala po ovim pitanjima da to bude predmet sukcesije, da to bude C ili G poglavlje, gde će Srbija, po principu, odnosno sve bivše republike Jugoslavije po principu teritorijalnosti, kada se konačno svedu računi koliko ko ima obaveza, to isplaćivati iz stare devizne štednje. Između ostalog, tu je u pitanju BiH, tadašnja Makedonija, sadašnja malo severnije, Hrvatska, Slovenija itd.

Međunarodni sud je bio drugačijeg mišljenja. Ubedljivom većinom je rekao da je to privatna svojina, da je to lična imovina pojedinca i da to ne može biti predmet sukcesije ili dogovora nakon sukcesije, nego da se to mora izmiriti zato što je to pitanje koje se odnosi na, da zna javnost, „Invest banku“ koja je imala svoje filijale, u ovom slučaju, filijalu u Tuzli, pa je lice koje državljanin BiH, a istovremeno i Nemačke, tužilo „Invest banku“ i potražuje svoju staru deviznu štednju.

To je ta pilot presuda koja je donesena za ovo lice kada je u pitanju „Invest banka“ i kada je u pitanju osoba Ališić, ona je iz Sarajeva, tužila je „Ljubljansku banku“, i to su dve pilot presude. Na bazi tih pilot presuda treba izregulisati od strane Srbije oko 8.000 zahteva, odnosno predmeta, 1.600 predmeta, 8.000 lica koje Srbija treba da izmiri na osnovu neke grube procene. Međutim, konačno će se znati broj kada se pribavi odgovarajuća dokumentacija.

Zašto je dokumentacija ovde sporna? Zato što konkretno, u ovom slučaju, kada je u pitanju štediša iz Tuzle, BiH nije u situaciji ili nije u stanju ili iz nekih drugih razloga ne može da da adekvatnu dokumentaciju, ne može da pribavi, on i ostala lica, određenu dokumentaciju.

Šta je ovde suština? Suština je što Srbija, poštujući Odluku Međunarodnog suda pravde mora da nadoknadi staru deviznu štednju koja je nastala tako što je raspadom bivše SFRJ došlo, što je potpuno prirodno, do povlačenja banaka koje su bile sa sedištem u Srbiji. „Invest banka“ je, samo napomene radi, likvidirana 2002. godine. Ne treba kviz pitanje da pogodite ko ju je likvidirao. Likvidirao ju je Mlađan Dinkić, kao i „Beobanku“, kao „Jugobanku“, kao sve banke, obrazlažući to da to nisu likvidne banke, da te banke ne mogu da ase nose na tržištu sa konkurencijom, a u stvari obezbeđujući maksimalne uslove za strane banke koje su došle na ove prostore.

Pri tome, nije ni jednog trenutka razmišljao da bi eventualno ulazak neke od ovih banaka mogao da bude između ostalog i preuzimanje određenih obaveza. Ne, u slučaju „Investbanke“, ali u slučaju mnogih banaka. Tu se formirala jedna stečajna masa od svih ovih banaka koje su likvidirane, na kraju, stečajna masa koja se procenjuje preko milijardu i po evra sa kojom se raspolagao Mlađan Dinkić. Gde su te pare? To do dana današnjeg niko nije utvrdio.

Kada pogledate imovinu „Beobanke“ ona je impozantna, Mlađan Dinkić je upravljao sa tim parama, on je donosio glavne odluke, vukao poteze, kada je u pitanju „Beobanka“ tvrdeći da je „Beobanka“ služila za pranje novca na Kipru, tvrdeći da je to Borka Vučić privatizovala zajedno sa Slobodanom Miloševićem, itd, itd. Uglavnom ovde je veoma značajno da se zna istorijat, da se zna pozadina ovog duga koji treba da nadoknadi Republika Srbija.

Ali, ono na čemu mi srpski radikali insistiramo, a koristimo ovu priliku da podsetimo i da istaknemo, to je da se ovde i te kako na prvo mesto stavlja privatna imovina, lična imovina koja je neprikosnovena i ovde se na osnovu pilot presude donose generalno odluke za sva lica koja su na isti ili sličan način pod znacima navoda oštećeni kao ove dve osobe koje su u procesu protiv „Investbanke“ i „Ljubljanske banke“.

