Imamo nekoliko pitanja za resorne ministre. Prvo za ministra finansija.

Ova formulacija novonastanjeni, mislim da zaslužuje da se javnosti detaljnije obrazloži šta to podrazumeva. Naravno, prihvata se ova prva formulacija da su to mladi ljudi koji su nekada otišli iz Srbije ili čiji su roditelji otišli iz Srbije i imaju želju da se vrate. Oni su na neki način uspešni ili potvrdili uspešnost u inostranstvu i sada Srbija nastoji da stvori zakonsku mogućnost da se takvi ljudi vrate i zaposle ovde i da njihov poslodavac bude oslobođen velikog dela doprinosa.

Ima jedna zebnja, nije fobično, da me pogrešno ne razumete, od ranije su vođeni razgovori još kada je DOS bio na vlasti sa sadašnjom, a i tadašnjom kancelarkom Merkel, kada se budu vraćali prognani, odnosno izbeglice koje su nastanjene u Nemačkoj, zapadnoj Evropi. Tada se razmatrala mogućnost da se vrate u zemlju odakle su došli.

E sada, šta je ovde bitno. Svi smo svedoci da su se neki resorni ministri hvalili kako pri ulasku migranata u Srbiju su morali da daju svoje podatke, mora im se utvrditi identitet i morali su da daju u krajnjem slučaju i otisak prsta. U svim nomenklaturama koje su važeće, zemlja odakle su došli je upravo zemlja gde su oni dali svoje podatke i odakle su faktički po tim nomenklatura otišli u zapadnu Evropu. Nije to nikakav problem, ako je ideja od ove Vlade da se i ti ljudi integrišu u Srbiju kao društvo, jer kada to radi zapadna Evropa, naravno selektivno i to je u jako malom procentu, zašto i Srbija ne bi mogla da zadrži neke kvalitetne ljude.

Ali, taj povratak i taj razgovor oko inkluzije vraćenih lica iz zapadne Evrope je sa nekim sporazumom koji su potpisivali još ranije, sećamo se, to je Đelić isticao, kako nije nikakav problem da Srbija prihvati i novi broj stanovnika i on je uvek praćen sa jednim finansijskim aranžmanom. Mi imamo primer Bugarske, gde je to veoma loš primer, kada je došlo do inkluzije i povratka iz zapadnoevropskih zemalja lica koja su imala tretman migranata, nastali su problemi u Bugarskoj, u svim domenima, a pogotovo u domenima bezbednosti. Tako da Bugarska i dan danas ima taj problem. Oni su trebali po svim ugovorima, dogovorima i planovima da budu naseljeni na perifernim delovima Bugarske u graničnim pojasevima, međutim, znate kako je, kada je siromaštvo, kada je ekonomska kriza, svako po prirodi stvari ide u veće urbane sredine, jer se povećava mogućnost da može sebi da nađe neki posao i da u krajnjem slučaju nađe sredstva kako može da preživi on i njegova porodica i to se svodi na dolaženje u metropole, odnosno u glavni grad, u ovom slučaju Sofiju. U Sofiji je veliki problem, pre svega bezbednost i smeštaj tih lica koja su vraćena iz zapadnoevropskih zemalja.

Zato insistiramo mi srpski radikali da se ovde pred javnosti da jasno objašnjenje i obrazloženje, pri tome, nije loša ideja da se smanji doprinos poslodavcu na ime zapošljavanja novih lica. To je nedavno predsednik Vlade Srbije iznela kao ideju da će im čak i plate biti na neki način nadoknađene u visini onih koje su imali za ove koji su uspešni, koji su se dokazali u zapadnoj Evropi, što je u svakom slučaju optimistički, ali teško izvodljivo.

Što se tiče TV pretplate, gospodine ministre, dokle će u Srbiji ljudi koji kada uključe ringlu ili rernu da plaćaju TV pretplatu, da plaćaju pretplatu za televiziju i radio za javni servis? Bilo je razumljivo da u jednom periodu kada je bila ekonomska kriza, kada su bile sankcije, ovaj problem se morao na neki način rešavati, zato što je dovedeno u pitanje funkcionisanje informativnih kuća javnih servisa.

Tada se našlo rešenje da to bude uz račun za struju da se plaća i TV pretplata. Ovde smo više puta slušali u proteklim godinama da smo izašli iz ekonomske krize, čak se išlo u nekim tvrdnjama da smo ušli u zlatno doba, mislim da bi sada trebalo razmišljati.

Mi srpski radikali smo mišljenja da se ovo rešava na drugačiji način, ne iz razloga samo što poskupljujete ovu taksu na TV pretplatu sa 230 na 250 dinara, naravno, uvek će se naići na objašnjenje i obrazloženje – nije to neki veliki iznos, a mora informativni servis da radi, mora javno informisanje, koje je pod okriljem države, da funkcioniše. Ali, gospodo, u situaciji kada se ljudi koji su zaposleni bore za svaki dinar, da ne govorimo o penzionerima koji zapomažu i te kako za finansijskom pomoći koja im je dobro došla, 250 dinara mesečno nije ni mali iznos. To je na godišnjem nivou značajni izdatak. Ne možete… a u ostalom, zašto bi ovu TV pretplatu plaćali i oni koji uopšte i nemaju TV aparat? Jer je tako zamišljeno da onaj ko ima strujomer, onaj ko plati struju plati i TV pretplatu. Onda imate apsurdnu situaciju da u nekim mestima u Srbiji imate račun za struju koji je mnogo manji nego što je TV pretplata, a to su ova domaćinstva koja su ostala napuštena, gde je ostalo samo jedan član porodice i to u poznim godinama.

Tako da prisustvujemo nekim stvarima koje nisu poželjne. Nepravda je prema ljudima koji, čak, ne i da ne gledaju, nego nemaju TV aparat. Postoji ona solucija da dokaže da nema TV aparat, ali dok dokaže, u procesu dokazivanja, u periodu dokazivanja on mora uredno da isplaćuje ovu taksu u visini od 250 dinara za televiziju.

Zašto ne bismo govorili i o suštini? Ako Javni servis RTS i RTV tvrde da su nezavisni, da je njihov program potpuno nezavisan, čemu onda voditi toliko računa, neka kvalitetom programa, većim delom ubiraju tu nadoknadu, pa nek se izdržavaju jednim delom iz kvaliteta programa, a ne bez obzira kakav im je kvalitet programa, građani Srbije moraju da im plaćaju TV pretplatu. Što se, molim vas kolega Jojiću, kasnije ćemo o animalnom svetu, sada se radi o ozbiljnim stvarima. Ovde je dobra stvar što se širi baza onih koji će i koji trebaju po pravilu da budu poreski obveznici, da plaćaju doprinose i da plaćaju porez.

Ovde imamo jedan predlog koji je veoma, veoma dobar, a to je da se predviđa u narednom periodu da sa paušalnog plaćanja poreza pređu na redovno vođenje knjigovodstva tzv. konsultanti u informativnoj tehnologiji. Teško je to definisati zato što sama definicija nema logiku i nema realnost, to su ljudi koji zarađuju ne mala sredstva, čuli smo ovde da je preko milijardu ukupan prihod od ove delatnosti i paušalno plaćanje poreza je pre svega za one koji nisu osposobljeni da vode knjige ili nisu finansijski u mogućnosti da vode knjigovodstvo kada je u pitanju njihovo poslovanje.

Mislimo da ovo u suštini nije loše, ne samo zbog punjenja budžeta, nego i zbog njih samih koji rade kao konsultanti, tu su i lekari, tu su i advokati. Advokati će teško prihvatiti ovo, imali smo situaciju pre nekoliko godina kada su u znak protesta, kada je bila jedna od ideja slična ovoj ili gotovo ista kao ova, kada su advokati svojim štrajkom ipak na neki način prisilili predstavnike Vlade da odustanu od takve ideje, ali ne treba odustati, treba u svakom slučaju smanjiti mogućnost sive ekonomije u Srbiji i to se radi, između ostalog, tako što će kroz vođenje knjigovodstva ipak ljudi morati da prikazuju realne svoje prihode. Tu se malo karikiraju stvari kada su u pitanju, recimo, određena zanimanja, određene struke, kada su u pitanju lekari, a onda se to svodi i banalizuje se na nivo da li će lekari izdavati fiskalni račun, kao što je u prodavnici, kao što je u megamarketu.

Nije to suština, suština je da vodi knjige ili da mu neko vodi knjigovodstvo da bi mogla država da registruje koliko oni u svojim privatnim ordinacijama, klinikama, ostvaruju prihoda, da srazmerno tome u procentu i plaćaju i doprinose i poreze, a ne da neki način izbegavaju ono što bi bilo sasvim normalno.

Što se tiče predloga za neke poreske olakšice, mi mislimo srpski radikali, da treba razmišljati ako već niste o ovom predlogu, oko oslobađanja poreskih obaveza poljoprivrednika odnosno seljaka koji poseduje zemlju do pet hektara, površine pet hektara. Ili da se razmotri mogućnost da se oslobađaju poljoprivredna gazdinstava ona koja po članu porodice imaju maksimalno dva hektara obradive zemlje. Tako da ovaj naš predlog ima jednu logičnost, kad pogledate u prihodima koji su ostvario na ime naplate poreza od ovih domaćinstava koja imaju maksimalno pet hektara, videćete, poređenja radi, da maltene skuplji je onaj papir na kraju godine kada im pošaljete da plate porez nego što je ukupna vrednost poreza i onoga što oni trebaju što su u obvezi da plate. Otprilike tu su toliko mali iznosi a u sklopu, smatramo u sklopu ovog programa Vlade da se ljudi vrate na selo da se bave poljoprivrednom, pogotovo u većem delu ne računajući pri tome Pomoravlje i Vojvodinu, u ostalom delu Srbije. Prosečna domaćinstava su upravo raspolažu sa ovom površinom poljoprivrednog zemljišta.

Što se tiče nezaposlenosti nije u dnevnom redu, ali je ministar pompezno saopštio da je ona ispod 10%. To bi bilo jako dobro da je na bazi nekih realnih parametara, da su to stvarno statistički podaci koji se prate tokom godine i koji odgovaraju realnosti. Ali ovo su tzv. anketni podaci koje obavlja agencija iznajmljena iz Nemačke, a suština je u sledećem. Oni nazivaju anketirana lica u Srbiji 1700 koliko se sećam je ispitanika, od 1700 ispitanika prvo je pitanje da li ste nekad radili. Nema veze, da li je radio jedan dan, mesec dana, nedelju dana, ili radi i dalje, ako kaže – jesam, vodi se u kategoriji zaposlenih. To je nešto što služi za prikazivanje ali ne bi trebalo da se koristi u ovakvim situacijama kada se ozbiljno razgovara o problemu nezaposlenosti koji je proistekao ne samo iz privredne realnosti nego je proistekao iz činjenice što ne mali broj mladih ljudi se seli iz Srbije, odlaze u zapadnu Evropu iz različitih pobuda. Najvećim delom, nažalost je iz rešavanja svojih ekonomskih problema, iz potrebe za radom u inostranstvu. Ima i onih koji odlaze da bi povećali svoj standard, ali je mnogo manje u odnosu na ove koji rešavaju svoju egzistenciju.

