Moram da se osvrnem na ovu prethodnu diskusiju. Ovo mi liči kao kada je Radnički bataljon branio Kadinjaču. Tako je gospodin Marinković branio stavove, decu, porodicu. Ne znamo ni čija su deca, ni čija je to porodica. Nemamo blage veze, ali je marketinški dobro. Znate, kada se to prezentuje u javnosti da mi napadamo nečiju decu, odmah javnost po logici stvari staje na stranu onoga čija su deca ugrožena. Čija su to deca ugrožena, gospodine Marinkoviću? Ko to napada nečiju decu u ovom parlamentu? Niko. Izmišljate.

Idete toliko daleko u licemerstvu da mi raspravljamo o Zakonu o lukama, a sve luke prodate, o plovidbi, a nema naših domaćih brodara. O čemu vi pričate? Šta pričate? Bajke? Nama pričate neke ekonomske kategorije. Zna svako ko je iole otvorio bilo kakvu ekonomsku literaturu ili koja je vezana za tu oblast da je vodni saobraćaj je najjeftiniji, ali gde vam je onda priča o autoputevima? To je najskuplji prevoz.

Vodni saobraćaj i transport je jeftiniji od drumskog do tri puta, od železničkog jedan i po put. To svako zna. Gde su vam brodari domaći? Šta vi branite? Strani kapital. Gde je to strani kapital razvio domaću privredu? Recite neki primer? Pogotovo na ovaj način kako se to potencira u Srbiji da stran ulaganja još subvencionišemo. Još stranci proizvode poluproizvode koje izvoze i ugrađuju u gotov proizvod. Pa gde se to razvija koja privreda, recite vi koji se non-stop namećete kao ekspert iz ekonomije. To da vi želite da se nametnete Aleksandru Vučiću, evo ja preuzima na sebe. Prava prilika posle izbora ja ću vas preporučiti.

Kako možete da branite kad ga napada njegov resorni ministar i kaže da je rušio, da je huškao, da je razarao. Jel malo razmišljate o čemu vi pričate? Non-stop se ponavlja ta matrica da je Aleksandar Vučić učestvovao u razaranju, rušenju, u pozivanju tuđe dece da idu da ginu, stalno je to. To se spočitava srpskim radikalima. To je radio i kolega Martinović. Po toj logici stvari i on je to isto radio. Gledajte malo da zaštitite kolege.

Gospodine Marinkoviću, vi ovde što bi se običnim žargonom reklo mešate babe i žabe. Vi navedete primer pandam Kine. Kina po broju stanovnika, po ekonomskom potencijalu je daleko iznad Amerike, daleko iznad razvijenijih zemalja, a ne Srbije. Svako je zainteresovan da investira u takvu jednu zemlju. Preko milijardu stanovnika. Samo da računate da prosečno po glavi stanovnika jedan evro se ostvari, pa to vam je milijarda evra dnevno. To je prosta logika.

Vi ovde ne govorite o suštini problema. Ovde se prevozom vodnim transportom bave, tu su sve više i više zastupljeniji Nemci, nemačke kompanije. Pogledajte na Dunavu, monopol uspostavili. Od izvorišta Dunava do Crnog mora sve vam je Nemačka. O čemu vi pričate? Mi da idemo u neku korist koju će imati Srbija treba da vodimo računa. Pa mi smo prodali po logici koju nam je zagovarao Miroljub Labus, govoreći nije naše da proizvodimo, naše je da prodajemo.

Mi smo prodali Luku Pančevo, gospodine Marinkoviću ako niste znali jedan tehnički podatak. Ona je osposobljena za pristajanje prekookeanskih brodova. Znači ima dubok, gaz. Ima za transport žitarica. Prodali je. Prodali isti kao ovi sada što imaju logiku stvari dok je bio DOS. Čujem ja Filipe kada neko dobacuje, ali ne primećujem uopšte tu ličnost. Nisam ja kriv što svako pogreši. Pogreši i jež pa siđe sa ribaće četke, a ne Milorad Mirčić što je Arsiću pomagao u političkoj karijeri.