Šta je to prevedeno na naše uslove u poslednje vreme? Setimo se samo koliko smo vas ubeđivali oko obeštećenja, odnosno adekvatnog rešenja problema deviznih štediša koji štede u švajcarskim francima. Tada smo vam govorili da imaju odluke suda, da su to pilot presude, da na osnovu te pilot presude treba postupati, tako što su sudovi na pojedinim nivoima utvrdili za pojedina lica da te zelenaške kamate nisu utemeljene u zakonu i u Ustavu ove zemlje.

Međutim, umesto da se postupa po nekim pozitivnim pravilima koje nameće Međunarodna zajednica, odnosno u ovom slučaju Evropa, vi ste brže bolje, kad kažem vi, oni koji su najodgovorniji, izvršili pritisak na viši stepen sudstva da dovodi u pitanje tu prvostepenu presudu. Prosto čovek da ne može da poveruje. Kako ste se vi to dosetili da u ovom slučaju poštujete Međunarodni sud pravde, a u slučaju kada su naši građani, kada su u pitanju devizne štediše, odnosno oni koji su kreditno bili zaduženi u švajcarskim francima, e, tu nema pilot presude.

Drugo, gospodo kada je u pitanju neprikosnovenost lične imovine, ne zaboravite da na pojedinim sudovima, doduše istine radi sad domaćim, a nije isključeno da će biti i na Međunarodnom sudu pravde, žalili su se pojedini uživaoci, korisnici penzija. Kako ćete tu? Mora na osnovu pilot odluke, presude da se i tu postupa isto kao u ovom slučaju prema, konkretno u ovom predlogu koji je baziran na stranom državljaninu, mora se tako i prema našim državljanima.

Bilo koja presuda koja se pozitivno reši u korist podnosioca žalbe kada je u pitanju korišćenje penzije, a na bazi onoga što je ranije bilo da je država zavukla džep penzionerima, protivustavno, protivpravno, moraće se poštovati.

Vi sad uvodite pravilo, Skupština donosi odluku da prolongira ovaj rok, ali mora ćete da opravdavate danas sutra, kako i na koji način treba isplatiti na osnovu, kažem pilot neke presude, kako isplatiti sve ostale penzionere, svi koji su oštećeni. Da li su i koliko oštećeni to će sud da utvrdi, ako ne utvrdi adekvatno i na zadovoljstvo onih koji su poneli tužbu, ne utvrde domaći sudovi, zajedno sa Ustavnim sudom koji je više folklorna organizacija, onda će međunarodni sudovi. Pa će međunarodni sudovi samo da javnost zna, sa presudama međunarodnih sudova nije se igrati, jer u slučaju neispunjenja obaveza, oni plene imovinu države koja ima obavezu da isplaćuje štetu.

Tako da ovo što slušamo juče i prekjuče žalopojke Ministarstva spoljnih poslova kako imamo ogromnu imovinu, kako se nismo još dogovorili sa bivšim Republikama, to će na kraju krajeva najverovatnije biti jedan deo nadoknade šteta onima kojima je ugrožena lična imovina. Ja samo govorim, upozoravam.

Što se tiče ove Konvencije, ima jedna anegdota vezana sa Solunske dobrovoljce. Odmarajući se, skupljajući snagu srpski vojnici na obalama Soluna u jednom trenutku neko povika – čovek u moru. U moru se odjednom nađe srpski vojnik sa šinjelom, sa punom opremom, izvuče tog utopljenika, svi aplaudiraju oduševljeni njegovim hrabrim činom. Pitaju ga - kako si to uradio, on kaže - ne znam ko me je gurnuo. E, ovde ne zna se ko je gurnuo Srbiju u potpisivanje ove Konvencije.

Prvo, mogućnost saradnje u oblasti izbegavanja i regulisanja poreza je predviđena međusobno potpisani međunarodnim ugovorima. Ima čak i ugovora koji su unilateralni, bilateralni ili multilateralni. I oni su merodavni, oni su ti na osnovu koga se postupa u ovakvim slučajevima koje predviđa i ova Konvencija.

