Član 108. i član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Član 108. kaže jasno da vi kao predsedavajući vodite sednicu, a član 27. govori o tome da je jednakost i ravnopravnost u svakom trenutku svih poslanika zastupljena.

Nije lepo slušati kada kolege pričaju o roditeljima, o porodici drugih kolega, a vi pri tome, umesto da reagujete, da presečete, vi procenjujete, gospodine Arsiću, s koje strane to dolazi. To nije lepo.

Svako od nas je osetljiv kada je u pitanju porodica, pogotovo kada su u pitanju roditelji. Od čega i kako živi i kako je živeo i čiji je otac ili majka, ovde nije mesto o tome da se raspravlja.

Drugo, vi ovde uporno prenebregavate činjenicu da ovi koji stalno učestvuju u izborima pre izbora se zovu DS, DSS, Pokret za Srbiju, DJB i bog te pita kako, a u samoj izbornoj trci učestvuju kao koalicija. To je jedan nonsens koji je prisutan pojavom višestranačja u Srbiji. Oni uvek ulaze u parlament preko nekih koalicija, a nisu članovi te koalicije. Tu čovek ne može nikako da rastumači. To teoretski u političkim naukama nije protumačeno.

Ovde smo svedoci da uvek DS ili bilo koja od članica ove koalicije nama drži predavanja o demokratiji, o izborima, a nikada se nije samostalno pojavila na istim tim izborima kada je u pitanju republički nivo.

Evo, da li neko pamti ili se seća da je DS sama izlazila na izbore? Izlazila je uvek u nekoj koaliciji, a DS je pravi primer kako i na koji način čovek menja ideologiju, principe, kako se prilagođava samo ličnim interesima. Najbolji primer je kada je Zoran Đinđić, zahvaljujući Jovici Stanišiću, smenio Dragoljuba Mićunovića sa mesta predsednika. To je najbolji primer. O tome imate svedočanstva. Šta više da govorimo?

Prema tome, morate imati jednak aršin prema svima, imajući u vidu da ovi sada ne znaju kome pripadaju, da li savezu, da li nekoj koaliciji sa kojom su ušli u ovaj parlament. Bog te pita kome će u narednom periodu pripadati.

Amandmani Srpske radikalne stranke su više u cilju da iskoristimo tu minimalnu mogućnost poslovničku, kako bi izneli svoje mišljenje o predloženim zakonima. Javnosti treba da je jasno da je standardizacija kada je u pitanju kvalitet, kada je u pitanju tržište, uvek opravdana.

Ovde javnost treba da je upoznata šta je druga strana te medalje. Druga strana te medalje je što sadašnje stanje privrede i proizvođača, konkretno ovde, građevinskog materijala nisu u situaciji, nisu tehnološki, tehnički, ni finansijski na tom nivou da bi mogli da za nekih dve do četiri godine postignu taj tzv. evropski nivo kvaliteta.

Ovde se Zorana Mihajlović služi već viđenim marifetlucima. To smo videli od Bože Đelića. Boža Đelić je isto ovo ovako koristio, tako što je govorio umesto da me nagradite, umesto da me pohvalite, vi kažete „Boža derikoža“, vi me grdite, vi me nazivate „Vojvodom od 10.000.000“ itd, tid.

Ovo što se dešava kada je u pitanju pokušaj primene ovakvih zakona, odnosno usvajanje ovih standarda već više puta viđeno u svetu. To je opisano u knjizi čoveka koji se zove DŽon Perkins. On je napisao jednu knjigu koja ima naslov „Ekonomske ubice“. Da bi privreda u oblasti građevinarstva mogla da dostigne nivo evropskih standarda moraju ogromna ulaganja, ne samo u proizvodnju, nego u sistem kontrole.

Da ne bi bilo zabluda, ranije je Srbija imala ovakvo jedno iskušenje, a to je bilo usvajanje ISO standarda, ISO 9000 itd, 9011, 9012. Sve je podrazumevalo usvajanje tih standarda, poboljšanje tehnološke proizvodnje i kupovanje dodatne nove opreme. Nikad se ne uvodi neki standard da bi zemlja, u ovom slučaju Srbija, mogla većim delom da primenjuje tehnologiju sa kojom raspolaže. Uvek se to na ime kvaliteta, na ime mogućnosti povećanja BDP, na ime izlaska na strano tržište uvek se to garnira sa tim, a pozadina svega je kupovina nove opreme, nove investicije.

Ima tu nešto što je povezano, a govorio je predsednik poslaničke grupe SRS o kompaniji „Behtel“. Uzmite, pročitajte, gde god se pojavila ta kompanija isti redosled stvari je išao, išla je prvo standardizacija, pa u toj standardizaciji videćete kako čak i ministarstvo predlaže da u oblasti proizvodnje cementa… To je već evropski standard. Zašto? Zato što su cementare već vlasništvo stranih kompanija. U oblasti armiranog betona. Zašto? Zato što armirani beton proizvode oni koji su u vlasništvu stranih kompanija. Razne oblasti gde su standardi postignuti, to su već strane kompanije, a ovde gde bi, eventualno, mogla domaća privreda da ima neke šanse to nije tržište EU.

