Dame i gospodo, jedna činjenica je nepobitna, da je tačan podatak da je ovo četvrti ministar u proteklih šest godina. Ne bi bilo zgoreg da se podsetimo da kontinuitet sa prethodnim garniturama vlasti održao je ministar finansija koji se zvao Mlađan Dinkić, on se i dalje tako zove, a posle njega je došao lažni car Šćepan Mali u liku Lazara Krstića. Zatim je ministar vojni prekomandovan u Ministarstvo finansija. Ne zaboravite da je ministar Vujović bio vojni ministar, pa je onda došao da preuzme Ministarstvo finansija. Pre toga je bio ministar privrede, što je veoma indikativno. Retke su prilike da tako jedan univerzalni stručnjak odjednom prekomanduje se da vodi finansije, osim ako nema neku logistiku koja to zahteva od njega, odnosno koja mu konkretno daje neku podršku.

Šta je interesantno? Interesantno je što čitava Srbija ili većinska Srbija tačno zna o kriminalnim radnjama, većem broju kriminalnih radnji Mlađana Dinkića. Šta se dešava? Jednostavno, oni koji treba da kazne to, da sankcionišu, oni su zaboravili na Mlađana Dinkića.

Setite se samo, nije to počelo 2014. godine, sa ovom garniturom koja je u kontinuitetu, to je počelo još mnogo ranije, kada je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić za skupštinskom govornicom držao zatvorsku uniformu sa brojem zatvorenika za Mlađana Dinkića i tvrdio, garantovao da onog trenutka kada dođe do promena u Srbiji, doduše, istine radi, moramo u potpunosti da budemo precizni, tada je bio srpski radikal, prvo što će da uradi to je da će Dinkić da ode u zatvor zbog svojih kriminalnih radnji. Šta se desilo? Ništa, eno ga i dan danas na slobodi, šeta čovek, daje konsultantske usluge, ima ove svoje pitomce koji mu služe kao pipci koji su i dalje prisutni u Vladi na ovaj ili onaj način, vode veoma bitne resurse, kao što je infrastruktura, kao što je saobraćaj itd. i čoveku, što bi se reklo, ne fali ni dlaka sa glave.

Razumemo mi da je to bio, u jednom delu, politički marketing, ali imamo drugu situaciju. Imamo ministra Vujovića koji podnosi ostavku, za javnost je to - lični razlozi, zato što se u javnosti nezvanično širi priča kako je on oboleo čovek i zbog te bolesti mora da se povuče. To je takva patetična priča u koju je maltene čitava Srbija poverovala.

Da vidimo šta je taj čovek radio u proteklom periodu, pripisuju mu se neke nadljudske sposobnosti. Šta je uradio čovek? Zavukao do lakata ruku u džepove penzionera, izvukao im pare iz njihovog džepa, a onda, po onim starim, ustaljenim lopovskim manirima, te iste penzionere častio njihovim parama. Ne vraća im novčanik, a časti ih njihovim parama i kaže on je doprineo finansijskoj stabilnosti Srbije. Pa, to je MMF insistirao, nemojte zaboraviti, samo što se odlagalo zato što je u to vreme predsednik Vlade Vučić nerado hteo da čini da se suprotstavi ili sukobi sa penzionerima koji su, po pravilu, uvek najugroženija kategorija stanovništva, ali MMF je organizacija koja najviše vodi računa o svojoj klijenteli koji su poverili novac nekome. U ovom slučaju poverili su novac Svetska banka, Evropske razvojne banke u najvećem delu Republici Srbiji i MMF se samo trudi da održi Republiku Srbiju finansijski na površini, kako bi bila sposobna da izmiruje svoje obaveze, da izmiruje svoja dugovanja i ništa ih više ne interesuje. Da li će penzioneri da budu zadovoljni, to njih ne interesuje. Da li će to da prihvati neko ko je na čelnim funkcijama, ni to ih ne interesuje, jer imaju mehanizam da ga prisile.

Mi danas prisustvujemo izboru četvrtog po redu ministra za finansije, a nismo ni jednu jedinu reč čuli šta će to u budućnosti dolaskom novog ministra da se, eventualno, promeni. Nismo čuli da li će carine da se menjaju, da li će i dalje država Srbija da bude sa najnižim carinama, maltene, u svetu, da li ćemo i dalje da objašnjavamo seljcima da nije konkurentna njihova roba koju proizvode, zato što je svetsko tržište zadovoljeno, a da i dalje objašnjavamo da je potrebno uvoziti jeftine poljoprivredne proizvode. Od te priče nema ništa.