Niko nije protiv privatizacije, ali vi očigledno gospodine Marinkoviću niste u toku. U ovom zakonu se radi o tome da je obećanje da će se praviti luke. Ko će ih praviti? Pravi će ih država.

Što smo prodavali? Poslednja je privatizovana luka Novi Sad. Zamislite dokle se išlo daleko. Vršen je pritisak na ljude da kupovinom luke se kupuje i zemljište. Vršen je pritisak. Neću da kažem da je to rađeno od strane ministarstva inostrane vlade, ali lobisti su to radili, pa su se pravile različite akrobacije ekonomske kako bi se i zemlja prodala. Dokle je to otišlo.

Moramo da se opredelimo, da kažemo racionalno je i isplativo je da se u Srbiji privatnici bave transportom, sa vodnim saobraćajem, to ste u pravu, da osposobimo svoje železnice, da osposobimo puteve, pa da vidimo da Srbija ima koristi.

Te priče oko ulaganja stranog kapitala i da neko ima toliku korist, a pri tome daje subvencije, plaća tom koji dolazi iz inostranstva, te priče nisu ni ekonomski, a pogotovo praktično, nisu utemeljene. Niko se tako nije razvio, gospodine Marinkoviću. Vi to dobro znate. To da je dobro, prvi bi uradili Nemci, prvo bi uradile zemlje Evropske zajednice. Ne rade, razvijenije zemlje to ne rade.

Ovakav način kako se zagovara, mi sve više i više postajemo kolonija.

To oko zapošljavanja radne snage, brojčano jeste u pravu, ali nemojte da zaboravite - nadoknada za njihov rad je sve niža i niža. Konkurencija sve veća i veća za radno mesto a nadoknada sve niža i niža. Nemojte da se zanosite. Nemojte da pričate u Srbiji šta je to futurističko sagledavanje vas kao pojedinca. Srbija živi u realnom životu.

Čuli ste, gospodine Marinkoviću, konstataciju ministra resornog koji ovde sedi kao freska, koja je rekla da mi ne čitamo. Ali, evo da vama, već kad ste se dotakli Stojadinovića, pre njega je to uradio Nikola Pašić. Uveo je strani kapital kao akcionare u železnicu Srbije.

Ima jedna veoma interesantna, zanimljiva priča, možda će vam biti poučna. Da ne obraćamo pažnju na one koji kažu da mi ne čitamo.

Lazar Paču, reumatolog, lekar, je bio ministar finansija u Vladi Nikole Pašića. Uzme veliki kredit Srbija od Francuske, jer tad se cenio srpski dinar. Laza Paču uloži u podzemnu železnicu Pariza taj kredit, postane Srbija akcionar. Pašić pita Lazu Pačua da nije previše velik kredit, kako ćemo vratiti, a Paču mu odgovara - nek razmišlja o tome onaj ko je dao kredit, a pustite to.

Razvija se privreda, svoja ekonomija, tako što ulažete u druge, ako može da rade za vas, a ne obrnuto, da mi budemo jeftina radna snaga, sirovinska baza, kako se to kaže. U ekonomiji je osnovno pravilo - ako imate jeftinije energente i imate proizvodnju, vi ste konkurentni, vi imate šanse da oživite. Nama je energent na drugoj strani, kod Rusije. Niko ovde ne isključuje nemački kapital i ulazak Nemaca, nismo mi isključivi, ali u Rusiji je sad perspektiva, tamo su jeftini energenti, tamo su sirovine jeftine, tamo je tržište za Srbiju. Nama je šansa za razvoj da energetski budemo konkurentniji, a to možemo ako gas magistralni prolazi, što se konačno desilo, jer zbog toga je smenjen bivši ministar za energetiku, da ga ne imenujem, sedi ovde kao freska.

Pa, mi idemo sve od oblasti do oblasti, odnosno od predloga izmene i dopuna zakona do predloga i uveravamo se koliko je ovo folirantski posao koji radi resorno ministarstvo.

