Molim vas, gospodine predsedavajući, da obratite pažnju šta govore pojedini govornici.

Gospodin Orlić već drugi put iznosi nešto što nije utemeljeno u Poslovniku koji reguliše rad ove Skupštine. Gospodine Orliću, dobili smo mi taj izveštaj i on je zakačen za sajt stranu, ali ovde u članu 177. precizno, decidno se kaže da taj izveštaj ne vredi ništa, pežorativno, dok god o njemu ne bude rasprave u ovom domu u Skupštini, dok o njemu ne raspravlja nadležni odbor.

To što ste vi naveli, to može da služi samo kao informacija. Da li je tačna ili nije, treba da utvrdi Skupština, odnosno nadležni odbor, pa tek onda Skupština. Onda se govori o tom izveštaju za koji se kaže da je izveštaj komisije, odnosno agencije. Da bi bio validan, da bi bio u skladu sa zakonom, poštujemo član 177. Nemojte sa takvom ironijom, najbolje namere su radikala da pomognemo u radu, legalnom radu ovog parlamenta, a ne da vi uzvraćate da nešto jeste besplatno ili nije i kako vi reagujete na besplatno. Govorite istinu, istina je u članu 177. gospodine Orliću.

Mi ponovo ovde slušamo improvizaciju svega onoga šta bi trebalo navodno da radi Skupština. Zašto improvizacija? Zato što Poslovnik, bez obzira što ga je po nama radikalima trebalo ranije menjati, jasno precizira ovu oblast. Ovo što je koleginica govorila, to može da se radi u Skupštini samo na način, između ostalog, da Skupština formira anketni odbor.

Član 68.
Anketni odbor može da učestvuje u preispitivanju nekih događaja, nečega što se dešavalo u proteklom periodu, a dalje nadležnosti su zvaničnih institucija, da li je do 2007. godine, nego ovde je jedna matrica koja se vrti evo sedam godina. Recite vi nama gde su završni računi od 2012. godine. Vi ste na vlasti od 2012. godine, vi snosite svu odgovornost. Ostavite vi te priče, nama radikalima pričate da je Đilas lopov. Što ih ne hapsite? Ako su lopovi i kriminalci, privedite ih, nek ih sud osudi ako su krivi. Vi zamajavate javnost i ovog trenutka zamajavate tako što tvrdite da bi trebalo Skupština da raspravlja o nečemu što je bilo 2007. godine, da, nakon izveštaja anketnih odbora, nakon izveštaja zvaničnih institucija ove države. Ne možete improvizovati funkcionisanje ove države kako vi zamišljate, kako je mali Đokica zamislio pa sad ćete vi da manipulišete.
Jasno pitanje je bilo upućeno ministru - kada ćete pred ovu Skupštinu, pred ovaj dom izaći sa završnim računom za 2018. godinu, o kome treba da se raspravlja? Vi imate informaciju koju ste dali za 2017. godinu. Kada će Vlada da predloži da u dnevnom redu bude razmatranje završnog računa, ako hoćete i za 2017. i za 2018. godinu? To je suština pitanja, a ne da nas vrtite stalno u krug.

Reklamiram povredu člana 107.

Kolega Rističević, da li namerno ili slučajno je pogrešno citirao moje izlaganje i to deo, ja sam rekao - zašto ih ne hapsite, zato što vi ste promoteri te tvrdnje ili činjenica da su oni lopovi. Pa, predajte to tužiocu, pa tužilac neka na sud, a sud će da donese odluku, a ne stalno da vičete, kao onaj što je vikao vuk, vuk, pa mu selo na kraju nije verovalo. Nemojte tako.

Vi nama stalno poturate rezervnu temu. Rezervna tema je, bivši režim. Pa, ovde maltene preko 30% u sastavu vladajuće koalicije je bivši režim. Šta je vama bivši režim? Pa, vi ste već sad bivši režim. Onaj ko je na vlasti taj je već bivši, treba da računa da se selio u opoziciju, da li će na ovim izborima ili na sledećim o tome će građani da odluče?

Ali, šta vam je ta odrednica - bivši? Pa, zar vam nije bivši Rasim Ljajić? Zar vam nije bivši režim Ivica Dačić? Zar vam nije bivši režim Vuk Drašković? Hoćete još da nabrajam. Pojedinačno kad bi to bi bilo i preko 40%? Ja vas pojedince poznajem kada ste bili i u drugim poslaničkim grupama, odnosno drugim političkim partijama i šta vam to uopšte znači za Srbiju bivši? Pa, jednog dana moraš biti bivši, što bi narod mudro stekao bolje ikad nego nikad.

Mi želimo samo da, koristeći instituciju amandmana, upozorimo javnost da ova na prvi pogled velika nepravda koja je načinjena prema građanima Srbije, ne rešava se na način koji je u skladu sa Ustavom i sa zakonom.

