Šta bre pretim? Ološu jedan, bre! Belosvetski ološu!

(Maja Videnović: Da li čujete šta on govori nama?)

Član 107.

Sve što sam rekao, stojim iza svake reči koju sam izgovorio. Najveći ološ, koji je u Srbiji pojavio se upravo, ovi koji govore za Vojislava Šešelja da je ratni zločinac. To je ološ! Kako vas nije sramota da čoveka koji je 12 godina bio zatočen, sramno osuđen na 10 godina zbog Hrtkovaca, da bi vi zajedno sa hrvatskom vlašću proglasili ga za ratnog zločinca… Da li je to priprema Vojvodine da sutra optuže državu Srbiju da su planski iseljavali hrvatski živalj iz Vojvodine? Da li je to priprema? Što ne kažete? Ne razlikuje se uopšte od reči koje govori predsednik Vlade Hrvatske, a vi kao predsedavajući dozvoljavate da neko ovde iznosi najteže optužbe za Vojislava Šešelja i za SRS.

Vojislav Šešelj niti je optužen, niti je osuđen, niti je ratni zločinac, tako da morate da vodite računa o tome.

Što se tiče same njegove uloge na političkoj sceni, bićete, ološu, zapamćeni tako što ste sedeli sa Vojislavom Šešeljem u parlamentu. Ni po čemu drugom nećete biti zapamćeni, jer ste marginalne ličnosti, nebitne za politički život u Srbiji.

(Maja Videnović: Po Poslovniku.)

Šta bi trebalo da bude suština svakog zakona o lokalnoj samoupravi? Da nastoji da što više građana na lokalnom nivou bude uključeno u donošenje odluka i u funkcionisanje lokalne vlasti i to je suština, tom cilju treba težiti.

Mi ovde imamo ustavne odredbe koje jasno govore da sve lokalne samouprave, odnosno svi građani su jednaki i ravnopravni, a u svim zakonima koje smo do sada imali priliku da vidimo, pogotovo kada je u pitanju način finansiranja lokalne samouprave, vidimo jednu nepravdu koja duži period traje, traje decenijama, koja se nikako ne ispravlja, zato što vlast koja je aktuelna ne pada joj na pamet da preduzima neke radikalne ili korenite mere, u zavisnosti kako je ko politički opredeljen. Ona se svodi na sledeće – neravnopravnost kada je u pitanju lokalna vlast se ogleda u samoj činjenici što oni građani i one lokalne samouprave koje se nalaze na severu Srbije, u AP Vojvodini, imaju ekskluzivu da između lokalne samouprave i centralne vlasti imaju jednog posrednika, a to je vlast koja sačinjava AP Vojvodinu, odnosno Skupštinu AP Vojvodine i Vladu AP Vojvodine. Sada kada je u pitanju izvorno finansiranje, koje bi trebalo da služi za unapređenje lokalne samouprave i jednim delom za finansiranje centralne vlasti, odnosno države, mi koji živimo u tom delu Srbije moramo dodatno da finansiramo administraciju koja je ne tako mala, koja se nalazi u organima AP Vojvodine.

Kada su u pitanju transferna sredstva, mi imamo situaciju za poverene poslove koji se daju lokalnoj samoupravi, sredstva se plasiraju i isplaćuju preko posrednika koji se zovu organi AP Vojvodine. Tako da, za školstvo i zdravstvo prvo ide novac iz centralne blagajne, odnosno republičkog budžeta idu u pokrajinski, pa pokrajinski transferiše ta sredstva lokalnoj samoupravi. Čime smo mi to zaslužili na severu Vojvodine da imamo takvu ekskluzivu? Nesposobnošću i nedostatkom hrabrosti aktuelne vlasti da jednom stane na put tome.

Pre nego što pređemo na konkretno diskusiju o tačkama dnevnog reda, želeo bih da naglasim da mi iz SRS podržavamo ovu inicijativu koju je pokrenula Nacionalno veće Bunjevaca da se u godini jubileja stogodišnjice prisajedinjenja Srpske Vojvodine matici Srbiji ispravi jedna velika nepravda prema Bunjevačkom nacionalnom korpusu, a to je da ta komunistička pogubna veliko-hrvatska politika je 1945. godine donela odluku o asimilaciji Bunjevaca u Hrvate. Zabranjeno je da se izjašnjavaju kao pripadnici Bunjevačkog naroda i to je formalnost koju treba da usvoji većina pokrajinskoj skupštini.

