Nastojanje da, to je nagrađivanje bude pravično i da bude ravnomerno, ali to je u svakom slučaju i svi znamo nešto što je idealno, što bi bilo suviše idealizovano kada je u pitanju teoretsko razmatranje.

Međutim, bar približno može neka pravednost ili pravičnost da se sprovede, a to je ako bi se uveli kriterijumi koji bi bili objektivni. Objektivni su oni koji ne zavise od pojedince, ne zavisi od samovolje, u ovom slučaju ona ga ko određuje koeficijent ili ko određuje u krajnjem slučaju i ove službenike koji trebaju da budu nagrađeni za svoj rad.

Ta objektivnost se sprečava tako što uvek treba da postoji kontrola ili treba, bolje rečeno, treba da se kroz sistem napravi ta vrsta kontrole, a to je da postoje neki realni parametri. Na osnovu tih parametara može da se donese odluka o eventualnom stimulisanju i nagrađivanju, a ne kako je to ovde prepušteno na odlučivanje pojedinca, odnosno neko ko je na određenoj funkciji ili je u mogućnosti da to radi. Čim je to subjektivno, čim to zavisi od jednog čoveka otvara mnoge sumnje.

S druge strane, postiže se taj negativan efekat. Ako se nešto uradi na nepravdu ili na štetu drugog ne izaziva se onaj efekat, koji u svakom slučaju i gospodim ministar misli da bi trebalo da bude efekat objektivnosti, on bi trebao da stimuliše radnike da se trude da svojim radom doprinose da budu nagrđeni za taj svoj rad.

Mi, srpski radikali insistiramo da budu platni razredi, insistiramo da to budu parametri, da to budu upitnici koji se popunjavaju na bazi realnih činjenica tako da se i zauzimaju kriterijumi.

Ovo je sve improvizacija. To je nešto što što improvizuje i što će u krajnjem slučaju i dalje zavisiti od volje pojedinca. Čim zavisi od volje pojedinca nema ni traga od objektivnosti.

Ono na čemu insistira SRS je da se javnosti objasni kakav je krajnji efekat smanjenja ovih doprinosa i kada je u pitanju poslodavac i kada su u pitanju oni koji uplaćuju za PIO.

Ovde se barata sa podatkom da će se smanjenjem uopšte poreza i doprinosa uštedeti 13,5 milijardi dinara. Pri tome, niko nije napomenuo da je najveći poslodavac ovde država. Država je ta koja zapošljava najviše. Od tih 13 milijardi uštede, državi će se na neki način olakšati tri milijarde. Ali, ima i druga solucija za uštedu, odnosno oslobađanje i podstrekivanje proizvodnje, a to je – da se pristupilo nekom uravnoteženijem povećanju plata u javnom sektoru, onda bi država imala na raspolaganju 20 milijardi budžetskih sredstava koje bi mogla da opredeli za investicije i podstrekivanje privrede.

U svakom slučaju, kako to jedan od kolega ovde uvek želi da naglasi, da je 20 veće od 13, to opštepoznata činjenica, to je jedna jednostavna matematička korelacija i to je potpuno normalno. Kada izračunate, videćete da bi veće uštede bile da se pristupilo nekom, kad mi kažemo realnijem povećanju, onda je to u skladu sa povećanjem bruto društvenog proizvoda, odnosno realnim rastom privrede. Samo je to u pitanju kada su u pitanju amandmani SRS, a odnose se na doprinose za penziono i invalidsko.

Nema te teme koja može naterati ministra da se upusti u komentare, bez obzira što se radi o njegovoj koleginici i njenom velikom doprinosu za ovu investiciju i to treba naglasiti. Zašto kriti njen intelektualni doprinos i u svakom slučaju vidljivi kada je u pitanju izgradnja autoputeva? Ona je našla jednu formulu gde je pre početka izgradnje autoputeva već unapred najavila da će višestruko biti povećani troškovi izgradnje tog autoputa. Autoput nije ni počet.

Onda joj pomažu ovi iz Vlade, čudi me kako vi ministre ne solidarišete se sad kad je u pitanju Megatrend, ali joj pomaže i predsednik Vlada kada kaže da uz taj autoput za koji mi pitamo zbog čega je toliko skup i da je i digitalni koridor. Kakav je to koridor digitalni, koliko on košta, što bi rekao običan čovek, kad je to u vrednosti preko 300 miliona evra? Od čega je taj digitalni koridor i šta znači to povećanje cene?

Mi, srpski radikali, kada je u pitanju ovaj konkretan zakonski predlog smo rekli i tvrdimo da ste mogli ići sa većim smanjenjem ukupnim doprinosa i poreza, vi ste smanjili ukupno sa 62 na 61, a mogli ste slobodno da smanjite na nivo 60% i ovo je značaj pomak, a ovo bi bilo i te kako značajniji pomen.

