Dame i gospodo, ima jedna izreka, ona se nalazi na jednoj od tabli žrtvama racije fašizma u Novom Sadu. Ona glasi: „Nisu zločinci oni koji su ubijali, već oni koji zaboravljaju“. To je suština čitave ove priče o kojoj mi danas raspravljamo.

Suština u svemu ovome što se dešavalo srpskom narodu u 20. veku može da se svede pod zajednički imenitelj. Taj 20. vek je veliko stradanje srpskog naroda. Gotovo da nema naroda da je toliko puta stradao kao što je to srpski i bratski ruski narod.

Godine 1914. u odnosu na broj stanovnika u Prvom svetskom ratu najveće žrtve je imao srpski narod. Godine 1941. srpski narod je imao dva antifašistička pokreta. I jedan i drugi su se borili protiv fašizma. Definitivno, to je bilo stradanje jednog naroda.

Devedesetih godina ponovo stradanije srpskog naroda se desilo. Kako je srpski narod zaboravljao sve to? Tako što su pred njega stavljali nešto što je u svakom slučaju imalo za cilj da se sve žrtve zaborave. Stvaranje Kraljevine Jugoslavije bio je imperativ za srpski narod. Aleksandar Karađorđević je srpski narod uveo u Jugoslaviju. Svi su bili i Hrvati i Slovenci, samo je srpski narod u najvećem broju bio Jugosloven. Godine 1941. srpski narod je masovno uzeo učešće u pružanju otpora fašistima.

Uspomenu na 1914. godinu nije u punom smislu reči sačuvao taj isti i stradalni srpski narod. Zašto? Zato što srpski narod je podrazumevao, kolektivno se smatralo da se to valjda zna, valjda svet zna šta je to i kakav doprinos dao jedan narod u Prvom svetskom ratu.

Zamislite, kakav paradoks, u Francuskoj, u Parizu, podiže se spomenik srpskom vojniku, ne Jugoslovenu nego srpskom vojniku, a posle Prvog svetskog rata dižu se spomenici po Srbiji koji označavaju opštu borbu u Prvom svetskom ratu, retko gde ste mogli da sretnete da se apostrofira uloga srpskog naroda ili srpskog vojnika. To je valjda sudbina jednog naroda koji se toliko žrtvovao za nešto što je najuzvišenije. To je sloboda.

Da se razumemo, uvek je srpski narod imao kakav takav mir, ali kada je osećao potrebu da se bori za slobodu uvek je blagovremeno reagovao, bez obzira kolike su žrtve bile. Naknadne pameti koje su upućivale na to da nije trebalo ulaziti u Prvi svetski rat su upravo samo dodatna zabluda ili zabuna unutar srpskog naroda.

Godine 1941, o čemu danas razgovaramo, formiran je logor Staro sajmište na teritoriji države koja se zvala Nezavisna Država Hrvatska, i to čak ni u obrazloženju ministarstvo, meni iz nerazumljivih razloga, nije napisalo. Mora da se zna da je Nezavisna Država Hrvatska tada postojala u pravom smislu reči, kao rezultat ustaštva i ustaške ideje unutar hrvatskog naroda.

Zašto je to bitno? Zato što je sadašnja Republika Hrvatska kontinuitet koji se zasniva na Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, i to ne kriju čelnici hrvatskog naroda. Samo tako može da postoji država hrvatskog naroda - na ustaškoj ideologiji, a ona se zasniva na mržnji prema srpskom narodu, i to je veoma bitno.

Zašto naglašavam Srem? Zato što nije stradanje samo u Zemunu ili u delu koji obuhvata sadašnja opština Novi Beograd. Stradanje je od Šida preko Sremske Mitrovice, preko Rume, preko Iriga, preko Pećinaca, svugde su tu bili sabirni logori. Žrtva ustaškog terora je i veliki slikar Sava Šumanović i njegova porodica.

Ako se pravi jedan memorijalni centar koji bi trebao, pre svega, da objedini sve ovo što se dešavalo, kada su u pitanju sabirni logori, ne vidim razloga zašto to ne bi bilo za čitavu teritoriju Srema? Šta tu ima kao prepreka? Nemamo nigde nijedan takav centar u ostalom delu Srema.

Možda neko kaže sada da je to na neki način revizija istorije. Ne, to je u stvari prava izvorna istorija. U Zemunu je bio stožer ustaške države koja se zvala Nezavisna Država Hrvatska i treba održavati taj kontinuitet kada je u pitanju istorijsko pamćenje. Ne da nama Hrvati ispostavljaju računicu za odštetu koju treba da platimo, nego oni kao naslednici te ustaške tvorevine moraju da shvate da treba da nadoknade to, ako je moguće nadoknaditi tu štetu, ali to je kod nas kratko pamćenje.

Evo vam drugi primer iz novijih dešavanja. Devedesetih godina, 1995. godine, svi smo svedoci, čak američka obaveštajna služba CIA, vojne obaveštajne službe javno iznose podatak i činjenicu da su visoki oficiri američke vojske, da li penzionisani ili u nekom drugom statusu, učestvovali u pripremanju akcije „Oluja“. To su više puta iznosili srpskoj javnosti, kao njihov doprinos za progon srpskog življa iz Republike Srpske Krajine.

Kakvo je pamćenje kod nas? Ne mali broj tih istih oficira američke vojske ili američke obaveštajne službe našlo je svoje uhlebljenje u kompaniji koja se zove „Behtel“, i to ne kriju. Šta mi radimo? Mi ih nagrađujemo za uspešnu akciju, pripremu akcije, što su deo srpskog korpusa proterali iz Republike Srpske Krajine.

Kada mi srpski radikali kažemo, ne mislimo mi da se tu obračunamo sa pojedincima, nego samo da osvežimo pamćenje, jer dok je to sveže pamćenje, dok je kolektivno pamćenje unutar srpskog naroda i o Krajini i o dešavanjima, malo je njih koji će se odlučiti na ovakav jedan poguban potez, a nema reakcije. Ima reakcija tako što nas resorni ministar pljuje ovde, psuje nam majku što kažemo da nema smisla dati 300 miliona tim i takvim oficirima koji su učestvovali, najaktivnije, u progonu srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine.

Ne prisvajamo mi pravo ni ekskluzivitet da mi samo tumačimo šta se dešavalo u Republici Srpskoj Krajini, ali moramo mnoge memorijalne centre da obnovimo, da osnujemo kako bi znali šta se dešavalo srpskom narodu, da nam se ne ponovi ponovo Srebrenica.

Vidite kakva je kampanja i hajka na Vojislava Šešelja, a samo zato što je objavio knjigu „U Srebrenici nije bilo genocida“. Nemojte misliti da je bilo šta drugo u pitanju. Ne vole oni da istina ugleda svetlost dana. Evo, i Englezi priznaju da u Srebrenici nije bilo genocida. To nije negiranje onoga što se dešavalo, zločina, ali je u svakom slučaju negacija stvaranja jednog veštačkog mita. Nama su proglasili Jasenovac kao radni logor gde su Srbi išli dobrovoljno da se zabavljaju, u Staru Gradišku Srbi su dobrovoljno odlazili u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj da bi tamo proveli jedan određeni period. To smo doživeli. Zašto? Zato što nam nije dugo pamćenje i mi srpski radikali podržavamo ovakvu inicijativu i želimo da, u čitavom Sremu gde je nekada funkcionisala, bivstvovala Nezavisna Država Hrvatska, u tom memorijalnom centru bude zbirno sva dokumentacija i svi podaci koji se odnose na stradanje, pre svega, srpskog, jevrejskog i romskog naroda.

Dame i gospodo, potpuno je jasno da za primere Srebrenice, Račka i Hrtkovaca treba jednostavno da stavimo prst na čelo i da za se zamislimo šta to žele ti dobronamerni.

