Zahvaljujem.

Podnosimo amandman na član koji kaže – obavezuje ministra da do 31. decembra 2019. godine, znači do kraja ove godine, donese podzakonske akte koje će definisati na prvom mestu prostorije koje će koristiti ta agencija.

Zamislite kolika je i kakva je to obaveza da definiše kako će prostor da izgleda, gde će da se nalazi i šta će sve da sadrži, a već je od ranije poznato, to je kliše po kome se radi.

Sećate se kada su počela one piramidalne štednje, pa su onda iza njih došle strane banke. Šta je njima zajedničko? Prostor, kako izgleda. Prostor je reprezentativan, šljašti, blješti. Zašto? Pa, da se običan čovek, prosečan građanin Srbije što više zbuni. Ako je po mogućnosti da je to po gabaritima što veći prostor da bi osetio onaj običan čovek koliko je beznačajan, koliko je mali u tom i te kako velikom prostoru, to bi bilo poželjno. Onda ga tamo čekaju, pretpostavljamo da će to biti izdefinisano, da mora da ima diplomirane pravnike, diplomirane ekonomiste, sociologe, psihologe, to će biti sve nacifrani, lepo obučeni, koji će odmah zbunjenog, nezaposlenog da dočekaju sa rečima da sve znaju o njemu, da je domaćin čovek, da je ugledan u svojoj sredini. Zašto? Pa, da bi što manje pažnje i vremena posvećivao onome što piše u ugovoru.

Sve to ima taj psihološki efekat na običnog čoveka. Uverili smo se u tim piramidalnim štednjama, štedionicama, uveravamo se u bankama. Vidite kako banke izgledaju reprezentativan prostor, svi koji tamo rade oni su napirlitani, ali nema veze, sve to služi u svrhu da zbuni običnog čoveka kako bi što manje posećivao pažnju onome što je njemu od životnog značaja.

Kada dođe do raskida ugovora, kada dođe do prekida radnog odnosa, tada sledi da je sve to zalud, da sve te pohvale, sve te superlative što sluša o sebi imaju samo za cilj da što gore prođe u odnosima potpisivanju ugovara između njega i agencije. To je stvarno nešto što je više puta viđeno, ne bi želeli da se obije o glavu građanima Srbije.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, nema svrhe raspravljati na ovaj način, kada se radi o predlogu ovog zakona. Ovo je veoma značajno i bitno za 1.700.000 naših sugrađana. Nismo mi radikali ti koji ćemo da lomimo preko kolena, tako što ćemo reći – Đilas je vaš, ili Suljo Ugljanin je vaš, i onda pređemo preko toga da se ipak ne zaboravlja taj period kada je penzionerima uzeto protivustavno od penzije, uz objašnjenje i obrazloženje da je to za preporod Srbije.

Setite se samo koliko smo puta vama ovde u ovoj Skupštini rekli da ima i drugi način da se izađe iz finansijske krize, a da je poslednji taj koji treba penzionere da ošteti. Mi ovde insistiramo na nekim stvarima da se pogledaju sasvim realno, a to je da penzionerima u svakom slučaju treba da visina penzije prati primanja u Srbiji i da to ne bude ispod nivoa od 50%. Treba u Zakonu o budžetu da se ugradi odredba, bar da se ugradi odredba da je obaveznost države i Vlade, da vrati deo onoga što je uzeto od penzionera. Vi odmah počinjete sa licitiranjem.

Mi smo vam rekli. Bila je finansijska inspekcija u Starog gradu, bila je revizorska. Nađene su nepravilnosti u budžetu, pa šta je drugo nego vlast da sprovodi ono što je u skladu sa zakonom, a ne ovde da se mi nadmećemo ko je čiji. To je potpuno prirodno. To pripisivanje opoziciji zašto vi niste dali? Pa kada budemo vlast, kada budemo vlast. Ovo sve što vama govorimo to ćemo da sprovodimo, a ne govorimo da bi sa vama sukobljavali mišljenje, ili da bi ovde licitirali oko nekih imena. Nas imena ne interesuju. Sve su to ispod vašeg šinjela izašli ili izlaze. Uvek je to pravilo, ispod šinjela vlasti izlaze takvi kao što su Bastać, kao što su Đilas i ostali.

