Žarićeva.
(Narodni poslanik Petar Jojić govori bez mikrofona.)

Gospodine predsedavajući, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika koje je preostalo.

Dame i gospodo, zašto SRS insistira amandmanima da ovaj zakon koji se odnosi na popis stanovništva bude što precizniji? Možda smo negde i rigorozniji nego što to predlagač sam predviđa, ali to je samo iz jednog razloga, što je svima vama dobro poznato, da ovaj posao koji se odnosi na statistiku, kao što je popis stanovništva, može i te kako da služi za različite manipulacije. Naravno, osnovna namera ovog popisa je da imamo pravu sliku, da imamo statističke podatke koji su potpuno precizni, koji odgovaraju realnosti.

Samo vas podsećam da je 2001. godine trebao da se izvrši popis stanovništva u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Na insistiranje tadašnje federalne jedinice Crne Gore, odložen je popis stanovništva u SRJ, odložen je za 2003. godinu, iz razloga što je tadašnje rukovodstvo Crne Gore razmišljalo da će popisom stanovništva statističkim podacima potkrepiti tu svoju separatističku politiku koja se kasnije i realizovala.

Svi mi dobro znamo da ne računajući onaj popis koji su izvršili komunisti posle Drugog svetskog rata u Crnoj Gori, većinsko stanovništvo je srpsko stanovništvo, ali vremenom, pritiscima i ovakvim falsifikatima, došli smo u situaciju da sada slušamo, ne samo obrazloženje falsifikata kada je u pitanju statistika, nego i istorijske krivotvorine, gde se iznosi činjenica da onaj ko je bio Srbin nije više Srbin, on je sad neko ko je nove nacionalnosti za razliku od njegovog oca koji je bio Srbin.

I bez obzira koliko to nama nelogično zvučalo mi moramo da se suočimo sa situacijom da će za nekih 50 ili 100 godina, ako ne i više, jednostavno to iz različitih razloga postati jedina argumentacija.

Statistika ostaje, mi smo svi, što bi se reklo smrtni, da ne bi išli u elaboraciji kada je u pitanju situacija samo u Crnoj Gori. Evo, ja ću vas podsetiti na nešto što je vezano za Srbiju. Godine 2001, kada je trebao da se održi popis stanovništva tada se razmišljalo da u jednom delu Srbije, prvenstveno u AP Vojvodine, krene se sa afirmacijom nove nacionalnosti, odnosno nacionalne opredeljenosti, to je tzv. Vojvođani, i imate u podacima o popisu stanovništva, prvi put se pojavljuje u statistici da se neko, nego za početak 1% skoro izjašnjavalo kao Vojvođani, možda neko kaže, to je toliko minorno da ne treba o tome trošiti vremena, to je upozoravajuće.

U Crnoj Gori je bilo 99% srpski živalj za vreme Kralja Nikole. Crna Gora je bila srpska država. Period do 1945. godine je istorijski gledano, uslovno rečeno, zanemarljiv.

Jeste li videli šta uradiše komunisti? Od čistog srpskog življa, za vreme Kralja Nikole, pretvoriše to u crnogorštinu. Ranije, kada se kaže da neko pripada, izjašnjava se, deklariše se kao Crnogorac, to je bio sinonim za Srbe iz Crne Gore.

Unutar Crne Gore, kada neko kaže da je Crnogorac, to se podrazumevalo da nije srpske nacionalnosti, da je ili Musliman ili Malisor ili Hrvat, ali to je potpuno bilo jasno.

Statistika je veoma značajna. Srbija je pripadala zemljama, što bi se reklo, razvijenog sveta, kada je u pitanju popis stanovništva. Dakle, 1890. godine Srbija je imala Zakon o popisu stanovništva i domaće stoke, kako se to govorilo. Ranije su se popisivali samo vojni obveznici i poreski obveznici, tako da se žene nisu popisivale, ali se popis vršio svakih pet godina. Srbija je ušla u porodicu zemalja, gde se to radi svakih 10 godina, a sada moramo poštovati centralizovani popis na nivou Evrope. Mi smo želimo svojim amandmanima da budemo precizni, da budemo jasni, da ne bi došlo do manipulacija.

