Da ne bi ovde zaludno vodili tu istorijsku raspravu, gospodine Martinoviću, vi kao dobar poznavalac istorije i istorijskih činjenica znate da Austrougarska od ranije pripremala varijantu i mogućnost kada dođe do povlačenja Turske sa ovih prostora. Ona je unapred mnogo godina više nego što se to misli, računala kako ona može da se instalira na prostore Balkana. Tada dok je Turska bila dominanta.

U ostalom, kada ste već spomenuli te Balkanske ratove, da nije bilo tog Balkanskog rata ne bi ni postajala Albanija. Zahvaljujući, upravo ovima koji nam daju lažnu nadu da ćemo se jednog dana integrisati u EU, njima je dobrim delom nastala tvorevina koja se zove Albanija i tu nema ništa sporno.

Mi treba da vodimo ono što je u nacionalnom interesu, a ista tako i ekonomska u interesu Srbije. Kad kažete da je dominantna Kina kao vlasnik aerodroma i nafte, ali Albanija kao Albanija, od sve te nafte izvozi samo asfalt, to vam je nus produkt u preradi nafte. Mi zasnivamo ekonomsku saradnju, na čemu, tako što ćemo uvoziti paradajz i uvoziti asfalt, jel na tome zasnivamo ovu tezu da treba poboljšati saradnju sa Albanijom?

Drugo, kada već govorimo o integraciji, bilo bi potpuno logično da se tu priključi Bosna i Hercegovina, bilo bi potpuno logično da se tu priključi i Crna Gora, ali nešto je rezervisan Milo Đukanović.

Zamislite, Mila Đukanovića koji je NATO pešadija, da on prihvata bilo šta sa rezervama, pogotovo to što je od strane Zapada lansirano. Prihvatio bi sa obe ruke, ali polako, zna on šta se krije iza toga. Krije se nešto što nije dobro za nacionalni korpus koji se zove srpski nacionalni korpus na Balkanu, i to primer severne Makedonije treba da nam služi.

Pa, sećate se šta su im u poslednje vreme uradili? Prvo su im rekli odrecite se imena, promenite ime. Promenili su ime, jel tako? Onda su rekli – ne, referendum nije po Ustavu, nego onako kako to tumače ovi sa Zapada. Pa su rekli- nema to veze da li je izašlo 50% ili nije, bitno je da je preko polovine onih koji su izašli i glasali za promenu imena, a sve uz obećanje i nadu da će ući u EU.

Sada kada sami sebe vide kao nekog ko je naseo na trikove i podvale sa Zapada, sada grebu i nogama i rukama, ne bi li spasili svoju kožu.

Ne bi mi voleli da bilo ko u Srbiji dođe u takvu situaciju, kao što je Zaev sad u toj situaciji. Mi želimo dobro Srbiji, a to što mi imamo političke primedbe i opaske na rat aktuelne vlasti, to ne mora da znači da mi želimo loše Srbiji.

Zahvaljujem.

Jedno je potpuno jasno, i sa jedne i sa druge strane su dobre namere kada je u pitanju interes Srbije i srpskog naroda i građana Srbije, ali, moram da vas podsetim nešto, kolega Martinoviću. I vi ste jednim delom i svedok i učesnik tih događaja. Setite se kako su ti sa Zapada hvalili Slobodana Miloševića, govorili su za njega da je nezaobilazni faktor stabilnosti i mira na Balkanu, govorili su za njega da je vizionar. Mi, srpski radikali smo tad jasno i glasno upozoravali da nešto spremaju, ne Slobodanu Miloševiću, nego Srbiji i srpskom narodu. Kako je postupio režim na čijem čelu je bio dotični Milošević? Tako što je šikanirao srpske radikale. Nema sa čim se nisu služili samo da bi bukvalno oblatili i degradirali ono što govori SRS. Nažalost, dođe vreme kada im više nije trebao u političke njihove ciljeve, svrhe i nije bio upotrebljiv.

Videli ste kako je završio Slobodan Milošević, kao balkanski kasapin, kao ratni zločinac, nema šta mu nisu govorili. Ali, da se ne zadržavamo na ovoj jednoj tragičnoj sudbini.

Posle njega, došao je Koštunica. Dobijao je nagradu kao najveći demokrata. Sećate se te slike kad su ga odveli kao mečku Božanu na profesionalnu košarkašku utakmicu u Ameriku, prikazivali ga Vlada Divac i ovi, bukvalno kao mečka Božana je bio vođen. Pune usta Zapadu hvale prema Vojislavu Koštunici, kako je završio? Isto ili slično kao i svi koji su bili servilni prema Zapadu i koje je Zapad doveo.

Posle toga dođe lepi Boris, … i lepote, pameti nikad nije imao, ali su ga hvalili da je lep, da je ugledan, da takav lider treba na Balkanu. Uvek se to završava na isti ili sličan način, gospodine Martinoviću.

Mi samo govorimo da ne treba srljati, ne treba ići tamo gde znamo unapred šta nam spremaju. Treba veoma, veoma biti oprezan. Ima vremena. Ovo su krupne odluke. Treba sačekati. Ne treba gubiti glavu. Njih je Evropa, jednostavno, ostavila ispred vrata, kao što i nas drži pred vratima, i Severnu Makedoniju i Albaniju neće EU, ali od njih ne traži teritoriju kao uslov za ulazak u tu zajednicu evropskih zemalja, a od Srbije traži da se odrekne dela svoje teritorije, za početak, to se zove KiM, a onda AP Vojvodina, pa na kraju krajeva i Raška oblast.

Kako će sve biti, ko to zna. Treba olako, smireno, strpljivo sačekati, a ne žuriti. U redu je, bili su susreti, bili su sastanci, ali ne treba sad po svaku cenu lomiti preko kolena, pa reći – evo, mi smo neka mini Šengen zajednica. Ne. Srbija ima veliku šansu u saradnji sa Ruskom Federacijom.

Izvinjavam se, gospodine Marinkoviću, ali pretpostavljam da ste i vi shvatili da je suština u toleranciji. Hvala vam.

Prvo, gospodine Martinoviću, Albanija je sve poznatija po tzv. uslužnim delatnostima i dobar deo prihoda, a sve veći i veći je, tako pokazuju realni ekonomski parametri, da se ostvaruje na ime korišćenja prirodnih lepota, između ostalog, te obale koja je atraktivna za sve u zapadno-evropskim zemljama, ali to nije suština da bi mi mogli sad da tvrdimo da će korist imati od toga Srbija. Imaće onaj ko se bavi uslužnim delatnostima.