Ovde pojednostavljeno gledajući se radi o sledećem. Banke komercijalne se služe zelenaškim metodama. Kako? Pa tako što u ovom konkretnom slučaju oni koji su zaduženi kreditno u švajcarskim francima su žrtve takve jedne politike, zelenaške politike u bankarskom sistemu, a morate da se složite da takav sistem funkcionisanja banaka, pa i pojedinaca nailazi na opštu osudu ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi.

U EU se vodi i te kako borba protiv ovakvog načina poslovanja komercijalnih banaka. I mi sada ovde hvalimo kako eto Vlada je načinila krajnje napore da emitovanjem obveznica pomogne građanima koji su zaduženi u švajcarskim francima, pri tome, aboliraju se na neki način, jednom delom se aboliraju banke.

U ovom delu koji se odnosi na obustavljanje sudskih postupaka, Vlada se umešala tako što je još veću nepravdu nanela ljudima koji su zaduženi u švajcarskim francima. Kako? Tako što se ovaj član odnosi samo na one koji su trenutno u kreditnim odnosima sa bankama. Šta ćemo sa onim ljudima koji su ostali bez imovine? Šta da radi Vlada Srbije sa onima kojima su već izvršitelji oduzeli imovinu, a bili su po istom osnovu zaduženi?

Tu Vlada ima ulogu da kaže - do preispitivanja, sve mora da se vrati u prvobitno stanje. A Vlada kaže jednostavno - nas to ne interesuje, a umeša se u nešto što je doneo Vrhovni kasacioni sud. Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku gde je jasno dao do znanja da poslovanje banaka, funkcionisanje banaka po pitanju ovih kredita nije u skladu sa zakonom i mora da se vrati u okvire zakona. Tu je potpuno jasna uloga i narodne banke i jasna uloga izvršnog organa vlasti, koji se zove Vlada Srbije. Banka treba striktno da da uputstvo kako treba komercijalne banke da usklade svoj rad sa odlukom Vrhovnom kasacionog suda, a izvršna vlast, u ovom slučaju Vlada, treba da deluje na izvršitelje.

Ljudi, nama je rak rana taj sistem koji se sastoji u delovanju izvršitelja. Ljudi preko noći ostaju bez imovine. Ta imovina se prodaje u bescenje. Ostaju bez stanova, kuća, bez zemlje, ostaju za neka dugovanja koja su u pojedinim slučajevima čak zanemarljiva, ali zašto? Zato što je tako sistem smišljen. Osmišljen je tako sistem da taj metod divljeg kapitalizma se primenjuje u Srbiji. To je metod sile.

Komercijalne banke koje posluju na teritoriji Srbije, ni jednog jedinog trenutka neće dovesti u pitanje svoje dalje funkcionisanje zbog eventualne odluke Vlade kroz zakonske odredbe, da se preispitaju svi slučajevi koji su bili u poslednjih nekoliko godina, a vezani su za ovakve kredite.

Zašto neće komercijalne banke? Zato što je u tim komercijalnim bankama deponovano oko devet milijardi evra, što na ime štednje, što po drugim osnovama. Pa koje će to banke da napuste, napustiće one koje nemaju interesa. Drugo, kakva je dodatna snaga Vlade, kakav je dodatni argument Vlade? To svi znaju koji su bar malo vremena proveli u državnim organima.

Deponovana sredstva koja imaju pojedina ministarstva na računima banaka su dodatni argument da se sa tim bankama razgovara, da one u ovom slučaju, kao što je to praksa u mnogim zemljama gde se ovo desilo, da one snose sve troškove, a ne da se ovde pravi diskriminacija prema građanima. Zbog toga smo mi srpski radikali i amandmanski reagujemo da vam damo do znanja da ovo što radite, pokazaće vreme, mi bi voleli da nismo u pravu, pokazaće vreme i događaji da ste možda napravili veću grešku i veću nepravdu nego što je do sada bila. Hvala.

Član 107. Gospodine Arsiću, ja vas molim da upozorite članove Vlade kako se obraćaju narodnim poslanicima. Njihovo obraćanje mora da bude sa uvažavanjem. Ne mogu oni ovde da drže lekcije ko je za to da se vrati komunizam i ko poznaje, a ko ne poznaje, čiji lider poznaje taj sistem ili čiji lider ne poznaje.

Ministre, malo ste prekoračili ovlašćenja i način ponašanja članova Vlade. Nemojte nama radikalima da držite predavanje i da nama spočitavate da mi želimo da vratimo komunizam. Pa, vi ste i vaša Vlada vratili imovinu onima koji su je dobili na protivzakonit način pre 30, 40, 50 i 60 godina. Pa, gde to ima u svetu takav primer? Vi ste to uradili, vaša Vlada je to uradila, ministre, a ovde ne možete jadnim ljudima koji su izbačeni iz svojih stanova, iz kuća, oduzeta im imovina, pre nekoliko godina ne možete da vratite, bar da krene sudski postupak ispočetka, da se na sudu dokaže to. Ne, šta vas boli briga. Najlakše je, vi mislite da ste toliko moćni. Pa, valjda ste svesni činjenice da se sve menja u Srbiji, pa i vlast. Videćete kada dođete sa druge strane kako vam se to vraća sa kamatom.