Nismo čuli šta će biti sa akcizama, da li će i dalje akcize za struju biti jedan od bitnih elemenata kako se puni budžet. Nismo čuli šta će biti sa poreskom stopom. Jesmo čuli pre neki dan, izašla je ovde ministar za infrastrukturu i rekla da je dobit kada džabe delite zemljište, kada džabe daje država, da je dobit u onome, u povratku poreza. Odlično, evo da i tu ideju kandidujemo za Nobelovu nagradu. Ne preterujem kada kažem Nobelovu nagradu, jer najbolje onda besplatno deliti najvećem broju investitora, pa će oni koji kupuju od tih investitora kroz porez vraćati te pare. Genijalna ideja, ali to može sve u Srbiji. Mi još ne znamo šta će biti sa porezima, ne znamo da li će novi ministar ili Vlada, pod znacima navoda, u novom sastavu predložiti izmenu tog Zakona o javnim nabavkama, to je najnakaradnije rešenje koje ste predložili i koje je u opticaju u ovoj Srbiji.

Vi ste išli toliko daleko da ste ozvaničili sve kriminalne radnje kroz jedan zakon koji se zove Zakon o javnim nabavkama. Zakon o javnim nabavkama opisuje do detalja već unapred tipovanog dobavljača ili izvođača, već unapred. Javi se jedan po Zakonu o javnim nabavkama, ne treba, dovoljno je jedan. Onda se čudimo kako se ostali ne javljaju.

Ono što je direktno vezano za novog ministra, kako će novi ministar da se ponaša i šta će da radi u budućnosti gde je neminovnost da je od značajnijih uloga u borbi protiv terorizma i pranja novca Ministarstva finansija, pored Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, ostalih službi kao što su BIA i obaveštajne službe, Ministarstvo finansija, kako će to Ministarstvo finansija i na koji način da učestvuje u sprečavanju pranja novca?

Znate, možemo mi ovde da pričamo hvalospeve, možemo i da kritikujemo, ali kada dođete među međunarodne predstavnike, onda morate biti svesni činjenice da oni o vama imaju bukvalno sve podatke. Imaju rendgenski snimak svakog pojedinca. Nije baš prijatno kad sedite na suprotnoj strani od onih ljudi koji znaju da ste umešani u neke eventualno kriminalne radnje, nije to nimalo zgodno. Kada predstavljate zemlju koja je na listi retkog broja zemalja gde je prisutno u većem procentu pranje novca, onda još morate da budete spremniji.

Što se nas srpskih radikala tiče, tu čovek mora da bude bez kompromisa. Mora da se bori protiv kriminala bez kompromisa. Kako će Ministarstvo finansija reagovati na kriminalne radnje koje se odvijaju u pojedinim ministarstvima u Vladi, koje potresaju javnost, kao što je Ministarstvo zdravlja, kao što je Ministarstvo sporta, kao što su još mnoga ministarstva za koja mi ne znamo? Da li će dovoljno imati ministar autoritet ili Vlada autoritet da tim ministrima skrene pažnju?

Zbog toga je SRS insistirala da izvršite rekonstrukciju Vlade već kad ste se odlučili da zamenu ministra finansija i, naravno, da ponovim ono što je poznato, SRS će biti protiv izbora ministra finansija. Hvala vam.

Gospodine Martinoviću, prvo, likvidnost se ne ogleda samo u tome što su dovedeni investitori koji poluproizvod ili gotov proizvod izvoze i prodaju kao svoj. Taj novac se najvećim delom sliva u njihovu kasu.

Srbija je u međuvremenu zadužena više od pet milijardi evra, tako da je tu uloga MMF, ali neki drugi put ćemo i o tome, nije to uopšte problem niti je meni teško.

Što se tiče Mlađana Dinkića, Vučić je to govorio, ponovo vam to kažem, kao pripadnik Srpske radikalne stranke. Kao predsednik Srpske napredne stranke angažovao je Dinkića kao glavnog čoveka za koordinatora sa Arapskim Emiratima. Gde je tu bilo kakav antagonizam ili eventualno pokušaj da se ispita uloga ili sve ono što je radio Dinkić, kad ga je već izbacio iz Vlade, izbacio zato što nije imao dovoljno glasova?

Što se tiče ovog ličnog, gospodine Martinoviću, tačno je, govorio sam i ja i za Slobodana Miloševića i za njegovu suprugu, kad su bili na vrhuncu moći, kad su im se drugi dodvoravali, govorio sam iskreno ono što sam mislio, misleći na interese Srbije i na taj način raskrinkavao Slobodana Miloševića. Mnogi ovde koji se sad oglašavaju bili su manji od makova zrna, pa su meni govorili da nije dobro to da radim, radi mene, moje dece i bezbednosti. Treba biti hrabar kad je čovek na vrhuncu moći, kad je jak, a ne posle toga.

Bio sam ministar u Vladi jer je SRS donela odluku, s jedne strane je bio šljam iz DOS-a, a sa druge strane je bio interes Srbije.

I Maja Gojković je bila ministar zajedno sa mnom, i Aleksadar Vučić zajedno sa mnom, ali to je odluka SRS i ne kajemo se zbog toga.

