Ja sam prosto iznenađen. Nisam mogao ni da pretpostavim da ste vi nekada imali sedam godina. To je za mene fascinantno. Ja sam duboko bio ubeđen da ste vi mnogo stariji rođeni.

A što se tiče te ikonografije nije sramota shodno svojim godinama i shodno vremenu u kome ste živeli, možda nije sramota ni biti sa tom kapom i maramom. To je jedan deo čovekovog života. Nismo mi mogli da odlučujemo o tome da li ćemo nositi ili ne, ali spletom okolnosti, već kada idete toliko lično. Lično nikada nisam stavio tu kapu, ni maramu, spletom slučajnih okolnosti, ali ne mogu ja da kažem da sam ja zaslužan. To je splet slučajnih okolnosti. Bolest me je sprečila kada se to radilo, tako da ne treba da se ja sada nešto posle toliko godina ističem. Nije to za isticanje.

Ali stvarno sam iznenađen da ste bilo kada u životu imali sedam godina.

Ne želim sada da vam repliciram, naknadno kada preslušam traku ili vidim u stenogramu, onda ću vam odgovoriti na ovo. Nisam vas razumeo.

Pre svega, ne razumem vašu ulogu, gospodine Marinkoviću. Zašto se vi umešavate u ovu raspravu koja se vodi na jednom dosta dobrom nivou uvažavanja?

Sreta Perić i Arsić se znaju dugi niz godina. Ne možete vi kao argument da iznosite da je Arsić vaš saborac. On je koalicioni partner, ali to je kod njega promenljivo, kao i kod vas. Danas, sutra, pitajte ga, on će pre s nama da bude ponovo, jer to se videlo u „Spensu“ kako je njemu srce zaigralo.

O čemu se radi ovde? Ovde se radi o veoma bitnoj stvari. Sada mi je gospodin Nikčević objasnio da kada se produžava dozvola za ove proizvode višenamenske, da je to automatizam. Zašto ovo govorim i zašto ističem ovu informaciju i onog ko mi je dao tu informaciju? Zato što smo mi podneli amandman da ta oprema može da bude, da se daje dozvola na period dok god ta oprema funkcioniše dok radi.

Međutim, sada je potpuno jasno, ustaljeno je da to bude na godinu dana, s tim što u Srbiji ima posebno nešto, a to je da se po automatizmu produžava rok ako nije završen posao ili funkcija te robe. Znači, oprema kada se uvozi, ima samo pro forme da se prijavi i ministarstvo to produžava, što je veoma bitno, veoma značajno. Ima tu dosta opreme koja je višenamenska, koja se može koristiti u civilu i može se koristiti za vojne svrhe.

Mi, radikali, uopšte ne shvatamo zašto se u ovu priču koja je veoma bitna, veoma značajna zbog uvoza ove opreme, zbog uvoza svega onoga što je od strateškog značaja za Srbiju, zašto se uopšte umešava "Krušik" Valjevo? Razumem da je tu umešan Đilasov otac, pa da je to…

(Dušica Stojković: Umešava? Nije testo da se umešava. To je pogrešan izraz.)

(Vjerica Radeta: Znaš li šta je "umešava"?)

Izvinite, koleginice, vi raspravljate sami sa sobom ili sa nekim?

Drugo, nema tu nikakvog razloga da se stavlja u kontekst rasprave o ovom Predlogu zakona ili ovim amandmanima da se stavlja nešto što je trenutno politički aktuelno. To će proći jako brzo, u jako kratkom roku. Videćete, za par dana ili za desetak dana, niko se neće sećati čiji je otac umešan u tu aferu, da li je Đilasov ili je od Nebojše Stefanovića. Niko neće to da zna, to nije bitno.

Ovde je bitno da je postignut taj automatizam kada je u pitanju produžetak ili produženje dozvole za korišćenje te opreme koja je potrebna ne samo u civilne svrhe nego i vojne svrhe. I to je nama, srpskim radikalima, sasvim dovoljno, jer mi smo insistirali ovim amandmanom da to bude duži rok, odnosno rok dok je u upotrebi ta oprema i dok radi neki određeni posao.

Zahvaljujući toj informaciji, mi pozdravljamo to što je svedeno na neki formalni nivo.

A o pravopisu i o jeziku, koleginice, nemojte baš tako da se vi mešate i da dajete uputstva i da vi govorite šta je pravilno a šta nije. Znate, postoji i nešto što je korektnost. Nismo mi vama nikad prigovarali kad sami sa sobom razgovarate, možda pripremate govor, možda razgovarate na mobilni, ali šta da radite.