Hvala, predsedavajući na razumevanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje u ime poslaničke grupe SRS predsedniku Vlade Ani Brnabić. Da li će i kada će Vlada Srbije da donese odluku o vraćanju dela penzija koje su protivustavno i protivzakonito uzete od građana Srbije?

Naime, svima nama je dobro poznato da su u sklopu finansijskog i ekonomskog oporavka Srbije smanjene plate zaposlenima u upravi, u državnim institucijama, ali su smanjene i penzije mnogim penzionerima koji su svojim radom i dugogodišnjim stažom obezbedili kao nešto što bi trebali da uživaju i da, na kraju krajeva, koriste sve to što su proteklih 20, 30, 40, kako ko, godina radili.

Vlada se odlučila na umanjenje penzija, procentualno gledajući, mnogo više nego što je to procenat smanjenja zaposlenima u upravi. To nije ukupan korpus penzionera koji je u Srbiji, ali je i te kako značaj deo tog korpusa oštećen. Nekoliko njih je već podnelo zahteve Ustavnom sudu da se zaštiti njihovo ustavno pravo. Ustavni sud se oglasio kao nenadležan. Slušali smo tumačenja da je Ustavni sud merodavan, da to nije stečeno pravo, da visina penzije može da se odlukama ili uredbama Vlade reguliše i šta sve nismo slušali. Sad je prosto malo vremena da bi to sve nabrojali.

Mi iz SRS više puta smo pokretali u raspravi ovo pitanje i jasno vam stavljali do znanja, pogotovo prilikom usvajanja novog budžeta, odnosno Zakona o budžetu, da se predvidi stavka za mogućnost vraćanja oštećenim penzionerima ono što je uzeto od njih.

Sa druge strane, čuli smo objašnjenje kako je višestruko više vraćeno nego što je uzeto. Međutim, nije to utemeljeno ni u logici, a pogotovo nije utemeljeno u zakonu. Da ne bi Srbija kao država dolazila u situaciju da svojim građanima, u ovom slučaju oštećenim penzionerima, na osnovu odluke Međunarodnog suda vraća ono što je dužna sa zateznom kamatom, najbolje je, po nama srpskim radikalima, da što pre Vlada donese odluku o obaveznosti vraćanja tog dela koji je uzet od penzionera. Mi, srpski radikali, smo svesni činjenice da možda u ovom trenutku ne postoje realna sredstva da se nadoknadi komplet sve što je uzeto od penzionera, ali ta odluka će otvoriti mogućnost kako se budu stvarali uslovi da se ta nepravda ispravi.

Vi ste jedni od tih koji nastavljate da vraćate imovinu, kako se to kaže, u restituciji, imovinu koja je nekad oduzeta od vlasnika, pa vraćate tu imovinu sad njihovim naslednicima. Ima tu različitih slučajeva. Ima slučajeva gde naslednici nemaju pojma ni ko su im ti preci, niti da su u krvnom srodstvu ili bilo kakvoj rodbinskoj vezi. Nemojte dozvoliti da padne ljaga na vas, da vraćate potomcima penzionera kojima ste vi oduzeli penzije, odnosno umanjili njihova primanja. Još ima vremena, ako Vlada donese ovakvu odluku, to će i te kako puno značiti, ne samo penzionerima, nego svim građanima po pitanju sigurnosti i njihove imovine i njihovog kapitala i lične sigurnosti.

Ako mislite i dalje da ćete objašnjavati tako što ste vi mnogostruko više vratili, kako kažete, nego što ste uzeli, onda to nije nikakva garancija u budućnosti, pogotovo nije garancija za one koji ne samo da primaju penzije ili plate, nego i onih koji imaju štedne uloge, jer možete sutra da se odlučite i štednju na isti način da otuđite.

Srpska radikalna stranka je u principu iznela svoj stav u načelnoj raspravi kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna zakona, sa naglašenim strahom da treba voditi računa i na koji način se zadužuje Srbija, bez obzira da li je to po kreditnoj liniji ili emitovanjem hartija od vrednosti.