Da se razumemo, domaća proizvodnja ne u narednih dve do četiri godine, nego u mnogo više godina neće biti konkurentna na zapadnoevropskom tržištu. Jedino što može to je da u ovome planu i projektu domaće građevine domaća proizvodnja u oblasti građevinarstva nađe svoju šansu, a ne da se sad ide sa dodatnim troškovima. Hvala.

Gledajte, sve ovo što ste nabrojali možete staviti u istu ravan. Kada je u pitanju Republički zavod za statistiku, kada je u pitanju Privredna komora, tu smo se više puta uverili da ne možemo baš da se pouzdamo. Na čelu Privredne komore je čovek koga je direktno doveo nemački ambasador na tu funkciju, i to za ruku ga doveo, nikad u životu nigde nije radio u privredi ili ja bar nisam bio u situaciji i moje kolege da vidimo da li on ima neko iskustvo.

Što se tiče te preporuke, gledajte, vi morate da radite tako što poštujete realnost koja je u Srbiji. Vi imate primer u vašem predlogu, obrazloženje vašeg predloga da, recimo, u standardizaciji ivičnjaka više poklanjate pažnju savitljivosti, fleksibilnosti tih ivičnjaka, nego temperaturnim uslovima tretiranja tih ivičnjaka, odnosno kada dolazi do uništavanja materijala od kojih su ivičnjaci napravljeni.

Vi jednu stvar ne razumete. Vi ne razumete da je to onaj ko proizvodi, ko ima takav kvalitet materijala, a ovo vam pričam, ne samo na osnovu znanja, nego i iskustva.

Setite se samo, drage kolege, projekta brze pruge koje su ranijih godina projektovane kroz Srbiju. Najveća borba u Evropi je bila između Francuza i Nemaca, kada su u pitanju brze pruge. Znate zbog čega? Samo zbog kvaliteta šina po kojima će vozovi da idu, zato što je nemački standard tzv. „faud de“ predviđao drugačiju strukturu tih materijala, a mi smo za razliku od francuskih, koji su vodeći kada su u pitanju brze pruge, kao država bili osposobljeni možda te pomoćne objekte da radimo po pitanju brzih pruga.

Vi ovde imate u Predlogu zakona profile koji se ugrađuju u građevinarstvu, sitno zrnaste strukture. Recite mi fabriku u Srbiji koja proizvodi takve profile, koja proizvodi taj čelik sa sitno zrnastom strukturom. Samo recite fabriku koja je to u Srbiji. Svi standardi su jasno izdefinisani, oni se odnose na one koji su vodeći u određenim proizvodnjama, a to je Nemačka, Francuska i vodeće zemlje EU. Ništa to nije za Srbiju, kao i za mnoge zemlje u EU.

Srpska radikalna stranka i dalje insistira na tome da nije baš pogodno vreme da se ovaj zakon primenjuje, jer njegova primena je osam dana nakon objave u „Službenom glasniku“. Zašto nije? U svakom slučaju, svako normalan razmišlja da treba ići ka tome da se poboljša kvalitet proizvoda, pa i u građevinskim proizvodima treba poboljšanje kvaliteta.

Mi smo suočeni sa situacijom da ovako ojađena, iznurena privreda, pogotovo kada je u pitanju građevina ne može da izdrži dodatne troškove koji se odnose ne samo na kontrolu kvaliteta, nego na eventualno dopunjavanje opreme. Ona će se, hteli mi to ili ne, odraziti na cenu proizvoda.

Pošto je ovde glavni akcenat i glavni cilj da se pospeše mali proizvođači, uzmimo primera ovih koji proizvode cigle, ciglane, to su mali proizvođači u suštini. NJima trebaju ne mala sredstva da bi zanovili svoju opremu da bi ona bila u sklopu standarda evropskih standarda, trebaju im i te kako značajna sredstva da bi imali svoju laboratoriju za ispitivanje. I to bi se automatski odrazilo na cenu proizvoda. Pošto se svi investitori moraju po zakonu da pridržavaju javnih nabavki, da raspisuju konkurs, na konkursu, osim kvaliteta bitnu ulogu igra i cena.

Sada se postavlja realno pitanje kada će ti naši mali proizvođači, pre svega kada će ispuniti ove uslove, a samim tim kada će doći u situaciju da budu konkurentni, pošto im to poskupljuje njihove proizvode.

I to je suština čitave filozofije ovog zakona koji se donosi i uvek je to pod izgovorom da se štite naši proizvođači, da ćemo biti u situaciji da ti naši proizvođači budu prisutni na evropskom tržištu.