Setite se samo kako su seirili, evo, ovde je gospodin Rističević, može da vas podseti kako je Nataša Mićić, Gordana Čomić i ostali, kako su vodili Skupštinu, kako su se ponašali njihovi ministre, a vidite sad kakvi su, sad trče s kraja ulice da sretnu nas radikale, da nam se jave. Misle da smo im zaboravili. Nismo zaboravili. Upropastili su Srbiju.

Nemojte tako da se ponašate, ministre. Vodite računa o svom ponašanju kad ste na vlasti. Tada čovek treba da vodi računa.

Iskreno, pažljivo sam slušao sva prethodna izlaganja i pitam se koliko ova Srbija treba da je naivna da poveruje u ovu veštačku podelu na političkoj sceni? Nemojte zaboraviti, vi ste kontinuitet vlasti koju vi nazivate prethodni. Sve što su oni radili vi ste nastavili.

To što vi u javnosti koristite i ovu Skupštinu, sebe predstavljate kao različite, nemojte da živite u zabludi, brzo će se to raskrinkati. Boris Tadić je bio jedan od većih glumaca na političkoj sceni Srbije, vidite kako sad prema njemu postupaju. Izvedu ga pred masu, pred rulju da mu zvižde. To je taj koji je bio opšte prihvaćen ispred EU. Istu priču ponavljaju i vama. Vratite se realnim životnim problemima.

Mi ovde imamo više problema. Jedan od problema je to što ste vi u svojoj tvrdoglavosti toliko otišli daleko da ne želite bilo kakav dobronameran savet da poslušate. Mi insistiramo da se u sklopu zakona i postojećeg Ustava pomogne svim građanima Srbije. Ovde je najugroženija grupacija koja se zadužila u švajcarskim francima, ali smo rekli imamo odluku Vrhovnog kasacionog suda.

Uloga Narodne banke je da posle takve odluke, preporuke, samo preporuči komercijalnim bankama da poštuju tu preporuku. Pa, ljudi, imate primer iz 2013. godine, jesmo li vam rekli, kada su banke jednostrano odredile visoke kamate, povećale marže, isto je sud doneo preporuku, Narodna banka Srbije je upozorila komercijalne banke da moraju poštovati tu preporuku. Šta se desilo? Sveli su na normalu te kamate i te marže. Ovde nema filozofije, isto treba.

Drugi problem koji se ovde otvorio, a vi okrećete leđa, to su institucije javnih izvršitelja. To je problem sa kojim se sve više suočava Srbija. Vi nećete da reagujete tu. Nećete. Dovoljno je u ovom zakonu da kažete da je moguća retroaktivnost povraćaja imovine onima kojima je nepravedno oduzeta imovina, a vi nećete to da uradite. Samo revizija procesa da se uradi, ništa više. Pa, možda ljudi neće ni da se jave, da kažu – evo, mi smo zainteresovani da ponovo sudskim putem dokažemo da je imovina naša, možda su ljudi odustali, ali omogućite i tim ljudima. Ne, nećete. Zašto? Iz nama nerazumljivih razloga. Nećete iz prostog razloga što vama institucija koja je nametnuta od MMF je svetinja, ne smete da pipnete u to.

Evo završavam.
Vi umesto da kažete – realno sagledavamo probleme sa kojima se suočava Srbija, vi ovde iznosite neke podatke koje Srbiju više ne interesuju, ko je veći lopov, da li je veći lopov ovaj ili onaj iz bivše vlasti. Koga to više interesuje?
Što ne sprovodite zakon? Što tužilaštvo ćuti? Zašto sudstvo sedi skrštenih ruku, što ne radi svoj posao? Ne, vama to služi za jeftine političke poene, jer moram tako da vam kažem. Dosta je tih jeftinih političkih poena. Ne zaboravite jednu stvar, Srbija je mnogo politički pismenija, nego što vi smatrate. Videćete kako će vam se to brzo obiti o glavu. Ne možete vi da zamajavate Srbiju, nije niko, a nećete ni vi.

Što se tiče tog poštovanja prava i pravnih normi, mnoge stvari su sada jasnije zbog čega se ne sprovode procesi revizije postupka privatizacije koji su kriminalni, protivzakoniti. Isto tumačenje, to bi izazvalo pravnu nesigurnost, šta bi rekla EU, šta bi mislila o nama kada bismo se mi upustili u ispitivanje protivpravne, protivzakonite privatizacije.

Svedoci smo u da u Beogradu, na teritoriji grada Beograda mnoge fabrike su kupovane, koje su kasnije srušene da bi se pretvorili u stambene objekte, pa kaže se – šta bi svet mislio da mi sada to izvršimo reviziju. Šta bi svet mislio da se izvrši revizija gde je očigledno zelenaška logika stvari. Svaki normalan će da osudi takav način poslovanja banaka. Pa onda ne možete ni zelenašima baš da zamerite koji su tražili kao protivuslugu ili zalog nekretnine. Što bi zamerili zelenašima? Nema te logike.