Nije zgoreg samo da podsetimo, suštinska primedba naš srpskih radikala na ovaj predlog zakona je zastarelost pojedinih rešenja, odnosno pojedinih podataka koje sadrži ovaj zakonski predlog. Što bi se u narodu reklo, izbačena je i diližansa kao sredstvo kojim se služilo za slanje pošte otkad je ovaj zakon.

Tako da, mi srpski radikali prosto smo iznenađeni kako je Vlada prihvatila amandmane ne samo vladajuće koalicije, odnosno poslanika vladajuće koalicije, nego i pojedine amandmane SRS, poslanika SRS.

Ono što je u ovom članu 9. gde se definišu opšti uslov funkcionisanja poštanskih operatera, a te opšte uslove verifikuje agencija, mi mislimo da bi agencija mogla da bude taj regulator kada je u pitanju konkurencija, kada je u pitanju zaštita korisnika ovih usluga.

Vlada misli da to agencija ne treba da radi, da tu ima telo koje se bavi zaštitom konkurencije, a mi mislimo da ipak agencija treba, jer smo i u načelnoj raspravi jasno stavili primedbu da nije tačno, odnosno precizno izdefinisano koje su nadležnosti agencije.

Kad ste već prepisivali, gospodo, vi iz resavske škole, onda ste mogli da vidite, da uporedite zakonske predloge i Republike Crne Gore i Republike BiH i Hrvatske. Videli ste jasno, precizno izdefinisane nadležnosti agencije, a ovde se kroz mnogo članova provlači ta nadležnost, tako da, u suštini, agencija odobrava te opšte uslove, ali agencija se ne meša kada je u pitanju definisanje opštih uslova koji idu na štetu eventualno korisnika.

Tako da, nama srpskim radikalima nije jasno kakva je suštinska uloga agencije, osim ono da agencija kao organ donosi podzakonske akte, na čemu smo mi insistirali da se izdefinišu koji su to podzakonski akti, da li je to sama registracija, da li je to cena, da li je to kontrola konkurencije, nelojalne konkurencije i, na kraju krajeva, davanje licence.

Znači, mi smo ti koji insistiramo da to preko ovog amandmana agencija ima u svojoj nadležnosti, što je sasvim i logično, jer ona i odobrava ove opšte uslove, pa samim tim, logikom stvari, ona bi trebala da ih koriguje, te opšte uslove, odnosno, postoji neki rok koji mi dajemo šest meseci da oni koriguju te opšte uslove.

Ovo je član koji reguliše pitanje bezbednosti kada je u pitanju isporuka i kada je u pitanju poštanski operater.

Ovde imamo situaciju na koju smo mi, srpski radikali, skrenuli pažnju da je u toku ovog meseca napravljena, nanešena jedna ljaga kada je u pitanju, ne samo poštanski operater, javni operater „Pošte Srbije“, nego i sama država Srbija. Nanešena je na najgori moći način, tako što je optužena država Srbija i javni operater, da su isporučivali pošiljke koje, konkretno glasačke listiće, koje sadrže određene supstance koje izazivaju alergiju, na nacionalnoj osnovi.

Nemamo mi ništa protiv da se ovde razgovara i o mogućnosti teleportovanja kada su u pitanju i pojedine televizije i kada su u pitanju pojedine ličnosti, jer kada može koleginica da sprema picu za 22. vek i da joj na tu picu dolazi kolega tako što se teleportuje, nije problem da napretkom tehnologije dođe i do nekih drugih tehnoloških napredaka kada je u pitanju i televizija, gosti i sve.

Ali, na stranu šala, ovde se radi o ozbiljnoj stvari. Mi, srpski radikali, već nekoliko dana čekamo da se oglase zvanični organi, pre svega da se oglasi resorno ministarstvo i Vlada Srbije kada je u pitanju optužba protiv Srbije za sve ono što se dešavalo povodom glasanja, odnosno povodom izbora i prebrojavanja glasačkih listića na KiM u južnoj srpskoj pokrajini.

Do dana današnjeg, osim javnog nastupa predsednika države, koji je rekao da će i dan i noć da insistira kod predstavnika EU, da mu se da obrazloženje kako je moguće da selektivno izazvana alergija je prisutna samo na području južne srpske pokrajine KiM i kako je moguće da samo kada je jedna nacionalna pripadnost, u ovom slučaju albanska, oni su ugrožena kategorija kada je u pitanju pošiljka koja je stigla iz centralne Srbije.