Ova Konvencija po svim analizama ljudi koji su od struke ide na ruku onim zemljama EU koje su bogate. One su te koje imaju interes i imaju i te kako korist da vrše kontrolu poreza i poreskih obveznika, pogotovo rezidenata kada su u pitanju druge države. Prvo, malo je čudno, uslovno rečeno, što stavljate jedan dokument, jedan akt na usvajanje, a sami znate i u obrazloženju piše da ovaj akt ne može da se primeni odma. Ne može za duži period, zato što i predlagač kaže – nismo tehnički, nismo stručno i kadrovski osposobljeni da bi mogli ispunjavati uslove Konvencije. Ide na vanrednoj sednici Skupštine Srbije da bi se ispričala priča oko evazije poreza da mi sprečavamo izbegavanje plaćanja poreza, da na taj način privlačimo strane investitore, što na neki način nije utemeljeno u svemu ovome što predviđa ova Konvencija i na kraju krajeva, svi međunarodni ugovori koji imaju za cilj da se vodi jedinstvena poreska kontrola.

Između ostalog, to su vam sporazumi recimo, na nivou Beneluksa, gde Belgija, Holandija i Luksemburg imaju zajedničku kontrolu kada je u pitanju porez. Imate primer u EU gde nijedna država ne prihvata da joj druga država vrši kontrolu, da kontrolori druge države dolaze u tu državu da vrše kontrolu. Čak i razmenu podataka, zadržali su to diskreciono pravo da mogu da odlože slanje određenih podataka u EU.

Drugi razlog gospodo zbog čega je neprimereno predlagati ovo je što Srbija kao država sa svojim kontrolnim organima ne može vršiti kontrolu u okviru EU na taj način što će slati svoje kontrolore da izvrše uvid u poreske knjige i poreske podatke zemalja EU. To jasno stoji kada je u pitanju deklaracija zemalja EU i ne vidimo razlog zbog čega se toliko žuri. Najverovatnije da se iskoristi u neke propagandne svrhe, da se kaže – evo, i mi smo ti koji idemo putem Evrope, i mi ćemo da doprinesemo da EU i te kako kontroliše plaćanje poreza.

Šta je predmet ove Konvencije? Predmet ove Konvencije je da se kontroliše plaćanje poreza po raznim osnovama, ali bilateralni ugovori su iznad svih ovih konvencija. Multilateralni ugovori između zemalja su iznad ovih konvencija. Konvencija je, kako bi to u narodu rekli, kao Bogojavljenska vodica, niti pomaže, niti odmaže. Ima nekih obaveza, ali nisu striktno izdefinisane, kada je u pitanju odnos među pojedinim zemljama EU.

Zemlje EU imaju svoje sporazume. Kontrola i kontrolisanje poreza i poreske politike i dokumentacija druge zemlje, mnoge zemlje EU, a među njima najrazvijenije zemlje, tumače kao narušavanje suvereniteta te iste zemlje. To je tumačenje zemalja EU. To vam tumači Nemačka, to vam tumači zemlja koja je do juče bila članica EU, formalno je i dalje, to je Velika Britanija itd. To je i Francuska, čijeg predsednika danas dočekujete, da mu se zahvalite što i te kako ima taj odnos pravilan prema Kosovu i Metohiji, što u svakom trenutku naglašava da više nema prijema u EU i da Kosovo i Metohija je samostalna država. I Francuska isto tako tumači da je to mešanje u unutrašnje pitanje i narušavanje suvereniteta.

Šta ovde Srbija ima? Srbija ovde ima sporazume sa određenim zemljama. Tačno je da je ovu Konvenciju potpisalo 120 zemalja, ali, gledajte, tih 120 zemalja jasno govori o tome da one koje su siromašnije, one će imati, uslovno rečeno, štetu, one koje su bogatije one će imati korist. Kada se potpisuje ugovor bilateralni sa zemljama EU ili nekim drugim zemljama, onda se definiše sve oko plaćanja poreza rezidentnih lica ili kada su u pitanju to pravna lica koji su rezidenti ovde.

Evo vam primer „Fiat“ Kragujevac. Pogledajte kakav je to problem. Ugovor sa „Fiatom“ koji je napravljen, a imamo sporazum sa Italijom, ugovor je specifičan tako što je „Fiat“ oslobođen plaćanja mnogih poreza, tako što „Fiat“, osim subvencija, za čitav ovaj period je dodatno dobio 300.000.000 evra. To je sve u ugovoru. Ne verujem da ima onog čoveka, pogotovo iz ovog novog sastava Vlade, koji bi na svoju ruku, van ugovora bilo šta preduzimao.