Ovde je logika da je opljačkan deo stanovništva Srbije na protivpravan, protivzakonit način. Mi želimo da to kroz institucije NBS bude regulisano.

Što se tiče kontinuiteta, gospodine Orliću, vi ne shvatate, kontinuitet nije u tome da vi zapošljavate ili nezapošljavate. To je samo splet slučajnih okolnosti ili trenutnih okolnosti. Slučajno zato što dajete stimulans onima koji otvaraju pogone. To nije nešto što će doneti dobrobit.

Suština kontinuiteta, vi ste za EU, oni su bili za EU. Evropska unija kaže otvoreno – pristupanje Srbije EU može ako samo prihvatite Poglavlje 35, a to je KiM, Kosovo posebna republika.

Drugo, vaša politika prema MMF je potpuno ista kao i njihova politika prema MMF. Vaša filozofija na dve stolice je potpuno ista kao filozofija DOS-a. To su kontinuiteti. To je bitno za ovu državu. To što vi nama navodite da ste vi više zaposlili nego oni, pa Boris Tadić je iznosio netačan podatak da je zaposlio 40 hiljada ljudi pred izbore, pa se pokazalo da to nije tačno. Mi ne ulazimo u tačnost vaših podataka, ali ovo su krupne opredeljujuće stvari za politiku jedne vlade, odnosno politiku koja se vodi na državnom nivou.

Kažite da ste protiv EU, da ne želite da predate KiM. Kažite da ne želite pod ovakvim uslovima da sarađujete sa MMF, pa onda da kažemo da ste vi diskontinuitet. Ovako ste – kontinuitet.

Evo, da pokušamo ako je moguće da stavimo tačku na ovu temu koju pokreće kolega Orlić.

Upravni odbori, kada je SRS bila parlamentarna u gradu Beogradu, su odraz sastava gradskog parlamenta. Svaka iole normalna vlast nastoji da sastav upravnih odbora odgovora sastavu u parlamentu. Ona koja je sa druge strane, znači nije normalna, ona uvek želi da ima monopol nad tim, ali članstvo srpskih radikala u upravnom odboru nije bilo odlučujuće, ona je samo bila maska za demokratiju koja se tada sprovodila.

Što se tiče statuta Vojvodine. To je tema koju želim da vam objasnim. Uzmite zapisnike sa svih odbora, sa sednica, imaju zapisnici, pa ćete videti ko za šta glasao, videćete ko je bio protiv statuta i videćete ko je činio kvorum kada se na Zakonodavnom odboru donosila odluka. To su manipulacije kojima se služite vi danas, a ranije se služio Bojan Pajtić sa tim.

Ne vredi vam to. Istina je neumoljiva, nepobediva. Postoje zapisnici, postoje činjenice. Vama su Dragoslav Petrović i Bojan Pajtić dali mandate protivzakonito, protivustavno, srpskih radikala, da bi oslabila nas radikale u Skupštini Vojvodine, da bi se lakše mogao doneti taj statut. To je suština. Statut je donesen u Skupštini Srbije gde ste vi ovde, govorim za vladajuću koaliciju, glasali za taj statut. Nemojte kukavičije jaje gurati nekom drugom. Vi morate da nosite taj teret. Ja znam kako je vama teško, ali šta da vam radim, po tome se razlikujemo. Morate da procenite koliko će to istorija da oceni, da li ste na ovoj ili onoj strani. Mi nismo poklekli.

Što se tiče ove logike koju kaže gospodin Đukanović. Gledajte koja logika stvari, nama je "Šećerana" prodata za par evra. Šta treba tu da kažemo? Pa jeste, u skladu sa postojećim zakonom. Nije ni u skladu sa tadašnjim zakonom. Zašto je prodata? Zato što je Vlada protivzakonito doneta uredba koja oslobađa kupca šećerana, pa je stekao vrednost, imovinu za tri evra.

Drugo, zemlja koju je kupio Todorić iz Hrvatske je zemlja koja je nekada privatizovana, najvećim delom na teritoriji Vojvodine. Kako je to stečeno kada je u pitanju Todorić, kada je u pitanju "Agrokor"? Protivzakonito. Ne, nećete da se upuštate u to, zato što selektivno postupate, zato što je Stanko Subotić, zvani Cane žabac, neko ko je zaštićen, a drugi koji se bave mnogo manje opasnim poslom u odnosu na njega, oni su nepoželjni i protiv njih se vodi hajka. Ne možete tako protiv kriminala.

Srpska radikalna stranka je za rešenje problema sa kojima se suočava većina građana u ovoj državi, pogotovo onaj deo koji se kreditno zadužio rešavajući svoja egzistencionalna pitanja. Mi nismo za rešenje koje je protiv Ustava i koje je protiv zakona. Ovo rešenje koje nudi Vlada je pre svega i protivustavno i protivzakonito.