Drugo, kod njih je razvijena zanatska delatnost. To pogledajte malo bolje u ekonomskim karakteristikama Albanije. Frekvencija saobraćaja i promet robe nije baš u takvim razmerama da bi mi mogli, to jeste na nivou Severne Makedonije, zato što je tu mnogo frekventniji saobraćaj, mnogo je više prolaza robe i kapitala nego na ovom prelazu sa Albanijom. Ali, nije to suština. Suština je sledeće, radi javnosti.

Vi, kao dobar poznavalac političke situacije i kao čovek koji ima iskustvo u politici, pokušavate da poturite jedu matricu na koju mi bi srpski radikali trebali da nasednemo, a to je što pred ove izbore sve više eksploatišete i koristite ime Aleksandra Vučića, a onda kada nemate jaku i dovoljno jaku argumentaciju, kažete da srpski radikali Aleksandra Vučića proizvode u izdajnika, u čovek koji je predao Kosovo ili koji će predati Kosovo i Metohiju.

Nikad SRS to nije rekla. Uostalom, bezbroj puta ste ovde imali priliku da čujete predstavnike SRS, nikad nismo, čak smo suprotno govorili, izražavamo nadu, znajući njegovo poreklo, porodicu i znajući mu korene, da će jako teško prihvatiti to da potpiše priznanje Kosova i Metohije. To je veoma bitan element. Pa smo onda hvalili i više puta isticali da pozdravljamo to što je neke svoje političke stavove korigovao nakon povratka Vojislava Šešelja, ne iz razloga da bi mi stavili Vučića u inferiorni položaj, nego iz razloga što je to pozitivno promeniti svoj odnos prema politici koju vodi zapad i prema politici koja dolazi od strane Kine i Ruske Federacije.

Nikad nismo rekli, niti želimo da optužujemo unapred nekog. Čak nismo ni posegli za tim da se ružno izražavamo o pojedincu kakav je Aleksandar Vučić.

Gospodine Martinoviću, nije mi teško da ponovim. Ja sam rekao – poznavajući njegovo poreklo, njegove korene, nismo sigurni da će popustiti. Samo sam to rekao.

Inače, za ovo što ste vi rekli za Aleksandra Vučića, evo, ja ću uzeti na sebe da vas preporučim. To je dobro, to je pohvalno da kažete za svog lidera da je heroj, da je hrabar, da je odvažan, to je dobro. To nije loše za lidera reći.

Mi se nadamo da će to biti jedna konstanta, da neće biti varijabila. Ali, gledajte, kako vi postupate, ne vi lično, nego saradnici i članovi Vlade, velike su šanse da i Vučiću pukne, što bi se reklo, film i da se vrati izvornoj politici SRS. Nije daleko od toga. Koliko ga ovi brukaju i sramote i uvlače u afere, što oni, što njihovi očevi, bogami, nije daleko trenutak da se vrati izvornoj politici.

Mi se nadamo, ali nada i realnost je i te kako značajno distancirana. Tako da, mi se nadamo da će bar ta distanca biti smanjena između nade i onog što treba da uradi.

Već kada ste pomenuli te devedesete, najracionalnije se tu ponašala Srpska radikalna stranka. Vojislav Šešelj je iz petnih žila zapinjao i upozoravao na opasnosti koje se ogledaju u otvaranju sukoba sa muslimanima u Bosni i Hercegovini. Ako hoćete devedesete komplet, ko se više zalagao za potpisivanje sporazuma sa Rusijom i Belorusijom nego Srpska radikalna stranka, upozoravajući da može da dođe trenutak kada će se izvršiti agresija na Srbiju?

Jel to racionalno politički? Jel to vizionarski? To što su drugi pod uticajem zapada pripisivali Srpskoj radikalnoj stranci i dan danas pripisuju, to nema nikakve veze sa politikom koju vodi Srpska radikalna stranka. Uostalom, i sami ste bili u redovima srpskih radikala i u programu i u ideologiji Srpske radikalne stranke nema ništa što može da se tumači kao loše za srpski narod ili za bilo koji narod koji živi na ovim prostorima. To Srpska radikalna stranka ne krije.

Ja sam vas samo upozorio, ali preko vas i sve vaše stranačke kolege. Nemojte nam podmetati tu matricu, nećemo da nasednemo na nju. Vi na Vučiću želite da napravite izborni uspeh i u ovim izborima, i to je normalno, ali nemojte stalno da tražite taj front u smislu da je on uvek ugrožen i da njega napadaju.

Mi smo uvek na strani onih koji brane Srbiju, onih koji neće da potpišu samostalnost Kosovu i Metohiji. Mi uporno insistiramo da se odreknete EU. Kad već kažete, upućujete me na gospodina Vulina, iskreno vam kažem, lično sam ga cenio kada je zbog potpisivanja Briselskog sporazuma dao ostavku. Bio je koordinator za Kosovo i Metohiju i smatrao sam da je to jedini ispravan potez. Zbog čega se predomislio, to ne znam.

(Zvonimir Đokić: Shvatio je.)

Dobro. Očigledno da ste mu rezervna pamet, pa kažete da je on shvatio. Smatram da je on zrela ličnost i da sve zna, u politici nije naivan.

Ono što je suština, suština je u sledećem, i ova Strategija bezbednosti jasno ukazuje da ni po koju cenu nećete da se odreknete ulaska u EU, pa sami kažete u ovoj strategiji, gospodine ministre, da je remetilački faktor za bezbednost Srbije Kosovo i Metohija, da ga velikim delom podržavaju, samostalnost Kosova i Metohije, vodeće zemlje EU, ali već sledeća rečenica – opredeljenje za EU je nešto od čega ne odustaje ova politika i ova politička garnitura. Zar to nije samo sebi kontradiktorno? Samo je sebi kontradiktorno.

Mi vas pozivamo da odustanete od ulaska u EU zato što tamo nema ništa dobro za Srbiju. Vi obrazlažete da su to ekonomski interesi. Ekonomski interesi su sasvim na drugoj strani. Pojedinačno sa zemljama EU ne treba raskidati odnose, ali sa EU nema ništa. Vi imate neki dug. Ne znam zbog čega želite po svaku cenu da nadoknadite taj dug. Vama su Ketrin Ešton i ostali čestitali izbornu pobedu na predsedničkim izborima tri sata pre zatvaranja biračkih mesta. Ne treba toliko godina da se bude zahvalan. Ako ništa drugo, to košta Srbiju. Možda vama to znači ili ne znači, ali košta Srbiju.