Vi ste nam, ministre, odnosno Vlada nam je objasnila da još nije trenutak da se to radi zato što bi to iziskivalo mnogo veća izdvajanja od strane države, a pri tome niste ni za dinar, ni za evro, ni za bilo koju drugu valutu smanjili kada su u pitanju plaćanja stranim investitorima. Tu rasipate pare i dalje da bi prikazivali ili da bi dokazivali koliko ste i uspešni u stranim investicijama, a pri tome stavljate pod tepih prosu oguljenu istinu da ti strani investitori imaju sve besplatno ovde, od zemlje, objekata do radne snage.

Kada su u pitanju uštede, mi vas ponovo podsećamo da se racionalnije postupalo kada je u pitanju povećanje plata.

Da ste u jednom trenutku možda razmišljali da u sklopu te finansijske konstrukcije bar delom počinjete da nadoknađujete štetu koja je nanesena penzionerima, možda bi mi srpski radikali imali veća razumevanje za sve ove poteze koje čini Vlade.

Ovde mi predlažemo da primena ovog zakona bude za 90 dana, ali vi uporno kao predlagač kažete ne, nego 120 dana. Zamislite kakvo je obrazloženje, dame i gospodo? Kaže - 120 dana je potrebno da bi se izradili podzakonski akti. Znači nije dovoljno 90 dana, pored sve stručnosti, sposobnosti, kako tvrdite, ove aktuelne Vlade, nego vam treba još dodatnih 30 dana. Prosto čovek da ne shvati, a kamo li da razume.

Evidentno je da je postupcima poreske uprave i poreske inspekcije postignut željeni efekat u poslednjih nekoliko godina, a to je da je budžet sve puniji i puniji i uvodi se na neki način polako disciplina kada su u pitanju poreske obaveze i kada su u pitanju poreski obveznici.

Ono što je bolna tačka za sve nas to je da nema te ravnomernosti ili ravnopravnosti kada su pitanju poreski obveznici i njihove obaveze za izmirenje poreza. Mi ovde razmatramo zakon koji, između ostalog, definiše da sva roba s kojom raspolaže poreski obveznik mora da bude na uvidu poreskoj inspekciji. Sa druge strane, imamo primere, kao i ovaj malopre, gde se ispumpavaju ogromna sredstva iz ove države, uzimaju se iz džepova građana Srbije, a pri tome ne postoji čak ni registracija, ne postoji ni PIB na koji bi eventualno moglo da se pozove na uplatu poreza i nekih obaveza koje imaju te kompanije.

Čuli smo i kada je u pitanju trgovina naftom, i to bi se onda svodilo, pojednostavljeno gledajući, država je pojačala mere, uslovno rečeno, prema onim srednjim i manjim poreskim obveznicima, a ovi koji ostvaruju ogromnu korist, ogroman profit, ne da ne plaćaju porez onoliko koliko prometuju i koliko je to adekvatno njihovom prometu, nego uopšte ga ne plaćaju i nemaju nikakvi obaveza.

Nije ovo novina kada je u pitanju medijska sfera. Dugo vremena su tu i ovi tajkuni koji su se preko noći obogatili i oni su se služili ovakvim sredstvima. Imali su te of-šor kompanije, šta sve nisu radili, kako sve i na koje načine nisu se dovijali da oštete ovu državu. Mi smo srpski radikali dali podršku za sve ovo što predlaže Vlada kada je u pitanju poreskih obaveza, kada je u pitanju funkcionisanje poreske inspekcije i poreske uprave.

Tu treba biti potpuno jasan i ovde kada je u pitanju funkcionisanje poreske inspekcije i poreske uprave. Ima jedan akutan problem, a to je problem kadrova. Nedovoljno je kadrova da bi još bila efikasnija naplata poreza, da bi se budžet što bolje i što više punio. Tako da je SRS u tom smislu podnosila sve ove amandmane, da budemo precizni i da budemo i te kako u skladu sa onom što je, na kraju krajeva, intencija Vlade da se budžet što više puni i da što veći broj poreskih obveznika izmiruju svoje obaveze, bez obzira na stanje njihove svesti ili njihove discipline kada je u pitanju plaćanje poreza.

Vlada ovde pokušava da podizanjem neoporezovane osnove sa 15.000 na 16.300, sa oslobađanjem od plaćanja poreza i doprinosa, sa kategorizacijom određenih lica koja su novozaposlena ili novonaseljena da na neki način doprinese bržem razvoju privrede, većem razvoju i privrede i većem broju zapošljavanja.