Samo mala digresija. Podseti me ovo što ministar reče na 2000. godinu posle 5. oktobra, kada su ptice zloslutnice, koje su ušle u petooktobarsku revoluciju, govorile da nas više, srpskih radikala, neće biti ni u tragovima. Šta se desilo? Narod i vreme su neumoljivi. Opstala SRS, njih više nema, a ostali su ti recidivi koji su još u Vladi, međutim, pretpostavljam da će se i toga osloboditi SNS.

Naime, ovde se radi o sledećem. U ovom članu se kaže da će investitor biti republička Vlada, odnosno Republika Srbija, a može da se pojavi i neko privredno društvo. Mi srpski radikali gledamo na ovo racionalno. Evo vam primer te racionalnosti i sagledavanje SRS ovog problema.

Jutros smo obavešteni preko sredstava informisanja da je Republika Srbija kupila zgradu bivše građevinske firme „Rad“, na uglu Kosovske ulice, gde je kvadratura 3.600 metara kvadratnih.

Nije profesore evra, nego površina se meri kvadratnim metrima, evrima se nešto drugo meri.

Gledajte o čemu se radi. Obavešteni smo isto da će Republika useliti svoje organe u tu zgradu i zgrada će biti završena sledeće godine. Šta ima racionalnije nego razmišljati o tome 3.600 kvadratnih metara na atraktivnoj lokaciji, da se preuredi u stambeni prostor, da se taj deli podeli.

Vi administraciju uvlačite u centar Beograda. Vi pravite još veću gužvu, veći je problem kada je u pitanju saobraćaj, kada je u pitanju parkiranje. Šta je bolje nego da se tu obezbedi stambeni prostor, 3.600, pa ukupno 5.000 imate sada u prvoj fazi da uradite. To vam je najracionalnije.

Uostalom, vi se dobro razumete u stambene prostore. Vi ste preko Hipo banke obezbedili Tomislavu Nikoliću da kupi stan od 200 kvadrata, bar koliko mi imamo informacije.

Suština je u tome što država očigledno na neki način uspostavlja monopol. Ako država stoji iza tog privrednog društva, onda morate svim investitorima obezbediti bar približne uslove.

Jeste ovo leks specijalis, ali ne zaboravite da jednom kada napravite izuzetak ono postaje pravilo. Ovo vam je posle „Beograda na vodi“ drugi leks specijalis kada je u pitanju građevinska operativa. Morate da vodite računa kakve će to posledice da proizvede na ostale investitore. Morate veoma pažljivo da radite sa tim. Vi ste sada na ovaj način pokazali da je moguće za veoma relativno nisku cenu uraditi kvadratni metar, plasirati ga na tržište. Konkretno, ovde se radi namenski za zaposlene u organima Vlade, ali morate da vodite računa kako će se postupati kada su u pitanju i drugi kvadratni metri koji su na tržištu na prodaji.

Znate, neko će čekati da kaže, pa dobro, po istoj logici stvari imaju i prosvetni radnici, imaju i drugi zaposleni u administraciji. To je logika stvari. Kada to pomnožite sa brojem kvadrata, pa vidite gde će završiti ovi ljudi koji se nalaze, uslovno rečeno, na slobodnom tržištu. znate, tu treba biti veoma obazriv. To fino zvuči. Neću da govorim nešto ružnije, da je to populistički. S druge strane, vi očigledno imate pogrešan stav kada je u pitanju kritika SRS. Mi da smo zlonamerni, kao što vi to tumačite, mi bi rekli da je ovo iznuđen potez. Kako iznuđen? Oseća se nezadovoljstvo u policiji i vojsci, pa ste vi odlučili da rešite stambeni problem, ali ne pada nam na pamet, jer znamo da je to realan problem, tako da morate da shvatite da kritike koje upućuju poslanici vi morate da prihvatite, a ne da se postavljate u ulogu da vi kritikujete poslanike. Kada budete poslanik onda ćete videti kako to izgleda kad vam predstavnik izvršne vlasti to radi. Vi nemate pravo po Poslovniku to da radite.

Vi morate da razumete da sloboda nije nešto što je neograničeno. Sloboda ovde u ovom parlamentu je jasno izdefinisana Poslovnikom. Vaša sloboda dopire taman do one granice dok ne ugrožavate pravo i slobodu poslanika. A vi idete preko te granice. Vi isuviše široko tumačite tu slobodu. Vi ste u državnim organima, vi ste državni činovnik i vi onima koje je narod birao počinjete da delite lekciju. Izađite na izbore, budite kandidat za poslanika pa onda delite lekciju. Morate da shvatite da ste vi u ulozi da mi, kritikujući Vladu, kritikujemo i vas lično. Ali, vi ne možete obrnuto, poslanike.