Ono na čemu insistira SRS jeste upravo ovo što vam je rekao i predsednik SRS i što ste vi ovde ponovili. Pri tome, samo da naglasim, ako je bilo koji član SRS umešan u to što se radi protivzakonito, što se manipuliše sa sredstvima iz budžeta, mi ćemo prvi biti u tome gospodine Orliću koji će do kraja istrajati da odgovara pred zakonom, a sankcije što se tiču stranke se podrazumevaju. Mi jedva čekamo da uhvatimo, pežorativno da uhvatimo bilo kog radikala u kriminalu, da pokažemo kako se to radi.

Voleli bi da i vi iz SNS tako postupate, da ne pravite selektivno kada je u pitanju odgovornost zbog zloupotrebe budžetskih sredstava. Tu nema selektivnosti. Tu onaj ko se ogreši o zakon, onaj ko zloupotrebljava budžetska sredstva mora da odgovara, bez obzira kako se on zove.

Vi nama ovde pokušavate da spočitavate da na neki način direktno ili indirektno podržavamo ideju ili ideologiju DS ili bivše DS. Decenijama se mi borimo, objašnjavamo Srbiji, mi srpski radikali koliko je to pogubna politika, a u koaliciju na Starom gradu hiljadu puta ćemo vam reći i vama i javnosti, isti Bastać je izbačen iz DS zato što je napravio koaliciju u Starom gradu ovakva kakva jeste, ali to ga ne abolira od odgovornosti, ako je zloupotrebio budžetska sredstva, kao ni jednog učesnika u vlasti na Starom gradu.

Ajte vi kao predstavnici i kao oni koji sprovodite vlast, ajte vi budite principijelni pa sve one koji zloupotrebljavaju budžetska sredstva jednostavno procesuirajte, pa kao što ste uradili u Požegi, ni jedan srpski radikal nije bio umešan u kriminalne radnje. Da ne kažem, da ne preterujem, naravno neka vam to bude pravilo. Hvala.

U obrazloženju Predloga izmena i dopuna ovog zakona stoji da je uz odobrenje, odnosno konsultacije sa Svetskom bankom, predložena ova izmena i dopuna zakona, pogotovu kada je u pitanju ova, po prirodi stvari, veoma, veoma ugrožena kategorija stanovništva, a to su penzioneri.

Vi ovde pričate o samostalnosti, o nezavisnosti, o nečemu što u svakom slučaju treba da krasi onoga ko je na vlasti, a kroz obrazloženje ovog predloga priznajete da ipak morate da čujete mišljenje, savete i uputstva Svetske banke i MMF. Gde je tu samostalnost? U čemu? U prevozu gradskom saobraćajnom? Da li je tu samostalnost? O kupovini markica za gradski saobraćaj, da li je tu samostalnost?

Vama Svetska banka savetuje i određuje da li ćete vi penzionerima, u skladu sa onim što ste oduzeli, da vratite većim delom. Gde to ima? Ima samo u kolonijama. Tamo gde je kolonijalna vlast, tamo gde su gospodari Svetska banka, MMF i evropske razvojne banke, ovako se radi.

Vi ovde objašnjavate nama kako penzioneri ne samo što treba da vam budu zahvalni, nego da treba do kraja života glasaju za vas. Kada tako mislite i kada sa toliko sredstva, u krajnjem slučaju, raspolažete, pa što niste posegli za modelom da povećate penzije onoliko koliko ste povećali plate u javnom sektoru?

Setite se samo da ste u istom procentu i istom iznosu umanjivali i plate i penzije. Kako to, bili su isti i jednaki, tako ste ih tretirali, penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, kada ste im smanjivali plate i penzije, a sada, kada se povećava, postoji razlika? Sada su ovi koji primaju plate u javnom sektoru privilegovani. Oni su oštećeniji i njima je naneta veća nepravda nego penzionerima. Kakva je to logika stvari? Da li vi stvarno potcenjujete taj deo stanovništva? To su ljudi sa veoma velikim životnim i profesionalnim iskustvima. Ne možete njima baš tako da objašnjavate. Nađite neko objašnjenje koje će bar koliko toliko da ublaži tu nemaštinu, tu bedu, tu neizvesnost kod te ugrožene kategorije stanovništva.

Ima dosta toga nejasnog u ovom Predlogu izmena i dopuna zakona, a samim tim i nelogičnog kada je u pitanju objašnjenje razloga donošenja ovakvih zakona.

