Dame i gospodo narodni poslanici, u kampanji za decembarske izbore, lideri, i oni drugi, brojniji i opasniji, liderčići DOS-a, davali su obećanja trima ciljnjim grupama - građanima, državama - članicama NATO-a i medijima, posebno tzv. nezavisnim. Građanima su davane dve vrste obećanja - jedno je uprošćeno, da će u Srbiji biti plate veće, a cene manje, i od ispunjavanja tih obećanja smo sve dalje i dalje.
Drugo je da će na robiju svi koji su bilo kada bili protiv lidera i liderčića, i to bez obzira na to da li je za njih tada glasao narod. Ovo će verovatno ići lakše pošto ministar pravde već postavlja podobne sudije, tužioce, predsednike sudova i hajka može da počne. NATO ne mora da brine jer koliko god sitnih knjiga pošalje savremenim beogradskim dahijama, one se tumače detaljno, nad njima se rone suze, udara rukom po kolenu, lideri i oni manji, a opasniji, ljube ih i uramljuju. Sve pretnje, ucene, poniženja, nalozi se prihvataju, a ako se neko drzne da upita DOS šta to radi i zašto prodaje čak i nacionalno dostojanstvo, dobija odgovor da mu je bolje da ćuti pošto je sada glasao protiv lidera i liderčića, pa bi zbog toga ime moglo da mu se pojavi na stubu srama. Predlogom zakona o prestanku važenja Zakona o javnom informisanju DOS, na sada već prepoznatljiv način, ostvaruje grupu predizbornih obećanja datim svojim gazdama i slugama, državama članicama NATO-a i tzv. nezavisnim medijima. Tobože nezavisnim, a urednici im postadoše ambasadori i državni funkcioneri. Kao oragnizacija G17 plus, koja je nevladina, samo ima ministre i u jednoj i u drugoj vladi, guvernera Narodne banke. Zakon je kratak i nejasan. Ukratko, ukida se Zakon o javnom informisanju, ali pošto za tri godine, koliko je već na snazi, osim kritika na njegov račun, nismo uspeli da spremimo bolji, zakon će se primenjivati i dalje. Prestao da važi, što znači da ne postoji u pravnom sistemu, nema ga među pozitivnim propisima, ali se primenjuje. Dokle, ne znamo. Piše u obrazloženju zakona ovako: "Štetne posledice koje je Zakon o informisanju proizveo od dana njegovog stupanja na snagu poznate su najširoj javnosti, stoga je neophodno što pre ovaj zakon staviti van snage". Član 1. Predloga zakona kaže da će se i dalje primenjivati odredbe Zakona o informisanju koji je tobož prestao da važi, koje se odnose na upis u javni registar i objavljivanje odgovora i ispravki. Pošto su do sada sporne bile jedino kaznene odredbe, da li to znači da one prestaju da važe? Čovek ne može da se snađe u zakonu u kome nije jasno rečeno, član taj i taj prestaje da važi, a član taj i taj se i dalje primenjuje. Šta ćemo sa članom 46. stavom 5. Ustava Republike Srbije koji glasi: "Jamči se pravo na ispravku objavljenog netačnog obaveštenja kojim se povređuje nečije pravo ili interes, kao i pravo na naknadu moralne i materijalne štete nastale po ovom osnovu".
To ustavno pravo se više ne brani, barem ne Zakonom o javnom informisanju i tako počinje hajka i objavljivanje ispravki sitnim slovima, pri dnu pretposlednje stranice. Sve novine i televizije ne vrede suza jednog deteta kome povredite oca. To u poslednjih nekoliko meseci nemilosrdno radite. Tako se ne plaća usluga, pa makar kako bila velika ili ona koju su vam učinili tzv. nezavisni mediji ili vam je naređeno da se zakon briše, da biste ponovo emitovali strane špijunske programe "Dojče Vele", "Frans-internacional", "Slobodna Evropa" i "Glas Amerike". Mi smo državu od tih špijunskih aktivnosti zaštitili u najteže vreme. Onda kada su razorili državnu mrežu informisanja. Vi radite šta vam nalaže savest ili novac u džepu. Šta god da je razlog, ja sam protiv donošenja ovog zakona. U kampanji za decembarske izbore učestvovalo je više od 400 televizijskih stanica u Srbiji. Radio televizija Srbije sa svoja tri kanala i televizija "Politika" bile su u službi JUL-a i SPS-a, a lidere i liderčiće DOS-a služilo je ostalih više od 400 televizija, lokalnih i privatnih. Mnoge su radile bez ikakvih papira. Ako se desilo da ih posete ministri iz Saveznog ministarstva za telekomunikacije, podizana je čitava varoš da odbrane tzv. nezavisne medije, čak je jedan inspektor izgubio život u Požegi, pa nikom ništa. Porodica je ostala bez hranitelja, državnog činovnika koji je sprovodio zakon, a linčeri se mirno razišli kućama, pošto su im svi gresi u borbi protiv bivšeg režima unapred bili oprošteni.