Koristim ovu priliku da pozovemo većinu u pokrajinskoj Skupštini, kojoj pripada i sam doktor Babić, da ispravi tu istorijsku nepravdu. To je jedna forma.

Drugo, hteo bih da iskoristim priliku da pitam predsednika Skupštine - da li je i kada će zatražiti snimak vezano za slučaj Mehe Omerovića, da vidimo šta su to Nemci snimili kamerama i kako je to Meho Omerović predstavljao, prezentovao državu Srbiju?

Ono u što se usredsredila SRS kada su ove tačke dnevnog reda, to je po nama najbitnije, a to je Narodna banka Srbije. O predloženom kandidatu za guvernera manje-više sve se zna. Politička karijera te ličnosti počinje devedesete godine u redovima SRS, traje sve do 2000. godine. Birana na visoke funkcije stranačke, birana na visoke funkcije u državi Srbiji, ministar u Vladi narodnog jedinstva i 2000. godine vraća člansku kartu SRS, pasivizira se, ne odgovara joj politika, jer očigledno u tom periodu posle 5. oktobra nije izabrana od strane opštinskog odbora i okružnog odbora za poslanika, odnosno nije kandidovana za poslanika u republičkoj Skupštini.

Ovo vam govorim, ima tu i živih svedoka koji su zajedno sa mnom prisustvovali kada su na najdemokratskiji način birani kandidati za poslanike i očigledno da po sistemu koliko para, toliko muzike, tako je postupala i ova osoba.

Međutim, svako ima svoje pravo na takvo postupanje, može da menja mišljenje, može, kao i Jorgovanka Tabaković, da dođe posle 2004. godine da uzme svoju člansku kartu, to je kod SRS sasvim legalno, obnovi zaostalu članarinu i nastavi dalje da funkcioniše u SRS.

Ovo govorim više iz razloga da prikažem javnosti koliko je SRS kao politička organizacija korektno i časno postupila prema svakom pojedincu, pa i prema i ovome pojedincu. Tako da, nema nijedna trunka doze nekog revanšizma ili, kako to kažu, neke ljutnje prema ovoj ličnosti.

Ovde su se čula i objašnjenja da se može tumačiti diskusija srpskih radikala kada je u pitanju ova ličnost kao ostavljeni muž koga je napustila žena. Možda i jednim delom da je to utemeljeno, ali nije do detalja objašnjeno da je muž ostavljeni, pod znacima navoda, saznao da se žena bavi političkom prostitucijom. To nije veoma bitan element, znate, to je, politička prostitucija je zastupljena i dan danas, a to je kad uzmete mandat od neke druge političke organizacije, stranke, napustite tu stranku i onda se predstavljate kao vlasnik mandata, kako je to nakaradno tumačeno u Ustavu Srbije i kažete - mene je narod birao. Samo je to muž u međuvremenu, ako hoćete to tako da objašnjavate, saznao.

Što se tiče samog rada u prethodnih šest godina, osnovni zadatak u članu 3. Zakona o Narodnoj banci Srbije je da Narodna banka Srbije vodi računa o cenovnoj politici, odnosno da održava stabilne cene.

Evo, vas pitam, drage kolege, a i javnost, da objasnite kako su to bile stabilne cene, kako nije bio rast cena proteklih šest godina? Evo, svi živimo u ovoj Srbiji, manje-više imamo određena primanja. Pogledajte samo koliko su troškovi života u međuvremenu za ovih šest godina porasli. Da li je isto kao pre šest godina? Da li penzioner, da li zaposleni radnik ili bilo ko kakva ima primanja može istu količinu hleba da kupi kao pre šest godina, može istu količinu brašna da kupi kao pre šest godina, istu količinu soli? To su osnovne životne namirnice. Tu se gleda koliko su stabilne cene, kolika je inflacija i koliki je standard građana. To su parametri, osnovni elementi po kojima se orijentiše svuda u svetu, pa i kod nas.