Inače, taj proces migracije je prisutan u čitavom svetu i oni koji rade i žive u Nemačkoj, oni su isto ti koji menjajući sredinu, odlazeći u Ameriku, odlaze za većim standardom. Mi nismo u situaciji kao država da raspravljamo o tom problemu, mi smo u situaciji da vidimo kako da zadržimo te mlade, nezaposlene ili one koji su zaposleni ali nemaju dovoljna primanja da ostanu ovde u Srbiji, imajući u vidu sve te činjenice, to je sve veći problem i onda sa ovakvim podatkom o stanjenosti zaposlenosti stvara se potpuno drugačija slika u javnosti.

Nije ovo neka tema niti želja da mi ovde lomimo koplja, nego samo da realno sagledamo kakva je situacija u Srbiji.

Vlada izlazi sa predlogom posle usvajanja Zakona o budžetu sa ovim pratećim tzv. zakonima i to je uobičajeno, ništa nije izuzetak kada je u pitanju ova Vlada, izlazi sa predlogom da se ukupni doprinosi na zaradu smanje sa 62 na 61%. Ima mogućnosti da to bude i 60%, sa 62 na 60%, ali Vlada smatra da bi to, kako je to ministar obrazložio, bio veliki zalogaj sada u ovom trenutku, s tim što ne isključuje Vlada mogućnost da to dođe i na ukupan nivo od 60%.

Mi srpski radikali smo mišljenja da to treba što pre uraditi, da se rasterete poslodavci, da se rastereti što više privreda, kako bi se u narednim godinama, u narednom periodu, jer ne očekujemo da će to tako brzo da bude, privreda mogla koliko-toliko oporaviti, a oni koji su dobrostojeći da otvore veću mogućnost za zapošljavanje nove radne snage. To je jedan proces koji će u svakom slučaju, po nama radikalima, trajati mnogo duže nego što to u javnosti prezentuje Vlada.

Ovde je predlog da se doprinosi za penzijsko osiguranje smanje sa 12 na 11,5% i dolazimo na pravu temu, tema koja je u sklopu svih ovih pratećih zakona, to je tema penzija i visina penzija. Mi imamo jednu gotovo neverovatnu situaciju da ljudi koji su radili 30, 40 godina, jedan deo svojih primanja preko doprinosa i poreza uplaćivali su u penzioni fond. To je pojednostavljeno. Oni su taj novac davali državi da im država u proteklih 30 ili 40 godina pričuva taj novac bez neke velike kamate i bez neke velike mogućnosti zarade. Računali su da će eventualno umanjenje realne vrednosti tog novca biti propraćeno periodičnim povećanjem penzija.

Kada su došli u situaciju da država kao garant sigurnosti tog njihovog kapitala posegne za nečim što je bilo gotovo za ne verovati da država uzima to od penzionera, objašnjavajući da je to za preporod, za prevazilaženje ekonomske krize, da se Srbija na taj način spašava, a pri tome ta ista Vlada koja je bila aktuelna mnogo više sredstava je trošila na raznorazne agencije, na administraciju, na Rudarsko-topioničarski basen „Bor“, gde je nesposobno rukovodstvo svake godino vuklo mnogo više nego što su izdvajali penzioneri. Tada je došlo do jednostavnog objašnjenja da nema druge nego moraju plate i penzije da se smanje, da bi država mogla da bude likvidna.

Sada kada razgovaramo o modelu povećanja penzija, mi razgovaramo o periodu posle povećanja plata u javnom sektoru. U javnom sektoru plate su u proseku povećane za 8 do 9%, a ovde penzije se povećavaju po veoma interesantnom modelu. Povećavaju se, pre svega, jednom godišnje, koliko smo razumeli, samo jednom godišnje, ne usklađuju se i nema te mogućnosti koja će predvideti da se usklađuju u toku godine više puta. Ono što je veoma interesantno, a to je da kada pogledamo kakav je taj model, onda vidimo da se dodatno umanjuju te penzije. Taj model predviđa da je to jedna polovina prosečnog primanja u Srbiji i da je polovina procenta od porasta, kako se kaže, potrošačkih cena. Ovo su sve statistički podaci. Ovo je i te kako podložno i manipulacijama. Realno penzije će pasti ispod 48%, prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu, što je u svakom slučaju poražavajuće.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS postavljamo pitanje predsedniku Vlade ili kako se to kaže čitaj predsedniku države.

Naime, svedoci smo da su u poslednje vreme porasle političke tenzije u Srbiji i svi smo svesni činjenice da su najvećim delom one izazvane uticajem iz inostranstva, pre svega, od onih zemalja i vlada zemalja koje po svaku cenu žele da prisile Srbiju kako bi Kosovo i Metohija postala punopravni član UN i tu ne treba ništa da se krije. To je valjda svima jasno.

Zbog ne popuštanja, za sada na svu sreću, rukovodstva Srbije ti pritisci se intenziviraju iz dana u dan. Oni u različitim oblicima, od onoga otvorenog diplomatskog, pa sve do aktiviranja njihovih satelita, njihovih, kako se to popularno kaže, konjušara koji po scenariju sličnom od 5. oktobra, imaju zadatak da destabilizuju Srbiju i u tome svemu da vide priliku da oni dođu na vlast.

Ono što, u svakom slučaju, doprinosi povećanju intenziteta ovih tenzija to je i ponašanje pojedinih učesnika u Vladi Srbije, tačnije rečeno pojedinih ministara. Bez obzira na stranačku ili političku opredeljenost, moramo biti svesni činjenice da pojedinci, ministri u Vladi Srbije su jedan od najznačajnijih faktora za političku, ekonomsku stabilnost Srbije.

Svedoci smo da pojedini ministri svojim ličnim nedoličnim ponašanjem doprinose stvaranju maltene opšteg haosa u Srbiji i to zna vladajuća koalicija i toga je svesna. Svesni su da ministar za saobraćaj i građevinu svojim neodgovornim ponašanjem, svojim razbacivanjem, svojim raskošem doprinosi da se stvara negativna slika, ne samo o Vladi Srbije, nego uopšte slika o državi Srbiji. I mi srpski radikali kada govorimo imenom i prezimenom ne govorimo zato što lično imamo protiv te osobe nešto, nego govorimo iz razloga što je u sklopu čitavog ovog procesa, odnosno projekta, stranih pritisaka, u ovom slučaju pritisaka Vlade Amerike. Zna se da ministarka za saobraćaj i građevinu ima dobre odnose pod znacima navoda sa predstavnicima obaveštajnih službi američke Vlade.

Mi moramo biti svesni da nas očekuju velika iskušenja, a pogotovo vi koji imate najveću odgovornost za vođenje države i mora da se uvede red kada je u pitanju izvršni organ vlasti.

Drugo, ništa manje u ovome stvaranju i pokušaju stvaranja haosa ne zaostaju i drugi visoki čelnici države Srbije. U oblasti privrede imamo Javno preduzeće Elektroprivredu koje već dugi niz godina, gotovo u kontinuitetu, ima probleme u poslovanju. Mi smo vas upozoravali kada je u pitanju RTB „Bor“ da treba menjati rukovodstvo, treba menjati menadžere i videli ste koliko smo mi u pravu. Čim su došli strani investitori, prvo su smenili rukovodstvo. Da je bilo dobro, ko bi to u interesu kapitala i dobiti menjao tako dobro rukovodstvo. Mi u Srbiji, kad kažem mi, mislim s punim pravom na sve nas, imamo problema sa funkcionisanjem ovog javnog preduzeća.

Naše pitanje je za predsednika Vlade i predsednika države – kada će i da li će preduzimati neke mere da se bar u ovom segmentu sredi i stabilizuje situacija, da se takvi pojedinci odstrane iz Vlade i da se smene sa sadašnjih funkcija, kada je u pitanju privreda? U suprotnom, gospodo, tenzije pojačava i sama činjenica da su ubrzo izbori i Srbija će biti pred velikim problemima, a i sam predsednik države trpi sve pritiske, tako da mi srpski radikali apelujemo da što pre predsednik Vlade izađe sa predlogom rešenja ovih problema, a najbolje bi, po nama, bilo, najcelishodnije, rekonstrukcija Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno je otužno bilo slušati ovih dana umesto rasprave o najznačajnijem i najbitnijem zakonu, o zakonu koji se donosi jednom godišnje u ovom parlamentu, slušati rasprave o pojedincima o aferama i to će javnost i te kako znati da ceni.

Mi srpski radikali smo insistirali i insistiramo da se držimo rasprave o zakonima, imajući u vidu da je ne mali broj eksperata, stručnjaka iz oblasti ekonomije u vladajućoj većini.

Da li ih je malo pomelo ovo iz Megatrenda, to ja ne znam, ali nama je žao što nije došlo do izražaja njihovo znanje i njihova kreativnost.

Ali, ono što smo svedoci, to je da povećanje ovog budžeta u odnosu na budžet za prošlu godinu, odnosno ovu ako smo u 2019. godini je povećan za 1,7%.

To govori da je uvažena inflacija, zvanična inflacija i samo u granicama inflacije povećan budžet, a s druge strane ukazuje da smo ipak mi u pravu, da ovo nije u punom smislu reči razvojni budžet, zato što, da bi bio razvojni on bi u krajnjem slučaju treba da donese rezultat povećanja BDP kako to i ministar reče, da je ciljno 5% povećanje i da se to zadrži u jednom dužem periodu, a da bi se povećao 5%, to gospodin Arsić zna, da bi na sto uloženih dinara ostvarilo se pet dinara nove vrednosti, vi morate uložiti 25 dinara, tako da ovde imamo samo uloženo 19% a ne 25%.

To je jedan od dokaza, ne iz razloga, ne govorimo mi da bi sada osporavali napredak Srbije, ali kada govorite o investicijama, kada govorite o izgradnji auto-puteva, gospodo, vi dodatno zadužujete Srbiju, s tim što ovde ide direktna pogodba oko kredita izvođača. Vi nemilice trošite pare tako što angažujete „Behtel“, tako što se Srbija zadužuje i kreditno, a onda se „Behtelu“ daje novac, razbacuje se taj novac.

Što se tiče penzija, moraćete da vratite ono što ste uzeli, kao i sve što vraćate, što vas tera Evropa, tako ćete i to.

Što se tiče poljoprivrednika, nikakav napredak nemaju niti neku veliku dobit, tako da sledeća godina po oceni nas srpskih radikala ništa neće donositi epohalno u smislu da će se bolje živeti ili da će biti enormno veći standard. Hvala.