I tamo je itekako značajnu ulogu igra, osim kvaliteta i cena proizvoda, tako da mi srpski radikali nismo protiv poboljšanja kvaliteta unapređenja privrede, ali mislimo da u ovome trenutku nije vreme da se to radi, da se ide sa ovim zakonom, kako bi se poboljšao kvalitet, na račun poboljšanja cena, a onda dolazimo u situaciju da smo se kao kuče okretali i hvatali svoj rep, u krug se okretali i ništa nismo uradili. Hvala.

Pitanje – po kom osnovu Dragica Nikolić i njen muž, bivši predsednik Republike, već dve godine koriste državnu vilu i koliki su troškovi koje izmiruje država na ime korišćenja vile od 800 kvadrata, imajući u vidu da stvaralaštvo kojim se bavi Dragica Nikolić ne zahteva toliku kvadraturu, a naučni rad, kome se posvetio Tomislav Nikolić, i te kako ne podrazumeva toliko veliku kvadraturu? Pitanje je upućeno Vladi Srbije.

Drugo pitanje upućeno je Tužilaštvu. Šta će Tužilaštvo, odnosno javni tužilac da uradi, a i organi Vlade Srbije na javno iznesenu tvrdnju generala Nebojše Pavkovića da je general Aleksandar Dimitrijević, koji je bio na čelu vojnoobaveštajne službe, sve vreme dok je bio na toj čelnoj funkciji, radio za strane obaveštajne službe i još dodatno sarađivao sa Haškim tribunalom tako što je falsifikovao činjenice, izmišljao događaje koji su dodatno opterećivali Srbe koji su zatočeni u Hagu? To isto je radio i Aleksandar Vasiljević.

Šta će Tužilaštvo da uradi i da li će da pokrene bilo kakvu inicijativu kako bi se sprečilo dalje negativno delovanje ovih generala izdajnika? Pri tome, da li će nešto da preduzme Ministarstvo odbrane kako bi za primer budućim generacijama pokazao da čin generala treba da nose časni i čestiti ljudi, a ne protuve, kao što je to Aleksandar Dimitrijević, po rečima generala Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije?

Treće pitanje je upućeno Vladi Srbije ispred SRS. Pitam Vladu Srbije, Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde – koliko je novca iz sredstava budžeta isplaćeno na ime štete koju su sudski ostvarila lica koja su protivzakonito, protiv svih pravila privedena i maltretirana u akciji „Sablja“ 2003. godine?

Vi znate, gospodo, da je 2003. godine, pod okriljem demokratije i borbe protiv kriminala, u Srbiji bilo privedeno blizu 12 hiljada ljudi. Samo je Pinoče priveo više ljudi u jednom danu ili u nekoliko dana. Imajući u vidu da su otkrivene ubice Zorana Đinđića za nepunih 48 sati, to je apsurd još veći u činjenici da je 12 hiljada ljudi privedeno pod sumnjom da su učestvovali ili bili povezani sa ubistvom Zorana Đinđića. Ne mali broj od ovih maltretiranih ljudi nije imalo nikakve veze ni sa kriminalom, a pogotovo sa ubistvom Zorana Đinđića.

Privođeni su ljudi koji su politički ne istomišljenici tadašnje aktuelne vlasti, privođeni su čak i švaleri od supruga članova aktuelne vlasti, privođeni su svi koji su bili u sukobu sa pojedincima iz sadašnje aktuelne vlasti. Oni su zakonskim putem ostvarili svoja prava i do danas javnost Srbije ne zna koliko je sredstava iz budžeta Republike Srbije isplaćeno na ime realne štete koju su pretrpeli građani Srbije.

Da se ne bi zamajavali više sa tim kolika je to bila demokratija, kakva je to bila borba protiv kriminala, ja vas samo podsećam da su za nepunih 48 sati objavljena imena i fotografije učesnika na atentatu na Zorana Đinđića. To u svetu još nije zabeleženo da se tako brzo otkrilo ko je ubio predsednika Vlade, a pri tome do dana današnjeg ne znamo pravu istinu, nego ti ljudi koji su bili u sastavu specijalnih jedinica, po nalogu obaveštajne službe Engleske, su trebali da budu krivci kako bi se kompletna specijalna jedinica rasformirala. Hvala.

Gospodine Marinkoviću, reklamiram povredu člana 108.

Vi ste malopre izrekli kaznu opomene Nataši Jovanović. Niko ovde u ovoj sali nije čuo šta je razlog izricanja takve mere. Niko. Dobacivanje sa mesta, ovde čujete svakodnevno koliko god hoćete dobacivanja.

(Aleksandar Marković: Ti najviše dobacuješ.)

Markoviću obnovi članarinu, pa onda možeš da mi dobacuješ.

To uradi pa ćeš onda dobacivati.

Svakodnevno dobacuju poslanici jedni drugima, ali retke su situacije kada ministar dobacuje poslanicima. U pauzi ministar Zorana Mihajlović, dobacuje poslanicima, vređa ih, Natašu Jovanović vređa. To je bilo u pauzi.