U Srebrenici je prihvaćeno to što je silom nametnuto da je bio genocid. Nažalost, tu odluku su usvojili naši sunarodnici u Skupštini Republike Srpske. Sada se kaju, sada naknadno objavljuju kakva je istina bila. Da li to vredi ili ne vredi videćemo, sve u zavisnosti šta u dokumentaciji sve stoji koju je objavio London, odnosno engleska obaveštajna služba.

U Račku je pripreman teren za ponovo formiranje jednog lažnog mita koji je trebao da bude isto genocid. Pročitajte sad, ako ste u prilici, videćete kako je pripreman iz isti kuhinje u Americi, samo što su rekli da na Kosovu i Metohiji treba obelodaniti cifru da je između 50 i 100 hiljada šiptara ubijeno. To je sve unapred planirano, pa je Karla Delponte, učestvujući u tome dala nalog da se otkriju masovne grobnice. Kada je videla da nema rezultata da se ne može doći do nekog podatka koji bi bio impozantan za suđenje Srbima, onda je rekla - u nedostatku radne snage obustavlja se otkrivanje masovnih grobnica.

Kada su rekli da je ukupno stradalih četiri hiljade, koji su otkriveni, većina njih su Srbi, znate kakav je njen odgovor bio - četiri ili šest hiljada ne menja stvar. Za nju je to potpuno svejedno, s tim što joj šest hiljada više odgovara eventualno u optužbi protiv Srba. To su neki primeri gde treba da se naučimo, da izvučemo pouke. Zato, ministre, dok se ne formiraju ovo oko sabirnih logora, bilo bi dobro, zato što ovde u materijalu, u predlogu Vlade stoji da su to sabirni logori, Jevrejski sabirni logor u Zemunu, Sabirni logor u Zemunu i mnogi sabirni logori, pa do se ne otvore u Mitrovici, ne bi bilo loše da se ta dokumentacija objedini u ovom memorijalnom centru. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je ranije upozoravala na rad i funkcionisanje ovog regulatornog tela još u periodu dok je, kako neko reče ovde, bilo u istoriji, a zvalo se RRA. Mi smo rekli da nije to uloga nijednog tela, pogotovo regulatornog kada su u pitanju mediji.

Pred istorija svega ovoga je period kada se pristupilo tzv. formatiranju medija. Formatiranje medija je počelo tako što su radio amateri prvi došli na red.

Za one koji nisu u ovoj oblasti, to je da svi radio emiteri, primera radi, budu uniformisani na taj način što, recimo, imate emisije u kojima je dozvoljeno maksimalno tri do pet minuta govora, a onda idu tri muzičke želje ili puštanje muzike i tako sve radio stanice funkcionišu kada je u pitanju ne samo Srbija, nego kada je u pitanju region.

Taj posao u ime tzv. Evrope radili su niko drugi nego ljudi iz Hrvatske i Slovenije. To su operativci koji su… i dan danas neki od njih su u Srbiji, rade to isto, samo su u pitanju elektronski mediji. Zamislite kakva je njihova želja i namera bila u startu? Da neko dođe iz Hrvatske i da donese nešto što je kada su u pitanju mediji, medijska scena, emitovanje radio ili nekog drugog programa, da je njemu želja da to bude dobro i da bude u sklopu evropskih standarda.

To samo može da pomisli i poveruje onaj ko je naivan. Uz njih uvek ide logistika. Logistika, zna se, sastoji se, pre svega, od onih koji su dobro obučeni ne u sferi medija i medijskih procesa, nego u sferi obaveštajnih delatnosti.

Mi srpski radikali, znajući to, na vreme smo upozorili. Možda stil, možda način kako su to srpski radikali govorili nije odgovarao tadašnjem sastavu vlasti, kao što ne odgovara i ovom sastavu, kada smo rekli da REM treba ukinuti onog trenutka kada je popustio pod pritiskom bivšeg zamenika direktora CIA da otvori svoju privatnu televiziju i to je bilo potpuno jasno.

Pored svih zakonskih regulativa, pored svih normativa, dozvolilo se da bivši zamenik direktora CIA otvori svoju privatnu televiziju. Svako normalan trebao je da sa velikom dozom rezerve pristupi tom poslu, uopšte registracije kada je u pitanju bilo kakav medij, a u ovom slučaju televizija.

Šta se desilo? Desilo se da je to bio početak svega onoga što sada gledamo, a to je da se javnost deli oko toga da li nešto što je nelegalno, što je suprotno zakonu može da funkcioniše zato što je to populističkom metodom opšte raspoloženje, kako oni kažu, u narodu.

Kada je u pitanju zakon, to je stavljeno u stranu. Šta je radio ovaj regular, kako se to u zakonu kaže u daljnjem tekstu? Oni su ćutali, što bi se reklo – hrabro ćutali, i onda su počeli da razmišljaju o tome kako bi i na koji način mogli da se politički aktiviraju, uključe u čitavu tu raspravu, u čitavu tu prepirku između jednog medija, odnosno jedne agencije koja sada stoji iza tog medija. S druge strane, ne treba kriti vlasti. To je trajalo sve do onog trenutka dok nije se zbog izborne kampanje uz sve ovo umešala EU preko Evropskog parlamenta.

To je nešto što je dodatno doprinelo da mi srpski radikali budemo još utemeljeniji u svojoj tvrdnji, da sve se u Srbiji radi pod pritiskom i kada su u pitanju mediji i kada je u pitanju medijski prostor. Samo treba pritisnuti vlast na određeni način i ona će da prihvati.

To je i bukvalno. Na takav način se i odvijalo sve vezano za tzv. pripreme za izbore. U Srbiju su došli evropski parlamentarci, delegacija Evropskog parlamenta, gde čak jedan član je bivši parlamentarac…

(Vladimir Orlić: Dva.)

Hvala, kolega Orliću. Dva su. U međuvremenu je možda i ovaj dobio neku zaslužnu penziju, možda učestvovao u nekoj drugoj akciji kada treba uništavati, pa ga odlikovali, ali dva su, što je još veća sramota i bruka.

Zamislite, bivši parlamentarac se pojavi u Srbiji da on posreduje kada je u pitanju politička scena Srbije i kada je u pitanju dalje funkcionisanje medija? To retko gde ćete da sretnete da bivši… bilo je ono ranije – kandidat za poslanika, za senatora, koji je bio kandidat 15 - 20 godina, ali pojavljivao se ovde, pa ga koristili ovde kao da je poslanik ili kao senator, a ovde je bivši poslanik Evropskog parlamenta. Na čelu te delegacije je aktivni poslanik, a to je ova Tanja Fajon. Kakva je njihova uloga bila? Njihova uloga je bila da izvrše pritisak na vlast u Srbiji da prihvati sve uslove, bez obzira što se ušlo u izbornu godinu.

Sve uslove, naravno, za održavanje izbora, koja je metoda već viđena metoda, već nama srpskim radikalima i srpskoj javnosti poznata metoda, to je da su oni dodatno polarizovali Srbiju, odnosno političku scenu Srbije, pa onda razgovaraju sa predstavnicima, pre svega, onih koji predstavljaju vlast, poneki je prisutan tu koji je fingirao opoziciju, a sa druge strane pored tog sastanaka u toku dana idu da pregovaraju sa onima koji su, uslovno rečeno, opozicija.

Čitav rat je i suština početka rata u BiH je počeo tako što su ti međunarodni pregovarači, posrednici, upravo koristili slične metode. Nije ovo poređenja radi, nego samo da bi javnosti bilo jasnije, tako što su razgovarali prvo sa jednom stranom, u BiH to je bila srpska strana, a onda su išli da razgovaraju sa onom drugom stranom koju su sačinjavali muslimansko-hrvatski političari.