Očigledno da i današnja rasprava, kao i jučerašnja, protiče u znaku osporavanja doktorske disertacije ministra finansija. Pre svega, tu se ističu oni koji su u vladajućoj koaliciji. Nije baš svejedno čoveku kada dođe u takvu situaciju, kao što je to ministar, ali treba pozdraviti tu činjenicu što ipak sedi u Skupštini i raspravlja sa nama o predloženom budžetu.

Ako je za utehu, ministre, vi ste probili led, ali ima tu još doktora, magistara, diplomiranih kojekakvih menadžera, videćete šta će sa njima biti.Kada ste vi ovako osporeni, njima to nije nikakav problem, njima samo treba utvrditi koliko je ko davao da kupi tu diplomu ili da eventualno plati titule, a pri tome putni troškovi nisu uračunati, jer ih je mrzelo da odu tamo, diploma im je poslata.

Da se ne bavimo sa tim stvarima, vi ste ovde predvideli da 600 milijardi i 500 miliona bude uračunato kao budžetska sredstva tako što će se ostvariti na osnovu emitovanja hartija od vrednosti, pozajmica, kredita od komercijalnih i finansijskih institucija i od prodaje finansijske imovine. Sad, gledajte, to je otprilike, da bi bilo jednostavno da prati javnost, pet milijardi evra, a predviđa se da se to ostvari na ovaj način.

Šta je glavna teza u ovome? To je da će najveći deo sredstava biti iskorišćen da se otplaćuju ranije preuzete obaveze na osnovu kredita i hartija od vrednosti, odnosno evroobveznica koje je emitovala država da bi na neki način mogla da isfinansira sve ono što zahteva budžet Srbije.

Odmah da krenemo sa kraja, što kažu, pet milijardi i 800 miliona. Ministre, vi ste u ovome budžetu predvideli 10 milijardi od prodaje banja i banjskih lečilišta. Doduše, to ste knjigovodstveno provukli samo kao investiciju. Nije tu država ni jedan jedini dinar uložila. To jeste vlasništvo i raspoloživost PIO, ali država je odlučila da li da stavi u stečaj ili u prodaju. Svejedno je, to će se na kraju, na ovaj ili onaj način, staviti na tržište, odnosno na prodaju i država će da prihoduje određena sredstva, tako da su to mnogo veća sredstva. Ponovo kažem, sad knjigovodstveno se vodi tako 10 milijardi, nego što su ova sredstva od prodaje imovine u visini od pet milijardi i 800 miliona.

Što se tiče ovih hartija od vrednosti, tu je naš savet – treba biti oprezan. Naravno, nemamo ništa protiv da se nepovoljni krediti i aranžmani otplaćuju sad kada su ostvaren povoljni uslovi za to, ali treba biti veoma, veoma obazriv.

Hartije od vrednosti imaju prolaznost, odnosno potražnja je za njima sve dok oni koji to kupuju, a u ovom slučaju su najvećim delom komercijalne banke, dok one daju povoljnije uslove, nego što je to, recimo, da se stavi eventualno u funkciju privrede ili bilo gde drugo, jer hartije od vrednosti podrazumevaju mnogo veću kamatu, i to je veća sigurnost.

Ovde se vidi da je to maltene postalo manir i ove Vlade, a pogotovo Narodne banke, da se pristupi takvom jednom rešenju. Na taj način se ostvaruju ne tako mala sredstva. Ovde konkretno ostvaruje se 312 milijardi plus 236. Znači, veći deo od ovih planiranih sredstava, evroobveznicama ili hartijama od vrednosti, ali tu je opasnost kada dođe trenutak da više nisu zainteresovani za ove hartije od vrednosti.

Malopre sam vas pitao, što bi rekli u „ofu“, kako je to moderno, da se računa na prihode koji će biti sledeće godine od ovog turskog toka, a vi ste rekli da ne računate da će ti prihodi biti direktno u budžetu, nego da od prvih prihoda imate nameru da isplaćujete ove rate po osnovu kredita koji su davani „Srbijagasu“, tako da bi se to na neki način moglo, već od aprila sledeće godine, početi sa isplatom, što je veoma, veoma dobro. To je neka racionalna ekonomija koja se vodi, ali i ovde treba biti potpuno obazriv iz razloga što su hartije od vrednosti na prvi pogled velika korist, velika povoljnost, ali morate računati da će doći do prezasićenosti tržišta, pogotovo kada su u pitanju evroobveznice ili hartije od vrednosti koje emituje država Srbija. Moraće strane banke ili je moguće da imaju neku drugu strategiju, a mi ćemo ostati u velikim problemima, jer će nam vratiti te papire, naplatiti po ko zna kojoj kamati.

Zbog čega vam to govorim? To se desilo u Grčkoj. U Grčkoj je u jednom trenutku došlo do takve situacije. Grčka Vlada se našla u veoma, veoma teškoj situaciji. Mi samo apelujemo, insistiramo, pogotovo kada je u pitanju ovaj član 2, da se vodi računa da se bude pažljiv, da se jasno dozira, dovoljno dozira sredstava gde Srbija ne može da dođe u probleme.

Prvo, čuo sam kolega Arsiću da ste jutros bili na televiziji, kamere su čudo one zrače. Moguće da niste dobro razumeli zato što ste još u toj emisiji.

Niko ovde nije govorio o tome što vi želite da interpretirate. Ovde smo govorili da budemo pažljivi sa emitovanjem hartija od vrednosti. Nema niko ništa protiv, sad vam samo ponavljam ukratko, u kratkim crtama da bi mogli da se uključite, da izađete iz studija.

Znači, ovde je samo rečeno da nema niko ništa protiv da se ako je moguće ranije otplaćuju obaveze na osnovu emitovanih hartija od vrednosti ili evroobveznica. Pa, evo, nedavno je na rebalansu budžeta Ministarstvo izašlo sa predlogom da plati jedan deo hartija od vrednosti koje dospevaju 2020. godine. Zašto se uzimaju hartije od vrednosti u ovom trenutku? Pa, to vi dobro znate. Nego vi očigledno imate ulogu, ne znam kakva vam je uloga, ali čekate tako radikale, pa onda vi kao nešto kontrirate. Volimo mi da vi kontrirate. To je malo radikalskog što je ostalo i to nam je drago. Ali, vi ne vodite računa, niti slušate šta mi govorimo. Mi ovde govorimo o tome da je sad veoma velika zainteresovanost za kupovine hartija od vrednosti, zato što su tu uslovi mnogo povoljniji, nego plasirati u vidu kredita, za komercijalne banke govorim, nego plasirati u vidu kredita, plasirati u privredu. Ovde je sigurno, ovde je nekad kamata bila i do 5%. Sad nije, doduše, sad je 3% sa dospećem sa pet, 10, 12. godina kako koje hartije i to je sigurno ulaganje.

Što se tiče Grčke. Očigledno ste vi nešto načuli, a onda ste napravili konstrukciju samo bitno je suprotno od onoga što kažu radikali. Vlada Grčke, gospodine Arsiću, je napravila takav Izveštaj o finansijskog situaciji u Grčkoj da, što bi se narodski reklo, da se ogadi Evropi da ulaže, da se ne bi dalje zaduživala.

Međutim, sama Evropa je odlučila trenutak kada treba Grčku dovesti u još nezavidniji položaj. Banke, ne Evropa, nego banke, Svetska banka, Evropska banka za razvoj i ostale koje daju te kredite, oni odlučuju. Ne odlučujemo mi ovde, pa evo, tu je na kraju krajeva i ministar da se uključi u ovu polemiku. Oni će kupovati dok je njima interes, a ne nama i zato treba voditi računa. Zato ja govorim da je realni izvor finansiranja prodaja ove finansijske imovine u banjama i lečilištima. Pa, pogledajte Predlog budžeta, pretpostavljam da ste gledali. Sledeće za privatizaciju predviđaju se banje i lečilišta. Evo, kolega Čolaković, koga ja izuzetno poštujem, on je čovek uključen u to, a na kraju krajeva ja mislim da je jednom i govorio o tome oko banja i lečilišta da se vodi računa da to bude i te kako značajan izvor za buduće održavanja PIO, odnosno u Fond za PIO da bi se obezbedilo finansiranje. Tako da to je 10 milijardi knjigovodstveno, a o realnom mnogo veće pare.

Mislim da je zaludno voditi ovakvu raspravu. Ovo već traje, u toku ovog mandata, kada bi čovek brojao ne bi mogao tačno da se seti koliko to traje. Bolje je vreme iskoristiti za nešto pametno nego vama nešto govoriti. Tako da, nemam nameru da polemišem sa vama.

Što se tiče penzionera, to ćete vi objasniti penzionerima. Nama je sve jasno, da možeš da uzmeš nečije stečeno pravo, da možeš sutra da uzmeš štednju, da to objasniš kao nešto što je preko potrebno, da odeš na Ustavni sud, Ustavni sud ćuti. Sve je to nama jasno, to vi objasnite penzionerima. Mi nemamo ništa protiv, ako im uspete to objasniti. Bilo bi nam drago da prihvate to vaše obrazloženje.

Što se tiče stabilne ekonomije. Da jednom budemo načisto. Samo na ime kamate Srbija godišnje izdvaja milijardu evra, samo na ime servisiranja kamata, po različitim osnovama, po različitim kreditima.

Drugo, nemojte gubiti iz vida vi koji ste u vladi da ukupan dug nije ovo što vi govorite 23 milijarde i ostatak. Na dug se nadovezuje i ono što vam je razlika između izvoza i uvoza, i ta razlika vam se nadovezuje na ukupan dug Srbije. To svaka država računa tako, tom metodologijom. To što vi prikazujete da se to smanjuje na 51%. Nama bi pre svega srpskim radikalima i te kako stalo. Ne libimo se da pohvalimo da je to stvarno toliko.

Samo vas opominjemo da postoji jedna univerzalna metodologija koja na ukupan dug dodaje i ono što je razlika između izvoza i uvoza u svakoj državi. Nemojte više nikada da vam padne napamet da uzimate primer Švajcarsku, Nemačku, Ameriku i sve. To je neprimereno. To je po meni vrhunac cinizma prema sopstvenom narodu.

Ukazujem na član 103. stav 1. gde narodni poslanik ima neprikosnoveno pravo da ukaže na greške predsedavajućeg, odnosno predsednika.

Mi ovde prisustvujemo, gotovo može sa sigurnošću da se kaže, performansu. Vi, gospodine predsedavajući, selektivno reagujete. Ovde se iznose takve neistine, koje se vežu za SRS, a onda ta neistina ide u krajnost, da se čovek prosto pita da li je ovo parlament Srbije ili neke druge države. Ovde se preko institucije povrede Poslovnika, pokreće vraćanje imovine.