Da li ćete vi to da registrujete ili nećete, to je pitanje vašeg prava i odnosa prema radu Skupštine, ali ne zamerimo. Nataša Jovanović odgovara adekvatno Zorani Mihajlović, ne na ovaj način kako izmišlja ministar Zorana Mihajlović, ona je sklona tome, nego je opominje da je ona predstavnik Vlade i da mora da uvažava poslanike.

I vi od svega toga izričite Nataši Jovanović opomenu. Kakvi su to aršini? Kakva su to merila? Šta tražite od nas radikala da poštujući Poslovnik, vas svakodnevno ili u svakom trenutku korigujemo? Ne pada nam napamet. Mi smo došli ovde da raspravljamo, vodimo raspravu o predlogu ovih zakona, koji su katastrofalni, a to što vladajuća koalicija nema ni jedan argument i što ovde pred kamerama pokazuju brigu za Zoranu Mihajlović, da vidite šta joj i da čujete šta joj u hodniku govore, gore nego srpski radikali.

Vidim da ministar Zorana Mihajlović koristi Skupštinu kako bi pokazala koliko je ona ponosna, drčna ili koliko je drska. Bilo bi dobro da to pokazuje kada je u pitanju ponižavanje Srbije. Vi koji dobacujete neartikulisano, morate da vodite računa da istina mora da ispliva.

Ono što je veoma bitno, to je da u takvim trenucima kada treba da se brani Srbija, ona se ponaša ponizno i ponižavajuće sa Srbiju. Ono što je ovde u ovom Predlogu zakona potpuno evidentno, to je da u punom jeku najave i početka rada građevinske operative u izgradnji stambenih objekata, Ministarstvo predlaže standardizaciju građevinskih proizvoda. Za standardizaciju građevinskih proizvoda, odnosno za prilagođavanje evropskim standardima, morate kompletnu tehnologiju u pojedinim delovima građevinski industrije da menjate.

Da bi crep koji proizvodi, primera radi, Kikinda, bio po evropskim standardima, morate kompletnu proizvodnu liniju, a to morate da se zadužite kreditno. I ovako ojađena, opustošena od ranije vlasti dosovske kojoj je pripadala i Zorana Mihajlović, nemoguće je da industrija za proizvodnju, u ovom slučaju, crepa, može da podnese takav dodatni finansijski udar.

Što se tiče ozakonjenja ovih objekata, ovde smo od Branislava Ivkovića, pa sve do Zorane Mihajlović slušali različite predloge, od onoga da Srbija treba da zaradi tako što će procena biti po objektu do onih predloga da po kvadratnom metru legalizacije treba biti, ali zajedničko za sve je bilo to da se trebaju rušiti nelegalno podignuti objekti.

Pa, gospodo, zar vi ne živite u Srbiji, zar ne vidite realnost? Kada dođu strani investitori gde prave hale? U Vojvodini. Evo vam u Inđiji, evo vam na potezu od Beograda do Novog Sada u sred oranica prave proizvodne hale. U sred zemlje koju je posedovala zadruga u Inđiji oni su napravili proizvodne hale. Da li je to u skladu sa zdravom logikom, a ne sa detaljnim urbanističkim planovima ili generalnim urbanističkim planovima? Zašto? Zato što strani investitor ima svoju dugoročnu računicu.

Mi ovde govorimo oko udruženja, odnosno oko Komore inženjera i tehničara. Gospodo, vodite malo računa, to su ljudi koji su završili fakultete tehničke struke. Najmanje traje devet semestara. Cenite tih devet semestara kod tih devet ljudi. Vi biste sad zbog Šumarca, koji je sa Zoranom Mihajlović do juče zajedno pljačkao Srbiju, da oduzimate ili da dajete licence tim ljudima. Pa, Šumarca sklonite. Sklonite sve Šumarce ako treba, a nemojte da radite to…

Uostalom, koliko je ovo moralno na neki način najbolje govori činjenica da svaki član Vlade koji je resorno zadužen za koridore da mu se desilo ovo što mu se desilo na Koridoru 10, iz moralnih pobuda i razloga ponudio bi ostavku.

Da li bi tu ostavku prihvatio parlament, to je već sad drugo pitanje, ali bar toliko časti i čestitosti da ima ministar i da podnese/ponudi ostavku, ne, nego optužuje inženjere i tehničare da su pogrešno projektovali. Nisu pogrešno projektovali, nego se pristupilo nečemu što je prevara, što je obmana, a to je da bi bili radovi jeftiniji da uđu oni koji su bliski vlasti da operativno izvode radove i onda se desi havarija. Nije nikom drago što se to desilo na Koridoru 10, ali u većini evropskih zemalja podnosi se ostavka, ponudi se ostavka.

Što se tiče ostalih standardizacija, mi smo vek i po do EU. Malo ste preuranili sa ovim standardima evropskim.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 27. Treba jednake i iste aršine imati prema svim poslanicima, a to analogijom stvari se primenjuje i na članove Vlade. Više puta je predstavnik Vlade, u ovom slučaju potpredsednik Vlade, drsko i bezobrazno se ponašao prema poslanicima u ovoj Skupštini. Više puta je ovde kolege i koleginice nazvao neznalcima, ljudima koji lažu, ljudima koji ne znaju posao, itd. Niste reagovali ni jednom, ni jednom niste reagovali.