Oni su posredovanjem doprineli da se odnosi još više zategnu da ne može više da bude nepodnošljiva atmosfera politička. Šta su ovde radili? Ista metoda. Sastanu se u zvaničnim prostorijama sa predstavnicima vlasti, onda odu po beogradskim kafanama da bi se sastali sa predstavnicima opozicije. Onda oni tumače šta je vlast na sastanku rekla i šta vlast želi, a pri tome daju instrukciju, u ne malom broju slučajeva, ovima što izigravaju opoziciju šta sve treba da urade kako bi dodatno ucenili vlast. I ko trpi? Trpe građani Srbije. Trpi javnost u Srbiji.

Kada smo mi, srpski radikali, jasno i decidno rekli - treba ih najuriti; mnogi su nam zamerili. Zašto neko da posreduje? Zašto taj razgovor na kome smo mi insistirali od 2016. godine nije vođen ovde u parlamentu, u okviru tačke dnevnog reda, da raspravljamo o tome? Jesmo li vam govorili da treba Javni servis, pogotovo kada je u pitanju upravljanje Javnim servisom, treba korenito da se promeni? Tada smo rekli, sadašnji kontrolni organ Javnog servisa koji se zove RTS ne odgovara volji građana. Ali, što vas boli briga, to je evropski servis.

To je servis koji je u evropskim tokovima. Njih ne interesuje Srbija. Rekli smo vam, treba svaki novi saziv da razmatra ko će biti na čelu tog Javnog servisa. Niste to prihvatali. Ostavili ste čoveka koji je još o DS. Nije on ostao zato što je bio u DS, nego zato što su ga doveli Amerikanci isti ovi koji na divlje otvaraju televizije po Srbiji. Ne smete Bujketa da dirnete, nego ste mu produžili radni staž, mada je po svim zakonima Srbije trebalo da ide u penziju.

Krlić tačno zna da u maju treba da ide u penziju. Pa da li ide u penziju ili ne, ali nesposoban je čovek. To je još jedan dodatni razlog da čovek koji je pred penziju ne može na tako odgovornoj funkciji, čovek koji je pristrasan.

Rekli smo da u sastavu tela koje treba da kontroliše i upravlja sa radom Javnog servisa treba da bude odslikan sastav Skupštine. Zašto? Zato što je to volja građana. Srazmerno broju poslanika, svaka parlamentarna stranka ili poslanička grupa treba da ima svog predstavnika u takvom jednom telu. Ali, vama se nije menjalo. Vi ste pod okriljem evropskih trendova, evropskih standarda dovodili kvazi stručnjake, postavljali ih na ta mesta, a onda nije čudo što se okreću protiv vas.

Kada govorite koliko je ko zastupljen na tom Javnom servisu, mi srpski radikali imamo puno pravo da protestvujemo. Nas uopšte nema. Nama otvoreno na tim emisijama govore voditelji da nismo poželjni, otvoreno nam govore na Javnom servisu, ne nama srpskim radikalima, da se razumemo, to je broj građana koji je dao poverenje politici SRS, kao što je dao poverenje SNS. Ne može niko da ignoriše, ne može niko da prelazi preko te volje i raspoloženja građana, da li su oni glasali za ovu ili onu političku opciju, ali od toga nema ništa.

Mi smo rekli – dajte Javni servis koji se finansira dobrim delom iz sredstava države, dajte ono što je značajno, strateški bitno kada su u pitanju mediji, strateški bitno za Srbiju, dajte da se stavi pod kontrolu parlamenta. Više vam odgovara da to bude van kontrole. Više vam odgovara da pojedinačni ili neki kolektivni, manje kolektivni interesi budu zastupljeni na tim medijima.

Mislite da će to večno? Neće. Bilo je perioda, podsećanja radi, kada je glavni i odgovorni urednik, sada već odavno rashodovana kao novinar, otvoreno rekla da dok je ona na RTS, za Vojislava Šešelja nema mesta na RTS. Nije dugo trajala, ne zato što je apostrofirala Vojislava Šešelja, nego zato što ti koji su je doveli, videli su sa kime imaju posla.

Kada je u pitanju REM, vi ovde koristite promene koje su iznuđene. Te promene su nastale tako što su ovi i evropski parlamentarci tražili da se promeni odnos broja članova u REM, da oni koji uopšte nisu parlamentarna stranka, oni koji uopšte nisu učestvovali na izborima, imaju svoje predstavnike i popustili ste. Popustili ste i dozvolili da nešto što je presedan, postane gotovo pravilo.

Vi ste dozvolili da vam partija koja je kupljena od strane Vuka Jeremića, koja je kupljena od strane Dragana Đilasa, diktira uslove pod kojima ćete da vodite ovu državu. Zašto? Zato što se oni nude toj EU. Ništa oni ne rade različito od vas, nego se oni nude da će mnogo brže, bolje uraditi ono što je zahtev EU, a zahtev EU nisu reforme u medijima samo. Zahtev EU je potpuno jasan. Pa valjda vam je promena ove metodologije prijema u EU sada potpuno jasno dao do znanja šta traži EU od Srbije, odnosno od onih koji vode Srbiju. Traže priznanje Kosova i Metohije. Traže priznanje Kosova kao države i ovi se nude. Trče u Brisel, trče pojedinim čelnicima evropskih zemalja da kažu da će oni to da urade. To su samo nijanse razlike, ali vi ste naseli na to i počeli ste da vodite raspravu.

Ono što je veoma čudno, ovde je na dva mesta koja su upražnjena zbog ostavki, a ostavke su iznuđene, treba, konkurišu četiri čoveka, četiri lica konkurišu koji na osnovu stručne spreme, na osnovu iskustva zadovoljavaju sve uslove. Znate kako vam to izgleda uprošćeno gledajući? To vam izgleda kao kada UEFA vuče žreb za učešće u Kupu evropskih šampiona ili nekom evropskom kupu i onda stavi one kuglice, videli ste, to su one ping-pong kuglice, i svi misle da je to najrealnije, najobjektivnije.

Malo ljudi zna, evo Moma Čolaković je ovde kolega koji ima iskustva u tome, malo ljudi zna da određene kuglice koje su favorizovane, noć pre toga su držane u frižideru da budu različite temperature.

Ovo mi izgleda kao da ste stavili kuglice i sad sve nas vrtite u tome kako ćemo mi ovde da raspravljamo o pojedincima. Jednu stvar ste zaboravili. Na vama je odgovornost koga god izaberete.

Ima još nešto čudno za mene lično. Razgovore sa ovim kandidatima obavljali su članovi Odbora, što je potpuno prirodno i u skladu sa funkcionisanjem Skupštine, ali zamislite u kakvu situaciju dolaze ovi ljudi koji su u najvećem broju stručni, neke od njih lično znam. Morali su da odgovaraju na pitanja i na sve ostalo onim ljudima koji nemaju blage veze o ovoj oblasti. To nešto asocira na period samoupravnog socijalizma, kada smo kao svi koji su završavali fakultet počeli da radimo i bili pripravnici. Pripravnički rad smo polagali, verovali ili ne, pred kvalifikovanim i nekvalifikovanim radnicima. Nisu imali pojma. Sada to isto se sprovodi, samo na nivou Skupštine.

Doduše, ima i ona u narodu – ne mora svako da bude babica ili ginekolog da bi imao dete. I to postoji, što je potpuno logično. Ali, ovde se radi o veoma značajnoj stvari. Nije ovde lično u pitanju znanje ili neznanje, ovde je u pitanju rad regulatornog tela koje samo fingira da reguliše situaciju u medijima, ništa više. Samo je fingiranje.