Da li ste vi svesni jedne činjenice, čemu to vodi to vaše zalaganje, da su komunisti posle Drugog svetskog rata, oduzeli na zakoniti ili ne zakoniti način da to sve treba vratiti? Pa, kako ćete, pametnjakovići, da reagujete kada folksdojčeri i njihovi potomci iskažu zahteve da im se vrati imovina? Po istom osnovu. Jel tako? Oni donose uverenje da su državljani Austrije, da nemaju nikakve veze

Da, da. Ukazao vam je Nemanja Šarović na sve ovo. Vi želite sa ovim replikama, odnosno reklamacijom povredom Poslovnika da mu uskratite i to elementarno pravo, da ukaže na vašu selektivnost kada je u pitanju ova rasprava koja se vodi.
Samo da završim ovo. To je veoma opasna igra koju vi igrate, po istom principu, po istom osnovu, moraćete potomcima folksdojčera da vraćate imovinu, najviše se nalazi na teritoriji Vojvodine, pa ćete onda da se pitate odakle takva ideja. Samo vi klimajte glavom.

Da, želim da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smo odmah na početku ovo rasprave preko ovlašćenog predstavnika, dr Vojislava Šešelja, rekli da je dobro, na neki način, što može koliko toliko da se kontroliše budžet u smislu suficita i deficita.

Imamo loša iskustva ne samo iz ranijih perioda, nego imamo jedan primer koji nam ukazuje na nešto što može da bude eventualna opasnost, a to je da smo pre izvesnog vremena, ovde raspravljajući o rebalansu budžeta, mi raspravljali o rebalansu budžeta koji je tad imao suficit od 50 milijardi dinara. Pa smo nakon predloga Vlade došli do deficita od 20 milijardi dinara, što je na neki način samo veština i sposobnost ove vlasti da iz suficita pređemo u deficit. Ne bi to možda bilo čudno koliko je čudna činjenica kako su ta sredstva od 70 milijardi dinara preraspodeljena.

Preraspodeljena su tako što se dalo penzionerima po pet hiljada dinara na ime pomoći i to je bilo potpuno jasno da se radi o predizbornom potezu koji bi trebao, na neki način, da oraspoloži ne tako malo biračko telo koje se nalazi u ovoj kategoriji stanovništva, a oglušilo se o sugestiju nas srpskih radikala da ipak je trebalo voditi računa.

Naravno, svakome je pomoć potrebna, pogotovo po prirodi stvari ovoj kategoriji stanovništva koja je, na neki način, konstantno ugrožena, ali se moralo voditi računa u kategorizaciji i dodeljivanju ove pomoći od pet hiljada dinara. Možda je i sigurno je onima koji imaju niže penzije, niža primanja i te kako značajna ova pomoć, a onima koji imaju viša nije da im ne znači, ali ne utiče toliko na njihov standard.

Tu se išlo uravnilovkom i rečeno je pet hiljada da mi sada ne bi pravili neku razliku. Onda, usput se pristupilo donošenju odluke o povećanju plata zaposlenih u javnom sektoru, na šta smo mi srpski radikali samo hronološki, da vas podsetim, rekli – nije loše ako imaju realni uslov, ako su se stvorili takvi ekonomski parametri da može da dođe do povećanja, a to podrazumeva rast privrede, a to podrazumeva konstantan rast BDP u visini koliko može da se i poveća primanje onih koji rade u javnom sektoru.

Nama je ovde objašnjavano da je Srbija ekonomski dovoljno stabilna, da Srbija na tim rejting listama i te kako dobro se kotira i da Srbija u ovoj godini treba da bude rekorder kada je u pitanju BDP, kada su u pitanju strane investicije. Nije, istine radi, govorilo se o rastu privrede, ali ovo su bili parametri koji su u svakom slučaju bili argumenti na strani predlagača, odnosno Vlade Srbije.

Činjenica da onaj koji govori argumentovano bilo šta u smislu da bi trebalo povećati, ali ne na ovom nivou plate, rizikuje da u javnosti izaziva kontrareakciju kada je u pitanju politički deo funkcionisanja i rada nas koji smo u ovome parlamentu. Mi srpski radikali smo poznati po tome što uvek govorimo, saopštavamo ono što je istina i ono što treba da se radi, a ne kako će to i na kakav odjek da naiđe u javnosti, pogotovo u narednoj izbornoj godini.

Ovde se očigledno radilo o izbornom predlogu. Na bazi tog izbornog predloga je i ovaj izborni budžet, a evo kako je izborni. Realni parametri za toliko povećanje od 8 do 15% ne postoje zato što je rast BDP u prva dva kvartala oko 3,5%. U trećem kvartalu dobijamo informaciju da je preko 4%, ali to je u odnosu na kvartal prošle godine.

Da bi se povećala plata od 8 do 15% trebalo bi u kontinuitetu da bude BDP na nivou 5 i više od 5%. Šta to znači u kontinuitetu? Najmanje pet godina da se beleži rast BDP na nivou 5 i više posto, a mi imamo u protekli pet godina, gospodo, rast ili DBP na nivou 2,9%. Kako da objasnimo to?

Imamo rast privrede. To su jasni pokazatelji na 3,5%. To znači maksimalno moglo bi da se poveća, maksimalno bi mogla da se povećaju primanja 5%, ali to se desilo kada su u pitanju penzioneri. Najavljuje se da će se desiti pošto treba „švajcarski metod“ neki da se usvoji, pa onda ljudi misle da je ta metodologija, poistovećuju je sa standardom Švajcarske.

Daleko je to od standarda švajcarskog, nego je to metodologija koja jasno govori da, uzimajući realne parametre, može doći maksimalno do povećanja penzije jednom godišnje u visini, sad za narednu godinu, u visini od 5%. to je nešto što je realno. Mi bi svi voleli da nismo u pravu, mi koji kritikujemo, mi koji iznosimo jasne činjenice. Ali, budžet je pred nama i budžet sam po sebi ne predviđa neku veliku razliku kada je u pitanju BDP, kada je u pitanju očekivani rast proizvodnje, odnosno privrede. To znači da će povećanje penzija u javnom sektoru napraviće još veću razliku između primanja onih koji su u javnom sektoru i onih koji su u privatnom sektoru, odnosno u privredi. Da ne govorimo o samom odnosu između prosečne plate koja će od naredne godine da bude i prosečne penzije koja će da bude.

To je do sada bio odnos negde iznad 50%. Uvek se nastojalo da ne bude ispod 60%, a sada će to biti ispod 50% što je nedopustivo. U svakom slučaju, nije dobro da bude tolika razlika. Mi ovde slušamo kako će se usmeriti sredstva iz prihoda najvećim delom u obrazovanje, u zdravstvo, u investicije i u kulturu.

Gospodo, narodni poslanici, kada je u pitanju obrazovanje, bilo bi lepo da ovde resorni ministar sedi, a ne da na muke stavlja, pod znacima navoda, ministra finansija, pa da nam on objašnjava i obrazovanje i kulturu.

Ministar finansija, tj. Vlada Srbije je prošle godine više puta naglašavala i prilikom rasprave o budžetu, a i u drugim prilikama, da će Sremski Karlovci u toku ove godine biti univerzitetski centar. Onda su navodili razloge, da je to trebalo ranije, u svakom slučaju stogodišnjica prisajedinjenja, a i sama logika i priroda stvari govori da su Karlovci i duhovni i kulturni centar srpskog naroda, i da mesta koja su najznačajnija u tom delu Srbije za srpski narod su Sremski Karlovci i Srbobran i istorijski i u svakom drugom pogledu.

Ministarstvo kulture je uredno preko ministra obilazilo Sremske Karlovce. Očigledno da se tu nije ništa uradilo osim potpisivanja nekih protokola koji ne znače ništa, nego samo najavu dobre volje. Ta dobra volja ostajala je upravo na nivou protokola. Mi smo i te kako insistirali da se jednom prekine ta logika stvari ili način razmišljanja, kada je u pitanju kultura, da se forsira i finansira konzumna kultura, nego da se više novca uloži u stvaralaštvo u kulturi.

Vidimo da i u ovome budžetu nema pomena o tome. Vama je bitnije da date silne pare u „Egzit“, nego da podržite pisce, da podržite slikare, da podržite režisere, da podržite one koji stvaraju kulturu. Ne, vi podržavate one koji prodaju, uslovno rečeno, neku kulturu. Vama moramo mi srpski radikali očigledno na svakoj raspravi o Zakonu o budžetu da skrećemo pažnju koliko je značajna Matica srpska. Valjda nismo mi više zainteresovani po prirodi stvari od vas.

Ne interesuje to vas, vama je bitno da je Novi Sad prestonica kulture za mlade 2020. i 2021, i da se ogromna sredstva daju, a taj projekat vam vode, gospodo, oni koji su na čelu „Egzita“. „Egzit“ je inače privatna firma i tu nema razlika, tu vam je znak jednakosti između Novi Sad 2021. i „Egzit“, kada su u pitanju finansije. Tu treba voditi računa. Ne može neko ko ima privatnu firmu, gde je sukob interesa, ko ne podnosi nikakav finansijski izveštaj, u ovom slučaju „Egzit“ kao privatna firma, nikad nije podnela ni završni račun, ni finansijski izveštaj ni lokalnoj vlasti, ni pokrajinskoj, a kamoli da podnese republičkoj, a ogromna se sredstva daju. Oni su korisnici budžetskih sredstava. Svi korisnici moraju da podnesu izveštaj. Probajte da ih opomenete, videćete kakvu će te reakciju izazvati.

Ono što je ovde veoma bitno, to je da u oblasti zdravstva, gospodo, najveći deo novca, finansija, se i ulaže u objekte, u opremu. Kakva je to logika razmišljanja? Ministarstvo razmišlja da uloži u objekte, u svakom slučaju, nisu u nekom zavidnom stanju, ali to odmah otvara sumnju, pa čim se ovolika sredstva ulažu, odmah se neko nađe ko razmišlja ko će izvoditi te građevinske radove. Ne razmišljate vi da date što više para za usavršavanje lekara, osoblja. Uostalom, toliku diskriminaciju pravite da to čovek ne može da veruje, kada je u pitanju i oblast obrazovanja i kada je u pitanju oblast zdravstva. Vi pravite diskriminaciju unutar struke, unutar jednog zanimanja, unutar jedne stručne osposobljenosti. Lekari koji su profesori na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu imaju manja primanja nego njihove kolege koji rade isti posao i predaju na Beogradskom univerzitetu.

Kakav je tu kriterijum? Šta to znači, da su ovi više vredni ili da više znaju? Na primedbe lekara sa novosadskog univerziteta, i najverovatnije i drugih univerziteta, ali ovde imamo tačan podatak da je to velika razlika, znate li kakav su odgovor dobili od ministarstva? Rekli su – u redu je, smanjićemo plate na Beogradskom univerzitetu, jer nemamo para da isplatimo jednake plate. Eto šta je rešenje.

Vi mislite na bazi ovakvih i sličnih rešenja da zadržite stručnjake. Nećete, gospodo.

Ovde se priča o velikoj perspektivi kada je u pitanju razvoj privrede, a vi, gospodo, osim ovoga deficita, koji je podnošljiv, imate još jedan deficit koji vam je neminovnost, očigledno, a to je taj trgovinski deficit koji se pojavljuje svake godine i što se pojavljuje kada je u pitanju odnos izvoza i uvoza, nego se povećava u korist uvoza.