To što neko želi da prikaže da je ekonomska moć Srbije, gledajući na osnovu ukupnog javnog duga, tolika da može da servisira taj javni dug, to nije baš toliko pouzdano, to je više onako jedan marketinški deo, odnosno propagandni deo politike koja se vodi u Srbiji. Nije toliko ni alarmantno, istine radi, ali ne može baš da služi da se opustimo i da uljuljkujemo se u činjenici da Srbija je sve jača i jača ekonomski, jeste unutar Srbije sređeni su neki odnosi kada su u pitanju finansije. Ali, kada su u pitanju međunarodne obaveze, kada je u pitanju dug, samo to smo već i rekli, javni dug Srbije je oko 24 milijarde evra.

Sada se to prikazuje kako je u odnosu na ukupan BDP smanjen procenat. To smo već navikli. To je statistička malverzacija, odnosno mogućnost kroz statistiku da promenite metodologiju obračuna i onda dobijete umanjenost u zavisnosti koja vam je osnova obračuna, da li uzimate da je to prema dolaru ili prema evru, tako ćete moći da kalkulišete i da izražavate različite procente u odnosu na BDP. I samo je to razlog zbog čega SRS jednostavno upozorava, treba biti pažljiv, treba biti obazriv.

Čuli smo ovde različite teorije, od onih da je poželjno da se mi zadužujemo, da smo dovoljno ekonomski i finansijski sposobni, da to ne sačinjava nikakve probleme, do onih koje jednostavno ne možemo da razumemo, da u stvari emitovanje hartija od vrednosti služi za izgradnju puteva i za izgradnju uopšte infrastrukture.

Do duše, autor ove rečenice nije trenutno prisutan, pa onda nema smisla da polemišemo. Koja je logika stvari i zbog čega dižemo te kredite, kad već emitovanje hartija od vrednosti obezbeđujemo, kako je to ministar najavio, milijardu po veoma povoljnim uslovima, u budućnosti, na to se računa, šta će nam onda ovi krediti? Ne trebaju nam krediti.

Imamo potreban novac, čak šta više, ako je novac ovako ostvaren, onda smo mi u velikoj prednosti, onda ne moramo da uzimamo strane izvođače za ove infrastrukturne objekte, kao što su autoputevi. Ne mogu da nas ucenjuju sa kreditom, sa kreditnom linijom kako su to objasnili. Jer, kad stranci daju kredit, oni kažu dobićete kredit, ali izvođač radova mora da bude onaj koga oni preporuče. Tako smo čuli, tako su nam rekli.

Znači, bolje je uzimati, po nama, pod znacima navoda, logičnije je uzimati ovako milijardu, pa ulagati tu milijardu sa svojim izvođačima, pa angažovati „Puteve Užice“, „Planum“, sve ove putne operatere, pa nam je to onda višestruka korist. To je logika ekonomije.

Ovde se pravi neka konfuzija. Jeste suština da je povoljno sada tržište, kada su u pitanju hartije od vrednosti, ali nemojte zaboraviti, mi smo vam govorili na primeru Grčke, setite se koliko su ovi sa zapada podržavali Ciprasa. Hvalili ga, rekli – ovo je novo na nebu političkom, ovo je vrhunski ekspert iz oblasti ekonomije. Šta je njegov zadatak bio? Zadatak je bio da dodatno zaduži Grčku, da ne kažemo prezaduži. I šta su mu predložili? Rekli su – emitujte hartije od vrednosti, pod veoma povoljnim uslovima, mi ćemo vam pomoći da se te hartije od vrednosti realizuju, jer Grčka je veoma povoljna za takve finansijske transakcije. I šta je doživela Grčka? Emitovala je hartije od vrednosti. Ko je zaradio? Zaradila je Centralna evropska banka. Ko najviše kada se to podeli? Najviše Nemačka. Šta je Grčkoj ostalo? Ostao je dodatni dug.