Drugo, vi objašnjavate da je Vlada pronašla način. To je tačno. Ali, gledajte. Ovo su vam, vi to dobro znate, spojeni sudovi. Vi kad uzmete iz jedne posude, mora iz druge da se prelije da bi bio isti nivo. Vi morate da nađete rešenje. Kako ćete da objasnite sutra, eventualno, potencijalnim investitorima, zašto su poskupele komunalne usluge? Šta mislite, kako će oni da tumače? Reći će – zato što je država koristila monopolski položaj i uslove, pa je to uradila. Vi morate da objašnjavate to, jer vi pokrivate tri sektora – građevinu, saobraćaj, investicije. Kod vas je sve. Kod vas je, što kažu, i hleb i nož. Morate objasniti investitorima kako je to država došla do tako jeftinog kvadrata. Kako će to oni moći da, eventualno, na nekom tržištu da urade.

Mi samo govorimo iz prostog razloga što imamo loše iskustvo sa politikom i ideologijom koju vi zastupate. To nas je koštalo sve u Srbiji, koštalo da smo došli do dna, možda i ispod dna.

Nema razloga, gospođo Mihajlović, da upadate u vatru kada je u pitanju rasprava. Nemate uopšte razloga, niti imate povoda. I nemojte da se služite ovde jeftinim trikovima. Vi optužujete Srpsku radikalnu stranku da je ta koja sprečava izgradnju stanova. Nemojte to nikad više da uzimate sebi za pravo, jer mi ćemo adekvatno odgovoriti.

Mi se borimo za pravo svakog građana i uporni smo u tome. Ovo što se čuju sporedni glasovi u horu, znate, ne pridajemo mi tome značaja. Ni jedna partija, ni jedna politička opcija, ni teoretski ni u praksi, nije mogla opstati bez ideologije. Ni jedan narod nije mogao da opstane bez ideologije. Jedina partija koja ima ideologiju je Srpska radikalna stranka, trenutno na političkoj sceni Srbije.

Menjati ideologiju, vi ste najbolji primer. Širok je dijapazon – od Labusa do Vučića. Šta je između, to još niko nije utvrdio. Jednom ste nogom kod Labusa i dalje, a drugom ste kod Vučića. Šta će biti, to niko ne zna, ali smo sigurni da ćete braniti stavove i buduće vaše neke nove političke opcije, a kritikovati sadašnju koja se zove SNS. U to smo 100% sigurni, jer jednom čovek kad to prelomi, onda on više nema granica.

Što se tiče ovih primedbi od strane kolega, koliko je ko dobio glasova, nemojte kolege da sejrite, ima vremena. Što se tiče „žutog preduzeća“ iz Vojvodine, fantastično su finansirali. Evo vam Martinović kao svedok. Mi tražimo da vrate mandat potpredsednika Skupštine, Igora Mirovića, koji pripada SRS. Oni ne daju taj mandat. Nas finansirali, a naprednjacima krali radikalske mandate. To je ta saradnja sa „žutima“.

Član 101, to je po Poslovniku kada dođe do situacije da se poslanici udalje od teme, kada raspravljamo o ovakvim temama i sličnim, onda vi kao predsedavajući imate poslovničku mogućnost, možete da pozovete na konsultacije, možete da uradite i nešto drugo, to je da odredite pauzu, ali morate biti pravični i pravedni prema svima. Znate, vi pustite da se iznosi bezbroj laži i lavina laži o poslanicima, o pojedincima, a onda kažete – sada u ime rada ću to da prekinem, pa ćemo krenuti na drugu temu. Znate, to je već providno. Ovde se iznosi niz neistina i vi kada to primetite, umesto da prekinete, da zamolite poslanike za korektnost, vi ne.

Malopre se iznosi niz neistina. Zašto je Vojislav Šešelj diktirao da se zahvaljuje Tomislavu Nikoliću? Zato što je lagao da nastavlja i dalje po ideologiji SRS i programu SRS. Računao je, jednog dana dozvaće se pameti, videće da nije sve u novcu. To je razlog. Ne odričemo se mi onih koji su se ogrešili, onih koji su poklekli. Čovek može da poklekne, može da pogreši, a može i da se uspravi, može da ispravi svoju grešku. Znate, ima ona stara, može da čovek da se razboli, nije njegov greh, nije njegova greška, ali ako se ne leči, onda je greška. Uverili smo da Tomislav Nikolić nema leka koji može da ga izleči. Pohlepa ga je uhvatila. To što je dobronameran i otvorenog srca Vojislav Šešelj bio i SRS, šta je tu loše?

Vi umesto da prekinete i da kažete – napravićemo konsultacije, napravićemo pauzu, vi puštate. Da ne govorim o drugim stvarima i drugim detaljima koji se iznose kao neistina. Ali, što kaže, svi ćemo na onaj svet, ima svevišnji pa će da vidi. To što radi Aleksandar Martinović neka mu je na dušu.

Srpska radikalna stranka i dalje ima nameru da poboljša ovo zakonsko rešenje leks specijalisa. U članu 2. predložili smo izmene, iz razloga što jačanje nacionalne bezbednosti u osnovi podrazumeva dobro obučenog i opremljenog pripadnika snaga bezbednosti, dobro plaćenog, situiranog pripadnika snaga bezbednosti i onih koji su ranije bili pripadnici, a sada se nalaze u statusu penzionera, situiranje i njihovo obezbeđivanje je socijalna kategorija, tako da nacionalna bezbednost ne može da zavisi od socijalne kategorije. Ako je u pitanju dodela stanova po povoljnim cenama, onda je to u pravom smislu reči upravo jedna pomoć.