Međutim, činjenica je da se ovakvim načinom neće postići baš taj efekat koji predviđa Vlada. Naime, ono što se na neki način uštedi ili eventualno što bi se uštedelo na ovim merama, to će se ako se nastavi sa ovakvim neodmerenim povećanjem plata u javnom sektoru. Naravno, mi srpski radikali nemamo ništa naprotiv, imamo za povećanje plata, ali srazmerno rastu privrede i ono što može privatni sektor da izdrži, a ne ovako što ćemo se dodvoravati nezaposlenima, nego onima koji će u 2020. godini izaći na biračka mesta i glasati, a pri tome imati u vidu da će im se eventualno povećavati primanja ako ostane ova vlast i to možete pogledati po određenim sektorima, odnosno po određenim ministarstvima.

Vi sada imate da u MUP najveća su primanja. Bilo bi logično i normalno da se povećaju primanja onih koji su izloženi opasnostima, od onog pozornika na ulici do pripadnika specijalnih jedinica, ali ovde je linearno povećanje za sve zaposlene, tako da i činovnici u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju veće plate, pri tome obavljajući isti ili sličan posao kao i njihove kolege jednake po stručnosti, po obrazovanju, po težini i složenosti posla u nekim drugim ministarstvima.

Ono što se insistira ovde, to je da se, čak je i kolega Komlenski insistirao, objasni taj pojam novonastanjeni, jer to je jedna široka definicija, kako je ovde dato u obrazloženju Predloga zakona. Mi mislimo da je trebalo povećati neoporezovanu osnovicu, međutim procena Vlade je da bi to trebalo sada da se zadrži na 16.300 dinara.

Videćemo kakvi će efekti biti, ali biće tragično ili pogubno, ne daj bože, ako sve ove mere koje ste vi predvideli budu jednokratne, da nemaju neki dugoročni efekat, nego samo da u 2020. godini, jer vidimo da ste ovde predvideli nešto što bi eventualno moglo da bude pozdravljeno, a to je da se novozaposlenima tretiraju i oni koji su do juče plaćali paušalno porez, a zapošljavaju se u firmu koja vodi knjige kada je u pitanju poslovanje. Tako da, to je na neki način stimulisanje onog dela gde se kaže da se čak i u pojedinim segmentima i pojedinim delatnostima paušalno plaćanje poreza svede na vođenje poslovnih knjiga, odnosno na taj način i plaćanje poreza. To bi bilo za ove manje zanatlije i preduzeća manjeg obima.

Ali, ostaje taj glavni problem kada su u pitanju paušalci, mi smo vam i pre neki dan rekli, a to su advokati i lekari. Tu su mnogo, mnogo veća obrtna sredstva, koja se obrću, i mnogo veći porez bi se ubrao ako bi uspelo to da se reguliše. Međutim, čisto sumnjamo da ćete uspeti u tome. Evo, čak i čuveni, vrsni advokat, advokatska kancelarija „Jovanović“, pripadnik koalicije, odmah kaže da neće biti. Ako jedan član koalicije tvrdi da ne može da se naplati porez advokatima, osim ovo paušalno, onda se tu još kod nas utemeljuje sumnja da nešto nije u redu unutar koalicije. Vi vidite to, ministre, sa koalicionim partnerima kako ćete da sredite.

Kada su u pitanju takse, obično Vlada se nosi jednim pravilom, to je da poveća takse tamo gde je po svim pravilima ili standardima luksuz, a smanjuje tamo gde je nešto što je preka potreba za svakog pojedinca.

Ovde imamo promenu taksi kada je u pitanju registracija vozila. Čovek razmišlja koliko to treba novca, koliko to treba sredstava da bi samo mogao da servisira taj trošak koji je vezan za registraciju vozila, pa bez obzira kako je, da li je automobil, da li je moped ili nešto drugo. To je jednom godišnje ona redovna registracija. Ako se desi da, recimo sastave se dve godine za redom da ne dolazi do povećanja taksi, onda se to smatra da je nešto što je stabilno kada je u pitanju vlast. Međutim, retke su te prilike poslednjih decenija, retke su te prilike, svake godine se povećava taksa na ime registracije, redovne registracije.

Ako imate još neke vanredne zahteve za registraciju priključnog vozila za, recimo, zamenu saobraćajne ili vozačke dozvole, onda su to dodatna izdvajanja. Svugde je to u svetu, gospodo, ustaljeno i ustanovljeno da se što manje izlažu trošku građani neke države kada je u pitanju registracija, tako što su odlučili da novo vozilo najmanje tri godine nema potrebe da se registruje, da bilo šta, pogotovo kada je u pitanju tehnički pregled ili registracija vozila.