Kada je u pitanju plaćanje poreza pojedinih lica, odnosno ličnosti, to je isto izdefinisano međusobno potpisanim ugovorima između dve zemlje. Da li će rezident plaćati u zemlji iz koje je ili će plaćati u zemlji u kojoj pokreće ili u kojoj mu se nalazi jedan određeni deo njegovog posla, to zavisi koja će zemlja u ovom slučaju bilateralnih odnosa da bude, kako bi se to reklo, jača sa argumentima. Nije valjda da neko veruje da će Nemačka prepustiti da njeni državljani koji, odnosno njene firme koje se ovde bave poslom, da će ovde plaćati čitav posao ili veći porez ili veći deo tog poreza. To je van pameti.

Šta je nama srpskim radikalima? Nama je srpskim radikalima da javnost upoznamo, da javnost zna o čemu se ovde radi. Ovo je, u stvari, prosto narodski rečeno, prodavanje magle. Vi prodajete maglu. Vi žureći, trčeći, slepo, poslušno idući za EU vi ne vodite računa kakve obaveze proizilaze iz ovoga. Vama će EU tolerisati nestručno tehničku neopremljenost, ali neće u nedogled. Proglasiće vas crnom rupom kada je u pitanju kontrola poreza, ne vas nego Srbiju. Onda ćete videti kako će se to sve odvijati kada su u pitanju strane investicije, svi će bežati, zato što su predviđene određene sankcije.

Vi sad mislite da mi srpski radikali ovo politizujemo, govorili smo vas za prljavu tehnologiju, govorili smo vas za tzv. prljavu struju. Videćete, sve će doći na red. Znate kada? Kad ne budete poslušni, kad ne budete ispunjavali naloge EU, kad ne budete slušali Amerikance, a kako sad stvari stoji, očigledno predsednik države nije raspoložen da prizna Kosovo, ali videćete kako ovo sve pada u vodu, kako odjednom dodirnete dno, ali znate šta, pesma kaže - i pad je let, što više letiš, to ćeš više i padati, to je nepisano pravilo.

Prema tome, naš predlog je da povučete ovu Konvenciju, a da primenjujete jednake aršine kada je u pitanju obeštećenje i za naše penzionere i za štediše u švajcarskim francima.

Prvo, ministre, u pravu ste, razmena podataka podrazumeva automatsku razmenu tih podatka i ovde nije ništa tu sporno. Treba tehnološki, tehnički i stručno biti opremljen da bi došli u tu fazu. Daleko je to od toga, i sami priznajete ovde u predlogu.

Drugo, vi imate sada u predlogu zakona koji Vlada predlaže Skupštini, a to je izmirenje kreditnih obaveza prema Slovačkoj, koja je nastala iz ranijeg perioda, a stvar je sukcesije, sukcesivnog sporazuma koji je potpisan u Beču, koji spada u aneks G, isto kao i ovo. Taj dug se prepušta agenciji sa Devičanskih ostrva, zato govorimo mi srpski radikali – zar se nije moglo nakon najezde ovih stranih banaka razgovarati o tome da je jedan od uslova bar deo tih dugovanja da preuzimaju? Preuzeli su ne mala sredstva, na ovaj ili na onaj način. Nemojte da se zavaravamo.

Što se tiče ovih obaveza, gospodine Mali, Emina Ališić iz Sarajeva tužila je „Ljubljansku banku“, a Sahib Šehadinović iz Tuzle, državljanin Nemačke i BiH, tužio je „Invest banku“ i na bazi tih pilot presuda donesena je obaveza, nema tu Srbija hoće-neće, Međunarodni sud pravde je doneo presudu, pilot presudu, to je obaveza. Samo je naše pitanje bilo da li ćete tako u slučaju da se donese pilot presuda na domaćim sudovima za penzionere, za pojedinca koji se žalio na ovo sve što se dešavalo oko oduzimanja, odnosno smanjenja penzija. Da li će tako Vlada Republike Srbije da postupi?

Samo pojašnjenje.

Moram da kažem kolegi da nije pročitao materijal do kraja, da je pročitao video bi obrazloženje, odnosno objašnjenje. Samo ministarstvo je dalo da unilateralni sporazumi podrazumevaju da pojedini regioni u državama imaju pravo, imaju mogućnost da isključe ovakvu mogućnost, odnosno da iskažu rezervu.

U Nemačkoj, recimo Bavarska kao region, ima mogućnost da izrazi rezervu za primenu ove Konvencije. U Americi, SAD, pojedine države SAD imaju samostalnost da izraze rezervu ili da potpišu Konvenciju, bez obzira na stav Federalne države. Zato se potpisuju ti unutrašnji ugovori Federalne države i pojedinih država.