Ova, što je držač ovog transparenta, ona sad na kraju mandata krenula da donosi izmene i dopune koje će regulisati obaveznost za snimanje i merenje rečnih vodotokova i regulisanje saobraćaja. Sedam godina ništa ne radi osim što se na televiziji pojavljuje u najnovijim modelima, sa kreatorima, sa svojim svim tim stilistima, a onda sada došlo da mi ovde raspravljamo o nečemu što…

Mogu vam ja dati nešto da bolje držite umesto ruku da zamarate, to bi vam bilo dobro. Korisno bi vam bilo. Imamo držače mi srpski radikali, kao srpski nacionalisti provereno dobre, tako da ne morate sami da se mučite.

Ono što je veoma bitno ovde, to je da u visini kazni kada se ide, onda se drastično propisuju kazne, a pri tome, recimo, u oblasti nadležnosti Luke Sremska Mitrovica, imate potpuni haos, javašluk, blago rečeno javašluk. Niko ne mrda prstom od onoga da se ne zna ni u kakvom je stanju rečno korito, do toga da nanosi peska, šljunka i svega, bukvalno na divlje se vadi, menjaju se tokovi, menjaju se korita, menjaju se oblici. Sremska strana to zna, kolega Mijatović, ona je inače dosta ranjiva kako bi se to moglo reći, dosta je rovita, sklona klizištima i tu nikom ništa.

Sada se predlaže ovde da će se kazniti oni koji se ne pridržavaju zakona i uputstava ministarstva sa 150.000. U ovoj osiromašenoj bednoj Srbiji, ništa drugo nema nego tako da se kažnjavaju ljudi sa visokom kaznama.

Možda je ovo prilika dame i gospodo na razgovaramo o isplativosti ovih aerodroma koji se pojavljuju u novije vreme. Prosto se nameće razmišljanje da aerodromi u Srbiji niću kao pečurke posle kiše.

Aerodromi koji su bili za vojne svrhe oni se pretvaraju, na neki način, u civilne uz obrazloženje da je to za potrebe privrede, da je to za potrebe turizma, da je to za potrebe stanovništva. Sada kada pogledate realno koliko to u Srbiji je sposobno finansijski stanovništvo da može sebi da priušti let avionom, da plati kartu i da leti negde.

To vam je kao ona priča kada su skidali sankcije, pa onda su se hvalili kako su sankcijama ukinuti zabrane na letenje, a koliko je moglo stanovnika da leti sa tim avionima to nikoga nije interesovalo, nego marketinški je dobro da svako veće mesto u Srbiji, eventualno potencijalni kandidat za otvaranje aerodroma. Kakva će bezbednost, kakva isplativost, kakva sigurnost, o tome brinuće civilna direkcija, mada tu ima preklapanja kada je u pitanju i Vojska i civili, ali nikoga to ne interesuje.

Aerodrom u Kraljevu po svim realnim ekonomskim parametrima nije tako isplativ kako se to predstavlja. Sada kada bi mi počeli da pričamo od jednog do drugog to bi izazvalo određeni efekat gde bi se lokalno stanovništvo osetilo diskriminisanim i onda bi rekli šta oni nama uskraćuju. Doći će kad tad do saznanja, do spoznaje da je to samo novo opterećenje.

Evo vam najbolji primer. Sportski aerodrom u Čeneju kod Novog Sada nema nikakve uslove da bi bio isplativ da se otvori za privredne potrebe ili za turizam. Nema, zato što je blizu aerodrom Surčin.

Poštovane kolege poslanici, gledajući više puta ovaj snimak iz Narodne skupštine, prilikom prepodnevnog zasedanja, kamera je uhvatila u jednom trenutku resornog ministra kako sa usana možemo da pročitamo kako je nama, srpskim radikalima, sočno opsovao majku. Znate, nije to lepo, ne pristaje to jednoj dami. Nije lepo bilo kome spominjati majku ili oca.