Pa, evo da razjasnimo stvari do kraja.

Bili smo protiv Dejtonskog sporazuma, to ste u pravu, ali iz potpuno racionalnih razloga. Mi nikada nismo odustajali od toga da BiH bude podeljena na dva entiteta, da srpski narod ima svoju državnost, u punom smislu reči. To jeste entitet, ali vi znate da ima prerogative države. Ali smo bili protiv predaje teritorije koja se odnosila na grad Sarajevo. Stopedesethiljada Srba je iz urbane sredine, ono što je bilo najbolje, najkvalitetnije u BiH u srpskom narodu, bilo je smešteno najvećim delom u Sarajevu. To je obezglavljeno.

(Aleksandar Martinović: Milorade, pala bi Banja Luka.)

To što vi dobacujete, da bi pala Banja Luka. Znate, gospodine Martinoviću, vi ste to sve slušali, ja sam bio na terenu tada. Tada sam bio u toj Banja Luci. To je sve urađeno zahvaljujući tome što ni jedan jedini metak, a ne nešto drugo nije ispaljeno kada je padao Knin i tada smo rekli i sada da nije kriv Slobodan Milošević, nego su krivi oni koji su kleli, koji su se zaklinjali da će ako bude slučajno napadnut Knin oni svom silom da odgovore. Palo je Grahovo koje je u sklopu Republike Srpske. Ni jedna granata nije ispaljena. Pa ko je kriv? Krivi su oni koji su komandovali sa Vojskom Republike Srpske. Pa, oni su krivi. Njih pitajte ko je kriv.

Drugo, kada govorite o Rezoluciji 1244, jesmo bili protiv. Jasno smo predskazali šta nas očekuje ako se prihvati Rezolucija 1244, i Vojislav Šešelj je sa govornice rekao, upozorio, Rezolucija 1244 je samo maska za ono što ima nameru NATO pakt. To će biti papir koji neće vredeti u onim delovima koji nisu od interesa NATO pakta. Uzmite govor Vojislava Šešelja.

To su dokumenti koji su usvojeni. Mi se pozivamo, pogotovo u onom delu da se vrati policija i vojska da čuvaju granice, a oni koji dolaze na vlast, ne zamerimo onima koji nisu bili sa nama, ali oni koji su bili ne smeju ni da spomenu da treba da se vrati vojska i policija, nego domaćoj javnosti kažu – ne daju ovi, nije to sada na dnevnom redu i Bog te pita koliko nalaze razloga. Sada nam je da čuvamo to da vidimo da se zakačeni za Rezoluciju 1244, a bili smo i duboko smo ubeđeni da Rezolucija 1244 samo je služila NATO paktu, odnosno Amerikancima da uđu da okupiraju deo teritorije Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, bezrezervna želja SRS je da učestvuje u političkim procesima Srbije. I dalje je jako prisutna. Mi živimo u nadi i uverenju da će konačno oni koji su najodgovorniji za politička dešavanja u Srbiji shvatiti da sve ovo što se dešava vezano je za pripreme za izbore, u stvari je velika šteta na račun demokratije i razvoja demokratije u Srbiji.

Kada smo vam govorili, a to je iznosio predsednik poslaničke grupe kako je nestala politička partija koja se zvala Liberalni savez Crne Gore iz razloga što je njihovu ideologiju i program preuzeo Milo Đukanović, tada smo vam jasno ukazivali da postoji opasnost da nestanu partije Nenada Čanka i Čedomira Jovanovića, jer ste vi iz SNS preuzeli njihovu ideologiju i njihov program.

Neko je to shvatio ozbiljno, ali očigledno da je bilo manji broj takvih, očigledno je da ste se vi uljuljkali samom činjenicom da imate veliki broj poslanika i da vas Evropa preko evropskog parlamenta sve više i više hvali. Što kaže pametan čovek bi se zabrinuo, ali šta da radimo, ne možemo stalno da vas upozoravamo. Vama je očigledno više stalo da ste na usluzi Čanku i Čedi, da vas hvali Evropski parlament, da vas iz EU stavljaju na pijedestal, u Balkanu da ste neprikosnoveni lideri, nego to što vam mi srpski radikali želimo da ukažemo kakva je relanost.

Šta se desilo? Desilo se da ipak ste se odlučili da nađete kompromisno rešenje po modelu koji vam je nametnuo i predstavnici Evropskog parlamenta ali od ranije prisutni Sonja Liht, Sonja Biserko i Nataša Kandić. To suštinski ne razlikuje od onoga što su vam oni preporučivali i po čijim se preporukama vi u stvari funkcionisali. Vi ste seli, i bukvalno popustili sve pred svim zahtevima od stranog Evropskog parlamenta ili čitajte od tog Đilasa kojeg želite da nametnete kao alternativu po želji zapada, ako kojim slučajem vi ne uspete na izborima, pa onda će ponovo biti američki ljudi koji će se zvati Đilas, već kako ih ovde licitirate i navodite. To je čitav spisak imena koje vi navodite.

Pa, šta vi mislite da je Srbija i dalje toliko politički nepismena da nemaju iskustva građani Srbije. Imaju, znaju oni da vi to namerno radite, radite po nalogu, bes potrebe, uvek ako je to moguće što više navodite ime Dragana Đilasa i svih ostalih kako bi u Srbiji stvorili ili doprineli da se stvori neka podela ili polarizacija političke scene, pa ako izgubite vi, onda neće ovi rezervni igrači nametnuti od strane Amerike.

Zaboravite na to. Srbija je dovoljno i politički pismena i dovoljno ima gorkih iskustava, ne možete to više. Svi su shvatili da ste se bukvalno sad svi okupili oko Srpske napredne strane, i oni koji su u G17, i oni koji su u Demokratskoj stranci, i oni koji su bili u kojekakvim forumima, sad su svi u SNS i čekate da ćete, zahvaljujući ponovo eventualnoj podršci Ketrin Ešton ili neko ko je zamenio nju, da sednete i da vladate Srbijom. Nećete, gospodo.

Vidite i sami koliko idete, u kakvu krajnost idete i koliko u tome ne vidite granica. Popustili ste pred pritiskom predstavnika Evropskog parlamenta. To su isluženi činovnici koji su došli i rekli - ne možete da držite izbore kad ste vi mislili, u martu, nego ćete u maju.