Protivustavno zato što vrši diskriminaciju među građanima, ne štiti sve građane, jer ako izdvajate jednu grupaciju, konkretno u ovom slučaju koja je zadužena u švajcarskim francima, onda oni koji su u drugim valutama, odnosno devizama zaduženi oni su građani drugog reda. Što se tiče zakona nema tog zakona koji dozvoljava da se budžetska sredstva koriste u ove svrhe i na ovaj način. Taj zakon ne postoji.

Mi imamo, kao što je to Vlada napomenula, imamo iskustva iz svog okruženja. Evo samo Duja da završi Aleksandra pa ću ja da nastavim. Izvinjavam se.

Znači imamo pozitivna iskustva iz našeg okruženja. Jedno od iskustava je navedeno ovde, to je Mađarska gde je mađarska Vlada, odnosno predsednik Mađarske doneo rešenje koje odgovara građanima, ali mi smo u prednosti u odnosu na početne pozicije koje je imala mađarska Vlada. U kojoj smo mi prednosti? Mađarska Vlada je započela te pregovore tako što je prvo Centralna banka razgovarala sa komercijalnim bankama. Na bazi tih dogovora aktivirala se Vlada Mađarske Republike i onda je doneseno rešenje uz prisustvo predsednika Republike.

Oni nisu imali odluku Vrhovnog kasacionog suda kao što mi u ovoj situaciji imamo. I šta je bila logika stvari? Logika stvari je da je na bazi, ne samo ovog iskustva, nego i iskustva iz 2013. godine kada su banke komercijalne, samo da vas podsetim jednostrano povećavale kamatne stope, povećavale svoje marže na osnovu odluke suda, presude suda banke su došle u situaciju da morajući da poštuju odluku suda uz opomenu NBS vratili su te kamate u normalu. To je drugi primer.

Šta je ovde trebalo da se primeni? Trebalo je samo da se primeni i jedan i drugi primer i da se kaže – razgovor sa komercijalnim bankama po prirodi stvari treba da vodi Centralna banka NBS, odnosno guverner koji predstavlja tu banku. Na bazi tih dogovora ili razgovora treba da se uključi predsednik Vlade ili da se uključi, u krajnjem slučaju, Vlada Srbije. Mi ovde imamo potpuno obrnut redosled. Ovde je uključeno Ministarstvo finansija koje ni krivo ni dužno mora da vadi kestenje iz vatre iz razloga što se nije poštovala hijerarhija, što se nije poštovala procedura da nakon presude Vrhovnog kasacionog suda NBS je trebala da da uputstvo o poštovanju presude, a Vlada ovde kaže da se jednim razlog uključila da bi zaštitila, odnosno ima osnov u Ustavu zaštiti pravo građana, jedinstvo tržišta i monetarni bankarski sistem.

Već kad se Vlada uključila da je ispoštovala ovaj redosled, da se ispoštovala procedura onda bi Vlada bila u poziciji da istakne još jedan zahtev, ako je u pitanju jedinstvo tržišta, ako je u pitanju bankarski i monetarni sistem, pa jedinstvo tržišta najbolje oslikava, prezentuje platežno sredstvo u ovoj državi, a to je dinar.

Ovde jednim delom kao razlog se navodi da se nije mogla pratiti kursna razlika između dinara i švajcarskog franka, da se moralo pribeći rešenju da se uzme neka stabilna valuta. Sedam godina slušamo kako je dinar stabilna valuta, pa, šta će nam evro ako je dinar stabilna valuta? Zar nije bilo potpuno logično da se kaže – svi krediti na teritoriji Republike Srbije moraju da se konvertuju u dinare? Koji su uslovi? Oni koje komercijalne banke propisuju, oni koji su u skladu sa zakonom, oni koji su u skladu, na kraju krajeva, kao što smo više puta ovde čuli, u skladu i sa interesima tih komercijalnih banaka i interesima klijenata koji koriste te kredite.

Ovde se potpuno sve izmešalo i sada se dolazi do nekog rešenja koje je jednokratno i pitanje je samo kada će se pojaviti problemi građana koji se zadužuju u drugim valutama, koji su zaduženi u evrima, koji su zaduženi u dolarima. Pitanje je samo kada će se pojaviti.

Kako Vlada može da kaže – vama nećemo pomoći zato što se niste zadužili u švajcarskim francima? Nemoguće. To je suština.

Srpska radikalna stranka zato insistira i zbog toga vas upozoravamo da ćemo se žaliti Ustavnom sudu, što je sasvim normalno i razumljivo, jer ne sme da se krši Ustav. Uz svo razumevanje problema sa kojima se suočava ova određena grupa građana, ovo rešenje je iznuđeno onog trenutka kada se radikalizovao štrajk korisnika kredita u švajcarskim francima, pa je morao čak i predsednik Republike da izađe da da obećanje, a onda navrat-nanos, kako bi se to narodski reklo, ide se ka rešenju, traži se leks specijalis da bi se rešio taj pojedinačni problem, parcijalni problem. Niste ga rešili, taj problem sa kojim se suočava Srbija i građani Srbije. Samo ste rešili jedan mali deo, jedan mali segment i to zato što je predsednik države izvršio pritisak, umesto da izvrši pritisak na Narodnu banku Srbije da da uputstva da se poštuje odluka Vrhovnog kasacionog suda.