Nemojte tako da gledate stvari. To što je prividno povoljno i što bi bilo dobro, treba veoma oprezno. Nemamo ništa protiv da se izgrađuje, da se gradi, da se podiže infrastruktura, ali gledajte jednu stvar, vi nemate u suštini razvijenu privredu. To što govorite gospodo, što nam objašnjavate da je BDP u Srbiji toliki da može Srbija da računa, pogledajte strukturu tog BDP. Ne govori vam kolega Jokić napamet da se to definiše kao domaći BDP. Pogledajte u toj strukturi koliko vam učestvuju strane kompanije. Ne možete baš da se oslonite na njihovu dugovečnost ili dugotrajnost na ovom tržištu. Pokupe sve svoje mašine, stave u kamion i odoše, šta ćemo mi?

Drugo, moramo da razvijamo industriju svoju i privredu. Dosta je bilo tih zamajavanja kako nas hvali zapad, kako smo u regionu vodeći. Jeste, drago je svakom ili psihološki bolje rečeno je veća stabilnost kada vam je dinar stabilan. Nekako se čovek oseća sigurnije, ali vas samo podsećam, drage kolege većina ovde, bar koliko vidim pamte Avramovića. Preko noći je proglašeno, kurs, paritet jedna marka, jedan dinar. Pored hiperinflacije, samo preko noći došao Avramović, došao neko ko će preporoditi, jedna marka, jedan dinar.

Mi smo tada govorili ovo je veoma loše za Srbiju. Tadašnja SRJ je bila. Tada su drvlje i kamenje na nas srpske radikale, nešto slično kao i sada, proricali nam sudbinu da nema od nas ništa, da smo mi ti koji najcrnje iznosimo da ne znamo, da se ne razumemo u ekonomiju. I kako se to realno odrazilo na privredu? Katastrofalno.

To je bilo samo da bi se preko cena usluga, preko cena proizvoda izvukli one devize iz slamarica. Ako je vama nerealan kurs, niska primanja, ne možete da servisirate svoje obaveze, morate uzimati ono što ste ostavili za ne daj Bože, za crne dane.

Kako se ovde radi? Radi se sa velikim delom novca koji dolazi od dijaspore. Ne zaboravite, to je blizu četiri milijarde koje se sliju svake godine, ali pitanje je dokle će to? I to se postavlja pitanje, kako se ostvaruje kurs na bazi ponude i potražnje, zainteresovani su strani ulagači, pitanje je dokle će i to trajati. Sve je to veliko pitanje. Mi se moramo pripremati jer nam najavljuju, ne da govorimo iz loših namera, nego to zna i ministar, najavljuju i te kako, nagoveštavaju da može da bude svetska ekonomska kriza.

Ne možemo tako sad da iznosimo ovde da je nagrađen ili proglašen za najboljeg… Ja vam samo navodim jedan primer Argentine. Argentina je bila najviše hvaljena država prilikom sprovođenja reformi. Hvalili Argentinu, Amerikanci prednjačili, Svetska banka, govorili da je to pravi primer. Da bi slikovito bilo prikazano, čak je i onaj kriminalac Zoran Đinđić kupio tamo imovinu, pa kad je došlo do ostavinske, kad je ubijen, žena samo što nije pala u nesvest kad je videla da ima tamo ogromnu imovinu, ali je kupio, mislio da je tamo povoljno. Šta se desilo? Krediti, krediti, zaduživanje i u jednom trenutku, kada se pobunio narod, građani se pobunili, nisu mogli da žive od te lepote kako su oni njima to nametali, došlo je do pobune, došlo je do promene vlasti, šta su rekli ovi iz Svetske banke i MMF? To je unutrašnje pitanje vas u Argentini, političko pitanje ko će vam biti na vlasti, ali dug ostaje, dug morate da vraćate.