Niste reagovali ni kada poslanici se ne odnose jedni prema drugima sa uvažavanjem, ali posebno imate aršin kada su u pitanju članovi Vlade. Dokle ćemo mi da trpimo ovde torturu od predstavnika Vlade? Ko su uostalom članovi Vlade? LJudi koje je ovaj parlament izabrao, ljudi za koje su glasali poslanici i sada ti isti poslanici ili jedan deo poslanika doživljava najveće uvrede od strane potpredsednika Vlade, u ovom slučaju Zorane Mihajlović.

Ko je Zorana Mihajlović? Kakvo ona to pravo ima? Da li je ona povlašćena, da li je ona privilegovana zato što je dobra sa onim Skotom ili nekim skotovima, pa vi ne smete ili neki drugi razlog? To nas ne interesuje. Morate isti i jednaki aršin. I kada se poslanici obraćaju jedni prema drugima sa neuvažavanjem, morate da reagujete.

Koleginica ovde kaže da ima neka sinhronizacija između SRS i SNS. Zaboravila, jadnica, da je ona i njena partija učestvovala u osnivanju SNS. Zaboravila da pripada stranci koja je sedela na kanabeu kod Slobodana Miloševića. Zaboravila da su jeli pečenog vola na Palama. Sve su to zaboravili, a sada hoće veštački da stvore sinhronizaciju između nas i SNS. Mi smo se razišli davnih godina uz njihovu podršku.

Ministar se ovde decidno izjasnio protiv mini hidroelektrana. Ne znamo ministre kakav je vaš stav kada je u pitanju vetro generator. Ne znamo kakav je vaš stav kada su u pitanju nuklearne elektrane. Vi ste decidno ovde isključili bilo kakvu mogućnost ako ste u pitanju vi, odnosno vaše ministarstvo da može da se realizujem projekat bilo koje mini hidroelektrane.

Recite vi meni ministre kako će ova Srbija ekonomski i privredno da se razvija ako bude deficitarno u energiji. Najverovatnije ćete soluciju za ovo da nađete u podizanju velikih hidroelektrana. Za podizanje velikih hidro elektrana treba vam veliki novac. Mi ga nemamo kao država. Nisu zainteresovani ni investitori, ali imamo trenutno situaciju da su zainteresovani za podizanje tih manjih hidroelektrana. Vi ste samo ovlaš prešli preko toga i rekli ste u eko sredinama vi ste protiv podizanja hidroelektrana.

Šta znači to? To je širok pojam, to je opšte mesto. Da li to podrazumeva nacionalne parkove, zaštićenu prirodu. Prvo, tehnološki tu nema nikakvih problema ako je zakon jasno izdefinisao da se bilo šta poremeti u prirodi kada je u pitanju hidroelektrana, ako je izdefinisano zakonom. Ako inspekcijska služba nadgleda revnosno sve poslove koji su vezani od pripreme do završnih za bilo kakav projekat, a odnosi se na proizvodnju električne energije, nema nikakvih problema.

Ako se prepusti to da se krši zakon, ako se nađu neke prečice da se to radi, onda će biti problema.

Niste se izjasnili kakav je stav kada su u pitanju vetrogeneratori koji su podignuti u žitnici Srbije u Vojvodini, gde više ne možete u okolini da nađete ni ptice, ni insekte, ni bilo šta, a u blizini su i voćnjaci koji treba da se prirodno oprašuju, ministre, tako da ostali ste nedorečeni i bilo bi interesantno da kažete šta je konačno stav Vlade.

Mi ovde nastojimo da svojim kritikama na neki način podstaknemo ministra da razmišlja ne samo o izmenama i dopunama ovog zakona, nego uopšte u narednom periodu o predlozima zakona koji se odnose na zaštitu čovekove okoline, odnosno ekologiju. To je veoma bitno i veoma značajno za nas srpske radikale.

Možda vama, ministre, nekad ne odgovara kada mi srpski radikali žestoko kritikujemo, ali mi se ne ustručavamo da kažemo ono što mislimo i ono što je u skladu sa programom SRS. Ne sviđa se to mnogima. Videli ste juče kako su se ovde isprsili neki da kažu – lako je napadati njih jadnike koji su uvek u nekim savezima, nekim DEPOS-ima, DOS-ovima, zajednicama, savezima, što mi ne napadamo Aleksandra Vučića, što se ne isprsimo da njega lično napadamo.