Što se tiče ovog vašeg stava da se pojedini penzioneri ne žale, da vi naglašavate da je neizvesna sudbina ili sudska presuta, to je najdirektnija pretnja. Vi ste vlast, ja sam opozicija. Vi njima pretite da je neizvesna sudska presuda. Ko ste vi da vi pretite? Jedino što ste istinu rekli, to je da je postojala siva lista. Pre nekoliko meseci mi vas pitamo, srpski radikali – kada će Srbija biti skinuta sa te liste, šta je uslov da bude skinuta? Vi na nas drvlje i kamenje.

Znate, kada su se svađali vuk i magarac oko toga da li je trava zelena ili uvenula, lav, kralj životinja, kaznio je vuka koji je tvrdio da je zelena. Magarac kaže – vidiš i sam, kralju, da je zelena. On kaže – nisam ja tebe kaznio što je trava zelena, nego zato što raspravljaš sa magarcem.

Zaludno je više objašnjavati. Samo bih molio ministra da objasni da li stoji ova odredba o ovoj Konvenciji, da stupa na snagu krajem 2019. godine i da Srbiji nastaju tad sve obaveze po ovoj Konvenciji, a to je što pre tehnički, tehnološki i kadrovski stručno da se osposobi, kako bi mogla da učestvuje u čitavom ovom procesu kontrole? Šta je, ministre, u suprotnom, ako Srbija u roku koji je predviđen ne uradi to, ne osposobi, da li tad podrazumeva neke druge mere koje bi eventualno stavljale strance, odnosno strane državljane u ulogu da vrše kontrolu i da vrše pripremu? U svakom slučaju, koliko bi sva ta oprema i koliko bi osposobljavanje kadrova trebalo da košta Srbiju? Samo, interesuje me, ministre, jer ne vredi više trošiti vreme, uzalud je to, nemamo mi radikali vremena. Narod gleda, pa nek odluči.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi razmatramo izveštaj koji je podnela Agencija za borbu korupcije, koja je ovlašćena na bazi zakona koji smo usvojili u Skupštini i na osnovama strategije borbe protiv korupcije u periodu od pet godina.

Faktički, mi razmatramo, uslovno rečeno, poslednji izveštaj na osnovu Strategije koja je donesena 2013. godine. Ta Strategija je nešto što bi se moglo reći da je u punom smislu reči smernica po kojima treba da radi i postupa ova Agencija. Ono što je veoma bitno osim ovih teoretskih postavki gde se korupcija označava kao opšta opasnost za društvo, gde je to vrsta kriminala koju treba držati pod podnošljivim procentima, odnosno nivoom, treba reći da Agencija koja je zadužena za taj posao mora da ima potpunu saradnju ne samo sa pojedincima, nego sa svim institucijama ove države.

Mi smo svedoci da je pre nekoliko meseci trebalo izabrati komisiju, odnosno telo koje će se baviti i voditi računa o pranju novca, odnosno pojavama terorizma u Srbiji. Mišljenje Agencije je bilo potpuno jasno, decidno, da treba biti veoma pažljiv i oprezan kada je u pitanju predsednik te Komisije, inače ministar finansija Siniša Mali. Predsednik Agencije za borbu protiv korupcije je rekao da je nešto što je i te kako upozoravajuće, kada je u pitanju ministar finansija, njegov rad u prošlom periodu, pogotovu onaj deo rada i aktivnosti koje se odnose na Agenciju za privatizaciju. Svedoci smo da i izvršna vlast, a pogotovu parlament bukvalno se oglušio o tu preporuku, upozorenje Agencije i izglasan je Siniša Mali na čelo Komisije koja treba da spreči pranje novca i da se bavi pojavama eventualnog terorizma na prostorima Srbije. To je jedan od primera koji je u svakom slučaju upozoravajući.

Jasno se vidi iz svih izveštaja iz ranijeg perioda da Agencija, bez obzira na personalni sastav, ukazuje da je najveći problem u proteklom periodu bio način privatizacije koji se sprovodio u Srbiji, da je to u stvari leglo korupcije, da je to omogućilo mnogim pojedincima i grupama da dođu do enormnog bogatstva. Naveden je i apostrofiran je čovek koji je u to vreme bio na visokoj funkciji i imao je svoju agenciju za procene za privatizaciju, bio je čelni čovek "Diloit i Tuša", to je Aleksandar Vlahović. Ali, ništa manju odgovornost kada Agencija u svojim izveštajima prikazuje nije imao ni Siniša Mali, koji je bio glavni čovek za tendersku dokumentaciju.