Nemojte da srljamo, nemojte da iznosimo podatke da bi mi zadovoljili svoju sujetu ili da bi prikazali mnogo bolju situaciju nego što jeste. Ne treba je ni umanjivati, ali ne treba se baš toliko ni hvaliti. Juče smo slušali hvalospeve ovde, 350 km puteva. Pa, čekajte, zar ne stoji činjenica da je prethodna, kako vi kažete, vlast zadužila se 1,5 milijardi evra za izgradnju Koridora 10 i 11, za obilaznicu oko Beograda. To je ranija vlast uradila. Da li je to realizovala? Nije realizovala, ili je delimično realizovala, ali se ona zadužila. Ranije su emitovane obveznice na strano tržište, emitovano je oko četiri milijarde evra, u domaćem 9,9 milijardi. Pogledajte podatke, to su relevantni podaci.

Dug, javni dug Srbije 2012. godine je bio 15 milijardi. Godine 2015. je 24 milijarde. Pogledajte malo strukturu zaduživanja, najvećim delom u emitovanje hartija od vrednosti. Kako se može izaći iz toga? Može ako se pametno iskoristi i ako se svoja privreda pokreće, ako se pokreće ona privreda gde više učešća ima pamet, a ne rad, fizički rad. To što se nameće razmišljanje, mi ćemo savremenu tehnologiju da uzmemo od stranaca, nema je u tolikom obimu, gospodo, na tržištu Srbije. Nisu stranci ti koji će ovde savremenu tehnologiju da instališu da bi srpski inženjeri ili stručnjaci to učili. Ne, njima je stalo da srpski inženjeri i stručnjaci idu u inostranstvo. To je realnost, u toj realnosti živimo.

Ne, ne želim.

Želim da obavestim kolege poslanike i javnost da mi srpski radikali principijelno smo zauzeli stav - sa podvojenim ličnostima više nećemo polemisati, niti replike tražiti. Jer, ličnost koja ovde iz klupa želi da potencira parlamentarnu raspravu, demokratiju, a kad dođe za sto predsedavajućeg, pritiskom na dugme, oduzima osnovno sredstvo poslaniku, pravo da govori, to je samo pitanje kada će to dugme ili taj prekidač da bude, ne daj bože, primenjen u nekoj budućnosti za neke druge svrhe. Kad on oduzima reč, spreman je, bogami, i nešto mnogo veće i važnije da oduzme. Mi to znamo. To je psiha čoveka. To je podvojenost ličnosti. To se zove stručno, evo, profesor je tu, nije sad trenutno, to je jedna vrsta šizofrenije. I mi nećemo više polemisati sa dotičnim gospodinom…

(Predsedavajući: Nemojte, kolega, teške su kvalifikacije.)

… zato što to nema više svrhe. Jer, ne daj bože u budućnosti, ako bude u mogućnosti da nam uskrati život, biće spreman. To je potpuno jasno.

Što se tiče ovog amandmana, mi samo želimo da na neki način upozorimo i da prikažemo naše viđenje čitave ove situacije. Nije naše viđenje zasnovano na političkim manipulacijama, nego na realnim osnovama.

Vi ovde stalno slušate, kao i mi, srpski radikali, koliko je javni dug. Ukupan dug Srbije je mnogo veći nego ove 23 milijarde. Nama iz godine u godinu raste uvoz na račun izvoza. I sada je prognoza da je 2019. godine to završeno na pet milijardi, i ovih 23, to je 28 ukupno duga Srbije. Nemojte da zanemarujete to. Mora javnost da zna. Ne bavimo se mi manipulacijama, srpski radikali, mi samo iznosimo ono što vide svi ljudi od struke, a ne tako što će zauzimati političke stavove i pamflete izbacivati.

Uostalom, neće dugo to ni trajati. Evo, par meseci i biće drugačiji sastav.

U ovom predlogu izmena i dopuna radi se o tome da se stvara mogućnost da ovim poslom oko plasmana, realizacije ili balansiranja, kako se to kaže, ovih hartija od vrednosti, bave strana pravna lica, da se ta mogućnost otvara, znači, osim Centralnog registra Ministarstva za finansije, Narodne banke Srbije sad se otvara mogućnost da ove hartije od vrednosti mogu da plasiraju i strana pravna lica, da se pojavljuju.