Pitanje je šta ćete uraditi kada vam se pojave mnogo viši funkcioneri, od većeg uticaja. Pitanje je da li će izbora na nivou Republike biti uopšte. To je pitanje. Vi se sad prsite, sad se vi kao nešto dičite s tim da ćete vi njima reći. Baš bih voleo da vidim koliko ćete to biti drčni, koliko ćete biti ponosni, da vi njima kažete. Kako bi to vaš predsednik rekao, čak im kaže - ajde, ćuti, tišina tamo. To je samo za domaću upotrebu i ništa više.

Ono što je činjenica, to je da sad idete korak više, čak činite nešto što ne traže od vas. Vi sad stavljate ljude koje predlažu Čanak i Čeda. Čak, njihove kandidate stavljate i usvajate. Ali, šta je interesantno? Iz tih vaših predusretljivosti, snishodljivosti, rodilo se nešto novo. Iz braka koji ste, politički gledano, imali sa predstavnicima Evropskog parlamenta, izrodilo se novo čedo, zove se SMS. Ko će alimentaciju plaćati, to ćemo tek da vidimo. To što ste uradili, to ćete i te kako da platite vi. Vi se ovde igrate sa voljom građana.

Građani su na prethodnim izborima jasno rekli u koga imaju poverenje. Kada je u pitanju opozicija, najveća opoziciona stranka je Srpska radikalna stranka, jer je to najveći broj građana tako odlučio, kada je u pitanju status opozicije. A vi to ignorišete. Vi mislite da ćete se, igrajući se sa DJB, sa SMS, sa Telenorom i kojekakvim pozivnim brojevima, da ćete vi nešto da postignete. Nećete ništa. Sami znate, brzo se to okrene.

Što su oni sad malobrojni, to je relativno. Niste ni vi na početku nešto bili brojčano jaki. Ono što ste ukrali od nas mandata, tako ste i počeli. Da je bilo poštovanja Ustava, vratili bi mandate pa bi videli kakva bi sudbina bila. Kao što je podržan Tomislav Nikolić od EU, od Ketrin Ešton, tako mogu i oni biti podržani, pa ćete vi da budete u poziciji u kakvoj je sad, kako vi to želite da prezentujete, Đilas i demokrate.

Srpska radikalna stranka vas upozorava - ne možete tako da radite. Nemojte to da radite. To što se vi dodvoravate Evropi, to je na uštrb i na štetu Srbije i građana Srbije. To što vi mislite da ćete nadmudriti u ovim nadgornjavanjima sa SRS Srbiju i nas srpske radikale, nije zadovoljstvo u tome. Ne zaboravite, ponovo vam kažemo, i da se održe u maju, daleko je do maja. Sada već vršite predizbornu kampanju i mislite da ćete sve ovo što ste radili ovih osam godina, vi ćete za ovih dva-tri meseca to fino da okrečite, ofarbate, pa da to građanima izgleda lepo.

Prvo, ponovo vam govorim i upozoravam - neće vam Aleksandar Vučić biti predsednik u svim opštinama. Neće vam Aleksandar Vučić biti predsednik Vlade. Neće vam biti Aleksandar Vučić ministar. Tu ćete morati da nađete sposobne ljude, ljude koji nisu kompromitovani. A evo, i on sam najavljuje da će biti rigorozne mere kada je u pitanju kadrovska politika, pa se vi nađite tamo, vi koji tako blago gledate na sve ovo i koji jedva čekate da vas pohvali ne samo EU, nego i Čeda i Čanak i svi ovi koji su od ranije poznati kao neko ko radi protiv Srbije.

Što se tiče uopšteno evolucije, kolega, da je to tako kako vi tvrdite, mnogi nikad ne bi postali žaba, ostali bi na nivou punoglavca, i to ste u pravu.

Što se tiče devedesetih godina, vi ste pridošlica u punom smislu reči. Morate to predsedniku stranke da spočitavate kako je bilo devedesetih, jer je bio zajedno s nama srpskim radikalima devedesetih u istoj partiji, istu politiku i sve je zagovarao to što vi spočitavate devedesete, pa njemu to objasnite.

Pošto imate te manire vi koji ste pridošlice da uvek spočitavate devedesete, pa morate jednom da se odlučite da li vam je Aleksandar Vučić predsednik ili nije. Ako nije, dalje nastavite to tralala devedesete.

Sve što smo radili i devedesetih i 2000. godine i sad što radimo, ne stidimo se.

Ali, ono što je fascinantno, što ste potpuno u pravu, kada pročitamo biografiju vašeg kandidata, stvarno vidimo da smo pogrešili što smo ovakvog kandidata mi predložili.

Evo, da javnost čuje kakav je kandidat ovaj koga ste vi predložili, odnosno u ime Čanka i Čede podržaćete. To je Judita Popović. Kaže – radila je u sudu kao sudija 10 godina, u advokaturi 25 godina, bila je narodni poslanik u dva mandata kod Čede Jovanovića, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ukupno pet godina, a obavljala funkciju potpredsednika Narodne skupštine. Nema ništa više. Ovo je blistava jedna biografija. I stvarno, s punim pravom možete stati iza ovakvog kandidata.

U stvari, šta se mi ubeđujemo, pa vi ste kontinuitet. Ona je samo jedan od niza dokaza da ste vi nastavak onoga što su započeli Čeda, Čanak, demokrate i G17 i zato vas Evropa toliko ceni. Zato ti parlamentarci kad dođu odaju vam sva priznanja.

Sad je nama jasno, a i Srbiji je sve jasnije.

Prvo, nesebična zahvalnost što ste aktuelni u informacijama i saopštili pažljivo da je Tito umro. Stvarno vidi se da ste aktuelni u politici i političkom životu, a drugo kome da verujemo ako nećemo vama lično. Vi ste, kada vam je pao sneg na vaš automobil sa krova, obavestili javnost da vam je neko demolirao vaš automobil. Policija izvrši uviđaj i uspostavi se da nije niko, nego sneg pao sa krova, a bili ste na naslovnim stranama. Kako ne verovati takvom čoveku?

Drugo, da potpuno bezrezervno verujemo takvim ljudima, govori i ovo što iznosite za svoje bivše stranačke kolege. Govorite da su lopovi, kriminalci a bili ste iz tog tanjira, što bi narod rekao, jeli zajedno sa njima.

Što se nas tiče, mi vas dalje ne razlikujemo, svi ste vi nama isti. Jednom žuti uvek žuti. To što ste vi privremeno našli utočište, to hajde pustimo vremenu, pa da vidimo da li smo mi srpski radikali ponekad u pravu, da li smo mi srpski radikali nešto uradili?