Lako je to veštački tumačiti, objašnjavati – bile su stabilne cene. Možete vi u statistici šta god hoćete, pogotovo ako u Zavodu za statistiku radi Kovačević, već prepoznatljiv po falsifikatima. On je čak i falsifikovao izbore.

Što se tiče kontrole toka novca, mi imamo surovu realnost i nakon šest godina preko 20% kapitala gotovog novca obrće se na pijacama, na buvljacima. Kakav je to uspeh da se tolika količina novca obrće tamo gde je smanjena kontrola države? Valjda je suština da se taj novac bukvalno uvede u regularne tokove koji će biti pod kontrolom. Sada se predlaže plaćanje na daljinu. Međutim, i dalje će ostati, ako ne ovaj, onda možda i veći procenat gotovog novca koji će biti u opticaju na buvljacima, na zelenim pijacama. Pa, kakva je to politika koja se vodi, politika koja upravlja sa cenama?

Što se tiče deviznih rezervi, gospodo, deset milijardi deviznih rezervi, obavezna deponovana sredstva na ime garancije od strane banaka je oko četiri milijarde. To je 14 milijardi. I štednja građana Srbije, koja se nalazi u komercijalnim bankama, je devet milijardi. To je ogroman kapital. Suština, umešnost, umeće NBS je da aktivira taj itekako značajni kapital, da ga stavi u funkciju razvoja privrede, a ne da ga drži u stranim bankama i na ime deviznih rezervi da se pod minimalnom kamatom ubiraju neki prihodi. Nije to suština, nije to umetnost. Nije to nešto za hvalu. Da se dalo privredi po minimalnoj kamati od 1,5%, imali bi razvijenu svoju privedu za ovih šest godina, a mi ovde ističemo ono što se u svetu u svakom slučaju smatra kao nesposobnost centralne banke.

Mi iz SRS ćemo glasati protiv ovog predloga. I ono što je veoma bitno…

Evo, završavam. Hvala vam puno.

Kada su u pitanju aktivnosti samog guvernera, guverner je bio za to da se izvrši dokapitalizacija „Razvojne banke Vojvodina“, što je bio kraj „Razvojne banke Vojvodina“.

Evo, prisustvujemo apsurdima. Niz apsurda je ovde pred nama. Pre svega, ovde imamo zakon koji treba da u suštini štiti korisnike finansijskih usluga kada su u pitanju banke, kada su u pitanju osiguravajuća društva, lizing kompanije, itd, a imali smo nedavno jedan primer koji je sve nas manje-više vratio u realnost u uslovno rečenom sporu između građana i banke koje zaračunavaju svoju proviziju za pružanje usluga, a što je protivzakonito i protiv svih evropskih pa i drugih normi.

Oglasila se guverner NBS i rekla da banka ima svoje diskreciono pravo da u sporazumu sa klijentom uzima taj procenat koji je srazmeran visini pozajmice.

Šta se desilo? Sudovi koji su donosili odluke, suprotne od stava koji je iznela guvernerka, bukvalno počeli su ponovo da razmatraju tu već donešenu sudsku odluku, kako bi bili u skladu sa mišljenjem, neobavezujućim mišljenjem guvernerke.

Sada imate potpuno jasnu situaciju. Ako je u sukobu građanin ove države sa zakonom, odnosno sa guvernerom i NBS, u pravu je guverner i NBS i nema tu nikakvih dilema, zakon se stavlja van strane, ali ono što kažu guverner i NBS.

Drugi apsurd, ko ovde garantuje da će biti nadoknađen i zaštićen bilo kakav podatak od korisnika finansijskih usluga? Pa, imamo ovde još jedan apsurd. Ovde stranka kojoj pripada Meho Omerović sedi danima, ni jednu jedinu reč da kaže o njegovom kriminalu i lopovluku. Sedi mu ovde i koalicija. On je izabran na listi gde je koalicija, pa niko od tih predstavnika te koalicije da izađe i da kaže – ljudi ograđujemo se, sramota je, to je poniženje za ovu državu. Pa, čemu ovo vodi?