Nije suština bavljenja politikom, niti poslaničke rasprave da izmišljate protiv pojedinca. Ne slažemo se mi sa njegovom politikom u većem delu, ali ne možemo zasnivati svoj rad u ovom parlamentu na tome što ćemo reći – evo, narod priča da je Vučić peder, evo, narod priča da je Vučićev brat kriminalac. To su neproverene činjenice. Znamo mi da nije to ni sjajno ni bajno kada je u pitanju i odbrana Kosova i kada je u pitanju zaštita čovekove okoline i nastojimo da to korigujemo i sigurni smo da je uticaj srpskih radikala vidljiv, ako ništa drugo, na Aleksandra Vučića. Dosta je promenio svoje stavove, svoj odnos prema Kosovu i Metohiji je korigovao i Vlada se korigovala. Ali, ono što smo još više sigurni, ako može takvo poređenje da se kaže, da dođu, ne daj bože, ovi što su bili u DOS, od Kosova i Metohije nema ništa.

Kada smo mi srpski radikali na osnovu ovolikog političkog iskustva odlučivali se u jednom trenutku da li ćemo ostati u koalicionom savezu u ono vreme sa SPS ili, kako oni kažu, Miloševićevim režimom ili se opredeliti za nešto, kako su govorili, što donosi novo, mi smo bili svesni činjenice da su to dve opasnosti, ali manja opasnost po Srbiju je bila ostati u koalicionom savezu sa SPS i pokušati odbraniti Kosovo nego ići na ruku onima za koje smo unapred znali da su najveće zlo što će zadesiti Srbiju. Nismo se osvrtali na kritike koje su bile iz redova SRS i u javnosti i te kako prisutne, kada su nam spočitavali – vi ste protiv mirovnog plana, vi ste protiv Rezolucije 1244. Jesmo, jesmo, i to javno jasno i glasno saopštili, ali smo i tada rekli da je Srbija iznad svega. Bez obzira kako mi po pitanju rejtinga stojimo u ono vreme i kako ćemo stajati vodeći ovakvu politiku, nama je jedini cilj da sačuvamo Kosovo i Metohiju i da sačuvamo Srbiju.

Nama je jedini cilj da sačuvamo Kosovo i Metohiju, da sačuvamo Srbiju. Nije nama cilj da apelujemo, da molimo, da klečimo, da se dodvoravamo građanima Srbije, pa da govorimo ono što oni trenutno ocenjuju kao pozitivno. Nije nama cilj da ostanemo bez morala, bez ponosa, kao što su neki ostali, pa kažu – imaju svoj program, imaju svoju ideologiju. Nema niko osim Srpske radikalne stranke, jedino smo mi dosledni svojoj ideologiji. I to se potvrdilo.

Kako ima obraza bilo ko da kaže od ovih koji prave koalicije i saveze, da imaju svoj program? Pa, odrekli su se programa praveći tu koaliciju, praveći taj savez. Odmah su se odrekli tog programa. Pa, odrekli bi se svega, samo da dođu na vlast.

Znamo da nije sjajno i bajno ni ovo što vi predlažete. Vi se zanosite sa idejom da Srbija može sa sredstvima da podstakne EU da svojim fondovima ulaže ovde u vidu investicija, a da ćemo mi voditi računa oko ekologije. Ali, neka, vi tvrdite da je izvesno tih 160 miliona, mi imamo veliku rezervu, i to je vaše pravo i naše pravo, kao što vladajuća koalicija, odnosno SNS iznosi stavove koji su u suprotnosti sa stavovima SRS, ali njih, bar jednim delom, znamo. Znamo ih lično. Znamo da će se Aleksandar Vučić zbog svoje porodične tradicije teško odlučiti na izdaju Kosova i Metohije.

A ovi što prave savez, to su vam isti oni koji su bili u DEPOS-u i u DOS-u. Za njih smo sigurni da će predati i Vojvodinu i Rašku oblast i da će Srbija ostati na beogradskom pašaluku, samo da bi oni bili na vlasti. I ne treba građani Srbije da sumnjaju u ovo, samo nek se prisete 5. oktobra i perioda posle 5. oktobra, kada su govorili – kamo lepe sreće da smo slušali vas, srpske radikale. I ovima poručujemo, kao i vama, ministre – nemojte se opuštati. Nećete nikad imati podršku kod SRS ako imate loše predloge. Hvala vam.

Mi ovde raspravljamo o amandmanima koji se odnose na sredstva koja na ime pretpristupnih fondova treba da oprihoduje država Srbija. To je 160 miliona evra. Poštovane kolege i dragi građani, tih 160 miliona evra iz evropskih fondova je aktuelno više od godinu i po dana. O tome se uveliko već pričalo, kao što sam već rekao, pre mnogo vremena i po onoj staroj „čekajući Godoa“, evo, mi idemo i korak napred, pripremamo čak i zakon iz oblasti ekologije, ako stignu ta sredstva od 160 miliona evra.