Naime, radi se o tom „švajcarskom modelu“ koji se odnosi na povećanje penzija. Kada pričamo o ukupnom povećanju i plata i penzija, onda imamo jedno obrazloženje koje za povećanje plata u javnom sektoru, a to je da je rast BDP na tom nivou da može to da se uradi. To je da je priliv u budžetu toliki da može da se ide ka povećanju i na kraju krajeva da je suficit budžeta toliki da može da izdrži povećanje plata u javnom sektoru od 8 do 15%.

Taj rast budžeta i budžetskih sredstava je jednako dostupan i raspoloživ i za one koji su u penzijama i za nas koji smo radno aktivni i za one koji se tek spremaju da zasnuju radni odnos ili da budu penzioneri. Za sve jednako.

Ne može to da bude diskriminacija kada je u pitanju rad BDP, pa važi za zaposlene u javnom sektoru, a ne važi za penzionere. Nema te logike.

Drugo, taj „švajcarski model“ se zasniva na nečemu što je, u najmanju ruku, čudno. On se zasniva na proseku primanja u Srbiji i to neto primanja, bez doprinosa, bez poreza. Primanja su sva primanja, uračunato i doprinosi i porezi, to je sve nešto što primi i zaradi čovek. Tu se umanjuje taj procenat je li polovina od tog prosečnog primanja.

Drugo, sledeći faktor, odnosno ono što se uzima kao model za švajcarski način, to je prosečan neki rast cena ili troškova. To je polovina procenta od toga. Gledajte, čovek ne može da veruje, nameće se razmišljanje, vi se prosto poigravate sa tom kategorijom stanovništva.

Vi njima objašnjavate da sve ovo što budu prihodi u budžetu povećani, što raste BDP, to ne važi za njih. Oni su izuzeti od toga. Za njih samo važi polovina proseka primanja u Srbiji i nešto što je potpuno nejasno šta je to rast realnih troškova ili tih prosečnih troškova.

To niko ne zna da objasni niti je nama jasno to.

Nemojte da se ljutite, kolega Arsiću, ali vi meni sve više ličite na tumača snova. To što vi pričate, to jeste utemeljeno jednim delom u nauci koja se zove ekonomija, finansije, ali ovde se radi o srazmeri povećanja penzija i plata. Trebalo bi valjda da zavise i jedni i drugi od istih faktora, od povećanja BDP-a i od povećanja prihoda u budžetu.

Kako to, kada su se smanjivale plate i penzije, smanjivale su se u istom i jednakom procentu, a kada se povećavaju, onda je to različito? Kako to da na povećanje plata utiče rast BDP, a na povećanje penzija ne utiče rast BDP u istoj srazmeri i istom nivou, kako? Kako objašnjavate to? To nema logike.

Drugo, za viškove ili povećano prihodnu stranu u budžetu najzaslužniji je privatni sektor, privreda koja se razvija. Ne stvara većim delom BDP oni koji rade u javnom sektoru, nego oni koji rade u privatnom sektoru, u privredi. Većim delom oni stvaraju. Kako to da je nesrazmerno sa rastom, privrednim rastom? Kako to tumačite? Ne kao tumač snova, nego nešto što je utemeljeno na realnoj ekonomiji.

Možete vi da proglasite da je BDP rekordan, ne iza Mađarske u trećem kvartalu, nego da je rekordan. To nema nikakve veze sa onim što je realnost.

Treba da se objasni penzionerima ovo povećanje, kako nije u srazmeri sa povećanjem plata u javnom sektoru, a kada se smanjivalo, bilo je isto ili jednako smanjenje.

Ma, žive toliko dobro, što bi rekao Kočićev junak David Štrbac, pevaju, milina, smo se to ne čuje.

Gospodine Arsiću, niko ovde ne govori u cilju pridobijanja biračkog tela ili glasova od jednog dela stanovništva koji živi u Srbiji. Ovde se govori o istini.

Vi pokušavate da objašnjavate nešto što ne samo da je u suprotnosti sa ekonomijom i zakonitostima, nego sa matematikom. Vi ste, primera radi, od 100 dinara oduzeli 20. Pa onda, na tih 80, povećali 10%, pa rekli - vraćeno vam je to. Pa, nije. Tih 10% je na osnovicu 80. Da je vraćeno, to bi bilo na osnovicu 100. U pitanju je samo osnovica na koju vi obračunavate povećanje i ništa više. I tu se malo gubite, ne mislim u lošem smislu, nego u smislu da vi ubeđujete one koji su primali penziju, da je njima povećano, da maltene, kako vi to navodite, trebali bi i da vrate sad posle ovog povećanja od 5%.