Ovde nam je ministar rekao da je ročnost povećana, naplate, ročnost je povećanja do 20 godina, odnosno na unutrašnjem tržištu do 12 godina, ako sam dobro zapamtio ili možda sam permutovao, ali niko ovde ne želi da umanji značaj povećanja ročnosti, jer ona proizilazi iz poverenja, iz kredibiliteta ekonomske sposobnosti jedne države. Ali, moramo voditi računa koliko se zadužujemo na osnovu emitovanja hartije od vrednosti, pod kojim uslovima, sve su to bitni elementi, jer ne zaboravite, 20 godina je dug, a i uslovno rečno kratak period.

Pitanje je kakva će situacija biti sa vraćanjem ovih obaveza? Zašto? Zato što koleterala može da bude prihodi od Srbije, od kojih će se naplaćivati u slučaju da dođe do nekog poremećaja ili imovina, ne Srbije, nego svake države.

Slušali smo te priče, još nam u ušima odzvanja taj ekonomski prosperitet i napredak koji nam je donosio Božidar Đelić, Vlahović, Pitić, pa i onaj Labus. I dan danas odzvanja njihova priča kako smo mi bukvalno predodređeni da budemo vodeći i da to nema nikakve veze, mi možemo da se zadužujemo koliko god hoćemo, interpretiram, slobodno kako su nam oni predstavljali.

Oni su bili pohvaljivani. Pa, setite se tog Đelića, došao čovek go ko miš, što bi se reklo, a otišao sa 10 miliona kapitala evra i mi smo to slušali. Sada te obaveze koje su oni nametnuli, plaća ova garnitura vlasti. Mi samo godišnje plaćamo milijardu evra na ime kamata i ne možemo da se složimo sa tim objašnjenjem da su to najvećim delom kamate iz ranijih perioda, ima kamate iz ovih perioda kada je ova vlast, sedam godina je ova garnitura na vlasti.

Sedam godina gospodo nije mali period. Ima dosta toga, i ove na kraju krajeva, hartije od vrednosti koje su plasirane su bile naplative za kraći rok od dve do tri godine. Pristiglo je i to. Znači milijardu Srbija izdvaja za kamate. Nimalo nije pohvalno. O tome treba voditi računa, a ne da ovde slušamo hvalospeve pa da idemo do toga da vidimo kako je na lokalnoj samoupravi. Nemam ništa protiv da se i o tome priča, ali nije tema. Ovde treba mnogo racionalnije da gledamo na sve ovo što je vezano za hartije od vrednosti.

Da pokušamo da rešimo ove nedoumice koje vladaju u parlamentu kada je u pitanju ličnost ministra. Ona možda nije interesantna za mnoge…

(Predsedavajući: Po amandmanu, kolega Mirčiću, niste u replici.)

Ono što je činjenica to je da rad, delovanje, ministra košta ovu državu. Mi smo upozoravali na veliku opasnost od uticaja Zorane Mihajlović u okviru izdavanja dozvola oko legalizacije, poneseni čisto iskustvom koje imamo sa izgradnje ovih magistralnih puteva. Nemarnost, neznanje ministarstva i delova ministarstva državu je koštalo dodatnih 13 miliona, kada je u pitanju deonica Ub – Lajkovac, pa nas je Grdelička klisura dodatno koštala 110 miliona evra, pa nas je „Behtel“ koštao dodatnih 300 miliona evra, mada to nije konačna cifra. To je razlika između onoga što je javnost obaveštena da je ponuda od Kineza i onoga što je potpisala ministar sa „Behtelom“.

Drugo, kada govorite u cilju odbrane dela i lika, morate se služiti argumentima. Vi koji treba da štitite interes ove države, zajedno sa opozicijom, treba da se setite, nije to tako davno bilo, kada je ovde prisutan ministar stajao sa ambasadorom američkim koji je pred kamerama u javnosti rekao da je Kosovo i Metohija država, samostalna država. Najmanje što je trebao da uradi predstavnik vlasti u ovoj državi je da napusti tu konferenciju. Ako već nije mogao da reaguje, ako nije bio u mogućnosti, bar da napusti demonstrativno, da pokaže javnosti da je jedinstvo unutar vladajuće koalicije.