Mi sad ovde imamo nešto što bi se moglo reći uslovno - selektivna pravda. Od nepravde koja može biti učinjena, nanesena pojedincu ili društvu, ima gore, a to je selektivna pravda. Ona je najgora u okviru borbe protiv kriminala i korupcije. Zašto? Zato što tu nema selektivnosti. Ako neko misli da može kriminal, nepravilnosti, korupcija, da se pobedi, ili da se sputa ili kontroliše tako što ćete selektivno voditi tu borbu, onda je to zaludno. I mi imamo sad situaciju da je Aleksandar Vlahović na čelu ekonomista Srbije, drži predavanja, kako to vole neki da kažu iz aktuelne vlasti, na "srpskom Davosu", to je Kopaonik, inače, planina, a to je po principu - videla žaba gde se konji kuju pa i ona digla nogu. Ali, i te kako zna da drži predavanje o tome kako treba u Srbiji da bude sve transparentno, da bude sve na uvid javnosti, da bude pošteno, da svi treba da radimo na unapređenju Srbije, a nikada neko da se seti i da kaže - pa, imamo u izveštaju, jednom od izveštaja, Agencije za borbu protiv korupcije, imamo to ime i prezime, odnosno njegovu funkciju, što nas u ovom slučaju interesuje.

Zašto se to ne radi? Pa, može da se poveže i sa ovim što sam na početku rekao - zato što bi tad došao u pitanje i sadašnji aktuelni ministar finansija. I sad možete zamisliti situaciju u kojoj se nalazi Agencija za korupciju. Sada mora pažljivo, veoma oprezno, da identifikuje pojedince koji su eventualno umešani u korupciju. A da ne govorimo da sa punim pravom ili sa punom slobodom treba da očekuje da to što Agencija konstatuje, što otkrije, što sa nepobitnim dokazima predoči javnosti, da će to biti realizovano. Nemoguće. Nemoguće je, jel Agencija pokušava, evo i u ovom sastavu, pokušava da uspostavi sasvim normalan i korektan odnos, konkretno i sa izvršnom i sa zakonodavnom vlašću. Sa izvršnom to ne ide baš onako kako bi to trebalo da bude. Ne kako bi to Agencija želela, nego kako bi trebalo da bude, a to podrazumeva da pri predlogu skoro svakog zakona od strane izvršne vlasti Agencija izvrši uvid u taj zakon, da svoje mišljenje, da bi na taj način doprineli što većem sprečavanju mogućnosti, pogotovo u okviru predloženih zakona, pojavu korupcije kao nešto što je opšte zlo.

Nije to neki veliki napor. Agencija apeluje na izvršnu vlast da prilikom predlaganja zakona, pogotovo ovih koji su iz oblasti ekonomije, koji su iz različitih oblasti, gde imate ovu strategiju iz oblasti obrazovanja, zdravstva itd, itd, da Agencija da svoje mišljenje. Zar je to neki problem? Nije nikakav problem. Agencija na taj način preuzima i određenu odgovornost na sebe.

Vi kad pogledate i ovaj izveštaj i sve ranije izveštaje, videćete jasno da su uočene nepravilnosti u pojedinim oblastima, u pojedinim sistemima, odnosno institucijama, od političkih, pa sve do javnih preduzeća, političke institucije, kao što je parlament, od pojedinaca, od grupa, itd, itd.

I ono što je veoma, veoma bitno, Agencija zasniva svoj rad na nekim principima koji su opšte prihvaćeni u čitavom svetu, a to je načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije, načelo odgovornosti i sveobuhvatne mere i saradnja subjekata. To su opšteprihvaćeni principi kada je u pitanju ovaj posao koji radi Agencija. I kada bi išli po svim ovim načelima, videli bi da Agencija dođe do jednog određenog stepena i tu se zaustavlja čitav taj proces. Jednostavno, nije u mogućnosti, nema mehanizme bilo šta drugo da preduzima.