Drugo, i kada se jednom registruje vozilo, u nekim državama je pravilo samo prilikom prodaje i promena vlasnika vrši se druga registracija ili promena dokumentacije. Kod nas je to svakodnevno.

Vi ste ovde, gospodo iz Vlade, oslobodili plaćanja taksi one koji poseduju plovila. Nije valjda da neko misli da je plovilo preka potreba, a da je automobil ili motorno vozilo luksuz? Onaj ko ima plovilo, to je, u svakom slučaju u zapadnoj Evropi je u skladu sa standardom, ali, za nas, to je i te kako luksuz.

Drugo, vi ste ovde izmenili čak i takse kada je u pitanju klanje svinja. Imate ovde za one koji drže klanice, sada ste promenili taksu. Naravno, to je za one koji su čitali materijal. Oni koji nisu čitali materijal, njima je sve smešno. Jer, oni dođu ovde samo da ubace karticu, opravdaju ovo vreme, ali, to je tako.

Vi ste bukvalno uzeli te evropske standarde. Ono što je i te kako potrebno u svemu ovome, to je neka realnost kada su u pitanju takse. Neće moći građani Srbije više da se naplaćaju ovih taksi i da ove obaveze finansijski podmire, jer imate prostu logiku - povećavate takse, povećavate cenu struje, povećavate životne troškove, a plata ostaje u privredi na mnogo nižem nivou nego što je to republički prosek. Nažalost, realnost je takva da ti ljudi koji rade u privredi, koji rade u privatnom sektoru, ne mogu baš ove vaše predloge i ove projekcije da prate finansijski.

Prvo da vam kažem, kolega, šta smo mi, srpski radikali, duboko ubeđeni, vezano za ove osobe koje ste vi spominjali, ja vam, između ostalog, lično garantujem, samo da promene te dve frizuru, niko ih ne bi prepoznao. Njihova uloga u političkom životu Srbije je taman onolika koliko je moja i vaša u svetskoj revoluciji. Oni imaju samo zadatak da napadaju čoveka koji je predsednik jedne sređene države koja ima 10 miliona stanovnika, koji ovde dolazi kao prijatelj, od sveg srca, pozdravlja sve nas a posebno Vojislava Šešelja, a onda, zbog besa, zbog ljubomore, ne znaju šta će, a onda kažu da diktator pozdravlja ratnog zločinca. Niti je jedno tačno, niti je drugo tačno. To samo govori kakvo je njihovo mesto i koje je njihovo mesto u istoriji i na političkoj sceni Srbije. Na marginama.

Za ovu jednu osobu vam tvrdim - da niste vi prihvatili ucenu od strane američkog ambasadora, nikad ne bi bila u ovome parlamentu. Nikad. I to vi znate dobro. Ne kažem ja ovo da bih sad vama spočitavao glavnu krivicu, nego, čovek se uči na greškama. Tako vam je to - date mali prst, oni hoće ruku.

Drugo, osobe koje nastupaju suprotno Ustavu Srbije, još samo u Srbiji ne mogu biti sankcionisane. Osobe koje zagovaraju Vojvodinu republiku, što je u suprotnosti sa Ustavom ove države, i dalje sede u ovom parlamentu. I to je sasvim prihvatljivo u Srbiji.

Treće, ono što je veoma bitno, a vi ste pokrenuli ovu temu, oko autobusa. Nemojte mislite, kolega, da oni imaju nešto protiv autobusa, ovih ili onih. Njima to kvari samo onaj dil ili tal koji su imali ranije. Oni su imali za nabavku rezervnih delova, oni su imali sa određenim proizvođačima dogovor i to je njima stvaralo njihov kapital.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Mirčiću.)

Znate, u voznom parku jednog Beograda mnogo je autobusa, za te autobuse treba mnogo rezervnih delova. Vi ste njima pomerili te njihove snabdevače sa novcem, to je problem, a ne što oni imaju nešto protiv kineskih ili nekih drugih autobusa.

Ima jedno pravilo, dame i gospodo, a to je da mafiju ujedinjuje samo interes i novac. Mafija je u svim sferama. U političkoj sferi možda je to izraženije. Kada je u pitanju interes, a vezan je za novac, vidite kako se brzo slože.

Međutim, nije suština u tome, suština je što su oni skupa investicija sad trenutno za Amerikance, za njihove gazde i brzo će to da se reguliše. Brzo će Amerikanci kad vide da troše puno novca, a nemaju nekog efekta oni će to sami izregulisati. Mi apelujemo, pošto nas očekuju izbori, da ne pravite ponovo istu ili sličnu grešku, pa da pod pritiskom stranih ambasada ili diplomata popustite, pa da se ponove izbori. Zašto apelujemo na vas iz SNS? Zato što imate većinu, imate odgovornost. I, to ne zbog vas i vaših interesa, stranačkih ili interesa bilo koje političke stranke, nego zbog Srbije.