Niko se više nije oglasio. Pa, zar vam to nije malo čudno? Umesto da se oglasi Svetski poštanski savez, umesto da se oglasi na apel Srbije, odnosno izvršne vlasti Srbije nadležni organi, da se konačno razreši ta podla igra, koja se igra od strane kosovskih Albanaca, mi ovde ćutimo i čekamo sledeći nastup predsednika Republike. To je najozbiljnije pitanje, najozbiljnije pitanje bezbednosti, kako ćemo, gospodo, da mi odagnamo sve te optužbe, sve te sumnje, danas, sutra, bez obzira što usvajamo ovaj zakon? Moralo se reagovati, moralo se oštro reagovati.

Najdirektnije je optužena „Pošta Srbije“ da je ona učestvovala u ovakvim poslovima koji su opasni po život i zdravlje pojedinaca. Da li je neko razmišljao o tome da je odmah trebalo da se to uradi? Sam vam je predsednik Republike i predsednik stranke, doduše on i dalje, da li svesno ili podsvesno govori, da je SRS, ali vaš je predsednik, daje vam do znanja da treba da reagujete, da morate da reagujete najoštrije, da kažete i zakonskim odredbama, jasno izdefinisana bezbednost isporuke, jasno zaštićeno zdravlje svakog pojedinca koji koristi usluge. Ne, vas boli briga.

Mi ovde raspravljamo o svemu i svačemu, raspravljamo o amandmanima, raspravljamo o autoputevima u sklopu rasprave o ovome zakonu, raspravljamo o tome da će još biti investicija, a niko da kaže - dajte, gospodo da vidimo da li je Ministarstvo uputilo oštar protest međunarodnim organizacijama, da li je na to reagovao Svetski poštanski savez?

Svi ćute i onda se čudimo kada posle izvesnog vremena i drugi počnu da koriste tu istu matricu, da na osnovu našeg ćutanja, naše pasivnosti, da kažu – niste, gospodo, reagovali kada su bili u pitanju izbori i kada su u pitanju glasački listići. Vi ste samo tražili deklarativno, istine radi zalagao se predsednik, ali izvršni organ vlasti i vaš operater nije nikakve mere preduzeo, nije se bunio, nije tražio neku istragu ili nešto što bi pokazalo pravu istinu. To nas srpske radikale zbunjuje.

Da li vi stvarno smatrate da ta EU ima jednake aršine? Da li vi stvarno smatrate da ćutanje, da hrabro ćutanje kako bi se to moglo reći, je korak bliže toj EU? Nije gospodo. Nije, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vi to dobro znate. To je samo saginjanje glave i jednostavno prihvatanje svega i svačega što se servira, u ovom slučaju od neke kvazi vlasti na KiM za koje stoji punim kapacitetom EU, stoje one zemlje koje su vodeće u EU, inače bilo bi sasvim drugačije.

Raduje nas srpske radikale ovakva diskusija kao što je prethodni govornik malopre govorio o ulozi Engleza, istorijskoj ulozi i njihovoj aktuelnosti kada je u pitanju dešavanje na Kosovu i Metohiji.

Raduje nas iz prostog razloga što predosećamo da je gotovo sigurno da Toni Bler više neće biti specijalni savetnik iz razloga što… Bilo je i nelogično da takva jedna ličnost bude u toj ulozi, ličnost koja je i te kako doprinela da se bombarduje SRJ i te kako doprineo i trudio se, isticao se u tome da ocrni srpski narod. Generalno gledajući, on ima veoma, veoma visoke ili velike zasluge. Da nije onih perverznjaka Klintonovih, možda bi on bio ubedljivo vodeći.

Ono što je ovde veoma bitno to je da vezano za ovaj član koji obavezuje poštanskog operatera da cenovnik istakne na vidljivom mestu, mi ovde jednu stvar gubimo iz vida, a to je da ti cenovnici nisu definisani kada je u pitanju pismo kojim će biti ispisani kada je u pitanju nešto što je ustavna odredba.

Ustav kaže da je zvanično pismo ćirilica i jezik je srpski, osim u onim sredinama gde su pripadnici nacionalnih manjina u većem procentu.

Ako to neizdefinišemo i zakonom kao bitnim pravnim aktom, onda ćemo nailaziti na šarenilo. Čak u nekim odredbama nekih zemalja jasno stoji da pošiljke koje su u domaćem saobraćaju moraju biti ispisane na jeziku i pismu zvaničnom koje je definisano Ustavom, a mi to nemamo.

U svakom slučaju, poenta i akcenat je ohrabrujuća diskusija kolege koji najavljuje da je kraj Toni Bleru, da više njegove usluge nećemo koristiti.