Rade vam ovi sa zapada, odnosno iz EU šta god hoće. Kada se malo pobunite, kada se ugledate malo na predsednika Srbije, kada ovde dignete glas, kao što je protiv ove Tanje Fajon, videli ste kako vas udare, što bi se reklo, po ušima. Odmah vam spuste tonalitet i počinjete da se izvinjavate Tanji Fajon.

Jedan od poslanik vladajuće većine je rekao najiskrenije, možda malo nespretno, ali je rekao istinu – nema dobre namere, kako će biti dobra namera?

Vi imate sad situaciju, ako pratite, ako gledate televiziju, kada ide reklama na jednom kanalu, prebacite, skoro na svim drugim kanalima idu reklame. Posle određenog perioda, bez obzira da li je informativni, da li je sportski program, nema veze, posle određenog vremena počinju da se emituju reklame. Šta vam je to? To vam je uslovni refleks. Tako se to kod čoveka postiže, da u određenom vremenskom periodu čekate određenu informaciju i da dođete u taj stepen, u taj stadijum da sve ono što je saopšteno u tom i tom minutu prihvatate, ono što je van toga, to vam je sumnjivo. To je to formatiranje, tako se to radi.

Vi ovde vodite raspravu i nadgornjavate se sa pojedincima, pa i sa nama srpskim radikalima. Shvatite, ovaj posao je veoma, veoma važan za sudbinu Srbije, a ne za vaše lične neke kadrovske kombinatorike.

Gospodine Krliću, drago mi je što ste se vi većim delom složili sa ovim što sam ja izneo u ime SRS, ali suština je sledeća. Još Staljin, Josif Visarionovič Staljin je rekao: „Nije bitno ko glasa, nego ko broji“.

Ovde je bitno ko glasa u Skupštini, a to što su predlozi, nagledali smo se mi toga. Naravno, ne može sve da bude baš tako da crv sumnje stalno potkopava da je sve namešteno, ali ovde imate kandidata koga predlaže AP Vojvodina.

Nemojte, gospodine Krliću, sad da me ubedite da nije tu politička dimenzija, da nije tu doza politike. Nije valjda da ćete nas da ubedite da tamo gde ima SNS većinu, da taj odbor će predložiti nekog drugog, a ko nije, ko ne odgovara toj političkoj partiji. Uzimam primer. Gledajte, mi srpski radikali ne zameramo što je to tako. Najveća odgovornost je na SNS i onaj ko snosi odgovornost treba da ima prava i to je potpuno jasno, ali nemojte baš toliko da izigravate, što bi se reklo, čednost. Još objašnjavate meni, meni i nama radikalima objašnjavate da je to sve bez politike. Ima političke doze. Kamo lepe sreće da i ovi ostali koji su tamo, da imaju neku odgovornost.

To što se tiče udruženja novinara, samo da vam kažem, lično sam imao jednog druga koji nije imao pojma sa muzikom, a kamoli da svira, ali se dosetio, stavio je ploču i napisao muzičar. Tako i novinari, neki, naravno, čast onima koji su časni i čestiti. Broj članova ne govori o kvalitetu. Može neko udruženje da ima hiljade i hiljade članova a da nijedan suštinski nije profesionalac. O tome se radi.

Ono što je nepobitna činjenica, to je da je sve ovo nastalo posle, uslovno rečeno, razgovora sa evropskim parlamentarcima, sa ova dva već bivša evropska parlamentarca i ova koja je bila na čelu tih bivših parlamentaraca. Sve je ovo nastalo posle tog razgovora.

To ne može u pravom smislu reči da se smatra razgovorom, jer ako prihvatite sve što vam izdiktiraju, onda to nije razgovor. To možda jeste dogovor gde oni imaju odlučujuću ulogu. Vama bih poverovao za ovo što ste govorili oko predstavnika opozicije, ali, gospodine Krliću, treba javnost da zna da je to član LDP. To je isto kao kad bi rekli da je, recimo, neko od vaših koalicionih partnera predložio, pa ste usvojili njegov predlog, i to je opozicija. Nemojte baš toliko daleko da idete.

Liberalno demokratska partija da je nekom opozicija iz vladajuće, pa nemojte baš tako. Da je to tako, njihov lider, te partije, odavno bi se našao pred istražnim organima. Ne, nego ste našli jednu formu, ali nije suština u ovome da vi i ja raspravljamo sada ovog trenutka, suština je da vidimo šta je krajnje rešenje, šta je to dobro za Srbiju.

Ako mi fingiramo, kao što je regulatorno telo, kao što su regulative zakonske kada je u pitanju elektronski mediji, kada su u pitanju mediji, onda će se to vratiti jednog dana kao bumerang, ne vama koji ste sada većina, to je promenljivo sami znate, vratiće se Srbiji.

Mnogo veći znalci u ovoj oblasti, mnogo lukaviji ljudi stoje iza ovoga. Nije zamenik direktora CIA, bivši zamenik direktora CIA došao u Srbiju, baš mu palo na pamet, veliki je publicitet i velika je gledanost te njegove televizije. Ne, nego to ide, to su emisari koji dolaze pre onoga što sledi, a mnogo je gore.

Evo, ja sam očekivao da će kolega da iznese argumentaciju da je ovo stručno i organizaciono jačanje REM, ova kadrovska rešenja da idu u tom pravcu, da se stane na put javašluku, da se stane na put, bukvalno divljanju, kada su u pitanju elektronski mediji.

Vama najavljuju već nekoliko dana na jednoj od tih vanzakonskih televizija hajku na predsednika Republike, i ja mislim, očekujemo mi srpski radikali vi ćete organizaciono i stručno ojačati REM, pa će REM, da reaguje. A vi nam potvrđujete ono što smo mi izneli kao činjenicu da ste uradili sve pod pritiskom, ovi su podneli ostavku, a vi ste doveli ljude da bi zadovoljili formu, a ne stručno i organizaciono da jačate.

Što se tiče upozorenja, kolega, mi srpski radikali smo od prvog dana rekli, menjajte Poslovnik o radu Skupštine, jel tako bilo, jel smo rekli da je restriktivan Poslovnik, jel tako bilo? Jel smo rekli, upravljanje sa javnim servisom treba promeniti, jesmo rekli to? Treba drugačiji odnos da bude, oni koji upravljaju sa sredstvima koja izdvaja ova država za funkcionisanje javnog servisa, jel tako bilo?

Šta je tu loše? Na vreme smo to govorili. Jesmo rekli da se menja izborni zakon. Sve te promene koje smo predlagali mi srpski radikali, trebali su da počnu ovde u ovom parlamentu, u parlamentu da se razgovara o tome, da li će biti sednica, da li će biti neka druga forma, nije bitno, ali da se razgovara.

Šta ste vi odgovarali? Rekli ste, Poslovnik su doneli oni što su bili pre nas, ali vama koristi taj Poslovnik.

Šta ste rekli, upravljanje RTS, to je nešto što je po standardima Evrope. Vi se pozivate na demokrate i na evropske standarde.

Kada je u pitanju izborni zakon, jedan od zahteva na kome je insistirala SRS, da jedno od najtežih krivičnih dela, bude ono kupovina i vršenje pritisaka na one koji imaju pravo glasa i vi ste sada došli u situaciju.

Vreme je nešto relativno koleginice, niste vi zaduženi, nego gospodin Marinković, a gospodine Marinkoviću, vi ipak imate tu demokratsku toleranciju, nemojte dozvoliti da se tako ponašaju poslanici prema vama.

Ili jednako svi da se ponašamo sa uvažavanjem ili svi ovako drsko i bezobrazno da vam govore, da će produžiti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto u poslednje vreme učestali su napadi na SRS poput onih gde se iznosi tvrdnja da je SRS u proteklom periodu najviše se bavila rušilačkim aktivnostima, da je SRS uništavala, pa čak i uništavala tuđe živote pozivajući, kako to neki kažu, tuđu decu da idu da ratuju. Srpska radikalna stranka je na neki način prećutno prelazila preko tih optužbi koje su iznošene u javnosti od strane različitih političkih aktera.