Iskreno govoreći, pri tome ne uzimajući ko je opozicija, a ko je vlast, da li neko više veruje da će tih 160 miliona stići? Da li ima neko ko može da realno poveruje? Drugo, i kad stigne, ministre, niste objasnili suštinu tih sredstava. Najveći osnov po kome se dobijaju ta sredstva je ugradnja opreme za potrebe poljoprivrednog gazdinstva. Ta oprema, kada pogledate koji su uslovi, verujte da će se malo ko odlučiti za takav jedan aranžman. Zašto? Zato što je pod budnim okom posmatrača iz Evropske unije, zato što ugovorene obaveze mogu biti prekinute onog trenutka kada proceni investitor da se ne pridržava svih standarda i niz razloga je zašto može da dođe do prekida i zašto može da dođe do negativnih posledica, bez uticaja i Vlade Srbije i onoga ko uzima ta sredstva, a mi ovde idemo sa nečim što podrazumeva da će sufinansirati Vlada Srbije onoga ko uzima sredstva iz pretpristupnih ili razvojnih fondova.

U redu je ova odredba, ovaj predlog da se u hitnim interventnim situacijama bez konkursa dodeljuju sredstva. Imate situaciju gde je van pameti da se konkursom određuju sredstva za nešto što je gorući problem, za nešto što je opšta ekološka opasnost, ali nemojte da stavljate u poseban tretman ona sredstva koja su vezana za pretpristupne fondove, odnosno fondove za razvoj. Ne mogu imati isti tretman kao sredstva koja se u hitnim slučajevima dodeljuju. To je suština svih primedbi Srpske radikalne stranke. Hvala.

Srpska radikalna stranka insistira na potpunoj jasnoći, da javnost ima uvida u sve ono što radi Vlada. S toga mi insistiramo da se jasno izdefiniše gde to Vlada ima, odnosno Ministarstvo, diskreciono pravo da dodeljuje sredstva bez konkursa?

Vi morate biti svesni, ako se uvede jednom pravilo, onda mora da bude opšte prihvaćeno i mora da važi za sve. Kako ćete postupati kada od sredstava evropskih fondova budemo u obavezi da čistimo i zaštitimo rečne vodotokove i priobalje? To su sredstva iz evropskih fondova, da li će i tada biti neka diskreciona prava ili bez konkursa dodeljivati određena sredstva pojedincima koji se budu bavili sa tim.

Ono što je veoma interesantno, to je da javnost još nije upoznata šta je sa onim sredstvima koje smo dobili od pristupnih i pretpristupnih fondova EU, koje su služile za čišćenje toka Južne Morave. Da vas podsetim, više puta su predstavnici iz Evrope stavljali prigovor za nenamensko trošenje tih sredstava i osporavali otvaranje, odnosno dalji rad po Poglavlju 27, a istine radi, tada je na čelu ovog ministarstva, odnosno Ministarstva energetike, gde je pripadala ekologija, bila Zorana Mihajlović. To je velika afera o kojoj se raspravlja i u Evropskom parlamentu. Do dana današnjeg nemamo ni jedan podatak kako i na koji način su utrošena ta sredstva, a Južna Morava još zagađenija.

Da ne govorimo o vodotoku reke Drine, koja je žila kucavica kada je u pitanju snabdevanje pijaćom vodom, ne samo podrinjskog kraja, nego u buduće i čitave Vojvodine, gde je to veoma kritično, da ne govorim o tome da u sred reke imate fabrike, da je tu vađenje agregata iz vodotokova Drine bukvalno prepušteno na milost i nemilost pojedincima.

Sve to EU pomno prati, pogotovo kada su u pitanju vodotokovi, kada je u pitanju pijaća voda, oni su tu rigorozni. Šta ćemo tada, kada dobijemo ta sredstva koja će oni veoma lako da dodele, samo ako budemo imali prave projekte, da li ćemo tada ponovo davati diskreciono pravo da ministarstvo, odnosno Vlada ima pravo da dodeli bez konkursa sufinansirajuća sredstva. Znači, ako smo ovde uveli pravilo, to pravilo mora da važi i u buduće tamo gde god se plasiraju sredstva iz pristupnih, odnosno razvojnih i pretpristupnih fondova Evrope. O tome trebamo razmišljati.

Moramo da budemo svesni kako Evropa jasno traži da se podnese računica oko utroška sredstava za čišćenje Južne Morave, da će i javnost Srbije sve više i više insistirati na uvidu u sva sredstva koja su se dodeljivala po osnovu zašite čovekove okoline, pa i ova kada su u pitanju sredstva koja se dodeljuju iz evropskih fondova.

Član 27. i član 107.

Mi ovde prisustvujemo malom predavanju, koje nam drži ministar, pri tome ne smemo gubiti iz vida ovo ministarstvo nije nešto što je novo, što u ranijem periodu nije bilo.Vi se obraćate nama, kao da smo mi vas čekali. Što se nas srpskih radikala tiče, niste ni morali dolaziti. Ovo ministarstvo je funkcionisalo, pri Ministarstvu poljoprivrede i čitav resor je preuzet većim delom od Ministarstva poljoprivrede i vi ste sada ministre izneli najžešću kritiku, u poslednje vreme, koja je na račun vladajuće koalicije. Vi ste ih tako iskritikovali da ne znam zašto ovi iz SNS, pre svega ne reaguju? Vi ste ih ovde ocrnili, optužili ste ih, može se izvući zaključak da nisu ništa radili dok vi niste došli. Pa, valjda je Ministarstvo poljoprivrede, resorno zaduženo za ovu oblast, radilo neke stvari? Na osnovu ovoga što ste vi rekli ministre, morate da podneste krivičnu prijavu protiv ministra Nedimovića. U proteklih dve i više godina, ministara Nedimović je resorno bio zadužen za ovu oblast.