Nije ovo stranačko pitanje, ovde nema veze toliko stranka koliko je generalno ocena kolege da ono što nas prati, gledajući kroz istoriju, to je ta zla kob kada su u pitanju saradnja sa Englezima ili kako bi to kolega rekao - prijatelji ili neprijatelji u širem smislu reči.

Nema tu prijatelja ili neprijatelja, to je lice, konkretno Toni Bler, koje je plaćeno od strane predstavnika vlasti i on na neki način omogućava ili onemogućava državi Srbiji neke privilegije, a po nama to su pogubne stvari kada je u pitanju interes Srbije, jer to je lice koje će za dolar više ili za funtu više okrenuti na drugu stranu.

Ako je uspeo da obrlati i prevari nekadašnjeg predsednika Amerike, da ga uvuče u rat, u glib rata u Iraku, onda kako takvom čoveku verovati? Prosto, ne može čovek da se načudi kako se takav čovek i angažovao, takav karakter kako se angažovao uopšte? Pored toga, ima dosta tih čudnih likova koji su kao pojedinci stavljeni u funkciju zaštite interesa ili promovisanje interesa Srbije, kao što je Šreder i ostali, ali sad da ne širimo priču.

Ovde se radi o velikoj sramoti koja je nanesena ne samo operateru „Poštama Srbije“, nego državi Srbiji i to niko do dana današnjeg nije opovrgao. Kad kažem niko, mislim na organe izvrsne vlasti, mislim pre svega na Vladu Srbije, čak ni predstavnik Vlade u ovoj Skupštini, ne govorim za gospodina Đorđevića koga treba i te kako pohvaliti što je svojim prisustvom dao do značaja ovoj našoj raspravi, ali niko od predstavnika Vlade nije se oglasio i rekao - osuđujemo takav postupak, tražimo detaljnu istragu, tražimo što pre da se utvrdi da li je tačno, te tvrdnje koje iznose iz južne srpske pokrajine; i na bazi toga da se ne samo da podrška predsedniku Republike, kako vi to rado činite, mada vas on sve više i više ostavlja po strani, on se deklariše podsvesno ili svesno kao radikal, a vi razmislite šta to znači.

Posle ovih izrečenih komentara na amandmane srpskih radikala, čovek se nalazi u dilemi da li je ovo samilost od Vlade pa je prihvatila naše amandmane, ili su oni toliko vredni pa su ugrađeni u nov zakon. Sada to ostavljamo na razmišljanje onima koji s vremena na vreme nešto i proprate šta se radi u ovoj Skupštini. Ono što je činjenica, usvajanjem ovog zakona, ovog Predloga ovog zakona, na neki način zanemarila se pozicija ili položaj javnog koperatera, odnosno „Pošte Srbije“.

Mi gospodo, ovde ovome zakonu imamo dosta toga izregulisano, izdefinisano, kada je u pitanju, univerzalne usluge. Imamo jasno izdefinisano u zakonu ko može da se bavi tim univerzalnim uslugama, po obimu, po načinu, u krajnjem slučaju i po tehnici i tehnologiji isporuke, ali nemamo po kvalitetu.

Nemamo praćenje po kvalitetu što je veoma bitno, veoma značajno, jer kako će agencija na kraju godine da utvrdi ko je i na koji način i kako, kojim kvalitetom obavljao svoj posao, da bi mogla da eventualno interveniše ili da produži licence, ili da izrekne neke druge mere, kada nema nekih parametara da recimo, operater mora, kada je u pitanju univerzalne usluge da u roku od 24 sata, u roku od jednog dana, isporuči i najmanje 85% od pristiglih pošiljki, da u roku od tri dana to bude u domaćem saobraćaju, 95%. Ne može nikako, jer nije u zakonu definisano. Jeste, načelno u zakonu, dato je vremensko ograničenje, to je jedan dan i tri dana, a koliko treba isporučiti, to niko ne zna. Znači, slobodna je procena da sutra agencija kaže – pa jeste ovi nisu toliko kvalitetno pružali usluge, kada je u pitanju isporuka, a malo je zaostajala ta pošta koja je pristigla, ali nema veze, njima ćemo produžiti, a javni operater sa druge strane u ovakvoj konkurenciji, teško može da opstane.

Prvo, što se tiče „Pošta Srbije“, neko je ovde govorio, oni nose veliki kamen oko vrata. To je taj „Telekom“, koji i dan danas opterećuje „Pošte Srbije“. Niko se nije setio da kaže – čekajte e, pa „Telekom“ nije toliko profitabilna firma. Kada bi odbili te kredite koje je preuzela pošta, da vidimo onda da sredimo račune, ali šta vas boli briga. Vi po onoj narodnoj, kao za železnice, tako i pošta, - to je firma loših đaka i propalih kulaka. Pa dokle se dogura. Ono što je veoma interesantno, ovde se govori o nekoj konkurenciji, lojalnoj konkurenciji, pa ovde imate u komercijalnom delu usluga nelojalnu konkurenciju.