Kako onda da verujemo da će Narodna banka štititi bilo šta kada su u pitanju strane banke, odnosno strane osiguravajuće kompanije?

Ovde ovaj član 3. kaže da je to u stvari povezano sa drugim zakonskim rešenjima. Bilo bi interesantno da čujem obrazloženje kako to, recimo, zakon o zaštiti podataka da u potpunosti budemo sigurni da će zaštiti podatke koji se sadrže u JMBG.

Jedinstveno je u Srbiji, a to su nam uvele ove buldožeri revolucije, da u JMBG-u sadrže se svi podaci o ličnosti dan, datum, odnosno dan, mesec i godina rođenja. Sledeći brojevi označavaju područja na kome živi osoba, onda se označava region, odnosno mikro-lokacija u kojoj boravi ta osoba. Tako da, taj podatak kad imate, sasvim vam je dovoljno da saznate sve o osobi, ne samo kada je u pitanju primena ovog zakona, nego kada su u pitanju i zloupotrebe prema pojedincima.

Mi smo svesni da taj napredak, ta avangarda proevropska, donosi samo ono što je loše. Setite se samo posle 5. oktobra kako su nam servirali priču o Evropi. Priča o Evropi je bila kao priča o komunizmu – sve će biti med i mleko, samo da mi uđemo u tu Evropu. Vidite kako se to obija o glavu građanima, umesto danas da razgovaramo o porastu troškova života, o tome kako da utičemo na smanjenje cene nafte, o tome kako da ukinemo porez na mnoge proizvode gde ne treba da bude, da vidimo kako bez kredita da poboljšamo standard građana, mi se bavimo sa ovim stvarima koje mogu realno da sačekaju, nije to nikakav problem, a bavimo se i sa pojedincima gde njihove stranke i dalje ćute, jednostavno ne oglašavaju se povodom najveće sramote koja je donešena u parlament, a to je krađa od strane Mehe Omerovića.

Suština ove rasprave koja se vodi je upravo u tome da mi kao opoziciona poslanička grupa želimo da iskoristimo i ovih dva minuta kako bi upozorili na određene probleme.

Ali, veoma je začuđujuće što, sa druge strane, vlast koristi svaki trenutak kada se uputi opravdana kritika na račun Narodne banke Srbije, pogotovo Jorgovanke Tabaković. To se tumači lično i kaže se – zašto ste lični? A šta je tu lično ako poslanik kaže – da li je normalno da u ovakvoj situaciji, u ovakvoj ekonomskoj krizi u kojoj se nalazi Srbija, u kojoj je najveći broj građana prezadužen ili zadužen hipotekarno, da guverner Narodne banke, bez obzira kako se zove, ima preko pet hiljada evra platu?

Šta je normalnije nego razgovarati o tome kako bankarski sistem, koji je potpuno ili preko 90% van kontrole Narodne banke Srbije, kako dovesti u red?

Kako upozoriti građane Srbije da ovde postoji niz realnih opasnosti kada je u pitanju plaćanje na daljinu i kada su u pitanju transakcije koje se obavljaju preko banaka, kada je u pitanju potpisivanje ugovora. Pa, koliko to nama treba iskustva, koliko to gorkih iskustava treba Srbiji, da bi mi jednom rekli – čekajte, ljudi, da razmotrimo ove proevropske zakone detaljno, da vidimo da li to odgovara Srbiji?

Koliko smo puta slušali objašnjenje da ona sitna slova što pišu u ugovorima koji smo potpisivali sa komercijalnim bankama, da smo morali to pažljivo da pročitamo, a ta sitna slova, u niz redova, upravo je kamen spoticanja mnogima u Srbiji. Dokle to opravdanje – vi ste lični. Nismo lični, nemamo mi ništa protiv.

Doduše, imamo. Imamo kada je u pitanju krađa mandata, imamo. Ako je neko krao mandat, on je lopov, a lopov krade sve što mu dođe pod ruke. Zašto bi se tu našao neko pogođen lično da kaže – evo, sad radikali imaju lično protiv njega. Što ne napadamo ove koji nisu uzeli mandate SRS?