Drugo, kada je u pitanju lično uvažavanje, pa kako vam se ponaša dotični ministar? Predsednik Vlade Ana Brnabić govori za novinare, iznosi neke podatke, a ona iza nje zavrće očima. Kakvo je to poštovanje? Da bi bili poštovani, morate i vi da poštujete druge, ne možete tako. Vi nama ovde držite lekciju kako mi pričamo o nekim detaljima ili o nekim temama koje nisu direktno vezane za ovu tačku dnevnog reda.

Evo, istovremeno raspravljamo o zakonu koji zastupa ovde ministar finansija, da li ste čuli da ga srpski radikali vređaju? Znamo da je bio u jednoj nevolji. Može svakom da se desi. Cenimo to što je bio jedan od najboljih studenata na Ekonomskom fakultetu. Desi se, stoički podnosi to. Poništili su mu doktorat, pa šta sad? Ne zloupotrebljavamo to. Ako kažemo, kažemo takvim tonom da se ne odnosi lično.

Šta da pričamo sa resornim ministrom koji je zadužen za ovu oblast? Ona sama ističe i broševe, i priveske, i garderobu. O čemu da pričamo? Ne možemo da pričamo o struci. Nije joj ovo prvo ministarstvo. Pogledajte šta je iza nje ostalo. Pustoš u Ministarstvu za energetiku. Dušan Bajatović je, kao predstavnik SPS i direktor „Srbijagasa“, ucenio, ultimativno zahtevao da je smenite, upropastila je energetiku.

Sećate se tih performansa kada je lično upadala, uz prisustvo kamera, kod šalterskih službenika u „Elektroprivredi“ da bi pokazala kako ona revnosno obavlja svoj posao, kod službenika, a direktor te iste „Elektroprivrede“ krali nemilice. Da li su i njoj davali kao ovaj Jeftić, to će… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam za ovu kvalifikaciju, gospodine Arsiću. Ništa drugo nisam ni očekivao od predsedavajućeg, da poslaniku iza koga stoji 17.000, u proseku, glasova građana kaže - gilipter, to znači svi oni koji su glasali za SRS vi ih tretirate kao giliptere. Ne priliči to vama, gospodine Arsiću.
Može ovde malo i da se poveća temperatura, ali niste …

Moram da reagujem kao čovek od integriteta na to što ste me nazvali da sam gilipter. U ovim godinama vi dozvoljavate sebi da vi nekoga kvalifikujete kao …

Da nisam fino vaspitan i da nemam ove godine iskustva ja bih vama rekao da ste budala, ali ja to neću sebi da dozvolim. Prema tome, gospodine Arsiću, samo vi nastavite dalje, neka vam je sa srećom.
(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Dame i gospodo, reklamiram povredu Poslovnika, člana 107.

Apelujem na kolege iz SNS, koji su najodgovorniji za ovakvo ponašanje, da normalizujemo odnose u Skupštini. Neprimereno je do sada u istoriji parlamentarizma da su se predstavnici izvršne vlasti na ovakav drzak i bezobrazan način odnosili prema poslanicima.

Naravno, mi razumemo da su oni revoltirani, mi razumemo kada se razmatra i raspravlja o nekom predlogu zakona da nema tu sve lepih reči i hvalospeva, ali nedopustivo je ovakvo ponašanje.

Mi, srpski radikali, smo prepoznatljivi po tome – sve možemo da oprostimo, sve možemo da tolerišemo, ali kriminal i lopovluk nećemo tolerisati. Sve može da se pogreši u zakonu, u predlogu izmena i dopuna zakona, ali da se krade, da se lopinja, to nećemo dozvoliti.