Kako Vlada radi i kako postupa kada su u pitanju finansije možda je najbolji primer ovo što je ministar pokušao na brzinu da objasni, ovaj klirinški dug. Mi vraćamo dug agenciji koja je kupila deo duga od Čehoslovačke Republike. Niko ne zna pod kojim uslovima. Niko ne zna kako je to nastalo, kako je došlo do dogovora. I ministar sam kaže – Srbija je samostalno odlučila da vrati te dugove, klirinške dugove. Kako je to Srbija samostalno odlučila?

Ja sam na Odboru za finansije izneo podatak koji je tačan. Advokatska kancelarija ove agencije „Rondeks“ se javlja agenciji i kaže – obećavajuće je, bez obzira što je prošlo 11 godina, imamo pozitivnu praksu Londonskog suda koji kaže da i posle 10 godina rok kada istekne imamo pravo da potražujemo naplatu duga koji je nastao tako što se kupio klirinški dug od Češke Republike. Malo se tu radi na brzinu. Moramo imati istorijat zašto se to sve radi, šta je razlog da se to tako radi?

Naravno, treba sa Češkom Republikom uvek imati dobre odnose, sesti i dogovoriti, da li taj klirinški dug može da se vrati u nečem drugom, a ne ovako kako nam se predstavlja, da je to umanjenje duga, kada je u pitanju novčani iznos.

Ono što Srpska radikalna stranka primećuje ovde, a prezentuje sad i javnosti, to je da čak i u ovom kreditu za Južni tok imate nešto što su uočljive razlike. Imate tri, uslovno rečeno, različite banke. Imate „Komercijalnu banku“ Beograd, imate „Ženeral banku“ Beograd i imate „Vojvođansku banku“. Ove dve prve daju po 30 miliona evra za kredit „Srbijagasu“, a „Vojvođanska banka“ daje 10 miliona evra za „Srbijagas“. Kamate po kojima daju su različite, tako da „Ženeral banka“ daje po kamati od 1,42% na godišnjem nivou, „Komercijalna banka“ 1,38 a „Vojvođanska banka“ 1,75. „Vojvođanska banka“ – čitajte OTP banka. To je mađarska banka.

Da li se možda pregovaralo sa nekom kineskom bankom? Da li se pregovaralo sa nekom ruskom bankom? Kako ove tri banke toliko različite kamate? Neko kaže – zanemarljivo. Nije ništa zanemarljivo kada je u pitanju godišnji nivo. To su dugoročni krediti, to je 70 miliona evra koje treba da podigne „Srbijagas“ a da bude garant Republika Srbija. Nije tu ništa zanemarljivo.

Što se tiče ove agencije koja je iz Francuske, znate, ima ona krilatica – u Svetskoj banci na ulazu piše: „Borimo se protiv gladi“. A najveći krivac za glad, opštezastupljenu i sveprisutniju u svetu je upravo ta Svetska banka, tako da i ova krilatica pod kojom nastupa ova francuska agencija svodi se samo na to da će i oni učestvovati u dodatnom zaduživanju. Hvala vam.

Gospodine ministre, malo ste skrenuli sa onog što je ključno.

Ključna uloga Vlade je ovih 15% koje u ukupnom saldu od 38% učestvuje u smanjenju duga zaduženih u švajcarskim. Po kom zakonu Vlada može to da radi? Po kom? Zakonu o budžetskim sredstvima? Niste, ministre, dali rebalans budžeta, niste nigde nagovestili. Vi ćete iz rezervi da delujete. Ne može to tako – govorim vam otprilike.

Što se tiče Mađarske, izvinite, gospodine ministre, ali mislim da niste baš u pravu. Komercijalne banke imaju samo jedan moto, to je njihov interes. Nema te banke koja će se usprotiviti odluci mađarske Vlade, a pri tome biti svesna da zanemaruje svoje itekako značajne komercijalne interese.

To što se tiče projekcije na Srbiju, pa mi smo tu zaštićeniji. Nije valjda Vrhovni kasacioni sud uradio nešto što će sutra biti osporeno na Međunarodnom sudu, što će sutra EU da ospori? To je nemoguće.

Što se tiče klirinškog duga, ministre, vi ste zamenili ovde. Niko ne kaže da sa Češkom Republikom ne treba održavati potpuno korektne odnose, ali ovde se radi o jednoj agenciji koja ima sedište na Kajmanskim ili Karipskim nekim ostrvima. To se, inače, u narodu zove kao of-šor kompanija. Oni su kupili za mnogo jeftinije, za mnogo manje novaca su kupili ovaj dug koji je bio prema Češkoj. To je klirinški dug i njima je istekao rok. Godina 1991. je godina kada je Stipe Mesić bio na čelu SFRJ.