To što vi objašnjavate, mi ovde moramo da upozorimo da postoji realna opasnost od razvoja kriminala i koristimo dva minuta, ili koliko je već na raspolaganju, da upozorimo, da kažemo da u parlamentu postoje ljudi koji su najnižeg intenziteta kriminalci. Postoji njihova partija koja se uopšte ne izjašnjava o tome. Pa šta građani Srbije da očekuju? Šta da očekuju? Da će sutra ta partija ili ta koalicija da stane u zaštitu građana od krupnijeg kriminala? Pa, kome vi to pričate.

Kolega Orliću, ima jedna istinita priča iz istorije politike, na političkoj sceni bivše Jugoslavije. Kada je Vojislav Šešelj, kao najmlađi disident, zatvoren u zenički kazamat napisao je otvoreno pismo Hamdiji Pozdercu, koji je tada bio moćnik, bio je na vlasti, odlučivao o životu i smrti. Parafraziram samo jedan deo tog pisma. „Spletom istorijskih okolnosti, dragi moj Hamdo, jednog dana moraćeš završiti u zatvoru jer lopov je lopov.“ Pre toga ga je upozorio: „Možda ćeš jednog dana, spletom političkih okolnosti doći na sam vrh ove države, ali nemoj se iznenaditi kada japanski car, engleska kraljica i američki predsednik budu ispred tebe sklanjali kristalne pepeljare, zlatne upaljače i zlatne hemijske olovke jer znaju, Hamdo, lopov je lopov“. Svedoci smo toga kako je moćni Hamdija Pozderac završio. I tada su govorili – daleko je od toga, to se samo Vojislav Šešelj služi frazeologijom kako bi naškodio velikom drugu Hamdiji Pozdercu. Evo, sada mu je Vuk Jeremić potomak, ništa se ne razlikuje od svojih predaka, ali ima nešto što vreme potvrđuje.

Mi sada upozoravamo da nije dobro da ljudi koji su uzeli mandat od SRS ili bilo koje druge partije i sede u ovom parlamentu i vrše funkciju, nije dobro, bez obzira što je Ustavni sud, na insistiranje Borisa Tadića, to aminovao. Nije to dobro. Nemamo mi ništa lično, privatno ne želimo ništa loše. To što je politički obračun između nas i Aleksandra Martinovića, između srpskih radikala ili vas, to je politički obračun. Nemojte da shvatate to lično. To je izgleda vaše jedino odbrambeno sredstvo da kažete – e, to je lično. Javnost zna. Ne možete vi ubediti javnost Srbije ko je krao i ko je prisvajao mandate i na taj način postao relevantna politička figura u ovoj Srbiji. Srbija sve prašta, oprašta sve, možda i krađu, ali izdaju ne oprašta Srbija.

Evo, ovde se radi o nečem što je relativno, a to je sigurnost kada je u pitanju plaćanje na daljinu, odnosno sistem koji funkcioniše. Ne može niko da garantuje da je to 100% sigurnost, ali je očigledno da je Narodna banka ponešena sa idejom ne samo što je to, uslovno rečeno, tehničko pitanje koje se primenjuje u Evropi. Narodna banka, pre svega, želi da sa ovim merama doprinese da se što više novca koji se sliva ili koji odlazi iz naše države da ima pod kontrolom i to se radi preko poslovnih banaka.

Ovde, konkretno, ciljna je grupa oni koji uplaćuju sredstva. Mi znamo da je preko dve milijarde i dalje prihoda, priliva novca iz inostranstva. Taj novac je u jednom periodu sve manje i manje bio pod kontrolom zato što su se tražili neki drugi kanali, nije se moglo to raditi i sada Narodna banka pokušava da, na neki način, uspostavi kontrolu.