Međutim, pošto je učestao napad ovakve vrste na SRS od ministra u Vladi Srbije, Zorane Mihajlović, koja uporno iznosi ove tvrdnje, moje pitanje iz poslaničke grupe SRS upućeno je predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Da li je on upoznat sa ovakvim aktivnostima SRS, rušilačkog karaktera, ratnohuškačkog poziva? Da li je on učestvovao u takvim aktivnostima i koliki je njegov doprinos u takvim aktivnostima?

Zašto ovo pitanje postavljamo predsedniku Republike Srbije? Iz više razloga, prvo iz razloga što ministar, član njegove političke partije, postavlja u javnosti, odnosno tačnije rečeno iznosi ovakve tvrdnje, a drugo što je i sam dug period bio visoki funkcioner SRS, i stoga bi bilo dobro da bar javnost obavesti o svim saznanjima koje on poseduje kada su u pitanju ovakve optužbe na račun SRS.

Drugo pitanje, koje postavljam u ime poslaničke grupe SRS je pitanje predsedniku Vlade, Ani Brnabić, dokle će Vlada Srbije da stoji, pod znacima navoda, sa strane dok se na račun Srbije iznose najteže optužbe poput onih da je u Srbiji devedesetih godina bila organizovana deportacija svih onih koji nisu srpske nacionalnosti?

Pre svega iznose se podaci da je organizovano deportovano stanovništvo iz više sela na području Srema. Da li će Vlada Srbije da stoji po strani u smislu da čeka krajnji rezultat kako bi Vlada Srbije eventualno dočekala nekog novog Pedija Ešdauna, koji će kao visoki predstavnik EU doći u Srbiju jednog dana, kako je to i visoki predstavnik u Republici Srpskoj, Pedi Ešdaun, naterao parlament Republike Srpske da prizna izmišljeni genocid u Srebrenici? Da li će takva ideja da padne visokom predstavniku neke evropske organizacije da natera Vladu Srbije da prizna da je na području Srema u Hrtkovcima tačnije, izvršeno iseljavanje, plansko iseljavanje hrvatskog življa?

Svi znaju da u mestu Hrtkovci, najveći broj slučajeva je bio zamena stanova, odnosno stambenih objekata. Mi smo u situaciji da kada izanaliziramo vidimo da veliki broj tih ljudi koji su došli u Hrtkovce, došli su iz urbanih sredina sa područja Hrvatske. Ispada da su oni iz Zagreba Srbi, koji su proterani, isterani jedva čekali da nasele Hrtkovce kako bi mogli da žive mnogo ugodnije, mnogo bolje i u većem komforu.

Zato pitamo Vladu, šta će Vlada da preuzme da izađe konačno u javnost sa zvaničnim stavom Vlade, odnosno Republike Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, mi bi danas trebali formalno da razmotrimo ove izveštaje koji su usvojeni na Odboru za finansije i da se izjasni Skupština, odnosno da, kako je to pravilo već uspostavljeno, da većina da podršku ovim izveštajima.

Ovde imamo nešto što bi moglo da se nazove farsa. Kada je u pitanju funkcionisanje određenih komisija i agencija, to je nešto što je nastalo nakon 2000. godine. To bi nekim uobičajenim žargonom nazvali šuplja konstruktivna priča koju mi ovde slušamo. Zašto je šuplja konstruktivna? Suština, sadržaj je šupalj, a ima konstrukciju.

Mi ovde imamo komisiju koja treba da se bavi hartijama od vrednosti. Ta komisija, na osnovu ovog finansijskog plana za 2020. godinu, trebala bi da oprihoduje ne tako mala sredstva. Deo tih sredstava, kako smo ovde čuli u ranijem periodu, uplaćivali su kada je to bilo, kako bi se moglo prevesti, preko potrebno državi, ali nije napomenuto da je to i zakonska obaveza. Zakonska obaveza je da se ta sredstva jednim delom uplaćuju u budžet Srbije.

Kada je u pitanju funkcionisanje Komisije hartija od vrednosti, to je čista jedna formalnost. Mi živimo u realnosti u Srbiji u kojoj su najveći broj finansijskih institucija strane banke, kada Centralna narodna banka treba da sačeka MMF da bi donela bilo kakvu odluku ili da bi predložila bilo kakvu meru. Kada kurs dinara i inflacija najmanje zavisi od nas samih u smislu da će bilo koja institucija, pa samim tim i Centralna baka, imati odlučujuću ulogu. To je potpuno jasno. Možemo mi ovde da pričamo priče, da stavimo neki uslovno rečeno uspeh, ali činjenica i suština je da što se tiče finansija Srbija može da se posmatra kao prava kolonija. Dok ne odobri MMF, dok ne dozvoli Svetska banka, od toga nema ništa. To smo svedoci.

Kada je u pitanju REM, ovo što smo čuli sasvim je dovoljno da svaka iole ozbiljna vlast stavi prst na čelo i da razmisli šta se to radi u državi Srbiji i ko to radi, ko ima pravo na ovakav način protivzakonito, kada su u pitanju elektronski mediji, da postupa i ponaša se u Srbiji.

Odavno je poznato da monopol u tome jednim delom drži Džordž Soroš. Kada je u pitanju kablovska televizija, kada je u pitanju uopšte takav način emitovanja preko kablova, to je jasno da je Džordž Soroš uložio ogromna sredstva i da drži monopol.

Bilo je ranije protivljenja, bilo je primedbi, međutim utihnulo je onoga trenutka kada je Soroš postao gospodin, ne onaj stariji, nego onaj mlađi koji je napravio posetu Srbiji. Matična država iz koje je taj milijarder američki, Mađarska na čelu sa predstavnicima svoje Vlade, vodi beskompromisnu bitku protiv Soroša tvrdeći da je Soroš jedan obični politički manipulant koji želi samo profit da uveća svoju korist, odnosno svoje bogatstvo, a ovde se to tumači kao neko ko je dobronameran i jedino je Srbija maltene izuzetak kada je u pitanju ponašanje Soroša i njegova kompanije.

Sve je to jasno široj javnosti da se ovde manipuliše kada je u pitanju kontrola elektronskih medija, da je to još od RRA koji je uspostavljan kao neki kontrolni organ, a na čelu tog kontrolnog organa je bilo svešteno lice, što je bio nonsens, a da bi bio još veći, svim i svačim su se bavili u to vreme, samo se nisu bavili osnovnim zadacima koji su bili pred RRA, već su se bavili kako, na koji način da prihoduju što više sredstava, da podele sebi što veće plate, da prime svoje prijatelje poznanike i tada su nastali ti tzv. dilovi i politički i finansijski između tadašnjeg predsednika RRA, koji je crkveni velikodostojnik, i čoveka koji danas ima svoju privatnu agenciju koja se na neki način slično bavi kao što to radi REM i kao što to rade Soroš i ostali. Iz toga može se zaključiti da se ništa nije promenilo, promenilo se samo u sastavu personalnom i u nazivu, umesto RRA sada je REM.

Kada su u pitanju sredstva koja se prihoduju, ona su i te kako značajna, da ne kažemo ogromna. Plate su upravo ovakve kako je i prethodni govornik govorio. Plate su za uslove u kojima mi živimo iznad svakog očekivanja, iznad normale. Za posao koji se obavlja onog trenutka kada ih aktivira vlast, tada se aktiviraju visoko pozicionirani funkcioneri u REM-u i onda krenu sa svojim političkim pamfletima, svojim političkim stavovima, a ono što je bitno za sve nas kada je u pitanju kontrola, kada je u pitanju objektivno informisanje, kada je u pitanju sankcionisanje onih koji se ne pridržavaju zakona to potpuno izostaje.