Zašto je Srbija morala samostalno, bez obzira što je deobni bilans, 32% pripada Srbiji, 28% pripada Hrvatskoj i svim ostalim republikama bivše SFRJ, baš Rondeks da izmiruje sad? Ajde sa Češkom da se razgovara, čak i preko kliringa da se neka roba razmeni, da se nađe neko rešenje, ali zašto Rondeks kada su istekli svi rokovi? Zašto su istekli rokovi? Istekli su rokovi jer nisu u roku od 10 godina podneli zahtev, nisu mogli da naplate to, bilo je ratno stanje.

Uostalom, vi ste jednim delom učestvovali u onom delu Vlade koja je ponovo podnela zahtev UN da se prizna SRJ. Tada ste bili u tom petooktobarskom zanosu. Trebali ste tada da razmišljate da postoje neke posledice, ali da ne prebacujemo na…

Mi ovde, ministre, razgovaramo o veoma ozbiljnoj temi.

Ono što je najozbiljnije u svemu ovome je što problemi koji prate medicinske radnike iz dana u dan su maltene sve veći i veći, pre svega, problemi materijalne prirode.

Da se razumemo, na medicinski fakultet upisuju se najbolji srednjoškolci i to su ljudi koji, osim tog opšteg uspeha, razmišljaju na potpuno drugačiji način kada se posvećuju ovoj profesiji. Nije suština, ministre, da vi ovde kažete da je nemoguće obezbediti 2.000 evra ili neku drugu visinu ličnog dohotka. Suština je da taj mladi čovek vidi neku svoju perspektivu. Svaki mladi lekar će videti svoju perspektivu ako može osim ove jedne trećine radnog vremena koje, ako bude imao slobodno, može da koristi da radi u nekoj drugoj klinici ili nekoj drugoj instituciji. On želi da za određeni broj godina radnog staža obezbedi sebi osnovne uslove za egzistenciju sebi i svojoj porodici, da može da obezbedi sebi stan, da može da prehrani svoju porodicu i da ostane da živi u Srbiji.

Nerado naši stručnjaci idu u inostranstvo, i to vi dobro znate, zato što su tamo uslovi mnogo gori nego što su ovde, u smislu visine plaćanja zakupnine stana, životnih troškova i sve tako redom.

Vi znate da svaki mladi čovek kad odlazi tamo, odlazi u veliku neizvesnost, a nama je ovde deficitarna struka medicinska. To što vi pričate oko zapošljavanja, to bi se možda moglo jednim delom usvojiti, da ne dođe do nagomilavanja određenih struktura, odnosno specijalizanata u jednoj instituciji, ali vi ste, ministre, najodgovorniji za to, pa onda hijerarhijski, kako to ide već, ispod ministarstva ostali. Pa vi ste ti koji treba da donesete neki plan, pa da kažete – u narednom periodu od pet godina Srbiji su potrebni stručnjaci u oblasti medicine u tim i tim sektorima, odnosno specijalizacijama. I to je suština.

Ne možete vi zameriti mladom čoveku iz Beograda što je prirodno njegova želja, kad završi medicinski fakultet, kad specijalizira, da radi u Beogradu. To je njegovo pravo. Da li će ostvariti to pravo? Pa, vi ste ti koji kao izvršni organ vlasti usmeravate te ljude, da kažete – deficitarnost je u Čačku, u Valjevu, u Užicu, u Senti, u ostalim gradovima, u tim i tim oblastima. Tako ćemo usmeravati i specijalizaciju.

Ali, šta je najveći problem ovde, osim ovoga što je materijalne prirode? Kadrovska politika koja se vodi, ministre. To je već postao kontinuitet nakaradne kadrovske politike. Vi na čelo klinika, institucija, zdravstvenih institucija stavljate članove stranke, bez obzira koliko je on stručan i koliko je sposoban.

Vi imate jedan primer, presedane, gde su stručnjaci došli, kao što je na Dedinju, gde je došao čovek koji ne pripada SNS i vidi se odmah pomak, ne toliko koliko bi on želeo. Profesor Bojić je napravio pomak, i to veliki, značajan pomak kada je u pitanju sama institucija Dedinja. To mi dobro znamo, mi koji smo iz okoline ili iz okruženja Instituta u Kamenici. Pa više niko neće da ide u Kamenicu, nego dolazi, traži u Dedinje da dođe na operaciju. To je vraćanje poverenja pacijenata prema toj instituciji, a poverenje se vraća tako što će odgovarajuća adekvatna kadrovska politika da se vodi. Tome treba posvetiti pažnju.

Nema potrebe za bilo kakvu ogorčenost, pogotovo kada je način diskusije. Ministre, vi to dobro znate, kada bi nabrajali ovo što vi tvrdite da bez članstva u SNS neko je direktor, vama bi možda najviše trebalo prsti na obe ruke, a kada bi vam ja nabrajao koji su sve sa članskim kartama došli, kao „stručnjaci“ ne bi mi dovoljni bili prsti ni na rukama, ni na nogama.