Mi smo slušali i javnost obaveštavali o tome, priče da je to rezultat uvoza repromaterijala, uvoza opreme itd. Mi imamo listu tačno onoga što Srbija uvozi i Srbija izvozi i mogu vam reći da od tih 10 proizvoda, koje ste vi nama obrazlagali kao opremu, ima samo uvoz koksa i rude za Železaru Smederevo, ali to je negde na osmom ili devetom mestu.

Znate li šta je visoko plasirano kada je u pitanju uvoz? Mobilni telefoni. Uvoz vam je i ono što uvozi „Zastava“. Iz Poljske imamo trgovinski deficit, znate li zbog čega? Zato što uvozimo motore za „Zastavu“. Slušamo uvek obrazloženje – samo što nije krenula privreda. Nema od toga ništa. To što su otvorene šrafciger industrije, to ne donosi nikom napredak, pa i nama u Srbiji.

Mi imamo ovde, kada je u pitanju izvoz, nešto što je poražavajuće, posle pšenice, posle kukuruza, mi imamo da izvozimo kablove. Jel to rezultat svih tih ulaganja stranog kapitala, da visoko plasirano, kada je u pitanju izvoz, visoko plasirano rangiran proizvod je – kablovi? Pa, ne može se na motanju kablova bazirati razvoj privrede. Ne može, ne moguće je, ne zato što mi srpski radikali osporavamo, nego nije to poznato ni teoriji, a pogotovo praksi.

O čemu mi ovde razgovaramo? Mi razgovaramo o nečemu što tek treba da dođe i ovde se najavljuje da će biti rekordni rast BDP. Na bazi čega? Kad Evropska razvojna banka, koja je jedna od glavnih kreditora Srbije, kaže da je za očekivati maksimalno tri do 3,5% rast BDP. Čekajte, gospodo, pa nije valjda da oni koji nam daju kredite da u greše? Valjda oni najbolje znaju, valjda oni najbolje imaju uvid u dešavanja u privredi Srbije i onome što Srbija radi, a ovde slušamo priče?

Da bi došlo i da bi imalo realno pokriće sve ove mere koje predlaže Vlada, a vezane su za Predlog budžeta, mi u kontinuitetu u narednih najmanje pet godina moramo imati rast BDP od najmanje 5%, gospodo. Mi moramo da imao kao država. Da bi se to uradilo mora potpuno drugačije stvari da se posmatraju, mora drugačije da se gleda na ova strana ulaganja, moraju monetarnoj politici da se preduzimaju neke mere. Ne možete ovako. Ovo vodite Srbiju u sunovrat.

Vi imate emitovanje hartija od vrednosti, i to je nešto što je prateće, to je nešto što prispeva ili dospeva na naplatu za nekih pet, 10, 20 godina, a ovde pričate, hvalite se kako mislite o deci, o budućnosti. Da li im ostavljate da plaćaju kamatu koja je i te kako značajna kada su u pitanju hartije od vrednosti? Nije to rešenje gospodo. Mora rešenje da se radi traži na sasvim drugoj strani.

Mi uvozimo energente iz Rusije i najveće tržište je u Rusiji i nemojte da nam pričate kako ćete povećati izvoz u zapadnoevropske zemlje. One su već u recesiji i već su vam dali do znanja da ih ne interesuje više da povećaju uvoz, ne samo iz Srbije, nego iz bilo koje druge države. Njih interesuje da povećaju svoj izvoz, i to će nešto zapljusnuti, pa i samu Srbiju. Hvala vam.

Najmanje koliko i ministar i kolega.

Ministre, uobičajeno je da u Srbiji odgovor na pismo počinje sa - dragi. Da li je to vama dragi Dragan Đilas ili nije, ali uvek se pismo piše "dragi".

Ima nešto što vam može poslužiti u tim nekim razmenama vaših emocija sa Draganom Đilasom. Jevrem Brković je jedan od onih koji je stvarao samostalnu i nezavisnu Crnu Goru i crnogorsku naciju. Matija Bećković je bio narodni guslar i pesnik. Odgovara Matija Bećković na napad Brkovića - Brkoviću, iz pipera, iz tvojega tupa pera, izašla je ovih dana glupost jedna odštampana.

Ništa se ja drugačije ne bih razlikovao kada je u pitanju ovo vaše dopisivanje sa ministrom. To je glupost jedna. Koga to više interesuje u Srbiji? U Srbiji je interes da vi nama objasnite, ministre, kada su u pitanju plate. Vi ste povećali u javnom sektoru. Do sada su bile, kada se pretvore u evre, prosečna plata u javnom sektoru 510 evra. Prosečna plata. A u privatnom sektoru je bila 430 evra, bez ovog povećanja, ministre. Prosečna plata u Srbiji se računala na 460 evra.

Sad kad povećate plate u javnom sektoru, u proseku, plate u javnom sektoru biće u visini od 570 evra, a u privatnom sektoru ostaju na 430. Ministre, pa vi ste čovek od struke, vi ste čovek u čije znanje ne treba sumnjati. Pa, privatni sektor stvara gro ovog bruto-društvenog proizvoda. Ministre, kako će se to odraziti kao stimulativna mera na one koji rade u privatnom sektoru, koji rade u privredi? Oni će jedva čekati da dođu u javni sektor. Šta ih boli briga, rade malo, taman dovoljno da ih ne izbace sa posla i primaju mnogo veću platu.

Ministre, ima jedan problem o kome vi ne želite na ovoj raspravi da govorite, a to je problem platnih razreda. Vi ste otišli toliko daleko, dame i gospodo, da fizički radnik u "Elektroprivredi Srbije" ima veću platu nego vrhunski hirurg u kliničkom centru. Je li to suština? Je li to umeće povećanja plate, odnosno prikazivanja proseka? Nije. Je li cilj da dođe do takvog transfera? Nije.

Drugo, i u okviru budžetskih sredstava vi imate veoma, veoma čudne aršine kada raspodeljujete ova sredstva. Ne govorim za vas, nego pojedina ministarstva.

Vi ste, recimo, u Ministarstvu za zaštitu čovekove okoline, opredelili pet miliona i 400 hiljada dinara za zaštitu i očuvanje zaštićenih vrsta i zaštićenih migratornih vrsta, a istovremeno nešto što je slično kada je u pitanju migracija, Toma Nikolić i njegova kancelarija dobili su 42 miliona. Zašto? Za luksuz njega i njegove Dragice? Dobio je 60 hiljada evra da može da se vozi u autu. Dobio je 19 miliona da može on da deli za putne troškove kako kome treba. Čemu to vodi? Dokle će Srbija i koliko to dinastija postoji u Srbiji? A nema razlike kada je u pitanju migracija između ovih vrsta i njega. Isto migriraju. Kako kad.

Drugo, što se tiče BDP, pa da tu i završimo, ministre, od 2015. do 2019. godine, evo vam statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku - 2015. godine BDP na nivou 1,8, to je posle onih velikih poplava; 2016. godine - 3,3, zatim 2017. godine - 2,0; godine 2018. - 4,3 u odnosu na 2017. godinu i 2019. godine - 3,5. Je li ovo nešto na čemu vi bazirate projekciju da će biti preko 5%?

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Gledajte, mi ovde zalud raspravljamo o nekome koga je narod bukvalno kaznio zbog svega onoga što je on radio u prethodnom periodu, a on se zove da li Đilas, da li Tadić ili bilo ko.

Niste vi bili toliko dobri koliko je dozlogrdila vlast DS i njihovih koalicionih partnera narodu u Srbiji. Dosta im je bilo, preko glave, i Tadića i Đilasa i vi ste došli, preuzeli vlast, preuzeli odgovornost. Mi vama pokušavamo da koliko-toliko kroz budžetska sredstva ukažemo na neke nedostatke, na nešto što je po našem mišljenju, ne morate ga usvojiti, dobro. Vi nama ovde objašnjavate da je cena Moravičkog koridora skupa i toliko velika zato što je to digitalni koridor. Da li vi stvarno mislite da smo mi nezreli? Kakav digitalni koridor? Kakva digitalizacija da poskupljuje za 300 miliona put od Čačka do Pojata? Čekajte, da li vi mislite da Srbija to ne razume?

Umesto da i vi kaznite one koji se tako raskalašno ponašaju, koji razbacuju pare, mi vam ovde govorimo o pogubnoj politici restitucije. Vi ste, gospodo, koji ste bili sa nama srpskim radikalima, bezbroj puta napominjali – jedan od najvećih kapitala potencijala Srbije je poslovni prostor. Šta ste vi uradili? Vratili tamo nekima koji ne znaju ko su im preci, vratili im poslovni prostor u ekskluzivnim lokacijama. Pa i onaj kojim raspolažete, gospodo, poslovni prostor kao kategorija je potencijal kao nekad kada su se stanovi otkupljivali. To su ogromna sredstva koja treba da se sliju u budžet.

A šta vi radite? Vi formirate preduzeća, javna preduzeća, i dalje ih držite, na nivou grada i opština i tu se prave kombinacije ko će dobiti koji poslovni prostor. Prodajte to. Nisu to mala sredstva koja treba prihodovati u budžet, a opštine i gradovi treba da prave nove poslovne prostore, imaju privilegiju kada je u pitanju lokacija, imaju inače privilegiju kada se prave neki novi objekti. Sama činjenica da je to gradsko građevinsko zemljište podrazumeva da jedna određena kvadratura u poslovnom prostoru pripada…

Dame i gospodo, mi vodimo raspravu oko članova Komisije za zaštitu konkurencije i hartije od vrednosti. U suštini, mi srpski radikali se ne bavimo imenima ili personalnim rešenjima iz principijelnog razloga zato što smatramo da svako onaj ko je konkurisao, koga je izabrala Komisija, svojim imenom i svojom kvalifikacijom zaslužuje da bude član te Komisije ili tog organa koji bira Skupština.

Drugo, ne želimo da se bavimo i gubimo vreme raspravljajući o pojedincima koji su članovi ovih komisija, ali ovo je prilika ipak da razgovaramo o suštini problema koji su na neki način direktno ili indirektno vezani za delokrug ovih komisija.

Pre svega, ova Komisija za zaštitu konkurencije bi po pravilniku i po zakonu trebalo da vodi računa da uslovi privređivanja, odnosno funkcionisanja na tržištu Srbije budu isti za sve ili približno jednaki za sve učesnike.

Mi smo svedoci da u proteklih nekoliko godina, a to je period, kada bi detaljnije analizirali, koji je mnogo duži, vidimo da od tih uslova jednakih ili istih, osim teoretskih postavki, ne postoji baš puno dokaza gde bi mogli da ukažemo da na neki način postoje neki uslovi ili klima za funkcionisanje u različitim oblastima različitih subjekata.