Više puta smo do sada izlazili na izbore. Građani su različito odlučivali. Jedno vreme nismo ni bili parlamentarna stranka i nije to tragedija i nije to kraj. Nastavili smo i dalje da se bavimo politikom, i to jeste suština, jer imamo svoju ideologiju, imamo svoj program. Samo onaj ko ima ideologiju i ko ima program taj može da ostane na političkoj sceni. Uostalom to istorija govori. Ukazuje jasno. Onaj ko nema ideologiju, onaj ko nema jasan svoj program, onaj ko preuzima od nekog i ko misli da će kontinuitetom gajeći iluzije da će ući u EU i da mu je to program, da mu je to krajnji cilj, taj nema velike šanse u Srbiji. Nemojte to da zaboravljate.

Još jednom da vam se iskreno zahvalim za ovu najnoviju informaciju da je Tito umro.

Izbori će, kolega, da pokažu ko ima, a ko nema poverenje i koliko je to poverenje kod glasača. Da li se slažete?

Drugo, nisam, evo, za četiri godine ovog mandata skoro čuo ubedljiviju argumentaciju za smenu ministra policije, nego ovo što ste vi izneli. Kada ne može takav jedan banalan slučaj da reši policija, kako može onda neke koji su mnogo komplikovaniji? Vi optužujete nesposobnost vaše policije, odnosno onih koji su iz vaše političke opcije, a rukovode policijom. Još samo fali da pridodate ministru i oca Branka i onda nam je jasno ko izmišlja te afere. Ipak se te afere stvaraju u krugovima i kružocima vladajuće koalicije i tu nema niko sa strane. Ovo što ste vi izneli da nije, posle godinu dana i više, otkriveno ko je počinilac zato što nema kamera, to jasno ukazuje da je nesposobna policija i vi najdirektnije. Mi u to ne sumnjamo, jer ste se više puta potvrdili. To kakvi su odnosi politički ili neke druge prirode između vas, unutar DS, bili, to je manje-više poznato većim delom javnosti.

Uostalom, karakteristično je da ste, nakon stvaranja SNS, počeli jedni na druge da bacate drvlje i kamenje. Nećemo mi da se mešamo. Mi vam samo tvrdimo, srpski radikali, mi vas ne razlikujemo, isti ste nam bili i ostaćete.

Zašto? Zato što ne menjate ideologiju. Vaša ideologija i vaš program je ulazak u EU, i to Srbija zna. Ne razlikuje se ta ideologija. Od 2000. godine na ovamo vi obmanjujete uporno Srbiju – evo, samo što nismo ušli u EU, evo otvorena vrata, samo ovo poglavlje. To je čitava ideologija i čitav program u kome i vi lično dajete svoj doprinos, jer imate velika, ogromna iskustva od 2004. godine, ali niste vi ta politička gromada, ni toliko interesantna politička pojava da bi se mi radikali bavili sa vama. Vi se ste tipičan primer te politike koja se vodi u Srbiji. To je nešto što je za vas lično vezano. Nemojte da shvatite da zaslužuje i ovoliko pažnje koliko sam vam ja pridodao.

Prvo, da se razumemo, nama nisu puna usta ministra policije, ako ništa drugo zbog nadimka, ko će tako usta da puni. Normalan čovek ne bi bar zbog toga. Mi samo govorimo ono što je opšte poznato, da ne može u Srbiji da se bori protiv kriminala uspešno čovek čija je diploma sa fakulteta sumnjiva.

Da li smo mi u pravu ili nismo to treba da se proveri, nije nikakva težina ni problem kod nas srpskih radikala ako nismo u pravu da kažemo - izvinite istraga je pokazala. Ono što imamo na raspolaganju od dokumentacije to je da je čovek završavao ispite, polagao po nekim parkovima po Londonu, a nastavio na parkingu ispred Sava Centra.

I sada gledajte kakva je tragedija generalno, kolega dragi, ne morate da slušate sufliranje, ali gledajte kakva je tragedija u Srbiji od 2000. godine. Na čelu policije bio Dušan Mihajlović. Policija mu u počasnom stroju predaje raport umesto da ga hapsi. Posle Dušana Mihajlovića dolazi Jočić, provaljivao trafike. Umesto da ga hapsi policija mu predaje raport. Posle dolazi onaj što je učestvovao u aferi „Kofer“. I sada na čelu policije čovek čija je diploma sumnjiva. Ma i da se bavi politikom to bi bilo previše, a ne da je na čelu onoga ko bi trebao da sprečava takve slučajeve. To je suština.

Nismo mi opterećeni sa pojedincima, mi samo tražimo od Aleksandar Vučića, kao najodgovornijeg da pokrene rekonstrukciju Vlade. Zbog svih afera i zbog onoga što javnost u Srbiji zna, znate i vi, ali pravite se naivni, neušti, hvalite iz ovih ili onih razloga svoje stranačke kolege koji najmanje zaslužuju bilo kakvu hvalu.

Suština ovog zakona je, kao što je rekao kolega Jokić, kontrola javnih nabavki i zahvaljujući toj kontroli jedino mogu da se malverzacije i ono što je protivzakonito svede na minimum. Niko ne živi u idealnom ubeđenju da će to biti nula. To se svodi na jedan podnošljiv minimum kada je u pitanju mogućnost kršenja zakona, odnosno pri vršenju javnih nabavki, da se spreči ono što je veliko zlo u Srbiji, a to je mito i korupcija.

Možemo teoretski da razmatramo sve moguće mogućnosti i varijante koje se dešavaju, ali svi mi znamo da se u većim nabavkama, kada kažem većim, onda su to u razmerama ove države Srbije, mogu fingirati dve ili tri konkurentske firme koje se pro forme javljaju po raspisanom tenderu za javne nabavke, a da dobije onaj koji je već unapred dogovoren. To je jedna od mogućnosti. To proveriti je jako teško, ali je olakšan posao ako imamo komisije, ako imamo nadležne organe, pre svega Ministarstvo finansija, koji će jasno i precizno da postupaju u okviru zakona.

Ono što je po nama, srpskim radikalima, zabluda ovde to je da se raspravlja o nekim, uslovno rečeno, javnim nabavkama velikih razmera, kada je u pitanju kancelarijski materijal, kada je u pitanju nabavka papira.

Nije suština u tome. Velike nabavke su one koje dolaze od stranih velikih kompanija, kao što je izgradnja ovih auto-puteva. Tu kada se raspisuju tenderi, tu je mnogo veći novac, mnogo veće investicije. Tu su veliki gubici i tu su velike nepravilnosti upravo zbog onoga što mi spočitavamo, zbog direktnih pogodbi i razgovora u četiri oka. To ne može da bude, to nema nigde u svetu. Ali, nemamo mi mehanizam, odnosno ova vlast, da se suprotstavi tome.