Ono što jača dodatno nacionalnu bezbednost, kada je u pitanju Srbija, osim ovoga što smo mi rekli, to je sprovođenje zakona, poštovanje Ustava, borba protiv kriminala i na kraju, ono što uvek naglašava SRS, a nadamo se da će većina konačno da shvati, jer su takvog ubeđenja u osnovi, to je saradnja sa Ruskom Federacijom, to jača nacionalnu bezbednost Srbije, jer u svakom slučaju daje na snazi Srbije da se odupre svim ovim pritiscima i svim ovim izazovima. Možemo mi da donosimo specijalnih zakona koliko god hoćete, ali suština je upravo u operativnim potezima koje treba vući. Hvala vam.

Evo, u članu 2, u stavu 2. ovog člana kaže se da u ovom leks specijalisu ako ne bude nešto izdefinisano, onda će se primenjivati zakoni o eksproprijaciji, o planiranju i izgradnji itd, itd.

Međutim, zakon je išao čak toliko u detalje da je predvideo kada se vrši eksproprijacija zemljišta gde je izgrađen objekat koji je bez dozvole gradnje, čak je i to predvideo, tako da na neki način ovaj leks specijalis je obradio sve aspekte ovog problema. Ono što nas iz SRS interesuje, a samim tim i jedan deo javnosti, to je da dobijemo odgovor od ministra ili od nekog od ovlašćenih predstavnika, sredstva koja se ulažu na ime svih ovih troškova od strane lokalne samouprave, od strane pokrajinskih organa vlasti, od strane republičkih ministarstava ili sekretarijata, koliko u ovome zakonu jasno stoji to su uslovno rečeno dobrovoljni prilozi određenih nivoa vlasti da bi se rešio ovaj problem, uslovno rečeno dobrovoljni prilozi.

Ali, ima jedna potpuno realna činjenica, a to je da ako uzmemo u obzir da će ove godine da se počne sa izgradnjom 18.000 objekata, koliko je zainteresovano na osnovu anketiranja, u proseku kvadratura i svega ovoga što smo videli je otprilike mogla bi da se računa 50 kvadrata. To vam je finansijska protivvrednost 450 miliona evra, ako je 500 evra kvadratni metar. Samo u ovom prvom navratu kada je u pitanju, prvoj etapi kada je u pitanju 18.000 stanova, država će, odnosno Republika će oprihodovati 450 miliona za 18.000 stanova, prosečna kvadratura 50 kvadrata. Pošto nam je ministarka najavila da će se praviti 400.000 kvadratnih metara, onda je to laka računica puta 500 kvadrata i to je značajna impozantna cifra kojaće se ostvariti na ime prodaje tih stanova.

Pošto nam je ministarka najavila da će se praviti 400.000 kvadratnih metara, onda je to laka računica, puta 500 evra, to je značajna, impozantna cifra koja će se ostvariti na ime prodaje tih stanova.

Sada, ko će nadoknaditi troškove za uređenje građevinskog zemljišta? Ko će nadoknaditi troškove za komunalno opremanje? Ko će između ostalog, nadoknaditi one troškove koje ostali investitori plaćaju? Drugo pitanje – ako imamo u vidu da je 30.000 zainteresovanih ili 30.000 po pretpostavci ministarstva slučajeva koje treba rešiti, onda je to mnogo veća cifra, kada su u pitanju evri, to je 750 miliona evra. Od 750 miliona evra, da vidimo koliko će se na ime troškova vratiti lokalnoj samoupravi i ovima. Jer, gledajte, ako idemo logikom, da se ne nadoknade ti troškovi lokalnim samoupravama za opremanje gradsko građevinskog zemljišta, za komunalna opremanja, onda to moraju platiti drugi investitori koji u toj lokalnoj sredini se bave gradnjom. Ako se sve preciziralo, moramo da znamo ili možda mi ne vidimo u ovom „lek specijalisu“ takve mogućnosti ko će i na koji način nadoknaditi određene troškove.

Gledajte ministre, jeste intencija da se na neki način kroz porez na promet i kroz sve ostale troškove života koje će imati ti koji budu stanovali, ali to su većinom ljudi koji već stanuju u tim sredinama, pa oni plaćaju te troškove života, kupovinom hrane i ostalog, plaćaju na neki drugi način, uvećan za podstanarski zakup.

Ovde se radi o sledećem, da li ima razmišljanja da se stimulišu lokalne samouprave, upravo jednim delom ovo o čemu ste vi govorili? Pošto su transferna sredstva velikim delom sad prisutna u mnogim lokalnim samoupravama, pa između ostalog i u ovim gradovima o kojima se ovde govori u ovom zakonu, da li oni mogu da računaju da će ne samo transferna sredstva nego i još neki benefiti biti prema tim lokalnim sredinama, odnosno lokalnim samoupravama?