Pogledajte u Izveštaju o radu REM-a, videćete koliko je opomenuto emitera, koliko je kažnjeno, a koliko je isključeno. Opomenuto je, istine radi, nekoliko emitera, koliko je kažnjeno – nijedan, koliko je isključeno – nijedan, to je nula. Mi svega i svačega se nagledamo kada je u pitanju elektronski medij, kada je u pitanju pljuvanje i blaćenje pojedinaca, kada je u pitanju omalovažavanje ne samo pojedinaca, nego i države, sve se to gleda na pojedinim elektronskim medijima. REM reaguje ako ga aktivira, pežorativno, ako ga aktivira vlast. Ako vlast ne podigne glas i na neki način napravi uzbunu u REM-u ćute. Gledali smo nemali broj puta kada predstavnici REM-a stupaju u političku polemiku sa onima koji se bune oko funkcionisanja REM-a. Nema veze da li su to, u ovom slučaju, predstavnici opozicije ili neke druge grupacije. Nedozvoljivo je i nedopustivo je da se predstavnici REM-a tako ponašaju. Pa čak ne libe se ni prema narodnim poslanicima da se ponašaju arogantno, da se ponašaju drsko, a za to su i te kako plaćeni, dobro plaćeni.

Pogledajte kakva je obrazovna struktura, pogledajte koliko je njih sa sumnjivim diplomama i sve će vam biti jasno. Najbolje je na čelo ovakve jedne nezavisne organizacije staviti nekog ko je iskompromitovan, da li po pitanju finansija, da li po pitanju nekih ranijih političkih stavova ili nečeg drugog, nema veze, bitno je da je iskompromitovan, veoma je bitno, jer je lak za kontrolu.

Ovde se na divlje emituje program televizije koja ne plaća nikakve ni poreze, ni dažbine, ni takse i čitav obračun po pitanju funkcionisanja takve jedne televizije prebacuje se na politički nivo. Niko da kaže – pa čekajte, gospodo, vi to emitujete ovde program, taj program se gleda u određenom delu ove države, vi treba da postupate onako kako zakoni ove države to nalažu. Ne, kreće medijska kampanja, u toj medijskoj kampanji polarizuje se javnost itd. i izgubi se ono što je glavno, izgube se znatni prihodi kada su u pitanju finansije za ovu državu. Privatni džepovi se pune, ali kako će to da ukaže neko iz REM-a kada, istine radi, pogledate, niko od njih nije dovoljno sposoban, moralno ili na drugi način čist, da upre prstom i da kaže – gospodo, vi morate da plaćate obaveze koje predviđaju zakoni, vi niste reemiteri, vi ste neko ko ovde svoj program plasira, vi ste neko ko na ime toga zarađuje pare, vi morate ovoj državi da platite.

Ono što je veoma bitno, a ne treba u ovoj raspravi zaboraviti, to je finansijski izveštaj Agencije za energetiku. Nije on sporan, tu je sve predviđeno i kada je u pitanju rebalans za 2019. godinu i kada je u pitanju projekcija Finansijskog plana za 2020. godinu, nego je sporno funkcionisanje i postavlja se pitanje uopšte postojanje svih agencija maltene u ovoj državi.

Sećamo se i dan-danas kako su obećali ovi koji su na vlasti da njihovim dolaskom na vlast, njihovim izborom da vode ovu državu, ukinuće mnoge agencije. I šta se desilo? Evo, u proteklih osam godina svedoci smo ne samo da nije ukinuta nijedna agencija, nego su povećali broj agencija. Tadašnje obrazloženje bilo je potpuno logično, utemeljeno u realnosti. Tvrdili su i iznosili opštepoznatu tvrdnju da su agencije bespotrebne kada je u pitanju funkcionisanje vlasti, to je jedan paralelni sistem koji su manje-više 2000. godine uveli ovi sa Zapada, po nalogu Amerikanaca, da bi kontrolisali izvršnu vlast, da bi se slivala nemala finansijska sredstva preko tih agencija u različite fondove, na različite načine nestajala iz vidokruga i kontrole itd. I sve je to bilo tačno. I kada je trebalo da se realizuje videli smo obrazloženje – ne može to da se uradi sada ovog trenutka, kako su nam objašnjavali ovi iz vlasti, zato što je to suprotno načelima Evropske unije i zato što nećemo moći određena poglavlja da otvaramo, da pristupamo otvaranju poglavlja ako ukinemo određene agencije, što je notorna laž, potpuna neistina.

Ovde kada je u pitanju kontrola i kontrolna uloga agencija, Evropa i čitav taj normalni svet insistira da se spreči korupcija, da se spreči zloupotreba, a ne da se stavi paralelni sistem vlasti koji će povećati korupciju, koji će povećati kriminal itd. Agencija za energetiku je jedan od pravih primera gde javnosti treba skrenuti pažnju.

Mi već duži period, da ne kažemo godinama, slušamo i čitamo izveštaje iz Elektroprivrede Srbije gde se Elektroprivreda Srbije žali na velike gubitke prilikom prenosa električne energije. Elektromreže Srbije obaveštavaju javnost da ti gubici su dostigli dvocifren procenat. Sada gledajte, svugde u svetu kada se gubitak u prenosu električne energije, konkretno ovde, pojavi veći od 5%, to znači automatizam, da se upali crveno svetlo, to je alarm, da se pretrese kompletno rukovodstvo svih sistema elektrosistema jedne države na svim nivoima i da se utvrdi šta je razlog toliko velikih gubitaka. Ovo govorim za procenat veći od 5%. A kod nas u sistemu Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije odavno je dvocifren procenat.

Kako čovek da razmišlja, nego na način što je i logika da u stvari to nisu gubici, jednim delom jesu zbog zastarelosti opreme, zbog ne investiranja na vreme, ali većim delom su, ono što se zove, neka korist. Da li je to državna korist, da li je lična korist, da li je korist neke grupe, to treba utvrditi? Ali, u ovoj državi ima dovoljno obrazovanih ljudi, stručnih ljudi iz te oblasti koji apeluju već dugi niz godina da to nešto nije u redu.

Drugo, mi imamo situaciju da sada kada je aktuelizovana zagađenost čovekove sredine, odnosno našeg okruženja, da razmišljamo o tzv. prljavoj tehnologiji. Srbija je podigla ogromne kredite, zadužila se da bi krenula u projekte, kao što su termoelektrane, podizanje novih termoelektrana.

Mi iz SRS mi vam ukazujemo, evo više od četiri godine, da vodite računa jer dosta je simptomatično kada zapad upozorava da su termoelektrane Srbije zagađivači najveći u ovom regionu. Ne govore oni to iz razloga što je jednim delom to možda i tačno, nego govore iz razloga da bi takav način proizvodnje električne energije proglasili za prljavu tehnologiju. Kada proglasite nešto za prljavu tehnologiju ili pada cena proizvedene električne energije ili je to osuđeno na zatvaranje.

Srbija nije toliko ekonomski jaka kako se ovde to prikazuje da bi mogla da izdrži ili jednu ili drugu meru. Umesto da se krene u tzv. zdravu tehnologiju, tehnologiju koja je ekološka za proizvodnju električne energije, evo vidite čime se bavila Agencija, recimo, krajem prošle godine. Prosto čovek fasciniran treba da bude. Agencija je objavila u jednom svom izveštaju preporuke stanovništvu Srbije koje je grejanje najefikasnije i koji sistem grejanja omogućava najmanju potrošnju novca.