Komercijalni deo usluga kojima se bave pošte, pogotovu javni operater, su prepuštene na mala vrata, prećutno poslovnim bankama, računajući i „Poštansku štedionicu“. Po kom to kriterijumu naplaćuje usluge banka? Za neku pošiljku kojom se vrši uplata novca, ili prebacivanje novca. Po kom kriterijumu? Po kriterijumu prečeg prava, zato što je to eventualno, neko ko štedi tu, neko ko je deponovao svoja sredstva, a kriterijumi naplata tih usluga potpuno su van kontrole, van bilo kakvih kontrola.

I kako sada „Pošta Srbije“ može da izdrži takvu konkurenciju? A, to je veoma značajan prihod. Šta ste sveli? Sveli ste na to, ako bude trajalo ovo „kupovina iz fotelje“, pitanje dokle će to trajati, koliko narod ima para da to kupuje na takav način, i ako eventualno isporučuju se pošiljke proizvoda koji se plasiraju na domaće ili na strano tržište preko pošte i čitava priča se svodi na to.

Ovako opterećenog javnog operatera koji se zove „Pošte Srbije“ dodatno stavljate zakonskim odredbama u potpuno nezavidnu situaciju, nećete da oprostite ili nećete da razmatrate dugove koji su stavljeni na vrat „Pošti Srbije“ i nećete da realno pogledate šta je to u sklopu usluga koje pruža pošta i šta je to nelojalna konkurencija kada su u pitanju komercijalne banke i drugi operateri. Ne, vas boli briga, ne smete ni da pisnete, a kada su u pitanju strane banke, kakvi tu da nešto govorite.

Ovo što se tiče ovog nabrajanja, ovih čaršafa želja investicija, u svakom slučaju pozdravljamo, dajte bože da bude to i što pre da budu te investicije realizovane, ali ovde drage moje kolege razgovaramo o pošti i poštanskim uslugama, razgovaramo o firmi i kompaniji koja zapošljava 15.000 građana Srbije. Niste čak izdefinisali do kraja ni prava i obaveze kada su u pitanju štrajk, kada su u pitanju protesti, šta vas boli briga, ostavili ste otvoren prostor, samo toliko ste izdefinisali da mora pristigla pošta da se podeli, a koji je minimum rada, kako će to da funkcioniše to ste ostavili na slobodno tumačenje i možda agencija nekim podzakonskim aktom.

Ono što je činjenica, mi srpski radikali još jednom želimo da iskoristimo priliku da se na neki način zahvalimo na ovoj blagonaklonosti Vlade što je usvojila amandmane, određene amandmane SRS i na taj način koliko toliko poboljšale precizirala neke odluke članova ovog zakona, a vama koji fakultativno pratite zasedanje Skupštine, šta drugo da kažem nego potrudite se da bar pročitate te amandmane koje su vam kolege napisale.

Evo, koja logika stvari. „Telekom“ je nastao zahvaljujući osnivačkom ulogu i kapitalu „Pošta Srbije“. Kada se „Telekom“ izdvojio on je ostavio Pošti njenu imovinu. Gde je tu logika stvari? Kolega dragi, sve mi znamo oko privatizacije i ko je, i kako, i na koji način, i o kupovini ponovnom povratku tih prodatih akcija. Ali, ono što je ostao teret Pošti, niko, ne govorimo mi da treba „Telekom“ to da uradi, to treba Vlada, jednostavno, ako ništa drugo bar ravnomerno rasporedi na „Telekom“ i na Poštu, a ne da ostavi sva dugovanja Pošti.

Ta logika da vi, kao član nadzornog ili Upravnog odbora, na neki zastupati interese, neće nas dovesti do nikakvog rešenja. Videćete u kakve će probleme „Pošta Srbije“ da upadne u narednom periodu.

U ovakvoj nelojalnoj konkurenciji, ovakvim neraščišćenim odnosima i uz tvrdnju da je Pošta ta koja je dobila, maltene od „Telekoma“, to ne vodi ničemu. To je samo stavljanje glave u pesak i ćutanje pred istinom, odnosno, pred nepobitnim činjenicama da ćemo doći u situaciju, daj Bože, da nismo mi srpski radikali u pravu, jer vi uvek govorite da je to teorija zavere, nećemo moći da ispravimo sve dubioze u koje će Pošta da upadne zahvaljujući ovakvoj politici, a pogotovo zahvaljujući ovim tumačenjima.