Kao srpski nacionalisti mi uvažavamo, pre svega, interes države. Nismo mi ni protiv interesa pojedinca. Zato smo, kao pravi džentlmeni, za ovu priliku odredili jedan fin, prigodan poklon resornom ministru. Pošto je ona poznata po tome što je nemilice trošila pare na kupovinu ličnih stvari, mi ćemo joj sad uručiti fin poklon. Možda nismo od ukusa vašeg, ali od srca je vama, pa bih molio da se javnost uveri koliko mi ipak imamo širinu, za razliku od vas, gospođo Mihajlović.

(Narodni poslanik Milorad Mirčić pokazuje donji veš.)

Evo, vidite kakav jedan odevni predmet…(Isključen mikrofon.)

Sasvim normalno bi bilo da mi ovde raspravljamo o nijansama Predloga izmena i dopuna ovog zakona, međutim, umesto toga da vidimo koliko je korisno, a koliko je štetno licenciranje prostornih planera.

Kada su u pitanju strana lica, mi ovde moramo da se bavimo nečim što nas podseća na ranije periode kada su predstavnici G17 bili ministri u Vladi, pre svega Mlađan Dinkić, koji je imao ovakav stil kao trenutno Zorana Mihajlović, koji je sadašnjem guverneru NBS kao član Vlade rekao da laže kao pas. Onda, nije mu bilo dovoljno to, nego je išao korak dalje, što je priznao kasnije da je obmanuo javnost da će oni koji budu glasali za Tadića imati po 1.000 evra.

Zar vas ne podseća ova atmosfera sad na taj period, kada neko ko je iskonski i dalje u toj matrici političkoj ovde se nabusito osiono ponaša prema predstavnicima onih koje je narod birao?

Vi mislite, drage kolege iz vladajuće koalicije, da je to dobro, jer vi niste ciljna grupa. Grdno se varate. Pitanje je samo trenutka, ako dozvolite ovo, pitanje trenutka kada ćete vi doći na red. Uostalom, idu izbori, u izborima niko ne može sa sigurnošću da prognozira kakvi će rezultati biti. Posle izbora sve je moguće, ali jedno je sigurno – ako SRS bude u mogućnosti da učestvuje u izvršnoj vlasti, da vodi ovu Srbiju, žestoko će se obračunati sa onima koji su nosioci kriminala i kriminalnih radnji, a među njima svi oni koji su bili perjanice G17+.

Ovde se radi o formiranju komisije koja će, uprošćeno gledajući, ocenjivati stručnost, sposobnost i efikasnost diplomiranih inženjera. O činjenicama govorim, ne služimo se sa lažima, obmanama, medijskim performansima, kako to priređuje ministar resorni.

Grdelička klisura, sećate se te afere kada je stručno mišljenje bilo da je klizište, šteta nastala iz razloga zato što je preprojektova dokumentacija. Šta je uradio resorni ministar? Optužio je inženjere, optužio je struku. To je jedan od najvećih poraza, najvećih poniženja struke. Kako se obratila inženjerima? Biće im oduzeta licenca, direktna pretnja. Kako mi sada možemo da imamo, odnosno moje kolege inženjeri kako da imaju poverenje u ovakvu osobu koja nosi subjektivno mišljenje, ostrašćenost, mržnja, netrpeljivost? Zar to nije previše?

Pored svih obećanja da će se izaći sa istinom vezano za klizište u Grdeličkog klisuri, evo koliko je vremena prošlo, završilo se kako se završilo, nema odgovornih. Ima. Preprojektovanje je napravljeno da bi se uštedelo u materijalu. Kada je optužen CIP i direktor CIP-a, rekao je čovek – nemamo blage veze sa tim, jeste li vi normalni, naša originalna dokumentacija je predata i ona garantuje sigurnost, kada je u pitanju Grdelička klisura.

Ove priče – mi smo napravili autoputeve, pa ko je napravio do Leskovca autoput, da nije isti ministar to radio, pa ko je napravio do Niša, da nije isti ministar to radio, pa ko je napravio ove delove autoputa? Pravile su druge garniture. Sličnost između Šumarca i njegove priče i ovo što sad slušamo je toliko velika da čovek prosto ne može da poveruje da je DOS otišao sa političke scene.