Mi pitamo samo, postavljamo pitanje - ako je porast budžeta, ako je suficit budžeta, ako je porast BDP-a, zašto penzionerima 5%, a ovima u javnom sektoru od 8% do 15%? Zašto? Koja je to logika stvari? Ako je odokativna metoda, nemamo ništa protiv, recite - to je tako, tako je procenjeno, tako to može. Da li je procenila Vlada ili neko izvan Vlade, o tome možemo da diskutujemo, ali nemojte da nas ubeđujete, nemojte da objašnjavate ono što je neprihvatljivo, ono što se kosi sa naukom koja se zove procentni račun i to je u matematici, gospodine Arsiću.

Tako da, ne vredi. Nemojte stalno da se pozivate - mi hoćemo glasove penzionera. Ko će glasati, za koga će glasati Srbija, to ćemo videti sledeće godine. Što ste opterećeni sa tim? Prvo, nastojite da vratite ove za koje vam je imperativ dala EU, da ih vratite da izađu na izbore. To je vaša preokupacija. Nemojte da budete opterećeni s nama srpskim radikalima.

Ja iz kolegijalnih i humanih razloga ne želim više da polemišem sa kolegom Arsićem, vidim da mu je i pritisak malo porastao po stilu i načinu izlaganja, tako neka ostane ovo u javnosti, pa penzioneri će najverovatnije da poveruju nizu argumenata koje ste izneli ovde. Samo u argumentaciji niste koristili argument vantelesne oplodnje. To niste koristili, najverovatnije niste još stigli da se usavršite u toj oblasti, ali ja ću biti strpljiv pa ću vas sačekati. Hvala vam.

Ono što je interesantno za javnost, to je da je naglasak u ovom Predlogu o izmenama i dopunama Zakona stavljen na olakšice koje su namenjene bankama, komercijalnim bankama, pogotovo za onaj deo kredita koji je u švajcarskim francima i gde je država, u želji da pomogne građanima, na neki način olakšala. Međutim, nama iz nerazumljivih razloga ide se na to da se maksimalno izađe u susret bankama.

Banke imaju svoju korist, banke posluju po jasno propisnim principima, banke u svakom slučaju zarađuju. Da ne širimo sad priču na onaj period kada su ubeđivali građane da u švajcarskim francima se zadužuju, ali ovde država pravi još dodatni ustupak komercijalnim bankama, misleći da će na taj način banke odobrovoljiti da i dalje funkcionišu po nekim pravilima koje ima Centralna banka i na kraju krajeva i zakon po kom treba da funkcionišu.

Banke su strane, bez obzira koliko vi ubeđivali nas da su to domaće banke, a poreklom iz inostranstva. One iznose svoj profit, svoju zaradu na veoma, veoma čudan način. Niko to ne može da objasni kako ne može da se stane na kraj i na put tim špekulacijama kojima se služe. Dobit izvlače napolje, prebacuju u sedište tih banaka, a ovde i dalje rade na bazi depozita sredstava od deponenata koji su, ne samo privreda, nego i građani sa svojom štednjom.

Po nama, srpskim radikalima, iako se želelo napraviti neki ustupak, pomoći građanima, nije sad trebalo ići ovoliko daleko u „sažaljevanju“ kada su u pitanju komercijalne banke.

Komercijalne banke svojim špekulacijama, svojim potezima, kako to rade na ovom tržištu, i te kako ubiraju veliku dobit. Od te dobiti najmanje ima koristi Srbija.

Ovde se radi samo o predlogu SRS da preciziramo ovaj član 8. izmene i dopune zakona, a to je kada se radi o oduzetom oružanom listu na kolekcionarsko i drugo oružje, ovde u predlogu zakona kaže se – odnosi se samo na oduzeto oružje, a mi kažemo da se odnosi na ispravu i držanje i nošenje oružja zajedno sa oružjem.

Znači, kada se oduzima privremeno ili na neki drugi način, mi ovde samo kažemo da i dozvola zajedno sa oružjem se oduzima. A, ovde predlagač kaže samo da se oduzima dozvola.