U svakom slučaju, ništa kolega nije lično kada ste vi u pitanju, ništa se to ne odnosi lično. Ne govorim ja da vi niste izneli prave podatke ili nešto, to je tumačenje od ranije prisutno. Prisutno je još od 2000. godine, ako ne i ranije, da bi se pokrila ta privatizacija, čudna privatizacija koju je Đunić sprovodio i Niša Beko. Zamislite, kakva dva imena, zvučno ova dva imena, dve gromade. Gde čovek da sumnja u takvu jednu poštenu privatizaciju, kad ovakve ličnosti… još samo da se doda Mlađan Dinkić i potpuna pravda bi bila zadovoljena.

Da pojednostavimo stvari. Znači, neko ko nekome da milion dinara ili nekih novčanih jedinica i taj na bazi tih dobijenih novčanih jedinica napravi novi kapital, može da kaže - ja sam stekao toliki kapital da je zanemarljiv ovaj početak i da o tome ne treba izdišno i razgovarati.

Ta logika stvari je od ranije prisutna kada je u pitanju "deobni bilans" unutar PTT. To je sve tačno ili približno tačno, dragi kolega, što ste izneli. Samo jednu činjenicu, malu stvar ste zaboravili, TT centrale koje je ogroman kapital napravile su pošte Srbije, to pripada "Telekomu", "Telekom" ih sad iznajmljuje za ne male pare, ubira prihode od toga, a ne seti se neko da kaže - čekajte, to je ipak osnovni kapital koji bi trebalo, koliko toliko, bar ravnomerno da se deli.

Šta je tu isfingirano? Isfingiran je ovaj podstanarski odnos, podzakup koji plaća "Telekom", možete misliti plaća "Tekekom" podstanarski zakup koristeći prostorije i koristeći određenu infrastrukturu poštama, to je van pameti, računajući koliki je kapital.

Ne govorim ja ovde da bi vama promenio vaše stavove i mišljenje, ja znam kako je taj deobni bilans napravljen. Napravljen je po diktatu. Tu nikakve nije bilo ekonomije. Tu nikakve nije bilo zdravo-logične računice. To je rečeno - ovo će pripasti Pošti, ovo će pripasti "Telekomu". "Telekom" je kao izgledna, profitabilna organizacija, ima veću perspektivu, a Pošti ćemo opteretiti sa onim što se zove kredit, obaveze, anuiteti i ona će sama po sebi tavoriti, ubacićemo više operatera.

Loša je to računica. Ja samo govorim radi istine i radi javnosti, a ne da bi polemisao. Uostalom, TT centrale su toliki kapital, da verujte, dobar deo svih ovih dubioza sa kojima se susreće Pošta možda bi moglo sa tom podelom, to što se uzima na ime iznajmljivanja i korišćenja dela TT centrala.

Meni je drago što je kolega ipak došao na onu početnu, kada sam rekao kad nekom date milion. Znate, tehnologija je napredovala kada je u pitanju TT centrale. Osnova je bila u onim starim, što kažete iz devedesetih, to je osnova, tu se nije napravio deobni bilans, tu se nije adekvatna nadoknada izvršila kada je u pitanju „Pošta Srbije“. O tome se radi. Niste ni vi, a još manje mi Srpski radikali tome doprineli. Šta je suština? Suština je da imate, gledajući unazad, i idući tom logikom, imate, recimo, Fabriku kablova Jagodina. Oni su u ono vreme samoupravnog socijalizma i samoupravnih sporazume ustupali svoju imovinu bez prava nadoknade i praveći TT centrale isporučujući i opremi i sve i kada bi se gledalo pravno i pravedno, onda bi i oni u širem smislu reči i te kako raspolagali pravom da uživaju jedan deo tih nadoknada koje uzima i „Pošta“ i „Telekom“.

Ali, ovde se radi o velikom sistemu iza koga stoji država. Da ne širimo priču, to je Pošta i ono što je proizašlo iz Pošte, gde je Pošta i te kako značajnim kapitalom učestvovala. O tome se radi. Mi imamo nešto što može da nam bude i te kako kamen oko vrata, a to je poslovanje i funkcionisanje „Pošta Srbije“ i sve ono što se dešava u poštama Srbije. Nemojte zabaviti, ne tako davno, bila je obustava rada, mnogi se nisu baš pokazali korektni kada je u pitanju objašnjenje tim ljudima koji su na ovaj ili onaj način ponukani da se odluče na obustavu rada, osim časnih koji su objasnili.