Ono što je suština čitave ove diskusije, koja se ovde vodi, to je da vidimo i sami da nema baš toliko garancije za neku sigurnost, jer kada su u pitanju interesi građana, onda se brzo institucije ove države, u zavisnosti ko je na vlasti, distanciraju. Kada je u pitanju zaštita interesa građana, ovde se bukvalno pravi ta distanca kao da država nije u kontinuitetu, kao da ova vlast nema nikakve veze, odnosno Narodna banka sa prethodnom garniturom koja je bila na čelu Narodne banke. Ne zaboravite dobro da devizne štediše, odnosno oni koji su tačnije rečeno koristili kredite u švajcarcima, oni su ponukani objašenjima bivšeg ministra finansija i bivšeg, nažalost, guvernera koji je upao sa oružjem u Narodnu banku, Mlađanom Dinkićem koji je objašnjavao javno u svojim nastupima koje su sve prednosti korišćenja kredita u švajcarskim francima.

Sada jednostavno imamo situaciju da se distancira institucija koja se zove Narodna banka Srbije. Jednostavno, kaže, to je problem koji nisu oni započeli, niti počinje, niti se završava Narodna banka sa ovim. Sigurnost, na kraju krajeva, postoji u ovom parlamentu. Ne možemo da prenebregnemo činjenicu da i u ovom parlamentu sede ljudi koji su dosta nečasni, koji su čak toliko nisko pali da blate i ovu državu i ovaj parlament, idući po inostranstvu kradući.

Reklamiram član 101. i apelujem na vas, gospođo predsednik, da napravite pauzu, što vam daje mogućnost i ovaj član. Ovo stvarno poprima besmisao kada raspravljamo o ljudima koji se nalaze u realnim problemima.

Ovde smo čuli da provejava sam činjenica da je to 30 hiljada članova porodica. Gospodo, nemojte da gledate te ljude kao potencijalno biračko telo koje će glasati za vas. Vi s druge strane, ne posmatrajte te ljude da možete na taj način da njihov problem stavite negde pri kraju, pa da se ne osvrćete na te probleme.

Mislim da bi bilo veoma korisno da napravite jednu pauzu od minut, dva i da prekinemo sa zloupotrebama ovde u ovom parlamentu, jer ti ljudi koji su spremni na štrajk glađu stvarno imaju svoje realne probleme.

Bilo bi dobro da u što skorije vreme izađu i predstavnici Narodne banke i novoizabrani ministar kao ekspert da vidimo da li postoji mogućnost da se delu tih ljudi koji su u realnim problemima pomogne. Hvala.

Ne razumemo zašto ovolika rasprava i uvek, maltene, jedna ličnost je u pitanju, ona je kao konstanta. Nema razloga da izdvajamo naše sunarodnike koji su prognani ili proterani iz krajeva bivše Jugoslavije ili sa prostora Kosova i Metohije. Zašto bi to i predlagali uopšte, nadglasavali u nekom amandmanu? Ne vidimo razloga.

Onda je sasvim normalna reakcija srpskih radikala, da kažemo, dokle to zloupotreba situacije i položaja u kome se nalaze ti ljudi? Oni imaju ista prava, ista i jednaka prava kao svi mi koji živimo u Republici Srbiji, pogotovo kada je u pitanju zaštita, ako se radi o načinu plaćanja i ako se radi o bilo kakvim finansijskim transferima.

A ovo što se tiče ove demagogije, oko toga da gospodin Linta ima tu misionarsku ulogu da ujedini sve Srbe, nemojte baš toliko daleko da idete. Mi srpski radikali insistiramo da se Srbi ujedine, da se dve velike partije iz Republike Srpske i Federacije ujedine, da pod jednim barjakom idu.

Tamo su jasno izdefinisane dve velike partije, na čelu jedne je Mile Dodik, koji na kraju krajeva personifikuje i vlast u Republici Srpskoj, a na čelu druge je Govedarica. I to mi insistiramo, a to lobiranje, verujte to je meni lično poznato, pogotovo i kad je ovaj pojedinac u pitanju. Dosta toga sam video, živi sam svedok, bolje bi bilo da mi pozovemo te dve političke partije da se udruže i da im pomognemo koliko možemo i u izborima u Federaciji i izborima u Republici Srpskoj.

Pa, evo vezano za čitavu ovu raspravu, očigledno da predstavnici SNS uporno kucaju na otvorena vrata. Mi, srpski radikali, kao politička partija, odgovorna politička partija, državotvorna, iz sve snage podržavamo predsednika Republike Srbije da izdrži pod svim ovim pritiscima po pitanju Kosova i Metohije i ne vidim razloga što bi mi tu licitirali ko je veći patriota. Nema razloga zbog toga.