Njih u krajnjem slučaju ne interesuje ništa osim novca, ali da se mi ne bi udaljavali od ove teme, ovde je veoma, veoma osetljiva tema o kojoj sad razgovaramo, tema taksi. Možda se u početku čini da je to smanjenje cene, da se ide na ruku građanima, da se smanjuju troškovi, međutim, pitanje je kakav je krajnji efekat? To je pitanje. Vi imate nešto što ste malo pre govorili da je povećanje plata u javnom sektoru. Mi bi svi voleli da nema nikakvih negativnih efekata, da to ostane tako i ako se bude moglo da se poveća rast privrede, BDP i da se plata još više poveća. Ali, moramo sa velikom opreznošću da gledamo na to, jer nas očekuje period, i sad smo na neki način napravili uvod, očekuje nas period pritisaka na Srbiju.

To su investitori sa zapada, nemojte misliti da je kod njih privreda i interes odvojeni od politike njihove države.

Možda smo sad u ovoj raspravi na nekom pravo putu za koji mi srpski radikali smo od ranije opredeljeni. Mi vam samo na neki način i služimo kao opomena da politika koju vodite, a koju hvali prozapadna opozicija, ta politika je pogubna za Srbiju. Možda vama pojedinačno to prija i godi da vas oni proizvedu u demokrate, da kažu da poštujete demokratske principe, ali to je uvek pogubno za Srbiju i nemojte to gubiti iz vida.

Kada vas hvale oni sa zapada, kada vas udaljavaju od Ruske Federacije, kada kritikuju kontakte na najvišem nivou sa Belorusijom, znajte da pripremaju nešto što je loše za Srbiju. Nemojte nikad biti u dilemi. Nama je to uvek bio barometar.

Belorusija je država koja ima 10 miliona stanovnika. Ne treba se odreći tog tržišta. Ima dosta toga što Srbija može da plasira na to tržište, kao što Belorusija plasira ovde, čuli smo, između ostalog i traktore. Ali, to mora da bude smišljena dugoročna politika države. Treba na vreme da se preorijentiše Srbija i zato vam mi sada govorimo, Srbija mora biti jeftina država, jeftina u smislu da građani mogu svoje obaveze da servisiraju. Država mora racionalno da se vodi politički tako što se okreće prema tržištu, tako što se izdrži u svim tim iskušenjima oko sankcija vezana za Rusku Federaciju. Vidite koliko se to isplati.

Nemojte da živite u zabludi, čisto, dobronamerno vam govorimo, da ono što oni upozoravaju da će preduzimati sankcije, ne može Srbiji više niko tako drastične sankcije da uvede dok su dobri odnosi sa Ruskom Federacijom. Ne može Srbiji više niko da preti bombardovanjem, sve dok je prisutan ovde ruski i drugi kapital sa istoka i kineski kapital, da ne zaboravim. Budite svesni toga, nema više od toga ništa, to je davna prošlost. Treba se na vreme okretati tamo gde nam je realno interes, naravno oni su i te kako zasnovani na emocijama, na zajedničkoj istoriji, zajedničkom poreklu.

Da se ne udaljavamo daleko od ove tačke dnevnog reda. Ovde imate jedan konkretan predlog u sklopu ovih taksi, republičkih taksi, to je da ste taksama uveli na neki način, neki red kada je u pitanju trgovina oružjem. Imate tačno izdefinisano za proizvodnju, za trgovinu i za izvoz, i to je nešto što je i te kako poželjno. Kamo lepe sreće da je to bilo ranije. Kamo lepe sreće, možda bi neke stvari koje su vezane za određen afere, mnogo bile jednostavnije.

Vi imate jedan veliki problem, kad kažem vi, pre svega mislim na vas iz SNS, a to je da unutar Vlade, unutar koalicije postoje određeni problemi. Te različitosti očigledno sve više i više isplivavaju. Različitosti kad je u pitanju Vlada je između onoga što je interes Srbije i lični interesi. Oni kojima je lični interes na prvom mestu dolaze sad do izražaja, troše nemilice pare, kredite za koje se zadužuje i garantuje Srbija, baš ih boli briga. Njima je bitno da su oni fino obučeni, da imaju skupu garderobu, da se u toj skupoj garderobi pojavljuju na gradilištima, na otvaranju autoputeva, među onim radnicima koji sastavljaju „kraj sa krajem“.