Ono što je veoma bitno, ovde se dalje u zakonu razrađuje mogućnost oko situacije kada je plaćen porez na upotrebu oružja i ako se u toku godine oduzme to oružje, pa se onda u zakonu razmišlja o tome kako će se tretirati onaj ostatak godine kada su u pitanju finansijska sredstava koja su data, zakonodavac, odnosno predlagač ovde kaže da bi to bila višak uplate. I to vam je baš pravi primer i prilika da kažem. Vi ovde razmatrate o tome da li će se to i na koji način tretirati da li kao višak uplate ili nešto drugo, a kada je u pitanju PDV, tu je muk. I tu ljudi imaju velike probleme, gde su sredstva finansijska u mnogo većem obimu nego što je ovde konkretno.

Tako da, otprilike bi to bilo da previše ili suviše pridajete značaja nekim stvarima koji su u finansijskim merilima mnogo manja, nisu marginalna, u odnosu na ono što je ključno i važno za funkcionisanje privrede.

U načelnoj raspravi mi smo se na neki način dotakli ove teme, a to je plaćanje takse za javni medijski servis, gde se ta taksa povećava vrednosno sa 200 na 255 dinara. Suštinski mi smo protiv načina kako se plaća ova taksa. Ova taksa se i dalje plaća uz račun za struju preko pretplate za brojilo i malo smo, da bi skrenuli pažnju javnosti, karikirali stvari i rekli – dokle će Srbija da plaća javni servis tako što kad čovek uključi ringlu na električnom šporetu da skuva sebi kafu odmah mora da plati javnom servisu pretplatu, a nema televizor? To je potpuno apsurdna situacija.

Postoji nešto što je mnogo krupnije od ovog trivijalnog razloga, a to je sam rad i način rada i funkcionisanje javnih servisa. Kad kažem javnih servisa, to je Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine koje se finansiraju na ovakav način.

Vi kada pogledate kakav je program, kakva je uređivačka politika, kakav je odnos najodgovornijih ljudi, onda smo gotovo ubeđeni da je većina Srbije protiv ovakvog načina plaćanja. Ovo je plaćanje poreza pod moranje. Gledao ti RTS i RTV ili ne gledao moraš da platiš.

Program je katastrofa. Evo, recimo uzimam jedan primer, emisiju „Šta radite bre“. To je katastrofa, to je cirkus. Rijaliti, to je ništa. „Parovi“ su zanemarljivi u odnosu na to. To je možda nekada izvorno bila dobra ideja, možda je nekada bila, ali to sada ne liči na ništa. Ne liči iz razloga što se ne poštuje na kraju krajeva i volja građana Srbije.

U parlamentu postoje stranke, predstavnici stranaka koji su na bazi volje birača, građana Srbije ovde prisutne, a u Javnom servisu nema toga.

Na RTV-u ne sme da se pojavi ni „s“ od SRS. Da li je to normalno? Plaćaju i oni koji su glasali i za radikale i za Naprednu stranku i za druge stranke i svako želi da vidi predstavnike svoje političke opcije, ako već tako gledamo.

Ne, to je samovolja, a pri tome obaveznost je uz račun za struju da vi platite 255 dinara. Gde to ima? Nema nigde. Ova vlasti, ova garnitura je čvrsto stajala na pozicijama da treba ukinuti ovakva način plaćanja takse, da se to ostvari na neki drugi način. U krajnjem slučaju, zašto ne poštovati većim delom i konkurenciju, pa da vidimo koliko to gleda taj kvalitetni program javnih servisa, a koliko gleda nekih drugih televizija? Srpska radikalna stranka iz tog razloga predlaže da se briše ovaj član 1. i visina i način, pre svega način plaćanja.

Uvaženi kolega, ovde je jasan stav nas srpskih radikala. Način na koji se plaća je sporan. Uz račun za struju to se radi. Postoje i drugi način. Postoji na kraju krajeva, zašto bežati od toga, da se iz budžeta finansira. Ne treba bežati od toga.

Ako mi budemo pravili ovde neke sisteme kako bi i na koji način i šta bi trebalo da se finansira kada je u pitanju Javni servis, onda ćemo i o način plaćanja, u visini plaćanja morati isto da neke kriterijume smislimo i recimo da oni koji imaju šporet sa keramičkom pločom da oni plaćaju polovinu od ovoga zato što više štede, da oni koji imaju stari sistem funkcionisanja električnih šporeta, pogotovo rerni da plaćaju možda i 15% dodatno na ovu cenu. Čemu to vodi?