Sada slušam novog DOS-ovog ministra, koji kaže da su se mnoge televizije same eliminisale iz utakmice za raspodelu frekvencija, zato što sada emituju program bez ikakvog papira, a to je besramno. To je bila priča o diktaturi koju ste vi izokrenuto, slagavši bez treptaja, pričali po svetu. Da raščistimo sa žalopojkama ucveljenih vlasnika i urednika nezavisnih medija. Ministarstvo za informisanje Republike Srbije je samo protiv listova "Kosova-Sot", "Koha Ditore", "Gazete-Erešipćare" i čini mi se "Kombah" podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ukupna vrednost izrečenih kazni ovim listovima je 8 miliona dinara, a naravno nisu platili ni dinara. Protiv ostalih listova prijave su podnosili građani, čija su prava iz člana 46. stava 5. Ustava Republike Srbije bila povređena. Ukupna vrednost naplaćenih kazni je 13 miliona dinara i novac je uplaćen u budžet Republike Srbije. Zašto su kažnjavani? Između ostalog, dnevni list "Danas" je napisao komentare da će Vojislav Šešelj Crnogorcima u Beogradu, ukoliko dođe do razdvajanja Srbije i Crne Gore, da okači na rukav žute trake. "Studio B" je optužio građanku Gordanu Milošević da je ubicama sa Ibarske magistrale mobilnim telefonom javila vreme kada je Vuk Drašković krenuo kući. Kazna je za sve odgovorne u toj kući bila u protivvrednosti 10.000 maraka. "Dnevni telegraf" je objavio da je Milovan Bojić organizovao ubistvo jednog izvanrednog doktora iz KBC "Dedinje". "Dnevni telegraf" je u oktobru 1998. godine objavio da tog i tog dana, u toliko i toliko sati počinje bombardovanje Srbije. U svim raspravama pred sudijama za prekršaje, oni koji su odgovorni za takve članke i emisije nisu se upuštali jer oni su znali da koliku god kaznu da plate, novac će stići iz inostranstva, a gomilaće se lista onih koji su tobož ugroženi i koje diktatura sprečava da obavljaju svoj nezavisni posao. Šta bi bilo da nije postojao zakon? Evo, otkako se ne primenjuje, tako je rekla nova vlast - zakon postoji, ali se neće primenjivati, i da navedem neke naslove.
Prvi iz "Glasa javnosti" 4. februara ... (Leila Ruždić sa mesta: Pobedio je DOS.)
Kao što sam rekao, prvi iz "Glasa javnosti" 4. februara 2001. godine, sitnim slovima u nadnaslovu piše: "Kćerka ubijenog urednika "Dnevnog telegrafa" optužuje Bojića, Šešelja i Miru Marković", a onaj krupni, zatamnjeni i boldovani naslov kaže: "Ćuruvija i Arkan na listi za odstrel". Skoro istovetno tog dana napisale su i "Večernje novosti", samo je naslov bio: "Lista za odstrel". "Večernje novosti" nema ko da kazni i sada su režimski list, samo je drugi gazda. Da nije tako, nikada im ne bi palo na pamet da se surovo poigravaju sa pokojnim Zoranom Sokolovićem i njegovom porodicom. Na naslovnoj stranici, u četvrtak 8. februara 2001. godine iznad teksta o pokojnom Sokoloviću piše: "Sam sebi presudio" i znak pitanja. Ni mrtvi nemaju mira od nezavisnih medija. Oni su već pokojnog Zorana Sokolovića osudili, ne znam zbog čega i izrekli mu smrtnu kaznu, samo je po njima on preduhitrio dželate i "sam sebi presudio". Da su napisali - digao ruku na sebe, oduzeo sebi život, ja bih to mogao da shvatim, ali da napišete za čoveka "sam sebi presudio" i da to bude naslovna stranica jedne dnevne novine i da niko zbog toga ne bude kažnjen, možda ćete tako i da radite. Komentator na državnoj televiziji u nedelju 11. februara povodom predloga da se ukine Zakon o javnom informisanju, tobož da se ukine, a da važi i dalje kaže ...