Što se tiče opšte političke suprotnosti, pa, vi imate unutar koalicije nešto što je dijametralno. Imate Srpski pokret obnove, imate koalicione partnere koji su i dalje neprikosnoveno protiv Rusije i za Ameriku. Narod zbunjujete sa tim, jednostavno zbunjujete. Vi imate, da ne govorim dalje kakve sve probleme unutra i to opterećuje Srbiju. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Mora se voditi računa o jednom, kada je u pitanju donošenja ovakvih i sličnih zakona. Pre svega, mora realno da se odmeri kolika je platežna i kupovna moć stanovništva. Ima nešto što se prikazuje kao statistički prosek. Statistički prosek služi za nešto drugo, a ne za ovo kada su u pitanju izmirivanje obaveza na ime taksi, na ime poreza, na ime doprinosa.

Ovde je osnovna ideja, osnovna intencija vladajuće koalicije, odnosno Vlade koja prezentuje, ili što bi rekli personifikuje vladajuću koaliciju da se ostavi mnogo više finansijskih sredstava privredi kako bi privreda mogla da se razvija. I tu je došlo do suprotnosti mišljenja s nama, srpskim radikalima.

Nismo mi Fiskalni savet, nego smo parlamentarna politička partija, najveća opoziciona politička partija. Mi vam kažemo da je to moglo mnogo drugačije da se radi, kao što smo vam rekli da je potpuno logično bilo uključiti, ako ne može sad infrastruktura na lokalnom nivou, kao što je kanalizacija, kao što je vodovod, moglo se svoditi vodokanalska mreža, to bi uključilo veliki broj operative i to bi podiglo BDP.

Vi imate samo jedan problem. Vi želite nešto što je na nivou kvartala da prikažete kao nešto što je dugoročno. Vi prikazujete na nivou ovog kvartala, odnosno trećeg kvartala porast BDP preko 4%, prikazujete kao nešto što je rekord. To je samo jedan od kvartala u poređenju sa prošlom godinom. Tu mi, srpski radikali smo mnogo realniji, shvatamo mi da onaj ko je na vlasti mora i takvim sredstvima da se na neki način služi, da ima tu pozitivnu propagandu, ali mi imao dobru nameru da Srbiji, da javnosti predočimo o čemu se radi, a ne da se sa vama preganjamo oko nekih bezveznih tema, kao što je ime i prezime nekih koji su na čelu neke opozicije ili nekog saveza. Šta nas boli briga za njih.

Najbolji primer i na neki način služi za opomenu i za nauk svima nama je ovo što se dešava sa jednom od političkih partija koja je u kontinuitetu dugi niz godina bila neprikosnovena kada je u pitanju vlast i na republičkom i na pokrajinskom i na lokalnom nivou, a zvala se, i to kažem precizno, Demokratska stranka.

Poštovani kolega, samo da vam ispričam jedan istinit događaj koji može da služi za nauk. Boris Tadić je za vreme svog mandata predsednika Srbije često išao u Italiju, ne iz razloga da doprinese nešto što bi bilo dobro i korisno za Srbiju, nego zato što je imao švalerku u Italiji. Ona je bila visoko pozicionirani diplomata u okviru diplomatije Srbije.

(Predsedavajući: Kolega Mirčiću.)

Istinit je događaj. Samo kao primer navodim.

Gledajte, desilo se nešto što je Berluskoni, predsednik Italije, iskoristio. Pošto je Boris Tadić patio od tih kompleksa da ga zovu lepotan, da ima spoljni izgled, nije bitno kakav je sadržaj, Berluskoni je znao za to i videli ste, ima ta slika i dan danas, može da se pogleda, kada Berluskoni predsednika Srbije oslovljava sa mister Kluni.

Tadić je mislio da je to zbog lepote. Ne, nego je švalerka njegova bila plavuša, kao što je Klunijeva devojka isto plavuša. Dao mu je jasno do znanja da ne ceni ni njegovo znanje, ni to što je on predsednik države, nego da zna da podređuje sve nekim sitnim ličnim interesima, nekim strastima. To su strasti.

Sećate se kada je ministra odbrane, onog visokog Šutanovca, koji obučavan u CIA kampovima, uzeo za ruku i vodio ga onako kao malu bebu i stavlja ga gde on želi. To su poniženja. To vam govori da uvek morate voditi računa kada ste na vlasti kako i na koji način se ponašate i šta dobro donosite Srbiji.

Kad je u pitanju ovaj zakon on na neki način doprinosi da se što preciznije definiše kada nastaju te poreske obaveze kada je u pitanju imovina.

Naime, isto tako definiše kada i po kom osnovu prestaju obaveze za plaćanje poreza na imovinu. Mi u Srbiji imamo dosta tih paradoksalnih situacija, a one se odnose na imovinu i plaćanje poreza na tu imovinu. Mi imamo ljude koji su zvanično u javnom životu prepoznatljivi kao milioneri, a kada pogledate njegove poreske obaveze za svu tu imovinu s kojom on raspolaže, na kraju krajeva, i prihoduje ne mala sredstva, onda je to nešto što je minimum.