Ono što nama srpskim radikalima smeta, o čemu mi govorimo uporno, to je da kada je u pitanju oblast uvoza već dugi niz godina, decenijama, tu je jedan uvoznički lobi, čak što je interesantno, sa istim imenima i prezimenima, vidimo koliko imaju uticaja, toliko su uticajni i toliko imaju moći da čak utiču i na rad Narodne banke Srbije, odnosno na monetarnu politiku kada je u pitanju kurs dinara i to je opštepoznato i u stručnim krugovima, a i u krugovima političara. Taj uvoznički lobi u stvari funkcioniše tako što uopšte nema konkurenciju ili ako se pojavi konkurencija brzo bude eliminisana različitim metodama, različitim načinima.

Javnost uvek interesuje ko su ti pojedinci i ko su te firme koje se bave uvozom i imaju monopol. Pa to su one tradicionalno bliski vladajućoj koaliciji, odnosno partijama koje su na vlasti i, što je interesantno, kada gledamo te pojedince, njime uopšte ne smeta što se menjaju političke garniture, što se menjaju stranke, što se uslovno rečeno menja ideologija, oni prihvataju svaku ideologiju, oni su tu prisutni i uvek ih svaka vlast, što je interesantno i karakteristično, naziva uglednim privrednicima i ljudima koji i te kako imaju značaja na privredne tokove u Srbiji. Kada bi možda napravili projekciju u neki normalniji svet i neke normalnije uslove, čovek ne bi mogao da veruje da takve pojedince, a pogotovo njihove firme možete bilo kako da svrstavate u nešto što je ugledno i nešto što bi trebalo da bude za primer.

Niz je primera kada je u pitanju uvoz, bukvalno i kada gledate po vrstama robe ili artiklima koji se uvoze, tačno se zna koja firma u kom delu ima monopol, a u međuvremenu svi organi državni, pa i ova komisija, vodi statistiku i statističke podatke više nego što se bavi suštinom. Možda bi se pojedinci osmelili ili čak i ova komisija da se malo ozbiljnije, na ozbiljniji način pozabavi, a to podrazumeva da u javnosti saopštava koliko su uslovi neregularni, koliko se tu uspostavio monopol, što je osnova borbe ove komisije i funkcionisanje ove komisije da spreči monopol, ali uvek tu postoji veliki znak pitanja ko stoji iza tog lobija. Ne stoje sigurno obični građani, ne stoje ljudi koji nemaju politiku moć, stoje uvek i pojedinci, a i političke stranke koje su moćne, koje su na vlasti, na ovaj ili onaj način mogu presudno da odlučuju da li će kontinuitet uvozničkog lobija da opstane ili će se krenuti u neke korenite promene.

Zašto je ovo bitno da građani shvate? Sve ovo, funkcionisanje i ove komisije i niz institucija koje su u ovoj državi imaju zadatak da zaštite svakog građanina od ovako nelojalne konkurencije, jer ona se odražava najdirektnije na život svih nas. Pogotovo se odražava na onaj deo koji je veoma, veoma bitan u životu, a to je taj ekonomski i finansijski deo života svakog od nas. Tako da, nije ovo nešto što se ne dotiče svakog građanina i što je samo u kuloarima političke rasprave.

Drugo, kada pogledamo u oblasti finansija, kada pogledamo u oblasti bankarstva, mi vidimo da pojedine banke, pojedine finansijske organizacije neminovno stvaraju monopol na bankarskom tržištu. Uvek kada se postavi takvo jedno pitanje kako to može da se fuzioniše više banaka, da jedna banka bude na neki način vlasnik većinskog kapitala ili veći udeo nego što je to zakonom dozvoljeno, uvek ćemo naići na nesuvisla obrazloženja da je to nešto što kruži u javnosti, da je to nezvanično, a zvanično ta banka posluje po svim uslovima i kriterijumima koje zakoni predviđaju.

Tako imamo sve do juče da su nam objašnjavali da je Vojvođanska banka samostalna banka, bez obzira što je to čak i u medijima objavljeno da je OTP banka, mađarska banka, postala vlasnik Vojvođanske banke. Vojvođanska banka i dalje funkcioniše pod tim imenom. Zašto? Zato što se steklo jedno određeno poverenje u tu banku, zato što ima ne malu klijentelu, tradicija te banke je mnogo veća nego OTP banke, samo da znate, i mnogo je hipotekarni kapital veći i dan-danas Vojvođanske banke nego mnogih banaka. Ne zaboravite, najvećim delom Vojvođanska banka je bila banka privrede u AP Vojvodini, a čak je Vojvođanska banka, za one koji nisu informisani, imala svoje ekspoziture i u Republici Srpskoj, što je veoma, veoma bitno. Zašto? Zato što je na taj način direktno uspostavljen u ono vreme platni promet između Srbije i Republike Srpske, zato što je Republika Srpska privredno potencijalno dovoljno jaka da može jedna banka kao što je Vojvođanska banka da funkcioniše bez ikakvih problema.

Dolaskom stranog kapitala prva mera koja je preduzeta, mislim da je to bio grčki kapital, koliko se sećam, prekinuta je svaka veza sa Republikom Srpskom. Tako da, ne treba to gledati kao čist finansijski deo ili sferu finansija. Uvek iza toga stoji politika i nešto što može da bude i te kako značajno za politiku koja se vodi u Srbiji, u ovom slučaju pokazujem na primeru Republike Srpske. Logično, pojavljivanjem novog, da tako kažem, vlasnika Vojvođanske banke nemaju nameru da uspostave vezu neku u bankarskom sistemu kada je u pitanju Republika Srpska. To je prepušteno Rajfajzen banci, to je inače štedionica itd.

Znači, pred našim očima se odvija nešto što u svakom slučaju najdirektnije negativno utiče na život u Srbiji. Kada je u pitanju privreda, evo vam, kud ćete bolje primere od toga što strani ulagači, oni koji imaju nameru da otvaraju pogone u Srbiji, oni imaju sve privilegije. Imaju subvencije, oni ulaze direktno, što bi se reklo, na vrata, a latinska izreka kaže - čiji je otac vo, taj ne riče pred vratima. Tako da i oni u ovom slučaju ne treba da brinu oko subvencija, oko dobijanja povoljnih uslova kada je u pitanju građevinsko zemljište, oko svih ostalih privilegija. Za razliku od domaćih privrednika koji bi eventualno imali nameru ili imaju nameru za proširenje ili za otvaranje novih pogona, oni nemaju ni približno nijednu privilegiju kada se uporede sa stranim investitorima.

Možda će ovi iz vladajuće, radi odbrane neke svoje čudne politike da negiraju ove činjenice, ali gospodo, nemojte zaboraviti život vas demantuje, nemamo mi nameru da vodimo polemiku oko toga, vi vidite da strani kapital, odnosno investitori iz inostranstva u velikom broju dolaze u Srbiju. Šta vi mislite da je tu sreća i da je tu srećno rešenje. Pa, da je to dobro, pa vi mislite da bi samo Srbija se bavila sa tim da to razvija ukupnu privredu, da to razvija ekonomiju, da stvara bolje ekonomske uslove, pa ne bi sigurno zapadno evropske zemlje prepustile to Balkanu, odnosno Srbiji, nego bi kod sebe praktikovali. Oni bi pustili strani kapital da otvara, davali bi građevinsko zemljište besplatno kako se to radi ovde, davali bi ogromne subvencije i na taj način razvijali svoju privredu. Nigde to u svetu nije zabeleženo da na taj način možete razvijati sopstvenu ekonomiju sa tuđim kapitalom. To je samo ovde pokušaj, ali ono što je pogubno to je da se stvara nelojalna konkurencija kada su u pitanju investicije i kada je u pitanju investiranje.

Kako će i na koji način to rešiti vladajuća garnitura? Teško je verovati da će biti nekih promena značajnijih u smislu da će to biti pozitivno za domaće investitore, zato što i u budžetu za 2020. godinu predviđaju se ne mala sredstva kada su u pitanju subvencije, ono se odnose na investitore, deklerativno na sve investitore kako to neko voli ovde da kaže, jednake ili iste uslove imaju i domaći i strani investitori. Znate Orvel je rekao – svi su jednaki, ali ima onih koji su jednakiji. Tako da i u ovom slučaju malo jednakiji ili jednakiji su oni koji dolaze iz inostranstva.

Zašto? Postoji neka pozadina svega toga i to ne treba kriti. Postoji neki lični interesi. Zašto ne govoriti o tome? Znate, kada dolazi strani investitor, kada se razgovara sa strancem onda je manja mogućnost da to procuri u javnost, da li se dobila neka provizija, da se uživaju neke privilegije. Jel, domaći investitori, domaći privrednici, mi smo u nekim realnim okvirima mala država, mala po broju stanovnika. Po Zakonu verovatnoće na šest ili sedam miliona građana Srbije koji žive u Srbiji uvek postoji velika verovatnoća da procuri neka informacija, da se nekom ministru, nekom činovniku dala neka provizija i onda je to već problem ne samo za tog pojedinca, nego je problem za one koji su ga uspostavili na tu funkciju.

Svedoci smo, iz dana u dan, maltene, sve većih ili novih i novih afera, neću da govorim, neću da ih poredim, sve su to velike po nama srpskim radikalima, i vidimo da niko manje više nije imun da se vremenom utvrđuje ustanovljuje, da sve ono što je vezano za kontakte sa nekima sa domaćeg tržišta, sa investitorima, sa trgovcima to brzo procuri. Vidite koliko afera potresa Srbiju.

Kada je u pitanju sama putna privreda, pa kuda ćete bolji primer nego najnelojalnija ako može tako da se kaže konkurencija dovođenjem stranog izvođača, dovođenje Behtela, pa čak je ova Vlada otišla korak dalje u odnosu na sve ostale do sada, donela je leh specijalis, predložila leh specijalis koji je usvojila Skupština. Pa, šta ćete bolji dokaz da jednostavno nema šanse da budu neki regularni ili neki objektivni uslovi za funkcionisanje u ovom slučaju putne privrede.

Nama ogromna operativa koja se odnosi na izgradnju puteva, održavanje puteva, bukvalno mehanizacija propada, vlasnici tih firmi već su odavno zagazili u onu sferu dužničkog ropstva, jer ne mogu da održavaju čitav taj sistem koji su ranijih godina nabavili ne bi li u svojoj državi mogli da prave i da izgrađuju. Ne mogu više da održavaju, ne mogu ni da snose osnovne troškove, moraju da se zadužuju kao hipoteku zalažu sve čime raspolažu, nadajući se i misleći da će u jednom delu opšte izgradnje investicija, putne infrastrukture, bar u jednom delu oni imati mogućnost da rade i da na neki način pokušaju da spasu tih pogubnih posledica koje prete ne samo za njih, nego za sve one koji su bili zaposleni ili su zaposleni u takvim firmama.