To je situacija. To je trenutno stanje u poštama. Nećemo mi pobeći od te situacije i ne možemo da se otarasimo problema sa kojima se suočava pošta.

Možda neko planira da će kroz ovaj sistem zakona evropskih smernica jednog dana pošta se privatizovati. Ko to zna? Ne možemo mi da pratimo vaše vidike. Ne može čak ni predsednik države, pa je ponovo počeo lagano da se distancira tako što je, ja mislim namerno, rekao – mi srpski radikali, a drugi su drugačijeg mišljenja, ali neka ostane to za neku drugu polemiku.

Bilo je ovde korisnik uputstava i mi ćemo koristiti jedan deo tih uputstava koje ste dali, kolega.

Što se tiče ovoga da mi nekoga pitamo, niti smo bili, niti ćemo biti prenosači nekih poruka. To je najbolje da vi lično pitate tog za koga tvrdite da je upropastio ili doveo u ovakvu situaciju. Najbolje je vi da ga pitate, em ste mlađi, em pametniji. Bolje znate šta ćete da ga pitate. U krajnjem slučaju, nema ni velike razlike u razmišljanju, tako da najbolje je da vi to pitate.

Što se tiče samog postupka Vlade, sada ću da vam nešto, dragi, poštovani kolega, kažem preko gospodina Marinkovića. Na ovaj predlog zakona amandmane, gospodine Marinkoviću, ulažu ili predlažu predstavnici vladajuće koalicije. Ima li nešto gore što može da se desi, da Vlada koju podržava veći broj poslanika iz grupe većeg broja poslanika podnose amandman na taj predlog zakona? To je do sada retko viđeno. Neću da kažem neviđeno, ali retko viđena pojava. Obično Vlada pre izlaska na Skupštinu sa predlogom zakona usaglasi stavove unutar koalicionih partnera i vladajuće koalicije, pa izađe sa nekim predlogom izmena i dopuna člana zakona kao sa svojim predlogom za izmenu i dopunu. To je uobičajeno. Samo toliko, gospodine Marinkoviću, da prenesete kolegi koji mene ceni kao starijeg kolega. Niti je moja starost prednost, niti je vaša mladost nedostatak, tako da morate da vodite računa. Ne radi se o tome ko je koliko, nego ko šta govori.

Ovde se radi o sledećem. Vlada je usvojila, a ako Vlada, kako tvrdi kolega, usvaja tako što će većinski partner iz koalicije dati uputstva, onda se tu radi o nečem drugom i ja sam, prosto, iznenađen.

Gospodine Marinkoviću, vi ste inače prepoznatljivi po visokim demokratskim principima. Oni su još viši kada vas u skladu sa Poslovnikom podseti Vjerica Radeta, i to nije loše. Uvek čovek treba da napreduje, ne treba da se zadržava na postojećem.

Ali, ono što je suština ove rasprave, da ne idemo daleko od suštine rasprave, mi smo ovde svedoci da sa zakonom, na neki način, legalizujemo da poštu, javnog operatera, nešto što zapošljava 15.000 građana Srbije, bukvalno usmeravamo ka tome da ostaju te komercijalne usluge i da perspektivu vide u tim rezervisanim uslugama, jer i tu se čak vrši pritisak da rezervisane usluge, a to su vam, između ostalog, u najvećem broju ovi pozivi, sudski, sudske odluke. I tu se vrši pritisak da ne može pošta da ima monopol. Čak imate ne samo nevladine organizacije, nego neki članovi iz Vlade kažu da bi to trebalo da bude prepušteno tržištu i uslovima tržišta.

Suština je što moramo sagledavati ne tako što ćemo mi ovde da iznosimo koliki je broj amandmana SRS usvojeno od velikodušne Vlade, to vam je procentualno taman onoliko kolika je uloga tog pojedinca koji je izneo ovaj podatak u svetskoj revoluciji. Taman je to toliko procentualno za četiri godine, evo, pune četiri godine ovog mandata. Bukvalno, može se u promilima ili decimalama procenata izraziti koliko je to amandmana od opozicije usvojeno, pogotovo od SRS.

Vi mislite da je suština u tome da većinom i brojem glasova možete da sprečite nešto što je neminovnost. Ovde treba da se spreče na vreme posledice koje mogu biti i te kako nenadoknadive kada je u pitanju funkcionisanje Pošte Srbije.

Sve ovo što je uvažena koleginica iznela, sve je to tačno i ispada da je Pošta Srbije unapred žrtvovana. Ispada da su na Pošti Srbije svi zaradili. Naravno, treba razvijati konkurenciju, treba razvijati to da bude što više operatera, ali da postoje jasni kriterijumi, da se zna pod kojim i kakvim uslovima mogu da funkcionišu. Ovako, dosta toga je neizdefinisano u zakonu.