To su neke kontradiktornosti, a to je zahvaljujući praksi, gde u praksi imamo da, bez obzira koliko raspolaže imovinom, oni su pronašli, kako bi se to reklo, rupe u zakonu, i izbegavajući plaćanje poreza faktički nanose štetu budžetu i državi Srbiji. Tome bi trebalo konačno da se stane u kraj, kao što imamo recimo, ljude koji su prebogati, kada je u pitanju kapital, a s druge strane kada im pogledate njihova primanja ona su minimalna.

Onda se postavlja logično pitanje kako sa tolikom imovinom ne plaća porez na nekretnine, ili kako sa tolikim bogatstvom da ima minimalna primanja. Bogatstvo naravno, u nekretninama i svemu ostalom. To treba da se rešava, ne samo ovim zakonom, nego treba da se rešava i nekim postupcima koji podrazumevaju procesuiranje određenih slučajeva da dobiju svoj epilog na sudu. Kada se to okonča onako kako ne ide u korist takvih lica, onda će to postati pravilo i drugi će i te kako biti disciplinovani i izmirivati svoje obaveze, i u skladu sa zakonom prijavljivati imovinu. Hvala vam.

Evo, samo javnost da čuje do kakvih apsurda ide predlagač ovih zakonskih akata.

U članu 10. ovog predloga o agencijskom zapošljavanju govori se o angažovanju radne snage u zemljama EU. Pa kaže, između ostalog, u slučaju ustupanja zaposlenih poslodavcu korisniku koji obavlja delatnost na teritoriji države članice EU, a sa evropskog ekonomskog prostora, pored navedenih elemenata iz tog člana sadrži: 1) trajanje rada u inostranstvu, 2) valuta u kojoj će se isplaćivati zarada, 3) prema potrebi druga novčana i nenovčana davanja u vezi sa boravkom u inostranstvu, pa 4) prema potrebi uslovi koji uređuju povratak upućenih zaposlenih u Republiku Srbiju i na kraju kaže – odredba iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se ako trajanje rada u inostranstvu ne prelazi mesec dana.

I ovo je po evropskim standardima, ovo je to, što bi rekli Slovenci – Evropas dai. Ovo je – Evropa nema alternativu. To bi bilo nekako dozirano velikim optimizmom, da u objašnjenju ovih članova isti taj član 10. ovog predloga zakona ne kaže jasno i decidno da su ovim članom propisani elementi ugovora o radu u slučaju ustupanja zaposlenih poslodavcu korisniku koji obavlja delatnost na teritoriji država članica EU i evropskog ekonomskog prostora. Ova odredba će se primenjivati od dana stupanja punopravnog članstva Republike Srbije u EU. Da nije sadržano, da nije napisano, čovek ne bi mogao da poveruje.

Dokle ćemo mi da slušamo te sadomazohističke ideje? Ovo je već sadomazohizam. Ovo sami sebe bukvalno uništavate. Pa vama predsednik Francuske dođe i kaže – nema govora o proširenju EU, pa vam kaže Merkelova, frau Merkel koju smatrate polubožanstvom, mada ste se sad okrenuli ovome što živi sa učiteljicom, ali da ne raspravljamo o tome, pa vam kažu – nema govora o proširenju EU. Vi ponovo, čak i u zakonima prepisujući ne vodite računa, pa svako logično gledajući ovo bi dodatno predložio izmenu i dopunu ovog zakona kada Srbija uđe u EU, pa bi stavio taj član 10. Ovo vam ostaje kao nešto što je potvrda tog vašeg mazohističkog ponašanja. Imate vi zakone koji se donose po hitnom postupku, ali stupiće na snagu kada Srbija postane članica EU, ima i takvih zakona.

Sve su ovo biseri, ovo je za nauk. Kako možete uopšte u jednom zakonu da predlažete član koji reguliše odnose sa članicama EU, a onda kažete – stupa na snagu i primenjuje se kada Srbija bude punopravni član EU? Ko još treba iz te EU da vam dođe, gospodo, i da saopšti definitivno nema ulaska Srbije u EU? Ako se razgovara o tome, vidite koji je uslov – ustupanje teritorije, 15% teritorije koja se za početak zove Kosovo i Metohija, a zatim AP Vojvodina, pa onda Raška oblast.