Mi smo svedoci da se masovno otpuštaju radnici koji su radili u operativi za izgradnju puteva, „Putevi Užice“ i „Planum“ i ostali, već odavno imaju velike probleme, ne mogu ni sami da prevaziđu, država im ne pomaže. Sa druge strane vlast u ovoj državi donosi leks specijalis da bi put koji se radi od Čačka do Pojata, radila američka kompanija. Onda nam se objašnjava da je to jedino moguće rešenje da domaće firme nemaju reference. Pa, kako će gospodo imati reference, gde mogu reference da steknu, gde su to radili na velikim projektima, izgradilo se koridora i koridora, gde ste to anagažovali domaće firme iz Srbije, ne računajući po nama srpskim radikalima domaća firma je po nama „Integral“ iz Banja Luke. Ali, da ne govorimo sad o tome, kakva je to lojalna konkurencija? Kako pod takvim uslovima da se funkcioniše? Ne moguće je, a imamo samo nešto što je forma, nešto što služi kao ukras kako bi se to jednostavno reklo, to su ove Komisije za zaštitu konkurencije. To su vam razne komisije i agencije za sprečavanje korupcije. Zamislite kakva ironija, ljudi koji se bave politikom, koji su poslanici prozivaju za neke sitnice, zašto nisu prijavili nešto što je potpuno i vrednosno, a i u svakom drugom smislu bezvredno, nema neku težinu, a pored njih promiču veliki tajkuni koji su zahvaljujući bavljenjem politikom stekli taj kapital. Agencija ćuti, mudro ćuti. Ćuti Agencija za korupciju, ćuti Agencija za zaštitu konkurencije.

Kada je u pitanju rad Ministarstva za saobraćaj, čak ministarka se toliko osilila, toliko je samostalna pod znacima navoda da je rekla da i ona razlika od trista miliona, razlika u ceni između onoga što su nudile kineske kompanije i onog što nudi „Behtel“ američka kompanija, nije dovoljno, mora to da se poveća ukupna cena za izvođenje radova na putu Čačak – Pojate, zato što su uslovi potpuno drugačiji, ima nekih već nepredvidivih problema koji se javljaju, nisu ni počeli da rade, a već najavljuju da će dodatno opteretiti, zavući ruku u džepove svih građana Srbije. Gde je tu Komisija za zaštitu konkurencije?

Ima jedna odredba, istine radi, da građani, da javnost zna, kaže se, konkurencija ne može, princip konkurencije ne može da važi tamo gde je interes države. Interes države je tamo gde se donesu specijalni zakoni, leks specijalis, hoćemo tako da funkcionišemo? Hoćemo li da zavisimo od stranih izvođača da nam domaća privreda propada? Hoćemo li i dalje da budemo zatočenici uvozničkog lobija? Hoćemo li mi da bukvalno osim ovoga dužničkog ropstva koje imamo prema stranim bankama, hoćemo li da budemo roblje u sopstvenoj državi?

Nemojte da se bavite formalnostima. Nemojte ove ljude koji su trudili se da završavaju ove škole, nemojte da ih maltretirate da tako što će zadovoljavati formu oni suštinski imaju svoje mesto, po nama srpskim radikalima, a to je da se spreči nelojalna konkurencija i to je da se potencira domaće firme i domaća proizvodnja.

Dame i gospodo mi ovde imamo predlog za izbor člana Saveta guvernera NBS i to u svakom slučaju na neki način može se svrstati pod rutinski posao koji treba da uradi Narodna skupština, jer to je predlog koji potiče od poslaničke grupe SNS, a bio je na Odboru za finansije, dobio je većinu, tako da Skupština na osnovu sastava i broja poslanika bi trebala da potvrdi ono što je i izglasano na Odboru za finansije.

Ima jedan detalj koji treba javnost da zna kada je u pitanju kandidatura, svaka poslanička grupa ima pravo da kandiduje za ovo mesto konkretno govorim o članu Saveta guvernera NBS i mi koji smo članovi Odbora za finansije, u jednom trenutku smo se našli zatečeni. Naime, kako je to u zvaničnom predlogu stajalo, poslanička grupa SNS je predložila dotičnog kandidata koji je do tada vršio istu tu funkciju i bio je član Saveta guvernera, a u ranijem periodu je bio član Saveta guvernera i kao što priroda stvari nalaže da se razgovara sa kandidatima, postavljana su pitanja šta je bilo interesantno. Interesantno je bilo što je u prethodnom periodu taj član bio predložen od strane SPS, a sada dolazi od poslaničke grupe, od poslaničke grupe SPS u prethodnom mandatu govorim da bi bio jasan, a sada tog istog kandidata predlaže SNS.

Na pitanje kako sam kandidat gleda na takve stvari da dve različite političke opcije kako se to predstavlja u javnosti, ideološki i u svakom pogledu, da predlože istog kandidata ili da se slože oko toga, on je rekao, njega je predložila kabinet guvernera Narodne banke, što je prosto za neverovati. Zašto ovo govorim do detalja, ne iz razloga da bi ulazili u bilo kakvu raspravu, nego da javnost zna da postoji još jedna institucija, uslovno rečeno, koja može da predloži, a da je zvanično potpisana jedna poslanička grupa, što je malo čudno. Da li se slažete? Ipak je poslanička grupa nešto što bi trebalo logikom stvari da bude iznad kabineta guvernera ili kabineta predsednika Vlade ili bilo kog šefa kabineta.

Mi srpski radikali govorimo sve ono što je bitno za javnost da zna, iz prostog razloga što ovo mesto i funkcija člana Saveta guvernera nije ni malo za potcenjivanje, veoma je značajna ta funkcija. Znate, na tim mestima, uvek su se nalazili ljudi koji imaju ogromno iskustvo, ogromno znanje, što ne umanjuje i jedno i drugo kod dotičnog kandidata, ali je dosta čudno, imajući u vidu da i ovlašćenja Saveta guvernera nisu tako mala.

Naravno, najvećim delom oni na predlog izvršnog odbora i guvernera donose odluke, ali ima jedna veoma bitna odredba o ovom zakonu, gde Savet guvernera može da pokrene inicijativu za smenu guvernera, što je veoma značajno.

Zašto ovo navodim kao primer? Da bi ljudi shvatili. Ako kabinet guvernera predloži nekoga za člana Saveta guvernera, a taj bi sutra trebalo da dođe na osnovu zakonskih odredbi u situaciju da raspravi ili da pokrene inicijativu za smenu guvernera, zamislite kakav će to odnos da bude i kako će se ponašati taj čovek koga je kabinet guvernera predložio. To je malo u suprotnosti sa samostalnošću u odlučivanju člana Saveta guvernera, bez obzira ko šta mislio.

Za nas srpske radikale malo je čudno, ponovo vam kažem, ne ulazeći u kvalitete i sve ono što poseduje i jedan i drugi kandidat koji su bili pred Odborom. Bilo je tu, istine radi nekih primedbi, ali one su bile, što bi se to moderno reklo, modernim jezikom u ofu, pa je bilo i nekih drugih kandidata, koje da se znalo da predlaže kabinet guvernera, mogli smo da predložimo čoveka koji ima ogromno iskustvo, čovek koji se dokazao, potvrdio se u bankarskim poslovima, poslovima finansija, a to je Života Mihajlović, bivši generalni direktor već pomenute Vojvođanske banke i to je kolega, član Odbora iz PUPS, rekao što je po meni potpuno racionalan predlog, jer godine života, trenutni status nije prepreka da bude član Saveta guvernera i ovaj kandidat je u više navrata biran, bili su različiti predlagači, ali moglo se, da se znalo da se ide ka tome da može i kabinet guvernera, mogla je poslanička grupa da predloži još jednog kandidata, da razgovaramo i da imamo kvalitetnog kandidata.

Ne znam kako bi mi iz SRS u tom slučaju postupili, ali to je sada nebitno za ovu raspravu. Ovde imamo jednu instituciju koja je najznačajnija u ovom trenutku za Srbiju, a to je NBS. I sve ovo što je rečeno malopre, to stoji kao nepobitna činjenica. Ali, mi to gledamo iz drugog ugla. Mi gledamo iz ugla da je nama NBS postala najprofitabilnija firma u Srbiji, što je malo, morate se složiti čudno. Kada pogledate budžet za ovu godinu, videćete da najveći iznos na ime budžetskih sredstava, uplatila je NBS.

Postoje tu podaci koji su tačni, da je najveća devizna rezerva, da je najstabilniji dinar, da su cene stabilne, inflacija, ne menja se, i to je tačno. Najveće su devizne rezerve, ali pri tome nemojte gubiti iz vida da su te devizne rezerve dobrim delom nastale iz tzv. doznaka. Te devizne rezerve su nastale iz svih ovih ulaganja investitora koji donose devize, menjaju ih za dinare i to se koristi tako što se povećavaju devizne rezerve. Ima tu logike stvari.

Kada je stabilna privreda, kada je stabilna ekonomija i finansije, onda nije zgoreg da se povećavaju devizne rezerve. Devizne rezerve inače, na osnovu zakona, kako je to i malo pre rekao kolega, one mogu da se, po preporuci, to radi Savet guvernera Narodne banke, one mogu da se deponuju ili čuvaju u nekim bankama za koje se odluči izvršni odbor, odnosno guverner Narodne banke, uz saglasnost, naravno, sa Vladom, a u tome učestvuje i Savet guvernera. Imali smo situaciju da je to bilo deponovano u Nemačkoj, u nemačkoj banci.

Posle toga, kada je obelodanjeno da je ta banka u ne malim finansijskim problemima, nemamo neku informaciju šta je sa tim deviznim rezervama, osim nekog opšteg mesta - nemojte vi da brinete, misleći na nas iz opozicije, jer to valjda nije naš posao, nisu to naše pare, to je neka privatna imovina ili neko preče pravo da vlast samo brine o tome gde su devizne rezerve i niko više ne može da zna o tome. Kao da je to najveća državna tajna gde su devizne rezerve deponovane i kakva je sudbina. Niko to ne zna. Javnost nije obaveštena. Samo je rečeno - nemojte da brinete. Što bi rekli - koga su zmije, taj se i guštera boji. Imamo mi ta iskustva još od ranije, pogotovo kada su u pitanju devizne rezerve.

Setite se kad dođe ona "buldožer revolucija", oni proevropski finansijski stručnjaci, pa se naknadno saznalo da su devizne rezerve ove države Srbije korišćene u ono vreme u privatne svrhe. Onda se spomenu neki Vojin Lazarević, Vuk Hamović, Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, itd, itd. Ali, to je sve naknadno. O tome se radi. Mora javnost, to što vi smatrate da mi ne bi trebali da znamo, mora javnost da zna potpunu istinu.