Ima ona narodna, kaže – nije šta je rekao, nego od koga je. U ovom slučaju, ne ljutimo se mi, ali to pokazuje nestabilnost ličnosti. Možete misliti ko nam vodi državu? Neko ko ne može da izdrži kritike, odjednom počinje da nam psuje majku.

Koleginice, daću vam držač, imam ja dobar držač, možete da… (Isključen mikrofon.)

Ovde se ovom izmenom interveniše kada je u pitanju spratnost objekata, jer bilo je maksimalno do šest spratova, sada se to povećava na osam spratova, plus potkrovlje, odnosno mansarda. I to je dobro. To je racionalno korišćenje i prostora i gradnja racionalna i sve je to dobro i rešavanje tih stambenih problema, kao što su više puta naglasili srpski radikali, mi smo se zalagali da se to proširi i na neke druge službe. Da, recimo na taj način mlade lekare pokušamo i na ovaj način da zadržimo da ostanu ovde, mlade naučnike i Vlada je to na kraju krajevi i sam predsednik Republike je rekao da će to biti realizovano.

Ali, šta je ovde čudno? Pogledajte, uvažene kolege, obrazloženje ovog predloga izmena i dopuna. To je čist politički pamflet. Politički pamflet koji objašnjava kakav je značaj snaga bezbednosti i svega, a ne govori o tome da zbog racionalnosti, u gradnji i korišćenja prostora da se Vlada odlučila na to. Kako čovek da tumači ovo? Jedino logično tumačenje je predizborna kampanja, da svi misle kako, eto, jedino Vlada i resorno ministarstvo pridaje značaja, pa zbog toga povećala spratnost budućih objekata u gradnji. Prosto ne može da se veruje.

Ovde kada mi srpski radikali govorimo, upozoravamo, ne govorimo mi to da bi se zaustavio ovaj proces izgradnje stanova, ne nego da se ipak ima neka mera. I, kada se daje obrazloženje, da to bude u svrhu ovih izmena i dopuna zakona, a ne tako što će se politički pamfleti pisati u obliku ili u vidu obrazloženja.

Ono što izaziva veliku rezervu, to je sama činjenica da ovi zakoni, koji imaju i specijalni tretman pojavljuju se postaje, potpisivanje ugovora sa „Behtelom“ i najave izrade Moravičkog koridora. Naslušali smo se svega i svačega, a do sada je tu bilo problema, prisetimo se samo kada je Vlada manje više u istom sastavu odlučila se da pravi put, već pomenuti Ub-Ljig, išlo se od njive do njive, zato što se dogovaralo, razgovaralo sa vlasnicima, nije htelo da se naruši to neprekosnoveno pravo vlasništva i to je otežavalo sam projekat.

Ovde se odjednom napravio presek i sve po principu leks specijalisa, ubrzava se kada je u pitanju interes države ili projekti koji su od interesa države, onda se prvo gradi, a pravo žalbe na neadekvatnu nadoknadu koji su bili vlasnici pre izgradnje, odnosno eksproprijacije i to u modernoj demokratskoj Evropi, uvek će izazivati određenu rezervu.

Mi srpski radikali smo za izgradnju, za gradnju, ali mora ipak da se napravi jedna granica gde ne sme da se pređe ili da se prelazi preko neprekosnovenog prava imovine. Postoje i ranije regulisana zakonskim odredbama nešto što je pravo preče gradnje ili interes države ili nešto što ima poseban tretman, ali ovo je posle „Behtela“, prosto za ne verovati. U svim projektima, jednostavno pravite, a posle ćemo da plaćamo vlasnicima. Da li će biti adekvatna nadoknada ili neće, ma šta nas boli briga.

Kada je u pitanju spajanja parcela, isti princip, ono što odgovara ili što je u potrebi aktuelnoj vlasti, to će biti i spojeno, a ono što ne odgovara, to će biti razdvojeno. Karikiram, ali otprilike, to ispada da će dolaziti sve više do izražaja samovolja.