Na kraju krajeva, govorim i u ime Srpske radikalne stranke, ali govorim i kao pojedinac koji se bavi ovim poslom, kao političar, i zbog nesavesnosti i nemarnosti sam predmet preispitivanja Agencije. Jer, promene neke određene koje sam imao, nisam na vreme prijavio. I ovo ističem kao primer kako treba Agencija da radi. Ne može selektivno, pa da kaže - ovo su sad poslanici iz vladajuće koalicije, njima ćemo da progledamo kroz prste. Ne, svi smo mi poslanici. Svi su ministri jednaki i isti i ne možemo zatvarati oči pred činjenicom da pojedini ministri, ogrezli u kriminalu, ne oni bivši, nego bogami i sadašnji, stoje po strani, nedirnuti, netaknuti, niko o njima ne raspravlja, javnost nema uvida, u Agenciji je bukvalno muk.

Kada je u pitanju korupcija, imamo bezbroj primera. Evo, vi ste u svojim izveštajima jasno dali da u oblasti zdravstva, u oblasti javnih nabavki, u oblasti obrazovanja, u tim svim sferama maltene cveta kriminal, cveta korupcija. Mi smo sad negde na procentu, kako to kažu, ispod 50%. Kada bi bila iznad 50% uspešnost, to bi moglo da se kaže - napravili smo neki pomak. Sve ispod 50% ne možemo da govorimo o bilo kakvom pomaku. Ovde je veoma čudno što se navodi, apostrofira se ta saradnja sa Evropskom unijom, odnosno evropskim institucijama. Pa oni pospešuju korupciju u Srbiji. Njihove kompanije dolaze ovde, podmićuju, potplaćuju, da bi što jeftinije prošli, da bi mogli svoj kapital, svoju robu da plasiraju. Pa nemojte da živimo u zabludama. Pa čitava Evropa je bazirana na korupciji. Pa pogledajte sam vrh Evropske unije, pa videli ste i poslednje izbore za institucije Evropske unije. Što bi narod rekao, sve goli kriminalac. U nekim kuloarima biraju sebe. Ko njih bira? Niko. Sami sebe predlože, sami sebe biraju.

Čelni ljudi, mi moramo odlučno u ovu borbu. Ne iz razloga što to po prirodi stvari ili teorija borbe protiv korupcije nalaže, a to je da pri niskom standardu, pri povećanom siromaštvu i pri smanjenim intenzitetom ekonomije, povećava se mogućnost korupcije, nego zato što je to zlo koje je obuhvatilo kompletno društvo. Mi imamo i dalje nepromenjen sistem izbora direktora javnih preduzeća. Sada u stvari imamo jednu novinu, nisu više direktori, većina njih je v.d. U funkciji vršioca dužnosti enormno je koliko povećavaju svoje bogatstvo, prosto za ne verovati. Ali to bogatstvo koje oni stiču na tim funkcijama, zahvaljujući privilegijama i korupciji, prikazuje se kao imovina njihovih srodnika ili nekih prijatelja na koje oni to vode. Pa pogledajte plejadu koja je bila do juče na vlasti. Pa zar nije sramota da mi ovde razgovaramo o tome kako da sprečimo korupciju, a šetaju nam po Beogradu, po Srbiji ljudi koji se hvale da su uštedeli milione i milione evra. Pa uzmite primer Božidara Đelića. Jel vam treba bolji primer? Javno priznao da ima deset miliona evra, prebacio ih u inostranstvo. Pa kakve to veze ima?

Kad je Vladimir Vladimirovič Putin krenuo odlučujuću borbu protiv korupcije, protiv oligarha u Rusiji, to je prikazivala kamera. Pozvao ih fino i rekao im – vi ste kriminalci. Čak je jednom rekao – vrati mi olovku, jer sumnja da će mu ukrasti i olovku.

Zašto se ne pozove Božidar Đelić? Zašto nema ni jednog izveštaja o Božidaru Đeliću? Nema ga. Šta je to? To je princip i metod zaboravnosti. Bitno je da dođe nova vlast, pa ćemo zaboraviti na one prethodne. Gde ćemo mi to završiti? Zašto onda uopšte ovi ljudi koji rade u Agenciji zašto rade ovaj mukotrpan posao? Rade da bi ostali organi i institucije ove države priveli pravdi i zakonu one koji su prekršili zakon, one koji su u korupciji, one koji su u kriminalu. Šta je to, nego je jednostavno neki način selektivne borbe, kada je u pitanju sprečavanje korupcije. Hvala vam.