Evo vam jedan od primera samo radi slikovitosti. Mi imamo sportske i poslovne centre u mnogim gradovima, mnogim lokalnim samoupravama. Oni sami sebe ne mogu da izdržavaju od programa koji priređuju, od svega i to se zna. Mnogo su veći interesi nego što je ova ekonomska računica o kojoj bi eventualno mi trebali da razmišljamo.

Da li može Vlada ili resorno ministarstvo da na bazi velikih troškova, odnosno troškova koji su najvećim procentom prisutni, u funkcionisanju sportskih i poslovnih centara, a to je struja, komunalije, voda i sve, da li može Vlada da u tom pogledu napravi neki ustupak, pa da kaže, forme radi, da bude potpuno pokriveno po važećim zakonima za razvoj vrhunskog sporta? Vlada će u određenim mestima preuzeti finansiranje troškova, recimo struje, ja sada idem u detalje.

Da li je to moguće, čisto iz razloga što i lokalne samouprave trebaju da shvate da na ovaj način mogu biti stimulisane kada je u pitanju određivanje parcela na kojima će se vršiti buduća izgradnja. Zato što ovo nije ni malo mala stvar za lokalne samouprave. Nemojte zaboraviti, tu će pre svega akcenat da se stavi na izvođače radova koji su iz te lokalne sredine. Nemoguće je očekivati da baš sve firme iz Beograda idu u unutrašnjost, pa da tamo vrše radove. Na kraju krajeva, moraće radnu snagu angažovati u tim lokalnim samoupravama.

O tome se radi, samo da kažete da ne bi ispalo da je ovo leks specijalis drugi po redu.

Evo, ovaj drugi deo, ovaj drugi segment koji želim da se razjasni zbog javnosti u svakom slučaju, a i zbog nas poslanika. Mi treba da čujemo odgovor, odnosno objašnjenje šta će se sa onim sredstvima koja se oprihoduju na ime prodaje vojnih objekata, građevinskog zemljišta, opreme, jer svedoci smo da je sve više i više zainteresovanih za kupovinu, recimo građevinskog zemljišta ili uopšte zemljišta na kojima su sada trenutno locirane kasarne.

Da li će to biti jedan poseban fond koji će služiti u ove svrhe ili će se iz tog fonda nešto drugo uraditi? Da li će to biti mogućnost kompenzacije sa lokalnim samoupravama, da se lokalnim samoupravama na ime određenih troškova ustupaju određene površine kada su u pitanju neke građevinske parcele sa kojima raspolažu snage bezbednosti da li Vojska ili policija, nebitno je? Hvala vam.

Reklamiram član 106.

Naravno gospodine predsedavajući da uvek rasprava ne može da bude pod kontrolom. Razumem reakciju predsednika poslaničke grupe SNS, ali kada se koristi institut Poslovnika, onda to ne mora da znači da je neki lični obračun. Nekad poslanici koriste reklamiranje, povredu Poslovnika iz razloga da bi ukazali na greške koje pojedine kolege čine kada obrazlažu amandman, kada imaju neka svoja izlaganja. Zameriti, ići u te detalje, u takve sitnice da kažemo zbog nekih reči koje nisu odgovarajuće opozicija ili bilo ko ima neku lošu nameru kada je u pitanju ovaj zakon stvarno nema opravdanje. Mi svi ovde želimo da se reši ovaj problem pripadnika snaga bezbednosti, iz te namere govorimo mi iz SRS.

Samo trenutak Filipe Stojanoviću, ako vam smetam. Ja bih prekinuo, pa vi završite svoj razgovor.

Znači, niko nema ovde zlu nameru. Možda se nekad omakne neka rečenica koja nije primerena. Vjerica Radeta je, ne iz razloga da ja pravdam nju što ona ne poznaje Poslovnik, nego je htela samo da dopuni izlaganje gospodina Linte. Ako je bilo garnirano sa nekim rečima koje nisu primerene za ličnost, ja nisam to primetio. Ona je htela da kaže da je trebalo voditi računa, pošto gospodin Linta je prepoznatljiv po tome što predstavlja taj korpus srpskog naroda koji je prognan iz Krajine, da je trebalo pomenuti i ljude koji su ranjenici i ljude koji su bivši pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine itd.

Nije to bila zla namera, a pogotovo mi srpski radikali nemamo ništa lično, nemamo mi lično mržnje prema nikome. Mi jedino zamerimo ovima što su nam ukrali mandate pa neće da vrate.

Ne znam kome da se zahvalim za ovu privilegiju da u skladu sa Poslovnikom mogu da govorim u ovoj Skupštini.

Reklamiram povredu članova 104. i 106. Evo prisustvujemo, ne malo vremena, kada slušamo u ovoj Skupštini o svemu i svačemu, samo ne o temi koja je na dnevnom redu. Vi koji predsedavate ovom Skupštinom, morate da se rukovodite Poslovnikom.