Nema direktnog TV prenosa, postavlja se pitanje čemu svrha ovakve rasprave voditi u parlamentu, pošto će ovo biti emitovano u odloženom prenosu, ali nema veze, ostaće zapisano, zabeleženo da je u ovom sazivu jednostavno većina ćutala, pokorno slušala predstavnike izvršne vlasti, čak i onaj koji vodi Skupštinu nije smeo da se suprotstavi ministru, kad je ministar pokazala kažiprst, zapretila ćutanje. Sve može da radi, zato što nama iz nepoznatih razloga to je novina u radu parlamenta, izvršna vlast komanduje nama koji smo izabrani od naroda. Ali, neće to dugo trajati. Mi se nadamo da izbori će pokazati sasvim nešto novo, novo u smislu da neće morati da se trpe predstavnici izvršne vlasti na ovakav način.

Ovde se radi o specijalnom zakonu - lex specialis i sve ono što je bilo predviđeno javnim nabavkama, raspisivanjem konkursa, to je sad u direktnom dogovoru i zamislite kakav će to biti izazov za aktuelnog ministra kada je u pitanju ovakav način dogovaranja oko izvođenja određenih radova. To je kako bi se reklo – date kozi da čuva kupus, u ovom slučaju znamo ko je kupus.

Na bazi činjenica da uporedimo neke stvari, pošto se ovde radi o specijalnom zakonu gde će dosta toga biti sklonjeno od očiju javnosti. Vi ste nas, gospodo, ovde uveravali da je realna cena koja se plaća za izgradnju Moravskog koridora, rekli ste da je 800 miliona početna cena sasvim realna i da tu nema ništa nejasno, da je to toliko transparentno da i u tome prednjačimo kada je u pitanju region.

U međuvremenu, pre neki dan, saopštiše da je potpisan Protokol sa kineskom kompanijom oko izgradnje puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Dužina tih autoputeva otprilike je ista ili približno, nije to neka velika razlika da bi mi sad mogli da kažemo – tolika je razlika, pa je ta razlika u ceni proistekla iz dužine autoputa. Ovaj autoput je 110 kilometara od Beograda, Zrenjanina do Novog Sada. Ovaj Moravski koridor je 112 ili 115. Sad gledajte, 600 miliona se planira da će kompletni troškovi izgradnje ovog autoputa Beograd – Zrenjanin – Novi Sad da iznose, a ovde 800 miliona.

I sad, šta je pitanje? Pitanje je - pa, nije valjda da digitalizacija u Moravskom koridoru pravi tu razliku od 200 miliona? Ako je digitalizacija tamo, što niste i ovde digitalizovali? Što su to uskraćeni Zrenjaninci ili Novosađani da nemaju digitalan auto-put? Ne, nego se upetljate. Događaji vas pretiču.

Vi mislite da ćete obmanuti javnost, lako ćete vi to sa radikalima, međutim, događaji vas… (Isključen mikrofon.)

Poslanička grupa SRS sad na vreme ukazuje na određene propuste, nedostatke predloga izmena i dopuna zakona. Ne iz razloga da bi mi pred širokim auditorijumom jeftino iskoristili njihovu naklonost, odnosno dobili te glasove, nego iz razloga da možemo sutra da kažemo – na vreme smo vas upozoravali.

Znate, iskustva su veoma dragocena. Mi ovde imamo dosta poslanika koji imaju određena iskustva. Imamo čak poslanika koji se borio protiv samovolje kada je u pitanju predsedavanje i vođenje Skupštine. Niko nije mogao da poveruje da bi ta ličnost bilo kad, u bilo kom trenutku mogao da liči na te protiv kojih se borio. Međutim, vreme i događaji demantuju razmišljanja neka koja su pozitivna. Nadmašio, ne da reč, on odlučuje ko je stručan, ko nije, ko govori u sklopu tačke dnevnog reda, ko ne govori. To je prosto iznenađujuće. Možda za mene lično nije, jer sam navikao na sve i svašta u ovom parlamentu.