Svi mi znamo šta je uloga Javnog servisa, ali i vidimo šta je Javni servis. Mi imamo potpuno neverovatnu situaciju. Mi imamo kapitalnu zgradu RTV u koju su utrošene velike pare, ogromne količine novca, a pri tom i dalje stoji odluka da je ta RTV medijski promoter evropske Vojvodine. Na predlog srpskih radikala da treba razmisliti, ne ulaziti u toliku investiciju koja će budžet koštati, ovu državu koštati, ima prazan prostor. Sportsko-poslovni centar Novi Sad koji ima funkcionalno sve za funkcionisanje Javnog servisa. Ima i prostor, ima i infrastrukturu, ima sve. Ipak se pristupilo tome.

Šta sad mi da objasnimo onima što uključe, recimo, ringlu, da kažemo – znate to je buduća evropska Vojvodina i malo više stavljajte da kuvate na tim šporetima da bi što bolje funkcionisao taj servis koji se zove RTV. Tu mora da postoje jasna pravila. Ako funkcioniše, onda treba racionalno sa novcem postupati, a ne ulagati ogromne pare u nov objekat, u kapitalno zdanje tako što to sutra nekome da bude spomenik, a pri tom i dalje je ova odluka, kolega Martinović, to dobro zna, da je to promoter, medijski evropske Vojvodine.

(Predsedavajući: Zahvaljujem kolega Mirčiću.)

To je Božidar Đelić još u ono vreme potpisao. Moramo nešto da odlučimo, ili ćemo plaćati evropskoj Vojvodini ili ćemo to da ipak na neki način racionalnije da rasporedimo.

Pa ono što je potpuno jasno, niko ne smatra da bi trebalo 100% budžetski finansirati javne servise. Ali, ono što je bitno za državu, za društvo, to treba da sadrži budžetsko finansiranje i tu niko nema ništa protiv.

Kada je u pitanju RTV Vojvodine, realne potrebe ima samo zbog nacionalnih zajednica i manjina koje žive na području, skoncentrisan sam jer su najviše na području Vojvodine, u velikom broju. I to je taj program, programska šema koja služi za informisanje pripadnika nacionalnih zajednica, odnosno nacionalnih manjina.

Jel shvatate vi da je Srbija 6,5 miliona stanovnika, sedam. U nekim realnim razmenama, to je jedan osrednji grad u nekim svetskim razmerama. Mi ovde imamo dva servisa. Tri, izvinjavam se, hvala vam puno kolega, tri servisa. Izvinjavam se, nenamerno sam ipak ispustio, znači tri servisa imamo. Postoji opravdanost zbog čega ova dva, ali odnosno RTV Vojvodina i RTS, ali ne postoji opravdano za tolike investicije.

Drugo, kolega uvaženi, vi zaboravljate da to ide na zbirni račun za struju. Vi kada plaćate struju, dolazite da plaćate račun za struju, vama se naplaćuje pretplata za javni servis. To može da bude u istom kovertu sa računom za struju, ali posebno da se plaća. Što bi plaćao onaj ko nema televizor, onaj koji ne koriste te usluge? Gde to ima da se plaćaju usluge koje ne koristite? Struju morate platiti.

Drugo, u tom računu, ako niste obraćali pažnju, ima nešto što se izražava procentualno kao troškovi na ukupan trošak, tako da je to nešto što je nelogično. Ovde je samo od ranije ideja bila između ostalog da se poveća učešće budžetskih sredstava, bila je ideja da se to posebno, a ovde je potpuno logika stvari, neka ide u krajnjem slučaju, ali kao poseban papir, poseban račun u pravom smislu reči i da se tako plaća.

Retkost je prilika u ovakvom zadovoljstvu raditi i živeti. Kolega Krliću, vi nazivate nešto da je tradicija i to izgovarate punih usta, a sami znate da je to bio spomenik buduće samostalnosti autonomaške vlasti u vreme komunizma. To je tada bilo nesuvislo da se pravi na tom mestu, govorim o RTV Vojvodini, o novom objektu, a sada je i te kako van pameti da se to radi.