Drugo, gospodo, na ime doznaka godišnje u proseku u Srbiju se sliva oko četiri milijarde evra, u protivrednosti. To nije zanemarljivo, imajući u vidu da je ukupan fond devizne štednje devet milijardi evra, plus četiri milijarde, to je 13 milijardi, plus 13 milijardi devizne rezerve, to je 26 milijarde, i obavezne devizne rezerve koje su oko dve i po milijarde, to je, bogami, pozamašan kapital. Ali, priroda i suština nastanka tog kapitala mora ipak malo da zasluži pažnju. Nije to kapital koji je većim delom steknut tako što se razvila privreda, pa od profita koji privreda zaradi, to se uplaćuje ili na račun onoga što se izvozi, pa se onda ostvaruje devizni priliv, pa taj devizni priliv, po prirodi stvari, on se prodaje bankama odnosno Narodnoj banci Srbije, a Narodna banka Srbije daje protivdinarsku vrednost. To bi bila logika stvari i ekonomska zakonitost.

Ali, ovde mi imamo zabeležen manji izvoz nego što je uvoz. I kako to onda da tumačite? Znači, moglo bi se improvizovati i reći da je to sve veštački, stvara se slika da je država veoma stabilna zato što su devizne rezerve 13 milijardi. To može da znači. Može da znači da je to dovoljno sredstava da država može otprilike godinu dana da funkcioniše ako dođe do, ne daj bože, nekih nepredvidivih okolnosti. Te nepredvidive okolnosti, ako dođe, ne daj bože, to tek neće niko moći da raspolaže sa tim. Ne daj bože da dođe do toga. To objašnjenje može da služi da bi narod imao neki imperativ kako to može biti mnogo komplikovanija situacija nego što je sad.

Ali, ova nacija ima iskustva kada se uvode sankcije. To je trenutak ili potez kada se blokiraju sva raspoloživa sredstva koja se nalaze u inostranstvu. I to smo videli kako se to radi. Valjda je svakom jasno da ne bi niko normalan poželeo ponovo da bude sistem Kipra itd, itd.

Mi imamo potpuno ogoljenu situaciju i mi koristimo ovu priliku kada govorimo o jednom delu, jednom segmentu Narodne banke Srbije, da govorimo upravo o stanju, o našem viđenju funkcionisanja Narodne banke Srbije i šta ona sad u ovom trenutku predstavlja. To je tačno. Dinar je stabilan. Mala su odstupanja. Čak, zabeležen je jedan nonsens. Kod nas je zabeležen pad evra u odnosu na dinar. Svugde u Evropi, u svetu, dolazi do obrnutih procesa, da domaća valuta pada u odnosu na evro. Kod nas samo evro pada u odnosu na domaću valutu.

Šta običan čovek, prosečan, razmišlja? Kakav je onda problem da uzmemo dinar, da odemo u inostranstvo i taj dinar zamenimo za taj slab evro? Kakav je tu problem? Ima jedan problem. Nije tehničke prirode, jer je suštinske prirode. To je za domaću upotrebu. Kad se pojavite u Austriji, u Nemačkoj, pa i u Grčkoj, i u Bugarskoj, vama će reći - sigurno je toliki kurs, ali, žao nam je, mi nismo usvojili tu monetarnu politiku vaše Vlade, odnosno vaše banke. Tako da se to brzo isproverava.

Da je to toliko stabilno, da je to toliko jako, da su te liste nešto što je pouzdano, najmanji problem bi bio da stavite dinare, domaću valutu, idete pevajući, jer svakog dana, ako ne pada kurs evra u odnosu na dinar, onda su tu negde, izjednačeni.

Podsećanja radi, što se kaže - za nauk pametnima, imali smo mi to kada je došao Avramović i rekao - odnos dinara i marke je jedan naprema jedan. To je bio period kada je bilo opšte nacionalno oduševljenje. Koliko je trajalo? Trajalo je taman onoliko koliko se trebalo isprazniti slamarice tamo gde su ljudi ostavljali pare, ostavljali devize za ne daj Bože, za najgore dane. U Srbiji je to tradicija, a i u mnogim drugim zemljama - ostavi, skloni, bez obzira koliko je stabilna valuta, bez obzira koliko treba verovati tim bankama, pogotovo kad su strane, uvek se u Srbiji to odvoji za ne daj Bože.

Avramović je znao, i oni koji su tada uvodili koliko se nalazi deviza unutar Srbije kod domaćinstava. Procena, i dan danas je da je najmanje tri milijarde evra u Srbiji smešteno na taj način. Lako se to proveri, pogotovo kada je došlo do zamene marke u evro.

To se lako proverilo gde se nalazi svaka novčanica. Novčanica ima svoj serijski broj. On se stavlja zato da bi mogli na osnovu tog broja da utvrde gde se nalazi ta novčanica. Oko tri milijarde. I, šta je najbolji recept? Najbolji recept je stabilan kurs, a u međuvremenu počinjete da menjate cene. Evo, sad je najava, pored ovih svih povećanja, da će se menjati cena nafte. Ne širim priču, nego samo slikovito prikazujemo da bi ljudima bilo jasno.

Šta to podrazumeva? To podrazumeva lančanu reakciju. Naravno, ima onih ekonomista, onih stručnjaka, eksperata koji kažu da cena energenta ne može uopšte da utiče na ostale cene, koji kažu da pri povećanju cene energenata ne može da dođe do inflacije, ne može da dođe do značajnijih pomeranja. Ima takvih ekonomista. Ne kažemo mi da nema. Naravno, mi to ne osporavamo. Njihovo ubeđenje, njihovu teoriju i tezu ne osporavamo.

Malo imaju problema kada ju u pitanju utvrđivanje tih kriterijuma na nekom svetskom ili evropskom nivou, ali ja se nadam da će oni to lično prevazići, jer njihovo znanje i pamet prevazilazi okvire Srbije, pogotovo prostora u kojima se mi nalazimo. Oni će brzo ubediti da povećanje cene energenata ne utiče uopšte na povećanje ostalih cena. To je njihova logika.

Međutim, mi srpski radikali ne želimo se ubeđivati, ali ne prihvatamo tu logiku stvari, jer je ona protiv svake logike i onda ćete videti kako se to polako pomeraju i sve cene, pomeranje cena uz održavanje plate, neću da kažem na najnižem nivou, ali tačno na nivou za preživljavanje. Da bi platili dažbine, obaveze prema državi, moraće ljudi iz slamarica da izvlače. Pogotovo kada dođe kraj godine, plaćaju se porezi, izvlači se ono što je ostavljane u slamarici, popularno rečeno, da bi se izmirilo prema državi. U slučaju da se ne izmiri, znate kako ta ide priča? Na kraju se završava sa izvršiteljima.

Osećam da je ovde nekima ovo malo i neprijatno zato što bi oni najradije da mi srpski radikali, kao opozicija, počnemo da hvalimo tu samoubilačku ekonomsku politiku koja se vodi u Srbiji, a zasniva se na tome da je to šarena laža. Uđete u cirkus, u šatru i kad vidite sve one mađioničare, vama je lepo. Međutim, morate izaći iz te šatre.

Mi ne želimo da doživimo tu surovu realnost. Razumem te kolege koji na ovaj ili na onaj način, artikulisano ili neartikulisano reaguju. Njih boli briga. Najviše bih voleo da se konkretno sa pojedincima menjam za glavu, pa da stavim njihovu glavu, da se odmorim od svega ovoga. Na neki način možda bih imao i perspektivu da budem eksponat na Medicinskom fakultetu, jer to je život čoveka u poznim godinama bez grama mozga. Ali, da se mi ne bavimo drugima, da pričamo o onome što je suština.

Suština je da moramo ozbiljno da shvatimo sva ova upozorenja koja u poslednje vreme stižu, gde nas ubeđuju da je nemoguće da se Srbiji uvedu sankcije. Nemojte da se igramo sa tim. Veoma, veoma je moguće, jer oni koji dovode na vlast, oni koji vas finansiraju, oni određuju kako će da funkcioniše ta vlast. Oni imaju svoje ciljeve.

To što vi mislite, to slikovito izgleda kao kad uđe amater, običan čovek u ring sa bokserom teške kategorije, profesionalcem. Tuče ga onoliko koliko mu taj profesionalac dozvoljava. Kada će doživeti nokaut? Pa, kada profesionalcu i tome ko je po prirodi stvari jači, kada mu prekipi, što bi se reklo, i onda završi taj meč. Tako je i igra sa Amerikancima. Isto će tako da bude.

Prema tome, sve ove priče koje su vezane za velike devizne rezerve, one mogu da služe kao primer, ali da se većim delom zasnivaju na realnosti.

Ne bih da raspravljamo o nekim detaljima koje je naveo kolega, ali samo istine radi, često se ovde spominje prošli period kada su kamate bile enormno visoke u odnosu na sadašnju kamatu. Nemojte gubiti iz vida, gospodo, da su recimo sredstva koja je angažovala grčka Vlada 2009. godine, bile su i po kamati od 30 i preko 30%, jer su takvi uslovi bili na tržištu.

To su bile visoke kamate, enormno visoke kamate, iz niza razloga. Jedan od razloga jeste, tačno, zbog nesigurnosti i, na kraju krajeva, nepoverenja prema ekonomskom stanju u određenim državama, i to je potpuno bilo jasno. Sada su kamate na 1,5%. Negde su i negativne. Na zapadu su negativne. Na godišnjem nivou su 2%.

Ali, šta je suština? Suština je da se ovi povoljni ekonomski uslovi iskoriste za oživljavanje domaće privrede, da se privreda diže. To je jedina garancija. Sve su ovo priče. Pa, mi smo svedoci, zašto sam rekao da je Narodna banka Srbije najprofitabilnija firma? Pa, sada smo imali u rebalansu da je Narodna banka uplatila oko 10 miliona evra nekih dodatnih vanrednih prihoda koji su ostvarili na ime investicija, stranih investicija, kako je to rečeno, uplatila je u budžet.

Pogledajte koliko je Elektroprivreda uplatila, pogledajte koliko je uplatio Telekom, pogledajte koliko su uplatila javna preduzeća na nivou Srbije u odnosu na Narodnu banku Srbije, zanemarljivo ili gotovo ništa. Telekom tu ima opravdanje zato što je donesena odluka da se ta sredstva iskoriste na neki drugi način, ali Elektroprivreda, ona je generator, ona je pokretač, u odnosu na Narodnu banku, maltene ono zanatska radinost.

Jednu stvar, dragi kolega, treba da shvatite. Javnost može da komentariše sve kada su u pitanju javne ličnosti i kada je u pitanju frizura i kada je u pitanju način ponašanja i vašeg i mog i bilo čijeg, a pogotovu najistaknutije političke ličnosti i to nemojte da uzimate kao neki kontra-argument, da li je to pozitivno ili negativno, ali je neprimereno, morate se složiti, da bilo koji funkcioner, pa taman on bio i guverner Narodne banke Srbije, u vreme kada je prosečna plata, kako i sami ističete, bori se da bude 500 evra, ima pet hiljada evra mesečno. Kao što sam duboko protiv toga da direktori javnih preduzeća primaju toliko para koliko nemaju časova provedenih od osnovne škole do današnjeg dana.