Ali, gledajte, mnogi od nas će i u sledećem sazivu biti u ovom parlamentu. To što neki dušebrižnici vode računa da li će SRS da pređe cenzus ili neće, nemojte se brinuti. Mi smo žešće napadali onog kriminalca Mlađana Dinkića, napadali Miroljuba Labusa još kad je uvozio naftu iz Sirije, Miroljub Labus. Znate ko mu je bio prvi saradnik? Sadašnji ministar, ova što neće nikako držač da uzme, pa je boli… (Isključen mikrofon)

Ono što je suština da predlagač insistira da se što pre odrede nazivi ulica, da se odrede brojevi u tim ulicama, i to nema onog ko zdravo logično razmišlja a ko se ne slaže sa tim. Međutim, ovi rokovi, jednostavno ne odgovaraju realnosti u kojoj mi živimo.

Pošto je to u nadležnosti lokalne samouprave, lokalna samouprava bi to trebala sve kroz skupštinsku proceduru da donosi, a skupštinska procedura podrazumeva, pre svega, zakazivanje sednica određenih odbora, pa sednica Skupštine, da bi se sve to usvojilo. Ali to je potpuno jasno da ovi zakoni, teško da će se moći primenjivati u ovakvom obliku kako je to predložio predlagač, jer će morati doći do promena, a promene će nastupiti posle izbora.

Meni je veliko zadovoljstvo lično, što mi je potpredsednik trenutni izrekao dve opomene, i ako budem nešto pamtio iz svoje političke karijere, to će biti moj najveći uspeh, što sam čoveku kome sam najviše pomogao u životu doživeo da je isti i gotovo isti kao Gordana Čomić.

Po nama srpskim radikalima mnogo prioritetnijih poslova ima kada je u pitanju sređivanje naseljenih delova lokalne samouprave.

Vi imate ne mali broj ulica koje su samo na teritoriji grada Beograda koje do dana današnjeg nemaju asfalt, nemaju vodovod, nemaju kanalizaciju, da ne govorim o ovim drugim gradovima Novi Sad, Niš i ostali.

Ono što je alarmantno, vi sedam godina bukvalno zanemarujete jedno životno pitanje najvećeg broja stanovnika na teritoriji AP Vojvodine. Najveći broj koristi neispravnu vodu za piće. Najbolji primer vam je srednji Banat, severni Banat. I sedam godina obećavate tim ljudima, uz obrazloženje kada bude jedinstvena vlast, mi ćemo to da uradimo. Pa, sad je u proteklom mandatu SNS imala i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom vlast jednobraznu. Niste to uradili. Ne, bitno je pokrenuti neka pitanja koja se odlažu, prolongiraju se dugi niz godina i sada se ponovo dopunama aktuelizuju tako da se ostavi utisak da se vodi računa.

Bliži se kraj ovim raspravama. Pošto je resorni ministar naveo jedan primer da smo mi srpski radikali nepismeni, ne čitamo Prevera. Ima jedna pesma koja se zove „Barbara“, ona bi mogla da bude poučna za resornog ministra jer počinje - seća se Barbara. (Isključen mikrofon.)

Radi se o delu koji se odnosi na restituciju. Kada se utvrdi da je recimo neka parcela predmet restitucije postupak se obustavlja. Vi se igrate sa vatrom. Mi smo vas upozorili. Sve to oko restitucije, to su mutne rabote. Posle toliko godina vi gledate da ispoštujete privatno vlasništvo, da vratite to, a sa druge strane otimate nemilice. To prosto čovek ne može da veruje.

Ne vredi o tome da razgovaramo, ne vredi da mi srpski radikali stručno raspravljamo o ovome. Kad dođemo u priliku mi ćemo sprovodi sve ovo što vama sada iznosimo. Možda će doći to vreme, možda neće, to niko ne zna.

Ali, ono što želim za kraj. Želim da kolegama poslanicima se izvinem ako je u današnjoj raspravi dolazilo do izliva žuči od strane predstavnika izvršne vlasti. To ste vi direktno omogućili. Resornom ministru da se iskreno lično zahvalim što je meni i mojim kolegama i koleginicama spominjala porodicu. Možda nije adekvatno, ali mi njoj poklon …