Što se tiče politike koju sprovodi Linta, e tu mogu da vam pomognem, drage kolege. Na prvoj konstitutivnoj sednici Odbora za dijasporu…

Samo polako. Samo vi smireno, gospodine Arsiću, sve će to doći na svoje mesto.

Samo radi se o prvom članu, amandman na prvi član.

Kada je predsednik tog odbora bio Kostić iz Pokreta Dveri on je izložio svoj program. Mi iz SRS bili smo protiv programa onoga ko je sledbenik LJotića, a Linta i predstavnici SNS su podržali taj program kada je u pitanju dijaspora. Kakav je taj program, verujte mi ja ne znam u detalje, ali mogu misliti šta LJotić misli o tome.

Sad želite da prikažete jednu ličnost u dva lika. Ne može. Ili je za program koji je predložio Kostić ili sad zastupa interese srpskog naroda u dijaspori.

Što se tiče podrške svakom Srbinu imate otvorena vrata kod nas. Mi ćemo vas podržati u toj politici. Slobodno.

Izdržite za Kosovo i Metohiju. Nemojte da popustite pod pritiscima. Nikad SRS sa vama neće ulaziti u bilo kakvu žestoku polemiku. Možemo polemisati o ovim ekonomskim, ali verujte mi, i vi sami znate, to više zavisi od Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, nego od ovih koji su više, takoreći, u lutkarskom pozorištu glavne uloge.