Molim vas sledeći put kada se obraćate poslanicima, kada se obraćate u ovom parlamentu i javnosti vodite računa šta govorite. Vi ste ovde, kao Eliot Nes, pojavili ste se sa ekipom i vi ćete sada sve probleme da rešite. Ostalo vam je godinu i po dana, znači ove dve i po godine niko ništa nije radio, samo vi kada ste došli i samo kada vaše Ministarstvo funkcioniše, sada će sve biti čarobnim štapićem rešeno. Neće, ministre, nemojte tako da potcenjujete ni javnost, a pogotovo nas poslanike.

mi ovde raspravljamo o amandmanima o na predloženi zakon, a nema resornog ministra. Ne vidim svrhu zbog čega mi ovde, pogotovo poslanici SRS eventualno bi postavili neka pitanja ili razrešili neke dileme, kad nema resornog ministra. Možda će neko od predsedavajućih ili iz nekog drugog resora da nam odgovara, ali od toga nema ništa koristi.

Naime radi se o sledećem. U ovom zakonu izdefinisano je kada prestaje obaveza osiguranika na osnovu Penziono invalidskog fonda, izdefinisano kada i pod kojim uslovima može da se koristi tzv. beneficirani staž, izdefinisano je dosta tih stvari, ali ono što nije izdefinisano, nije izdefinisano po kojim to pravilima će se ubuduće isplaćivati eventualno povećanje penzija. Nije izdefinisano kako i na koji način, po kojim kriterijumima će da se isplaćuju te pomoći uz penziju. Ko će to da odlučuje?

Evo, ministar je napokon došao. Srećne naše oči što ga vide, pogotovo što očekujemo da će dati odgovore, eventualno, kako to tumačiti da je to diskreciono pravo Vlade?

Ovde smo se sad naslušali raznih diskusija. Rečeno je da je ovo revolucionarni zaokret kada je u pitanju isplata penzija, do toga da, da nije ove vlasti, uopšte ne bi bilo ni penzija. Ima u prošlosti mnogih primera gde se veličaju vlast, gde se veličaju pojedinci, ali, Boga mi, rame uz rame ste sa tim primerima. Ranije je bilo primera da ćemo mi kao finansijski znalci ili oni koji imamo retko sposobnu vlast profitirati zahvaljujući svetskoj finansijskoj krizi, a veličanje pojedinaca, čak je bilo kada je pokojni Tito umro da je jedan od poslanika rekao da su krave umrle kada su čule da je Tito umro, pa kasnije su došle sebi zahvaljujući brzoj intervenciji tadašnje aktuelne vlasti. Ima različitih primera, ali mi ne možemo da slušamo te hvalospeve, nego tražimo na osnovu kojih kriterijuma će Vlada odlučivati i kome će to dodeljivati te povišice, odnosno pomoći kratkoročne pojedinim penzionerima? Da li svima, ili pojedincima? Ako je pojedincima, koji su to kriterijumi?

Ovde smo razjasnili nešto što je bila velika dilema, i vidimo da je i nesaglasnost kada je u pitanju vladajuća koalicija.

Ovde je ministar fino obrazložio da porast u okviru BDP i ona sredstva od 0,3% Vlada može samo da deli određenim kategorijama. Kada je u pitanju povećanje, jednokratne povišice, onda Vlada svim penzionerima može, koristeći svoje diskreciono pravo, u tom je diskreciono pravo Vlade. A, šta je ovde? Ovde je osnova, to treba ministar da kaže, ovde je osnova BDP, porast BDP, i mi nemamo ništa protiv, ali mora se znati model, šta je to. Da se kaže – u slučaju porasta BDP može doći do preraspodele sredstava u okviru 0,.3% tog BDP, a penzije se vraćaju na nivo 2014. godine.

Sada, u čemu je suština? Suština je što mnogi misle da će svim penzionerima biti jednako dodeljivana ne samo ova jednokratna, pod znacima navoda, pomoć, nego i ovo povećanje od 0,3%. To je nemoguće, iz prostog razloga, jer to je isuviše mali procenat, odnosno nivo sredstava, da bi moglo svih 1.700.0000,00 penzionera da koristi ta sredstva. Oni su još uslovljeni u nekom naknadnom obrazloženju, ako bude porast BDP preko 4%, koliko smo mi razumeli, o tome se radi. Samo da se razjasni, znači, osnova nisu porast troškova života, nisu porast cena, nego je porast BDP. To je jedina osnova i vraća se nivo penzija na 2014. godinu. To je suština.