To što vi malo aludirate na nešto što je stradalo u bombardovanju, normalno da nikom nije stalo da raspravlja o tome, to ste u pravu. Ali, vi imate potpunu nelogičnost, imate ogroman prostor u Sportsko-poslovnom centru Novi Sad, Vojvodina, koji je gubitaš, nelikvidan, a pravi se nova zgrada za RTV. U toj zgradi koja se zove Sportsko-poslovni centar Vojvodina, može sve da stane i da ima još više prostora.

Tu su pravljeni studiji za prenos Svetskog prvenstva u stonom tenisu i to dobro znate. Ne, nego, bukvalno tvrdoglavost ili neki drugi razlog, videćemo, vreme će pokazati, stoji iza toga da se podigne nova zgrada, da to bude i dalje simbol buduće evropske Vojvodine. To je opasnost.

Što se tiče fakulteta, pravu temu ste načeli. Jel vi znate, a znate sigurno, da su predavači baš na tom fakultetu, na smeru žurnalistike za novinare Dinko Gruhonjić, Marina Fratucan i sve vrsni novinari kojima je na prvom mestu kako i na koji način što pre rasparčati Srbiju, kako osposobiti što više tzv. novinara da urade efikasno taj posao. To je opšte poznato. To je taj nezavisni korpus koji deluje na Fakultetu za novinare i direktno ih fabrikuje da bi u novoj zgradi, sa ogromnom površno, potpuno neiskorišćeno, pa da nije Bore Otića i predskazanja niko ne bi gledao Radio televiziju Vojvodine, verujte, kao što ne bi čitao novosadski dnevnik da nije onih čitulja. Tužno je, ali je takva istina.

O čemu mi ovde govorimo? Govorimo o opravdanju ogromnih sredstava. Bilo je ranije ideja, kada je u pitanju naplata takse, da se procentualno utrošku električne energije plaća pretplata za televiziju, i takvih je bilo. Mi vam kažemo, ako se plaća, može u isti koverat sa računom za struju, ali kao poseban račun.

Uz sve uvažavanje novinara, kamermana, tehničkog osoblja, moramo ipak malo ozbiljnije da raspravljamo o ovoj temi.

Ranije je poznato da je RTS, a samim tim i RTV predimenzionirani kada je u pitanju broj zaposlenih i to je akutni problem iz ranijih perioda i niko se do dana današnjeg nije upustio od strane menadžerstva da taj problem počinje polako da rešava. Hiljade zaposlenih je, a među njima mnogi su bespotrebno tamo, kako su dolazili to sad oduzimaće vreme, ali svi znaju, po različitim ključevima, pod različitim osnovama.

Mi razumemo i shvatamo, da onima koji su u sklopu tehničke službe, onima koji su novinara, oni koji profesionalno rade svoj posao, nimalo nisu laki uslovi i pre svega i za njihov rad, a na kraju krajeva nisu ni adekvatno plaćeni. Ali, molim vas pogledajte unutar kuće koliko platu ima Olivera Kovačević? Sa televizije na televiziju, od Vučelića do Borka Stefanovića. I, sad mi moramo preko strujomera da plaćamo te njene avanture. Pa, ne može to tako. To je roba koja se prodaje. Mi kupujemo, ima ovaj deo za koji je kolega Krlić potpuno u pravu i svi znamo, ima nešto što je od interesa za državu, za društvo, ali ima nešto što se zove komercijala, koja je zastupljena u javnim servisima.

Izvinite molim vas, ako neko neće da plati tu robu zašto bi ga prisiljavali da to plaća preko brojila za struju. Zašto bi to radili? Poseban račun, uz račun za struju, pa ako hoće neko da plati, neka plati, ako neće, pa neka ide nekim putevima koji su regularni i u skladu sa zakonom. Ali, ne možete vi terati da neko plaća taj luksuz menadžerstva u RTS, a da ne govorimo o RTV i stojim iza toga. Suštinska opravdanost RTV samo u postojanju programa za nacionalne zajednice, nacionalne manjine.

Kada je u pitanju zgrada. To je promašena investicija, to je bacanje para, osim ako se ne misli da se održi taj kontinuitet evropske Vojvodine i nemojte se igrati to nimalo nije naivno pitanje, pitanje Vojvodine je pitanje koje dolazi posle Kosova na dnevni red, ako ne i pre.