Pa da li ima neko u ovoj sali, da li ima neko u ovoj Srbiji da sumnja u ovo što mi srpski radikali govorimo? Pa i vi znate to, pa i vi to naglašavate, ali šta vas boli briga. Bitno je staviti kao nešto što je obećavajuće, nešto što je svetlost na kraju tunela, a to je ovaj član 10. u čitavom ovom zakonu. Mi nemamo ništa protiv da se regulišu odnosi između radnika i poslodavca, da to bude nešto što će garantovati sigurnost i radniku i poslodavcu, ali pre svega treba da budu zastupljena prava radnika, prava poslodavaca, sigurnost radnika, sigurnost poslodavaca. Ovde i ministar navodi jedan od ekstremnih slučajeva. Nije, to je pravilo postalo, to je postalo pravilo, lobiranje u okviru radnika od strane sindikata koji preko noći niču kao pečurke, pa se pretvaraju u predstavnike radnika, tako što su iskoristili tu njihovu privremenu zaposlenost, pridobili ih za sindikat i onda oni predstavljaju i vidimo ih na televiziji skoro svakodnevno u javnosti se pojavljuju ti tzv. dušebrižnici o pravima radnika, koji nastupaju, iznose svoje političke stavove, a radnici su potpuno sporedni.

Ono na čemu insistira SRS, to je da što pre ukinete Odluku o zabrani zapošljavanja. Vi ovde imate niz nelogičnosti, ne samo kada je u pitanju ovaj zakonski predlog, nego u vašim političkim odlukama i potezima i nastupima. Vi govorite da je deficit u pojedinim oblastima, u pojedinim segmentima, a pri tome i dalje vam je Odluka o zabrani zapošljavanja na snazi. Vi to onako selektivno. Odlaze nam mladi školovani ljudi, ne mogu da se zaposle, završili fakultete, žele da se zaposle, da rade. Ne može, zato što je zabrana zapošljavanja. Čak i pojedini ministri ne znaju da ta odluka važi do kraja 2020. godine, pa smo slušali što na Odboru, što ovde u ovoj sali da kaže – krajem ove godine stavlja se van snage ta odluka. Čak ni ministri nisu obavešteni, što je prosto za neverovati, krajem 2020. godine. Ali, dame i gospodo, gde će da rade ti ljudi koji su pozavršavali škole, srednje, fakultete, naravno, ne računam ove što preko noći diplomiraju, nego računam ove mlade koji su potencijal koji je potreban Srbiji, ako je i dalje ova odluka na snazi? Morate to stavljati van snage.

Što se tiče platnih razreda, očigledno da vam je to bolna tačka. Očigledno da ćete naći sva obrazloženja kako bi opravdali nešto što ne može da se pravda, a to je da nije trenutak da se pristupi izradi sistematizacije platnih razreda, da nije to trenutak, da se s tim ne dobija ništa, da na se na taj način možda se čini veća nepravda. Sve su to floskule koje imaju samo zadatak da se odloži, a to stvara još veći problem, pogotovo funkcionisanje javnog sektora, državne uprave. Tu će tek da budu problemi.

Mi smo vam govorili drastične primere. Prosto čovek ne može da veruje kako i to ne može na neki način da vas razmrda da početne da razmišljate zrelo, da počnete odgovorno da se ponašate, da u nekim javnim preduzećima pomoćni radnici imaju veće plate nego što su to diplomirani pravnici u pojedinim lokalnim samoupravama ili upravama ove države.

To vama ništa ne znači što u zavisnosti od sreće ili neke slučajnosti pravnik koji radi u jednom ministarstvu može imati veća ili manja primanja od svog kolege koji radi isto u Vladi Srbije, ali u drugom ministarstvu. Mi srpski radikali uvek ćemo vam spočitavati to kao nešto što niste usaglasili, možda sa MMF ili niste vi sami među sobom usaglasili neke stavove, pa onda za javnost govorite hiljadu opravdanja koje ni jedno nije utemeljeno u realnost.

Kada su u pitanju neki predlozi zakona, to je nešto što se podrazumeva kada se usvoji budžet, i to je sasvim normalno da se produžava na 2021. godinu. Ono što srpski radikali ne žele da ne naglase, to je da pored silnih obećanja da će biti ukinute mnoge agencije. Razmišljajte, gospodo, da imamo jednog posrednika između centralne vlasti, odnosno republičke Vlade i lokalne samouprave. Taj posrednik je pokrajinska administracija. U ovoj pokrajinskoj administraciji hiljade su zaposlenih. Niko ne kaže da će oni ostati bez posla, ali zašto da ima posrednik između transmisije vlasti i odluka sa državnog nivoa na lokalni nivo. Nema nikakve potrebe za to, prema tome treba razmišljati o tome kako racionalno u skladu ekonomskim i finansijskim mogućnostima treba da funkcioniše administracija. Hvala vam.