Kada se neko uvredljivo izražava prema određenim ličnostima, prema kolegama, prema političkim partijama, onda morate biti pravični samo u onom delu gde treba da date bar priliku nekom da odgovori.

Mi iz SRS jednim delom razumemo psihičko stanje pojedinih kolega, i to se zove griža savesti. Kada su kidnapovali više puta demokratski izabranog predsednika Srbije, na Vidovdan, isporučili ga kao meso i učestvovali najdirektnije u ubistvu tog čoveka, bili su svesni da će ih to pratiti kroz život. To prokletstvo vidovdansko, kako je to u srpskom narodu ustanovljeno, ne možete tako skinuti što ćete bacati ljagu na druge političke partije i političke ne istomišljenike.

Kada su Vojislava Šešelja isporučili na 11 godina i kada se vratio, bili su razočarani. Dan danas, isto mišljenje imaju i oni i Plenković. Predsednik Vlade Hrvatske isto govori kao i ovi koji su i dalje u dilemi kojoj političkoj opciji i koju ideologiju zastupaju. Znate, njihov raskorak između Vojvodine, samostalne države, i preći preko Drine 1996. godine da bi pokupili glasove je i dalje u pitanju. Ne znamo šta je između tog raskoraka, očigledno nešto što odgovara karakternoj osobini.

Dame i gospodo narodni poslanici, eksperiment koji je sproveo NATO pakt, 1999. godine je započet mnogo ranije na teritoriji i na prostorima Republike Srpske.

Naravno, to je bila generalna proba pred konačni napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju i imamo podatke i činjenice koje ukazuju da ispitivanjem i istraživanjem i obradom podataka na prostore Republike Srpske, katastrofalne su posledice od bombardovanja kada je u pitanju povećanje obolelih od karcinoma.

Imamo tako podatak da, recimo, u opštini Hadžići, to je u blizini Sarajeva, uporedni podatak je da pre bombardovanja je registrovano 48 osoba obolelih od karcinoma, a posle bombardovanja taj broj se drastično popeo na 383 osobe. I to je relevantan podatak, ne može se manipulisati sa njim.

Kada je u pitanju napad na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, to je bila generalna proba za mogućnost napada na Rusku Federaciju. Taj napad je izvršen bez bilo kakve odluke i bez bilo kakvog znanja UN, odnosno Saveta bezbednosti. Kada je izvršen napad koristila su se nedozvoljena sredstva prilikom bombardovanja, a to su projektili koji su sadržali u sebi osiromašeni uranijum.

Odmah posle napada bili smo svedoci da su se pojavili kvazi naučnici koji su objasnili široj javnosti u tadašnjoj SRJ, da u stvari bombardovanje je suštinski bila jedna humanitarna akcija. Ona je za cilj imala da zaštiti albansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji i da je do savršenstva dovedeno to bombardovanje koje je izvršeno od strane NATO pakta, da su ti njihovi projektili jasno prepoznavali ko su agresori, a ko su oni koji su albanske nacionalnosti. Prosto, čovek ne može da poveruje dokle su išli sa pameću i sa iznošenjem činjenica ti tzv. naučnici.

Čak se nisu libili da u javnosti objašnjavaju kako nema nikakve veze to što su bombardovane rafinerije, to što je bombardovana hemijska industrija sa ispravnošću vode koju koristimo, sa tim da li je uticalo na zagađenost Dunava i naših reka.

Zamislite kakvi su to naučnici, kakvi su to stručnjaci, a da ne govorimo o onima koji i dan danas, pošto je Srbija očigledno počela da se, uslovno rečeno, deli i oko ove teme, pa imamo one koji su na svu sreću, u većini u ovoj Skupštini, koji su za to da se ispitaju sve okolnosti, sve činjenice vezane za posledice bombardovanja i oni koji zastupaju tezu koja je poznatija po Skotu.

Znači, Srbija se sada deli na one koji su Skotovi i oni koji to nisu. Tako da, tu je potpuno jasna podela. Oni koji su Skotovi, oni i dalje tvrde da je Srbija obolela od karcinoma zato što previše puši, a oni koji nisu, oni i dalje tvrde da je to i te kako značajan uticaj svega onoga što je u sklopu humanitarne akcije sprovodio NATO pakt.

Mi smo svedoci da takav zločin, u novijoj istoriji čovečanstva nije počinjen. Čak smo svedoci tvrdnji da bombardovanje hemijskih postrojenja i rafinerija je u stvari humanitarni gest kako bi se sprečilo snabdevanje sa gorivom Vojske Slobodna Miloševića ili režima koji je tad bio aktuelan u Srbiji. Pa su čak posle rata i neki visoki oficiri američki, zbog sramote, zbog ličnog rejtinga objavili tomove knjiga gde jasno iskazuju svoje pokajanje zbog svega onoga što je činila Amerika, kao vodeća sila NATO pakta.

