Priznajem da je omaškom izostavljen čitav jedan stav, koji glasi: "Član 24. menja se i glasi". Ali, vi ste ga prepoznali i mogli ste i da ne prihvatite ovaj amandman kao uredan. Ali, vidi se našta se odnosio.
Videli ste, i danas i pre nekoliko dana imali smo isti problem sa određivanjem završetka rada sednice. Dve reči, "po pravilu", stvaraju čitavu zbrku. Iako je to izuzetak, znači, trebalo bi svakog jutra unapred da se odredi dokle će Skupština da traje, predviđen je izuzetak da može i u toku rada sednice, znači, kasnije da dođe do predloga dokle će Skupština da radi. To bi bilo sve u redu.
Međutim, vi zaista to tumačite na način da u toku jednog dana više puta može da se određuje dokle će Skupština da radi i sve vezujući za prava iz te dve reči, "po pravilu".
Prihvatam da Skupština radi do 19,30. Zaista je to neko normalno radno vreme. Ali, predlažem da te dve reči "po pravilu" izbacimo i da se zna, Skupština radi do 19,30. Ako treba da radi duže, onda će na početku rada predsednik Narodne skupštine pitati narodne poslanike, da li neko predlaže da se tog dana radi duže. Poslanička većina će o tome odlučivati i sve će biti u redu.
Zaista, gospodine predsedniče, prvi put otkako vi vodite sednicu Narodne skupštine poslanici ne znaju kada se završava sednica Narodne skupštine.Čak to nije ni odluka u smislu, kada se iscrpi ta tačka dnevnog reda. To nije odluka u smislu do 23, do 24. Vi kažete - do devet, pa ćemo razmotriti, pa do 10, pa ćemo razmotriti. To je neozbiljno.
Postoje obaveze koje poslanici moraju da vrše mimo ovih obaveza u Narodnoj skupštini. Postoji nešto što se zove biologija. Sad, vama je lako, vi ne učestvujete u raspravi, vi se ponašate kao SPS doskora, služite tu da bi glasali. Ali, mi radimo. Mi ćemo o svakom predlogu zakona imati šta da kažemo. Mi ćemo pokušati da vam pomažemo da donosite što bolje zakone, pokušati da vam odmažemo da donosite loše zakone, ali nam za to treba da znamo, otprilike, kako to izgleda radno vreme.
Nema radnika u Srbiji, ovo sad nema ni jednog, koji ozbiljno radi otkako ste vi došli na vlast, ali nema onoga ko ne zna koliko mu traje radno vreme u toku dana. Jedino narodni poslanici. Tobož, izabrani od naroda, počastvovani da budu narodni poslanici, a ovamo ih dočeka neko ko kaže, e, sada kada te uteramo u ovu salu, izaći ćeš tek onda kada mi budemo doneli odluku da možeš da izađeš. Mislim da je obrazloženje dobro.