Samim kandidovanjem ispred SRS, gospodina Žutića, Srpska radikalna stranka je dokazala da želi razgovarati oko narednih izbora, uslovi pod kojima će se odvijati i održavati ti izbori. Tu nema ništa nejasno, s tim što i dalje insistiramo, svi razgovori, svi predlozi moraju da se obave u parlamentu i u okviru Skupštine Srbije. Ne može se tražiti alternativa, kako smo to videli, traži se po nekim drugim objektima, nekim drugim ustanovama koje nisu namenjene za parlamentarni život, a pogotovu ne za nešto što se zove unapređenje izbornih uslova. Ono što SRS uvek insistirala, to je da se doneseni zakoni koji se odnose direktno na izbor i izborna pravila moraju poštovati, pa bez obzira kakve su primedbe i kakve su zamerke, moraju po tim zakonima da se sprovode.

Sada smo napokon posle 19 godina, kako se to više puta ovde isticalo, u situaciji da predlažemo i da usvojimo predlog članova Nadzornog odbora. Ovde predstavnici vladajuće koalicije ističu kako je ovo prvi put posle 19 godina da se formira Nadzorni odbor. To bi trebalo da bude opomena njima samima. Do sada je u proteklih 19 godina održano više izbora, što redovnih, a Bogami i nemali broj vanrednih i ova koalicija je, između ostalog, prepoznatljiva po tome što je nekoliko puta zaredom raspisivala vanredne izbore.

Realne potrebe nije bilo u smislu da neke kritične većine koje će podržavati aktuelnu Vladu, međutim to je bila odluka većina tadašnje i sadašnje, da treba pristupiti vanrednim izborima i to su, ako ništa drugo, bile prilike da se u skladu sa zakonom formira i nadzorni odbor.

Nadzorni odbor ima neke ingerencije koje su vezane za nadziranje izbornog procesa, svega onoga što je vezano za izbore, da preko institucija i zvaničnih organa ove države pokreću određene postupke, kada je u pitanju i kažnjavanje i kada je u pitanju sprovođenje zakona. Nadzorni odbor lično nema neke velike ingerencije, ali može pokrenuti određenu inicijativu, može pokrenuti određeni postupak.

Mi smo i dalje za to da u izborima moramo biti svi jednaki i pod istim uslovima da učestvujemo u tim izborima. Pre svega, i ono što se odnosi na te tehničke uslove koje treba obezbediti, a među njima je na prvom mestu prikupljanje potpisa. Mi imamo situaciju, pogotovu sad, kada su izbori očigledno na sva tri nivoa i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom, da nema tu jednakosti niti ravnopravnosti. Potpisi se overavaju kod notara, i notari, osim što ih nema u dovoljnom broju, oni su pod direktnim pritiskom onoga ko je na vlasti i tu ne treba ništa da se krije. Redosled na zbirnoj listi stranaka zavisi od trenutka kada se predaje dovoljan broj potpisa i kada se proglašava ta lista koju predaju stranke koaliciji.

U ovakvim uslovima kakvi su do sada bili, male su šanse onih koji deluju iz opozicije da budu visoko rangirani ili visoko pozicionirani na zbornoj listi, jako male šanse. Zato što, ponovo kažem, nedostatak je notara, nedostatak je u fizičkom broju onih koji ispred notara, jer notarske kancelarije mogu to da rade a pogotovu kada imamo instrukcije od strane vlasti. To su pokazali i neki vanredni izbori na lokalnom nivou, a možemo da zamislimo i pretpostavimo kako će se to odvijati kada su izbori na sva tri nivoa. To je već u samom startu hendikep za opoziciju.

Izbori treba da pokažu koliko je vlast bila uspešna, koliko je ono što je radila, koliko to može da cene građani Srbije i na koji način će se izjašnjavati kada izađu na biračko mesto. Za opoziciju je to trenutak kada treba da proveri koliko je bila ubedljiva u svojim kritikama, u iznošenju svog programa i svojih političkih stavova. Sve ostalo je potpuno periferno, neću da kažem nebitno, ali mora se o tome voditi računa.

Mi imamo situaciju kada je u pitanju predstavljanje političkih stranaka na medijima, da parlamentarne stranke na nacionalnim elektronskim medijima kao što je RTS bukvalno doživljavaju diskriminaciju.

Ima jedno pravilo koje svi znaju, od laži koje se serviraju u medijima, gora je selektivna istina, a to radi RTS, kada su u pitanju informacije, informativni programi, političke emisije, onda se služe onim što je već provereno da je gore od ogoljene laži, a to je ta selektivna istina. Selektivna istina se plasira u zavisnosti šta to želi vlast, odnosno vladajuća koalicija. Hiljadu puta smo slušali do sada kako se brane predstavnici vlasti da oni nemaju toliki uticaj. Ako nemate uticaj zašto ste preuzimali na sebe odgovornost vođenja ove države, podrazumeva se da ono što finansira budžetskim sredstvima ova država ili na neki drugi način finansiraju poreski obveznici, da vlast mora da kontroliše u ime tih građana koji to finansiraju.

Imamo mnoge probleme koje treba rešiti. Da bi imali koliko toliko bar preduslov da učestvujemo u tim izborima. Imamo sad i ovde u Predlogu za članove Nadzornog odbora nešto što je presedan. Ovde predlaže stranka koja uopšte nije učestvovala na izborima. Stranka za modernu Srbiju, ili popularno nazvana SMS, valjda to zbog onih poruka, pa narod će da zapamti. Pa, kakav je to način. Kako može neko ko uopšte nije učestvovao na izborima, nije bio ni registrovan, sad odjednom da postaje stranka i to parlamentarna stranka. I ravnopravno i ravnomerno učestvuje u predlaganjima članova Nadzornog odbora. To je van pameti.

Bez obzira šta mi mislili o politici, „Dosta je bilo“ oni su učestvovali na izborima, oni su postali parlamentarna stranka iako postoje uslovi da oni predlože, to bi bilo sasvim normalno i logično. Mi imamo loša iskustva srpski radikali. Loša iskustva u poslednjih dvadeset godina pa i ranije kada su nam otimali i mandate, kada su nas šikanirali i šta sve nisu radili, proglašavali za teroriste i tako dalje. Ali, ne želimo da bilo ko, ko je prisutan na političkoj sceni Srbije doživi bar približno ono što je prolazila SRS. Mi se borimo za demokratske principe, za razvoj demokratije. Mi ne želimo nametnutu demokratiju koju nam nameću globalisti, kao što su Soroš i ostali.