Evo, ja vam samo u pojedinim delovima iz tog kako kažu velikog naučnog stvaralaštva, samo da vam pročitam. Agencija za energetiku kaže – za grejanje stana od 60 m2 na temperaturu od 20 stepeni u periodu od 180 dana potrebno je 150 kilovat sati po metru kvadratnom ili 9.000 kilovat sati ukupno. Možda ove cifre nekoga zamaraju, ali veoma je interesantno dokle je doseglo ovo naučno delo. Onda kaže ovako – da će najniže troškove grejanja imati oni koji se greju na drva. Zamislite kakvo dostignuće, kakvo otkriće. Prosto čovek da ne veruje kako ovo nije za više naučno zvanje kandidovano.

Kaže ovako – ko uzima drva nižeg kvaliteta po ceni, zamislite i ovaj podatak koji je veoma dragocen, od 4.650 dinara po m3 puta 180 dana, kako to grejna sezona, to je 38.300 dinara. Onaj koji se greje na drva nižeg kvaliteta. Ovo sve radi Agencija zapošljava preko 50, gde imate ljude koji su doktori nauka, imate i onih koji su u magistarskom zvanju, ali i onih koji pretpostavljam da su stvarno doktorirali.

Kada se greje na skupo drvo, zamislite kakvo poređenje, kakva preporuka, koje košta za razliku od ovog jeftinijeg koje košta 4.650 dinara ovo košta 6.350 puta 180 dana. Ja se samo pitam koliko je trebalo ovu matematičku operaciju da sprovedu. To je 62.000 dinara. Onda daju uporedne podatke koliko će koštati ako se grejemo na gas, koliko će koštati ako se grejemo na struju.

Ni jednu jedinu reč Agencija nije progovorila zbog čega su gubici, zbog čega je neekonomično korišćenje i mreže i elektrana i svega onoga što se bavi proizvodnjom električne energije. Ni jednu jedinu reč Agencija nije dala, da iskomentariše kakve su to prednosti korišćenje prirodnog gasa u odnosu na ponuđenu mogućnost korišćenja tečnog gasa koji nam nude iz Amerike.

Ni jednu jedinu reč Agencija nije saopštila kada je u pitanju isplativost gasovoda koji je sada Turski tok, a ranije je bio Južni tok, nigde nemate da su se oni osvrnuli. Znate kolike su im plate? Direktor Agencije i njegovi saradnici imaju blizu 3.000 evra mesečno. Pošto uplaćuju 50% svog prihoda u budžet, od viška koji su ostvarili, zamislite šta planiraju? Jednu kapitalnu investiciju. Toliko se toga odriču, što kaže odvajaju od usta, kupuju nove automobile, kažu ovi su im dotrajali. Stvarno svaka im čast. Ali, mogu tako da rade, mogu da se ponašanju zato što je opšti haos kada je u pitanju funkcionisanje i elektroprivrede Srbije i svih sistema koje snabdevaju sa energentima.

Ono što je suština postojanja Agencije i čitavog sistema koji je vezan za energente je da po što povoljnijim uslovima mogu, ne samo pojedinci, odnosno domaćinstva da koriste energiju, nego i privreda. To je suština svega ovoga.

Priče oko toga da mi imamo najjeftiniju struju, najjeftinije energente nisu tačne. Nije parametar za cenu u realnom iznosu to kolika je cena kubnog metra, kolika je cena kilovata, nego kolika je platežna, kupovna moć stanovništva.

Vi pogledajte koliko može realno da plati svaki građanin koji koristi bilo koju vrstu energenta na osnovu svojih primanja, pa onda uporedite to sa drugim zemljama. Ne moramo da idemo u zapadnu Evropu, evo, ovde u komšiluku, pa ćete videti da nije to baš tako da mi imamo najjeftinije energente. U odnosu na primanju, nisu tako ni jeftini. Troškovi energije su značajna stavka kada je u pitanju privreda.

Ono što mogu da se složim je sledeći paradoks – mi na čelu Agencije imamo doktore nauka, a na čelu „Elektroprivrede Srbije“ imamo čoveka koji je do juče držao roštilj. Da li je to normalno? Nije normalno. Ne zato što nije to posao koji treba čovek da radi, treba svaki posao čovek da radi, ali je stvar razumevanja. Znate, takvom čoveku ne treba zameriti što se prihvatio takve funkcije. Imate vi niz primera u Srbiji gde se prihvata funkcije, pa šta ga boli briga, u međuvremenu dođe diploma. Nego je stvar shvatanja. Taj čovek, koji je na čelu „Elektroprivrede“ možda zna šta treba, ali nije u mogućnosti. Njegove sposobnosti, i lične i druge, nisu na tom nivou da on može da shvati da je to direktno na štetu privrede Srbije, na štetu svakog građanina Srbije. Svaki građanin iz svog džepa vadi pare da bi pokrio gubitke u „Elektroprivredi“. Nije valjda da se oko toga ne slažemo?

Setite se koliko smo vodili polemiku oko „Bora“, pa smo vam mi odmah rekli – menjajte rukovodstvo, na šta ste vi reagovali potpuno neshvatljivo misleći da mi želimo politički da steknemo poene.

Vidite, kada su došli Kinezi, kada je došao strani kapital, odmah je to rukovodstvo skinuo sa funkcija, a da su bili dobri, zadržali bi ih.

Suština je u sledećem – ja nisam pročitao ovo oko cene ogreva da bih ponizio te ljude koji rade u Agencijama, neke lično znam, cenim njihov rad, njihovo znanje, ja sam to pročitao da vidite čime se bavi Agencija, a ne onim pravim, suštinskim poslom. Oni apeluju, upozoravaju na velike gubitke, velike troškove koji se direktno odnose na cenu.

Malo smo proširili ovu temu. Suština je da uloga agencije sama po sebi bi trebala da bude višestruka, pre svega ne samo kada je u pitanju prihodovanje na ime taksi i dažbina koje trebaju da oni koji se bave proizvodnjom i transportovanje energije plaćaju u visini 0,9% transportnih troškova, pa imaju tamo tarifni cenovnici, nego bi trebalo da bude kontrolna. Sve je ovo tačno. Postoje alternativni izvori energije, biomasa, vetrogeneratori, sve je to tačno, ali ovde se radi o sledećem - mi zatvaramo oči pred činjenicom da nama „Elektroprivreda Srbije“ faktički proizvodi velike gubitke kada je u pitanju prenos energije, što je potpuno za neverovati.

Čovek ne može da veruje da toliki gubitak može da bude. To je preko 15%. Na 3% gubitka u „Elektromreži“ u čitavom svetu reaguju, a ovde to godinama traje i ovde niko ne ponižava, niti želi da potceni te ljude koji su u agenciji. Naprotiv, mi samo ukazujemo na prostu činjenicu.

Mi imamo jedan sistem koji funkcioniše u ovoj državi, a zove se izvršna vlast. Vlada treba da vodi računa o svemu, a za energetiku, za energiju je zaduženo resorno ministarstvo.

Sada, pogledajte obrazovnu i svaku drugu strukturu u agenciji i pogledajte u ministarstvu. Pogledajte u javnim preduzećima koji se bave transportom ili proizvodnjom energenata, a pogledajte u agenciji.

Zašto sam ja naveo ovaj primer oko ogromnog drveta? Zato što je paradoksno sve ovo što se dešava. Ovi ljudi se bave takvim stvarima koje su bitne za svakog pojedinca u Srbiji, ali treba da se bave mnogo ozbiljnijim poslovima.

Bave se oni ljudi na ovaj ili onaj način seminarskim radovima, svojim usavršavanjem, ali to nema efekta kada je u pitanju reagovanje izvršnog organa vlasti, kada je u pitanju reagovanje Ministarstva za energetiku.

Ja sam vam rekao da čovek koji drži pečenjaru na čelu je „Elektroprivrede Srbije“. Možda je radio kao elektroinženjer u pečenjari, ali je dugo vremena odsustvovao iz struke. Morao je da prođe ovu fazu koju su prolazili ovi koji rade u agenciji.