Dame i gospodo, mi već drugi dan raspravljamo o predlozima koje nam je predočila Narodna banka Srbije i resorno ministarstvo za privredu.
Naravno, Narodna banka Srbije predlaže nešto što je standardizovano u EU. Predlaže načine i sisteme plaćanja. Međutim, desilo se nešto u međuvremenu, ovih dva dana, što dovodi u pitanje da li je ispravno uopšte razmišljanje u ovom pravcu koji predlaže Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije predlaže da se različitim agregatima može vršiti plaćanje kako bi se keš novac što više povukao iz opticaja i na taj način donele uštede, ali naš kolega Meho Omerović se potrudio da izmisli nov način plaćanja. On je otišao u Frankfurt, pokrao robu, pokazao diplomatski pasoš i na neki način platio robu. Znači, kartice i sve se dovodi u pitanje. Najbolje da vi to ukradete. Ukrao karmin, ukrao parfem, ukrao kremu, stisnuo se za stomak, rekao da je dobio proliv i dao diplomatski pasoš i na taj način doveo u pitanje uopšte realnost ovih projekata, što je realno za razmišljanje. Bitno je da imate diplomatski pasoš i da se zovete Meho Omerović. To je najbitnije.
Da se vratimo ovim temama. Naime, ovde nam Ministarstvo za privredu predlaže neko usklađivanje kada je u pitanju Zakon o stečaju. Ovde je svima jasno da je stečajni postupak postupak koji se sprovodi posle umrlog preduzeća ili u privredi nekog organa, tako da posle pokojnika najviše profitiraju oni koji imaju uvida koliku je imovinu imao, da li je to u ostavinskoj raspravi onaj sudija koji vodi ostavinsku, ali ovde nam predočavaju da je jedan od glavnih problema garancije koje je trebalo uklopiti sa ovim predlozima Narodne banke Srbije. Nije, problem su stečajni upravnici.
Stečajni upravnici su lica koja namerno u najvećem broju slučajeva odugovlače sa stečajnim postupkom. On traje u nedogled, u beskonačnost, kako se to kaže, iz prostog razloga što smo svedoci da je bivši ministar Radulović bio jedan od stečajnih upravnika koji može da se pohvali da je među rekorderima. U 14 preduzeća je bio stečajni upravnik. Računajte, gospodo, da je u proseku imao po hiljadu evra u svakom preduzeću, mesečno je prihodovao 14 hiljada evra. Što bi se njemu žurilo da sprovede do kraja stečajni postupak? O tome treba razmišljati.
Znate, bezbroj je slučajeva gde se u stečajnom postupku prodaju mašine, oprema koja vredi desetine miliona evra, prodaju se za tepsiju ribe. U tom pravcu treba razmišljati kako sprečiti pojedince i kako ograničiti uticaj takvih pojedinaca kada je u pitanju stečajni postupak.
Što se tiče predloga Narodne banke Srbije, ovde imamo predlog da se ukine uprava za kontrolu i da ubuduće taj posao obavlja izvršni odbor na čijem čelu je guverner Narodne banke. Evo nešto što nije samo sled onoga što se dešava i što je trend u funkcionisanju svetskih, odnosno evropskih banaka, nego ono što smo mi srpski radikali ukazivali. Ukazivali smo uredno na svakom Odboru za finansije da treba sankcionisati one koji su u prošlosti na bilo kakav način bili umešani u kriminalne radnje.
Upravnik za kontrolu banaka je bio Đorđe Jeftić. Đorđe Jeftić je, onima kojima nije jasno, čovek koji je najpoznatiji tako što je bio u prinudnom organu za sankcionisanje stanja u „Metals banci“. On i Srđan Petrović, koliko se sećam, Jorgovanka, njih dvojica su bili ispred Narodne banke Srbije. Tada je Jelašić bio guverner. Tok stvari, odnosno redosled stvari koji se dešavao u „Metals banci“ najbolji je primer kada se želi slikovito prikazati kako se pere novac. Kako se novac koji se zaradi prodajom droge, u ovom slučaju Šarić, kako je to Jorgovanka rekla da imamo pritisak zbog tog slučaja, pretvara u nešto što je potpuno legalno i legitimno na tržištu? Tako što nađete banku, pri tome savetodavac vam je Mlađan Dinkić, a realizator toga je Jelašić kao guverner banke, postavi prinudnu upravu u banku, ta banka nađe svedoka saradnika Mileta Jerkovića, koji je dokazani kriminalac prevarant, kupi nekretnine, kupi zemljište uz garanciju „Metals banke“, „Metals banka“ se likvidira, dođe se do imovine sa kojom raspolaže hipotekarno „Metals banka“, a to su ogromna imanja, ogromne površine poljoprivrednog zemljišta.
Kakva je sankcija? Sankcija je ta što se ukidanjem uprave za kontrolu abolira čovek koji je bio jedan od najodgovornijih i sam u sudskom procesu priznaje da nije hteo potpisivati neka dokumenta, jer je znao da su protiv zakonita, ali nije podnosio ostavku. Jednostavno, ukidanjem ovog resora abolira se čovek, ostaje na slobodi, a da ne govorimo o Jelašiću, o Dinkiću, već prepoznatljivim ljudima.
Što se tiče predloga koji nam predočava Narodna banka Srbije, da se u delu gde se zabranjuje rad sa istom ili sličnom delatnosti predviđa da se za lice kome prestane funkcija u Narodnoj banci u narednih šest meseci isplaćuje 80% nadoknade, to je sasvim ispravno razmišljanje. Treba, možda, razmišljati o tome zbog bitnosti i poverljivosti podataka kojima raspolaže to lice, da se, možda, napravi neki presedan u zavisnosti na kojoj je funkciji. Recimo, ako guverner bude smenjen, da to bude duži period od šest meseci, a to je godinu dana. Ne govorim ovo zbog aktuelnog guvernera, o tome ćemo razgovarati kad bude izbor, nego govorim zbog Jelašića, koji se šeta po Mađarskoj, a nakon par meseci je odmah svoje usluge počeo da daje, ustupa drugim bankama, što je zakonom zabranjeno. Iz tog razloga predlažem.
Na kraju krajeva, ako je u pitanju kriterijum po kome se biraju saradnici guvernera Narodne banke, onda imamo tu koliziju, gospodo. Mi imamo viceguvernera Diana Dragutinović, koja je ranije bila ministar, a ranije je bila guverner Narodne banke, a znamo da je potpunu drugačiju politiku ekonomsku odnosno monetarnu zastupala.
(Predsednik: Zahvaljujem poslaniče, vreme ste potrošili.)
Kako to da niko nije primetio da je ona u suprotnosti sa svojim stavovima? Hvala vam.