U toj nametnutoj demokratiji nema za nikoga dobro, zapamtite. Ni za one koji se uljuljkuju da su privremeno na vlasti pa će biti pošteđeni. Daleko od toga. Ne može onaj ko nije učestvovao na izborima da bude ravnopravna i da ravnomerno učestvuje sa onim političkim partijama koje su na izborima, bez obzira šta mi mislimo o njihovoj politici. Vi ste i ovde predložili, odnosno dali mogućnost. To u krajnjem slučaju, nas je i te kako obuhvatila zebnja. Onog trenutka kada ste prihvatili da bezuslovno ispunjavate sve naloge koje vam postavljaju parlamentarci iz EU. To je nešto što upozorava svakog normalnog čoveka koji dobro misli svojoj državi i svom narodu. Ako ispunjavate njihove naloge sad i pomerate datum održavanja izbora kako to predsednik Vlade obrazlaže za 3. maj, pitanje je da li će se održati 3. maja. Pitanje koju će sledeću silu i snagu upotrebiti da prolongiraju to. Hvala vam puno na razumevanju, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veći broj zakona koji predviđaju sporazume između Srbije i onih koji su u neko vreme pozajmljivali ili davali putem kredita Srbiji novac. Pred nama je sporazum sa Slovačkom Republikom koji je rezultat pregovora iz 1991. godine kada se pravio deobni bilans između bivših republika SFRJ. Tada je na osnovu tog sporazuma svaka federativna ili federalna jedinica SFRJ prihvatala deo pripadajućeg duga.

Kada se govori o dugu koji je preuzela Srbija onda moramo imati u vidu da je to u stvari dug SRJ, pa se naknadno, internim sporazumima između Srbije i Crne Gore jasno napravio deobni bilans. Suština nije u tome da li je sad pravičan ili nije pravičan taj deobni bilans, nego je suština da vas podsetim i vas kolege u ovom parlamentu, a i javnost da ovi i ovakvi dugovi bili su otpisani posle 5. oktobra i to na osnovu reči Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića i ostalih velikana ekonomije i ekonomskih nauka.

Sećate kada su nas ubeđivali da je dolaskom nove demokratske vlasti jednostavno oprošćeni svi dugovi, pa i oni koji su na nivou Pariskog kluba i Londonskog kluba i tako dalje. Vidite kako sve ispliva na površinu, kako i ovaj sporazum sa Čehoslovačkom federalnom jedinicom isplivao na površinu i sada mi raspravljamo o tome koliko je isplativo, koliko je prihvatljivo da Srbija jedan klirinški odnos sa Čehoslovačkom ranije uspostavljen sada isplaćuje u konvertibilnim dolarima i to kažu, veoma povoljno za Srbiju, a to je sedam miliona. Možda jeste finansijski gledano, ali da je pravde i pravičnosti, oni koji su lagali naciju, oni koji su obmanjivali pre svega kada su dolazili na vlast da će milijarde da se sliju posle 5. oktobra u Srbiju, da će svi da nam oproste te dugove, oni bi sada trebali da odgovaraju.

Umesto da odgovaraju, neki od njih aktivno učestvuju i dalje u vlasti. Neki su savetnici, neki su na čelu nekih agencija, komisija ili saveza koji imaju saradnju sa Arapskim emiratima, neki su potpuno nevini, neoštećeni, čak se vređaju kada ih spominjemo, žive, razvili su svoj privatni biznis i imaju, poseduju ogroman kapital. A mi ovde raspravljamo da li je povoljno to što su novi pregovori, razgovori 2019. godine doveli do toga da od nekih 85 miliona dolara, klirinških dolara sada na ime duga, zaostalog duga isplaćujemo Slovačkoj sedam milina. Kada bi se ušlo u suštinu analize da li je to isplatilo, neko bi tvrdio da jeste, neko da nije i u tom slučaju bi se zaboravili ono što je suština da niko ne snosi odgovornost za sve ono što je obmanjivao i što je varao građane Srbije.

Po nama, srpskim radikalima, moglo se voditi kada su u pitanju ovi dugovi, možda se moglo voditi na drugi način. Tu imamo, kada je u pitanju Češka Republika, podsećanja radi, nije konkretno, ne odnosi se na ovih sedam miliona, imate ta Britanska Devičanska ostrva, gde te ofšor kompanije preuzimaju dugove, odnosno Češka je njima ustupila dugove, oni naplaćuju dugovanje od Srbije. Ali, koliko se sećam, mi smo jednom raspravljali o tome, bio je prisutan i ministar finansija, ne bi sad bilo celishodno da raspravljamo pred ministrom koji resorno nije nadležan, daleko od toga da se on ne razume u to, ali ta Devičanska ostrva ili kako ste ranije voleli vi, bivši radikali da govorite, Šešeljeva ostrva, su uvek pod znakom sumnje i uvek je to nešto što čovek treba da prihvati sa rezervom. Ne, oni su govorili Šešeljova, zato što i tada su na taj način dokazivali koliko su odani radikalima i koliko im je stalo do lidera SRS. Sad su u drugom taboru, sad im ne pada na pamet, više su vezani za ova Devičanska, ne iz prirode njihovog ponašanja nego zato što je to isto neka ofšor kompanija koja to radi.

Idemo dalje, ono što je interesantno to je ovaj sporazum između Vlade Srbije i Vlade Amerike, kada je u pitanju regulisanje poreza i poreskih obveznika, Amerika kao sređena država, država koja vodi računa o poreskim obveznicima i naravno o urednom plaćanju, izmirivanju tih poreskih obaveza, potpisuje sporazum sa Srbijom kao i sa svim državama gde pre svega na prvo mesto stavlja svoje interese, ne zanemaruje ni interese Srbije, ali to je u drugom planu to se vidi. Ovde Vlada, jasno u predlogu kaže, da ovaj Predlog sporazuma podrazumeva izdvajanje novih finansijskih sredstava i zapošljavanje nove radne snage, jer Amerikanci traže da svi njeni poreskih uredno plaćaju porez bez obzira u kom delu sveta, ili kontinenta žive. To je sasvim njima sporedno.