Na kraju, šta treba da se govori, ako se iznese činjenica da se u Pančevu bombardovalo hemijsko postrojenje, odnosno pogon gde se proizvodi vinil hlorid monomer? To je osnovna sirovina za polivinil hlorid od koga se proizvode plastični predmeti. Vinil hlorid monomer je opasnost sam po sebi. Slikovito javnosti samo da objasnim, oni koji rade u tom odeljenju za proizvodnju vinil hlorid monomera, inače imaju tzv. beneficirani radni staž zbog uslova rada. Rade pod punom zaštitnom opremom, sa maskama rade.

Kako bi to još jasnije bilo, oni su jedni od tih koji u toku svog radnog vremena obavezno moraju da koriste mlečne proizvode, kao što su jogurt, mleko ili neki drugi mlečni proizvod, zbog uslova u kojima rade, bez obzira što su tu reaktori, bez obzira što je tu hemijski proces koji je nezaštićen, oni koji rade moraju biti zaštićeni, a taj pogon je bombardovan od strane NATO bombardera. I, stvaraju se i te kako opasna jedinjenja, koja između ostalog, prave hlorovodoničnu kiselinu, a čuli smo da ta hlorovodonična kiselina uopšte nije štetna, osim što nagriza svaku organsku materiju, za nas Srbe valjda nije štetna, mi smo postali imuni na to.

Pa, onda imamo primer gde nas ubeđuju da u stvari to što je bombardovano u Rafineriji, to što je sagorevanjem nafte stvaran sumpor i sumporna jedinjenja, što je sumporna kiselina na neki način bila prisutna, to nema nikakve veze. To treba Srbija da shvati da je bilo u sklopu zaštite prava albanske nacionalne manjine.

Taman da poveruju oni koji su naivni, a onda se logično pitanje postavlja – kakve veze ima Rafinerija Pančevo i Novi Sad sa Kosovom i Metohijom i sa albanskom nacionalnom manjinom? Kakve veze imaju mostovi na Dunavu koji povezuju geografski Srbiju i Vojvodinu? Kakve to veze ima sa Kosovom i Metohijom? Kakve to veze ima što su korišćeni projektili za rušenje Žeželjevog mosta, koji je jedinstveno tehničko i arhitektonsko rešenje u svetu dugo vremena bio? To vam je projekat gde se prvi put primenjivalo prenapregnuto gvožđe na koje je liven beton i to je taj prenapregnuti beton. To je prvi put u svetu da se u oblasti građevine i arhitekture primenjuje takva jedna tehnologija.

Sada ste svedoci, samo da vas podsetim, koliko ih grize savest zbog tog zlodela što su napravili kada su rušili mostove, a pogotovo Žeželjev most. Svaki most koji je srušen, to je veliki zločin. Pa su sada u izgradnji novog mosta i po svaku cenu žele da ga i dalje zovu da narod prihvati da je to Žeželjev most, zato što znaju kakav su zločin počinili. Zločin im je umanjen samom činjenicom da zbog stručne sujete pokojnom Žeželju nisu prihvatali to tehnološko i tehničko rešenje, i oni to dobro znaju.

Ali, gledajte, ovde se postavlja pitanje – šta je u ranijem periodu preuzimano kada je u pitanju ovaj zločin i kada je u pitanju kažnjavanje onih koji su naredili ovakav zločin?

Ja vas samo podsećam, SRS je tada bila u vlasti, odmah posle bombardovanja podnesena je krivična prijava protiv Havijera Solane, protiv Bila Klintona. Posle 2000. godine te prijave su stavljene van snage govoreći, objašnjavajući da su to veliki prijatelji srpskog naroda. Čak su se neki utrkivali i danas da pokažu koliko su odaniji Bilu Klintonu više nego Monika Levinski. Oni se i dalje bore da postanu Monika Levinski. Zalud im je. Hilari nije pobedila. Moramo ih obavestiti. Havijer Solana je isti taj čovek koji je sam priznao da je izmislio činjenice vezano za stanje na Kosovu i Metohiji kako bi isposlovao bombardovanje SRJ. To je čovek koji je oslobođen svake odgovornosti.

Mi iz SRS jasno pokazujemo koje činjenice treba koristiti. Ne tražimo mi od komisije koja će biti formirana na nivou Skupštine da budu pojedinačno stručni. To je zabluda. Oni moraju koristiti usluge ljudi koji su stručni.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završavam, samo jedna rečenica.

Ovde je i general Delić izneo neke uporedne podatke. Ako u Iraku korišćeni bombarderi A10, 60 A10 bombardera je bilo prisutno u Iraku, milion projektila su ispalili za mesec dana, u SRJ je 40 bombardera A10 bombardovalo 78 dana. To vam je prosta računica. Videćete koliko je projektila i kakve su posledice tih projektila.

Mi iz SRS ćemo glasati za ovaj predlog i glasaćemo za sastav komisije. Hvala.