Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što se javio kolega Išpanovič, međutim, on samo potvrđuje ono što sam ja već rekao, kada sam ja prvi put izlazio za ovu govornicu. Mi smo u tim odlukama iz 1999. godine i 2000. godine razrešili sudije koje po članu 5, stavu 2. više nisu mogli da obavljaju sudijsku funkciju. Taj stav je eksplicitan. Sudija ne može da obavlja svoju dužnost ako vrši drugu službu, posao ili dužnost koja bi mogla uticati na njegovu samostalnost, ako je narodni poslanik, odbornik, ako vrši političke, upravne funkcije i ako se bavi nečim što bi umanjivalo njegov ugled ili ugled suda. Postupak po članu 36. stav 2. za utvrđivanje odgovornosti sudije pokreće predsednik Vrhovnog suda. Tako je to i bilo u tim odlukama, gospodine Išpanoviču. Opšta sednica i pravo sudije da se izjasni o predlogu za razrešenje, odnosi se samo na član 46. stav 3, a to je ono što ste vi danas radili, ako se utvrdi da nestručno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju.
Znate, član 5. je tako jasan. Ako neko ima privatan biznis, ako se neko bavi političkom funkcijom, predsednik Vrhovnog suda obaveštava Odbor za pravosuđe i upravu da mu je zbog toga što treba primeniti član 5. potrebno da Skupština izglasa odluku da on više ne može da bude sudija.
Tu nema nikakve dileme. Pobrojao sam vam razloge zbog kojih smo neke sudije razrešili. Svi ti razlozi su sadržani u članu 5. O njima nema rasprave i diskusije. On ne može da bude sudija. Gotovo je. Nema utvrđivanja. Skupština utvrđuje da li je on povredio član 5.
(Glasovi - to su pojedinci.) Nisu to pojedinci. Skupština je arbitrirala. Takav je zakon. Promenite danas zakon, sutra birajte nove sudije.
I samo još jednu stvar. Mi se više nećemo javljati. Mislim da je sada sve jasno. Od 1990. godine, od kako su raspisani prvi višestranački izbori, pa prvi saziv 1991. godine, nikada se nije desilo da ministri ne udostoje Narodnu skupštinu prisustvom na sednici Narodne skupštine.
Evo, dan za danom zasedamo. Izuzev gospodina Batića, gospodina Vlahovića i onog što je pao avionom, gospodin Korać je danas prisustvovao, mi više nismo imali nijednog ministra na sednici Narodne skupštine.
Mogu oni da ne poštuju vas, gospodo poslanici iz DOS-a, ako im to dozvolite, vi ste za njih glasali, ali oni moraju da poštuju Narodnu skupštinu. Od Narodne skupštine zavisi i to da li će oni obavljati svoje funkcije ili ne. Zato vi ovde nemate kvorum. To je još jedan razlog na koji želim da opomenem gospodina predsednika.
Nemojte da opominjete radikale zašto nema kvoruma. Uvek kada vidimo da nema kvoruma mi ćemo svoje kartice izvaditi. Ako nemate 126 poslanika danas na sednici nemojte ni da držite sednicu. Jer, nema smisla da očekujete od opozicije da sačinjava kvorum na sednicama Narodne skupštine, pa onda da nas optužujete za opstrukciju zašto govorimo. Pa, onda, na početku dnevnog reda, iako znate da se niko od vaših neće javljati za reč, ograničite vreme za raspravu. Oni koji uopšte nisu zainteresovani odlučuju o tome koliko će vreme da koriste oni koji su zainteresovani za vreme.
Vi onda utvrdite da je dovoljno pet minuta za raspravu, zato što vi nećete ni minut o tome da raspravljate. Mislim da je ovo naše završno, mi se više nećemo, u stvari neznam, nisam ni pitao poslanike, ako neko ima spremljenu diskusiju govoriće posle mene, ali ja u ime poslaničke grupe završavam.
Današnja sednica, jučerašnja sednica, verovatno i sutrašnja, pokazuju odnos poslanika i ministara (glas - odnos snaga). Ne, odnos snaga je jasan. Vi imate većinu. Zašto. To su izbori pokazali. Mi smo priznali rezultate izbora, ali pokazuje odnos i poslanika i ministara prema ovoj narodnoj skupštini. Odnos je jako loš.
A, moguće je da se mnogi i stide ovog dnevnog reda. Moguće je da vi glasate, podižete ruke, ali nije vam svejedno što vam neko ukazuje dan za danom da su odluke veoma sumnjive. Ima među vama ljudi koji su veoma stručni u ovom poslu. Kada tamo ispred sale nekome od njih kažem "pa kako ovo", on kaže "ma idemo dalje".
Nema argumenata kojima ovo može da se brani. I, to ponašanje je meni veoma poznato iz nekih drugih vremena i to ponašanje se uvek osveti većini u Skupštini.