Kako će Srbija i na koji način to da reguliše to ostaje u ovom sporazumu, jasno i precizno prikazano. Ono što je nama srpskim radikalima ostalo nejasno, ko će ova dodatna sredstva da izdvaja da bi se na ime regulisanja poreza i poreskih obveznika za američke potrebe zaposlili ljudi koji će revnosno da prate to koliko je ko dužan na ime poreza da plati SAD. Takva je politika. To je politika kontinuiteta, ne daj bože da se vlast eventualno nešto usprotivi i suprotstavi Amerikancima, odmah bi znali kakav je pilot bio.

Ne bi bili poželjni na tim molitvenim doručcima, jel to je veoma bitno da vas svake godine, ne sve, ali pojedince da zovu na taj molitveni doručak, a onda gastrolozi ili kako se to već zove vode računa u preostalim danima godine o vama, kako ste prihvatili taj molitveni doručak. Ali, ovaj obrok vam je isuviše velik, suviše je skup. Mogli ste da jedete i u luksuznijim lokalima i na ekskluzivnijim mestima, a ne da podilazite stalno američkoj administraciji.

Ovde imamo jedan sporazum koji je primer onoga što SRS stalno ukazuje, a to je, što veća i što tešnja saradnja sa Ruskom Federacijom. Vidimo kako čak iz ovog sporazuma jasno precizirane stvari, kada je u pitanju kreditna linija od Ruske Federacije koja se odnosi na završetak pruge deonice Stara Pazova-Novi Sad, na taj dispečerski centar i na nastavak rekonstrukcije pruge prema granici Crne Gore, kako je to i koliko je povoljno kada su u pitanju ugovorene obaveze. Daje se na bazi realizacije, koliko se realizuje od projekta, toliko se isplaćuje. Kredit koji daje Ruska Federacija može čak i u ruskim rubljama da se vraća, nije nikakav problem, na osnovu kursa koji određuje Centralna banka Ruske Federacije i to su konkretni poslovi koji se rade.

Mi ovde smo opterećeni prilikom svakog izveštaja o utrošku budžetskih sredstava da gledamo koliko se to na ime kamate, zbog neupotrebljenih nepovučenih sredstava a odobrenih na ime kredita, kolika se kamata plaća od strane Srbije. Ovo je konkretno. Ovde je 175 miliona evra, tih 175 miliona, 75% je od strane Ruske Federacije na ime izvoznih poslova, jasno i precizno izdefinisano, čak i ono što se koristi na ime ovih projekata jasno stoji da je oslobođeno od plaćanja PDV, ali se ugrađuje u ove projekte od krucijalnog značaja za Srbiju. Tu nema ništa nejasno.

Ponovo vam kažem kamo lepe sreće da što više imamo ugovora i dogovora sa Ruskom Federacijom, jel uostalom priznali vi to ili ne, Rusija je najprisutnija ovde kada su investicije, bez obzira što želite da krivotvorite, neki od vas žele da prikažu kako sa Rusijom imamo nepovoljne odnose kada je u pitanju uvoz i izvoz, pri tome zanemarujući činjenicu da je „Gaspromnjeft“ ovde kao najveća investicija i najveći gigant kada je u pitanju petrohemija i proizvodnja i prerada nafte. To je nešto što svake godine donosi i te kako veliki profit Srbiji.

Da privodimo kraju. Ovde imamo ugovor oko autoputa Niš-Merdare, kaže se administrativna linija. Mogli ste precizno tačno da nazovete to granica, jel tako ste potpisali Briselski sporazum. Stalo nam je da se Srbija gradi, infrastruktura i ovaj autoput i svi autoputevi, ali mora biti transparentnost kada je u pitanju i kredit i izvođači. Nemojte slučajno da se poslužite ponovo sa oprobanim metodama kao što je bio „Behtel“, pa da i ovu deonicu od 30 km nacrtate u leks specijalisu, pa onda ispadne onda samo da je „Behtel“. Ovde garant EU. Hvala na razumevanju predsedavajući. Stvarno privodimo kraju.

Što se tiče ovog kredita koji je od Komercijalne banke Frankfurt na Majni mi imamo, to se zove paket aranžman kada je u pitanju kreditna linija. Banka nam daje 11 miliona za unapređenje socijalne strukture. Ali, gledajte šta daje. Daje i savetnike, daje i projekte, daje sprovođenje i nadgledanje. Mislite da je to džabe? Ne, i saveti i projekti i nadzor, sve se plaća. Od 11 miliona možda mi još treba da dodamo dva da izmirimo dugove ili tri kako pokazuje kolega Komlenski, da izmirimo dugove za savete, za projekte i za nadzor. Nemojte da mislite da je besplatan sir, čak i u mišolovci nije besplatan sir, tako i ova vrsta kredita.

Samo radi javnosti, pošto javnost je sad u nedoumici nakon ove tirade od govora da li smo mi srpski radikali dobro pročitali materijal, da li smo ga čitali, ovaj materijal od Vlade Srbije kojoj podršku daje većina iz SNS, ako nisam u međuvremenu pogrešio. Da li se nešto promenilo? Nije.

Ovde u objašnjenju ovog Predloga Sporazuma sa Čehoslovačkom kaže – platni Sporazum između SFRJ i ČSFRJ zaključen 8. februara 1991. godine, kojim je ukinut klirinški i uveden konvertibilni način plaćanja, s tim što je klirinški dolar izjednačen sa dolarom. Radi javnosti, radi objašnjenja, to se tako govori.

Drugo, ako misli kolega da ćemo mi gubiti vreme, dragoceno vreme koje imamo za raspravu ovde, grdno se vara. On je, ne sa ubeđenjem, on je sa predubeđenjem, on je jedan od niza dokaza da čovek ne da može da menja ubeđenje, nego i predubeđenje. Dovoljna je samo povoljna ponuda da se materijalno obezbedi, finansijski situira, da ima mandat SRS u džepu koji obezbeđuje četiri godine egzistenciju i sva predubeđenja i ubeđenja su izbrisana.

Prihvata nova, što bi rekli, kao u kompjuteru. Možete da ga hranite koliko god hoćete, samo ako ima lično zadovoljenje.

Ova preterana briga oko penzionera, ja stvarno se divim pojedinim kolegama. Imaju predstavnici penzionera ovde u Skupštini, kako imate obraza pred njima da tvrdite da im je med i mleko, da samo što ne pevaju od sreće? Uzeli ste im, još im niste vratili.

Što se tiče kritike prema srpskim radikalima, koliko god vi nas kritikujete nama rejting raste. Mi pričamo ovo zbog javnosti, a ne zbog vas koji imate promenljiva i ubeđenja i predubeđenja.