Nemamo mi ništa protiv da se priča u parlamentu o svim aktuelnim temama, ono što zanima javnost, ali ovde se radi o konkretnom Predlogu izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti. Ovde se radi o nečemu što je veoma važno, ne samo da zaštiti nešto što je od posebnog značaja, nego da zaštiti one koji su najugroženiji, nažalost, u poslednje vreme, a to su najmlađi, to su deca.

Teško je tvrditi ili garantovati da će bezbednost ili zaštita biti stopostotna. Vi to dobro znate. Oni koji su čuli i oni koji nisu, posle "Vikiliksa" nema ni jedna tajna u Srbiji a da nije dostupna javnosti. Kasnije ili ranije, uvek će ona biti dostupna.

Ono o čemu mi razgovaramo sad trenutno to je uzajamno tzv. nameštanje replika jedni drugima, unutar jednog koalicionog saveza nameštaju replike.

Ima jedna priča veoma poučna, a to je priča o carevom odelu. Bez obzira koliko je oblačenje cara bila tajna i nedostupna, ona je jednog dana isplivala na površinu, na videlo, i o njoj su počeli svi da pričaju. Ovde ne treba, po nama, srpskim radikalima, da se zamajavamo ili da gubimo, bolje rečeno, vreme sa pojedincima. Sve će to vremenom da se potvrdi ili demantuje, u zavisnosti ko je i kakvu ulogu imao u određenom periodu.

Ja vas samo podsećam, 2000. godine, na tvrdnju nas, srpskih radikala, da su ovi kriminalci došli u petooktobarsku revoluciju zahvaljujući dolarima iz inostranstva. Ne samo da su nas osuđivali tadašnji kriminalci koji su bili u većini, nego, bogami, i jedan dobar deo javnosti. Jedan dobar deo javnosti je imao veliku rezervu prema srpskim radikalima. Pokazalo se kasnije, a i sad isplivavaju sve te činjenice vezane za tadašnju vlast, tako da i za ovu vlast neće isplivati sad, nego kad odete sa vlasti, kada budete u opoziciji, kako ko, onda će početi te istine da isplivavaju. Tako da to nameštanje, recimo, o tome najbolje zna Aleksandar Šešelj, kako se to radi kada je u pitanju informacija i dezinformacija.

Možete vi sad da branite ili da optužujete bilo koga, mi možemo da verujemo, a i ne moramo da verujemo u to, ali ovde se ulaže mnogo sredstava, kako predlagač kaže, mnogo novca se ulaže da bi se napravili sistemi da se zaštiti ono što je od posebne važnosti, a ne da se zaštite informacije koje će iz Namenske industrije, gospodo, zar vam nije jasno da te informacije imaju stranci, oni raspolažu, obaveštajne strane službe i te kako zainteresovane za Namensku industriju, one znaju ko šta radi. Ne možete to da sprečite. Nema to veze sa uzbunjivačem. To nema nikakve veze ni sa Obradovićem, nego su stranci izvukli. Najverovatnije hoće da menjaju aktuelnu vlast u Srbiji. Ko ih zna šta sve rade i šta nameravaju?

Ovo ide u onaj procena prihvaćenih koji se znatno povećanja sa 0,03 na 0,035, tako da je to dosta doprinos i širina shvatanja i razumevanja od strane izvršne vlasti, ali da uozbiljimo stvari.

Ovde se radi o nečemu što je prvi korak, a to je da se napravi jedna selekcija šta to treba da bude zaštićeno u pogledu ovog zakona, za šta informacija i ko treba da bude uključen, pogotovu oni operativci koji su imenom i prezimenom uključeni u ovaj posao, a moraju da budu jasno imenom, prezimenom sa svim svojim podacima evidentirani. Do sada je bilo i institucija i ustanova koje ne spadaju ili koje ne bi trebalo po kriterijumima da spadaju u ovu kategoriju zaštite, informacije zaštite. Međutim, sada se to radi tako što se čak u jednom delu uključuje i centralna banka, što je dobro, veoma, veoma dobro, jer taj sajber, taj terorizam odnosi se na upade finansijske sisteme.

Kao što sam i rekao, ne treba idealizovati. Teško je očekivati da će sve biti velikim stepenom verovatnoće zaštićeno, ali ovo je, na neki način, organizacija koja bi trebala da doprinese bar da se zna ko šta radi. Tako da SRS ne znam kako da izrazi svoju zahvalnost na ovu uviđajnost izvršne vlasti, koja je prihvatila deo amandmana SRS.