Suština je u sledećem, evo vam jedan od primera, svedoci smo da je prošle godine Vlada pokrenula jednu dobru inicijativu, a to je da se stambeno obezbede radnici Ministarstva unutrašnjih poslova i državni službenici. Kada bi bila inicijativa slična, a zašto je slična, kada bi se mladom stručnjaku, lekaru, omogućilo da po povoljnim uslovima reši svoj stambeni problem, vi bi na taj način napravili veliki korak u zadržavanju tog stručnjaka, pogotovo visokostručnih lica.

Znate, ne ide u inostranstvo baš svako. Idu medicinske sestre, ali nije baš tako ni zapadna Evrope raširila ruke da primi sve lekare koji imaju želju tamo da odu. Primaju ono što je vrhunske struke i ono što njima treba. Ovi ostali, ako odu, rade tamo kao tehničari, rade mnogo niže plaćene poslove, i to mi znamo, a nama su tu ljudi i te kako dragoceni. Ne mali broj njih, ministre, ode samo iz razloga, to vi dobro znate, bar iz kolegijalnosti treba da znate, zato što ne vidi neku perspektivu kada je u pitanju stambeni prostor, kada je u pitanju egzistencija njegove porodice i samo to je, ministre, ništa više.

Znate, vi dolazite u situaciju da neko ko je postavljen na čelo neke zdravstvene ustanove odlučuje, ali bukvalno odlučuje i o ovom delu koji se odnosi na osnovnu egzistenciju mladog lekara koji se zaposli, onda je to tragično, jer čim je ljudski faktor umešan u to, a Vlada bi ovakvom inicijativom, kao što su stanovi za MUP, i te kako postigla određeni efekat, tada bi zadržali te ljude i tada bi imali ovu mrežu ravnomerne zastupljenosti i kada je u pitanju visoko stručni ili specijalizovani kadrovi iz oblasti medicine. Ko dobije stan, primera radi, u Valjevu, pa neće baš toliko da rizikuje da dođe u Beograd i da bude podstanar.

To je suština, ono na čemu insistira SRS i nema razloga da povisujemo ton ili da podgrevamo atmosferu. Ovo je sudbina mladih ljudi, mladih stručnjaka. Mi ćemo se svi, manje-više, morati lečiti, danas-sutra, ministre, kod naših stručnjaka, nećemo moći da idemo u Beč i ne vredi nam ta skupocena oprema ako nam odu elektroinženjeri, ako nam odu medicinski radnici. Možemo samo da je posmatramo i da se statistički hvalimo da i mi imamo savremenu opremu.

Na neki način se izvinjava kolegi Orliću, ali ne mogu da prepoznam kod vas kada ste završili citat, a kada ste ga počeli. Vaše reči su original reči Aleksandra Vučića. Rado bih vama replicirao, ali bolje onda autoru toga što vi govorite. Bolje kada dođe da iskoristim priliku da njemu repliciram.

Evo šta je suština. Ministre, vi ste dobro upoznati da gotovo nepisano pravilo je kada je u pitanju primera radi Institut u Sremskoj Kamenici za kardiovaskularne bolesti, redovnom smenom vlasti dolazi do promeni i glavnog čoveka, odnosno upravnika ili direktora i kada je u pitanju onkologija i kada su u pitanju i poliklinika. Uvek je to prati sa promenom vlasti, dolaze nova lica, novi direktor. Naravno, većinom su oni iz kolektiva. Da ne spominjemo sada imena jer su to ljudi koji su pre svega obrazovani, oni su iz oblasti medicine i daleko od toga da bilo kakav prigovor možemo pojedinačno na njihovu struku.

Zašto se ne prekine sa tim pravilom? Nije valjda da čovek koji je sada postavljen od strane, uslovno rečeno, ove vlasti nije toliko stručan da ne bi mogao ako dođe do promene vlasti da vodi tu istu instituciju?

Paradoks, evo vama kolega, pa prenesite predsedniku Vučiću, vama je specijalista za plućne bolesti direktor Luke Novi Sad. Gde to ima? Profesor doktor Bata Milovančev umesto da bude i dalje u svojoj struci, vi ste ga postavili za direktora Luke Novi Sad. Gde to sada ima? Možemo mi da osporavamo i njegovo politički opredeljenje i njegove političke stavove, ali on je čovek koji je u dugom nizu godina radio, usavršavao se na instituciji koja se zove Onkološki klinički centar ili Institut u Sremskoj Kamenici. Čovek završava karijeru, jer je godinama biološki, kao direktor Luke Novi Sad. Zar stvarno toliko imamo stručnjaka? Zar stvarno su kriterijumi oštri i strogi? Umesto čovek da bude Pokrajinski sekretar za zdravstvo, on je direktor Luke Novi Sad. Sad je prodata Luka Novi Sad. Najverovatnije će završiti isto na nekom radnom mestu gde je u pitanju tehnika, a ljudi koji su završili fakultete tehničkih nauka, oni će raditi najverovatnije u medicini. Karikiram, ali sam vam naveo jedan primer.

Još jednom vas molim da kažete kada citirate, a kada prekidate sa citatom.