Teško je posle ovog izlaganja upratiti šta je poenta. Poenta je ono što mi ukazujemo, a to je da Agencija mora potpuno drugačiju ulogu da ima u svemu ovome.

Čitav sistem snabdevanja energentima mora drugačije da se organizuje i vi, na kraju krajeva, dobro znate to što vi kažete da je bilo protivnika, pa imali ste vi u prošlom mandatu koalicionog partnera koji je bio protiv Južnog toka. To nije krio. Mlađan Dinkić, ova što je sada za saobraćaj univerzalna. Ona ko Josip Broz, u sve se razume a ništa ne zna, oni su bili protiv Južnog toka. To nisu krili. To su ruske delegacije čak otvoreno govorili predstavnicima Srbije. Ko je protiv Južnog toka?

Šta tu ima, promenili se, sada imamo taj Turski tok, ne treba da budemo razočarani, ali ima pojava glasina, koje ukazuju da taj Turski tok nije toliko isplativ kada je u pitanju Srbija. Agencija za energetiku treba da izađe, ako već ne Agencija, onda sa tim elaboratom treba da izađe ministar za energetiku.

To što vi kažete, koleginice, nebitno je ko je šta radio, možda jeste u opštem smislu reči, ali kada je čovek udaljen duže vremena iz struke, kada se bavi masnoćama, kada se bavi kvalitetom pečenja, nemojte da mi kažete da može odjednom preko noći da se uključi u kvalitet prenosa električne energije. Nemojte to da mi kažete.

Možda može, ali nije Nikola Tesla. Ima onih koji kažu, poređenja radi, nemojte samo pogrešno da razumete, čitav život gledamo u sijalicu pa nismo Nikola Tesla, tako i on. Ne može da bude stručnjak univerzalne kategorije.

Suština je što su to gubici u prenosu električne energije, a ne opšti gubici zbog kvaliteta elektromreže, zbog podkvaliteta trafo stanica, podsistema koji su u sistemu prenosa električne energije itd. To je suština.

Kada se govori o ovom Predlogu izmena i dopuna zakona, u javnosti se stiče utisak da je ovo milostinja koju dodeljuje vladajuća koalicija. Prosto, ne može čovek da se otrgne tom utisku da, eto, dobra je volja vladajuće koalicije da smanji cenzus na 3%, pa omogućila je mnogim političim partijama i radi što veće pokrivenosti sa političkim partijama, odnosno razlikama da to bude prisutno i u parlamentu, ali ono što se ovde akcentuje to je da se pojedini poslanici iz SNS direktno obraćaju nama srpskim radikalima da je to zbog nas, pa čak ni 1% nama ne bi bilo dovoljno.

Ne razumem uopšte otkud tolika brika za srpskim radikalima? Da li je to zato što vas ovi sa zapada ponovo počeše prozivati radikalima? Da li vam to smeta? Da li vam to neki problem pravi? Nemojte vi da brinete, mi se ne stidimo toga naziva, a vi ne možete da se otkačite tog.

Kako će izgledati parlament, ko će preći cenzus, ko neće, pa to će građani Srbije da odluče, ali ima nešto što je veoma indikativno i što je kontinuitet, a to je da se ponašate tako kao da je pravo nacionalnih manjina vaša lična imovina, pa vi nekoj nacionalnoj manjini dajete veće pravo, a nekoj manje. Tako je Boris Tadić radio. Kada mu je bilo po volji SVM, on ima sve benefite, kad nije, onda on Demokratskoj zajednici vojvođanskih Mađara. Pa, ne može se tako u politici.

Vi ovde prihvate amandman koji je predložio SVM. To je bukvalno pijačarina. Nije zasnovana na nečemu što je logika stvari. Nemojte da se igrate sa tim. Treba da bude i kada je u pitanju izbor narodnih poslanika i kada je u pitanju izbor odbornika. Treba da bude nešto što je prihvatljivo za većinu političkih partija, a vi ovde, jednostavno, sad vam odgovara neki koalicioni partner, koji bi eventualno bio reprezent volje nacionalnih manjina, vi odmah dajete sve benefite.

Razmišljajte kakve će to eventualno komplikacije da izazove u funkcionisanje i parlament, a i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom nivou, i mi srpski radikali samo upozoravamo da nije ovo nešto što je proisteklo iz dobronamernosti ili humanitarnosti, nego nešto što je nametnulo realno razmišljanje o političkoj situaciji u Srbiji i kad već govorite o nekoj objektivnosti, a trebali ste da budete objektivni kada su vas ovi iz Evrope stiskali, pritiskali, pa ste prihvatili sve onako, šta su vam sve god predložili, pa imate neke nelogičnosti u tim prihvaćenim predlozima koje ne možete da sprovedete.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je saopštila svoj jasan stav i nemamo ništa protiv povećanja procenta učešća, kako se to kaže, slabijeg pola.

Sada je to 33%, a vi predlažete da ovde bude 40%. Mi smo vam rekli, bilo bi dobro da se to proba u izvršnim organima vlasti, jer je to sada zgodno, jasno smo vam predočili zbog čega je to sada prosto komplikovano, zato što su izbori na četiri nivoa, odnosno na tri nivoa, na republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Doći ćemo u neprijatnu situaciju, neće moći sve političke partije da zadovolje ovu zakonsku odredbu.

Mislili smo da ćete shvatiti da je mnogo urgentnije da sada raspravljamo o tome da se vrati ustavna kategorija koja je poništena nakaradnim tumačenjem tog istog Ustava, a to je vlasništvo nad mandatom.

Mislili smo da ćemo ovde, eventualno da čujemo koji je predlog kada je u pitanju overa potpisa, jer ovo što je do sada bilo kod notara, to je toliko komplikovalo rad na terenu političkim strankama, da ste i sami svesni i teško da će mnoge stranke moći da izjednače redne brojeve na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, što mnogo znači.

Uvek je to pravilo da vladajuća to uradi. Ovde se manipuliše sa notarima, mali ih je broj. Da li će doći svim strankama da overe, to je pitanje, da overe potpise, to je pitanje i kada će doći? To ne zavisi samo od njihovog slobodnog vremena, već zavisi od direktnog uticaja i raspoloženja onih koji predstavljaju vlast i tu ne treba da zatvaramo oči.

Mi i dalje smo mišljenja da treba pripremiti predlog da bude 50% na listama, ali taj predlog ne sada, nego za neki kasniji period, a sada je sasvim normalno i dovoljno da to bude 33%.

Nama ovo liči na licitiranje, liči nam jednostavno na jeftine političke poene kod ženskog biračkog tela i vi mislite da će taj deo biračkog tela da se okrene tako što vi propagirate da se poveća procenat.

Ovde se radi o tome da na neki način zainteresujemo žene da se aktiviraju u politici, a ne da daju glas tako što ćete vi na prvi pogled da im ponudite mogućnost većeg procenta njihovog učešća na listama, prisutan na listama i učešće u politici.

Znaju u Srbiji jasno da su to propagandni trikovi i mi srpski radikali, baš upozoravamo vas da ne činite to sada.

Reklamiram član 109.

Gospodine predsedavajući, vi ste izrekli opomenu poslaniku SRS Nemanji Šaroviću, a nemate osnova po članu 109. Ni po jednom osnovu po članu 109. Nemanja Šarović nije zaslužio da mu izreknete i to dve opomene. Nije se uvredljivo izražavao i odnosio prema kolegama, vodio je raspravu. Da li ste to sviđa nekome ili ne sviđa – to je sada drugo pitanje. Vi lični animuzitet prema Nemanji Šaroviću sprovodite ovde u Skupštini. To je veoma loša ... (Isključen mikrofon.)

Petar Jojić je tražio repliku.