Ja bih da odgovorim mladom kolegi, a onda da i ja nešto kažem o zakonu o univerzitetu.
Dakle, nisam dovršio studije na Pravnom fakultetu, valjda u ovoj skupštini treba i neko da predstavlja one koji nisu završili fakultet, a nisam završio zato što nije valjao zakon o univerzitetu. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon bih nazvao zakonom o ravnopravnosti građana koji studiraju i onih koji izdržavaju one koji studiraju. U Srbiji ima 145.000 studenata, 98% dece završi osnovnu školu, oko 92% dece završi srednju školu, a oko 10% dece završi fakultet.
Ja nisam taj od 90%, ali da vam to nije rekao Jokanović, verovatno ne biste znali. Od 92% svršenih srednjoškolaca, 90% ih upiše fakultet i tu nastaje problem za našu decu. Mi imamo dobru decu, vrednu decu. Nešto se dešava na univerzitetu, što tu decu sprečava da završe školovanje, nešto se desi na fakultetu i ubedi tu decu da je časnije ne polagati ispite, a ludovati sa pojedinim profesorima po ulicama, nego polagati ispite i što pre izgrađivati ovu zemlju i zarađivati svoj sopstveni hleb. Šta se to dešava, da li je to politička ostrašćenost profesora, da li je to nesposobnost profesora, jadikovke nad Beogradskim univerzitetom. Stotine kamera svih svetskih agencija skupiće se danas oko nekih profesora i šačice studenata, a zašto to?
Da li se to prezentuje neki naučni rad? Ne, oni dolaze da prate kako studenti pojedine profesore izvode na ulice, da bi ostvarili političke želje koje ne mogu da ostvare osnivanjem političkih stranaka ili članstvom u pojedinim političkim strankama.
Pretpostavljam da je istina, pričam o univerzitetu, da je danas grupa demonstranata pokušala da blokira ulicu Srpskih vladara i da je policija rasterala te demonstrante. Pretpostavljam da ima i modrica, ali ko je kriv za te modrice? Oni koji već deset dana ubeđuju decu da treba da demonstriraju protiv zakona o univerzitetu? A zašto jednog studenta interesuje Zakon o univerzitetu, zašto bi jednog studenta interesovalo ko će da upravlja svojinom, zar njega ne interesuju ispiti i predmeti? Zar ga ne interesuje gradivo, da li ovaj zakon gospodine Ivane Kovačeviću, Vama interveniše u gradivo koje iznosite studentima, iako pripadate SPO? Da li vam interveniše u kriterijume za ocenjivanje? Ne, čak ne interveniše ni u Vaš izbor, pretpostavljam da ste tako vrstan profesor, iako sam za Vas čuo samo sa konferencija za štampu SPO, da ćete svaki put biti reizabrani u zvanje redovnog profesora.
Šta to ne valja u ovom zakonu, šta je sa tom autonomijom univerziteta, šta podrazumevate pod autonomijom univerziteta? To nije Srpska pravoslavna crkva, takvu autonomiju univerzitetu ne možemo da damo, to nije ambasada strane države u Beogradu, takvu autonomiju nećete dobiti i pre nekoliko godina kada su bile demonstracije, jedan bandit je udario policajca na ulici i uleteo je u zgradu jednog fakulteta. Policija je utrčala za njim da ga uhapsi, a Vi ste skočili da gračete kako je univerzitet i fakultet nepovrediv, pa ne može da se juri jedan bandit po zgradi univerziteta.
I moj stan je nepovrediv, pa Ustav i zakon dozvoljavaju da se za počiniocem krivičnog dela uleti i u moj stan. E, kada može u moj stan, može i u fakultet. Meni je veća svetinja stan, pa se slažem sa tim da u određenim trenucima, kada su interesi viši od mog interesa, da mi niko ne ulazi u stan, da u moj stan može da se uđe. Mnogi profesori pripadaju Beogradskom univerzitetu, pripadaju političkim strankama, mnogi studenti pripadaju političkim strankama i to je časno i nikoga zbog toga ne treba optuživati. Nečasno je dovoditi politiku nad Beogradski univerzitet, nečasno je trovati decu politikom, nečasno je, jer oni moraju da polažu ispite i što pre da se skinu sa budžeta jedne porodice koja nema skoro nikakva primanja, a izdržava studenta. Nečasno je tolerisati da neko studira u Beogradu 10 godina i da mu se plaća stan, samo zato što vi mislite da to država može večito da izdrži. Nema države u svetu koja tako besplatne studije može da obezbedi.
Pitanje je koliko država uopšte obezbeđuje besplatne studije i redovnim studentima. Niste mi naveli ovde primer, nijedan primer, nijednog univerziteta u svetu, koji besplatno školuje studente, barem u građanskom društvu.
Ali, zato je tamo od 60 - 98% studenata koji u roku završe fakultete. Kad vam dete u srednjoj školi izgubi godinu u kući je panika. Čim preskoči srednju školu, pređe na fakultet, više se uopšte ne postavlja pitanje hoće li da da ispite na vreme ili neće. Smatra se normalnim da sada počne da gubi godine života. Još, ako ga uhvate, a najlakše se mladim ljudima manipuliše, ako ga uhvate u svoje ruke oni koji sebe nisu dokazali, nego se dokazuju preko te dece, od te dece vrlo teško može da izađe neko ko može da bude koristan ovom društvu.
Optužujete Srpsku radikalnu straku i JUL da su doneli ovaj predlog zakona. Naravno, prećutkujete učešće Socijalističke partije Srbije, a ovo je Vlada narodnog jedinstva. Nema ni jednog poslanika iz ove tri stranke i nema ni jednog ministra koji oseća bilo kakav otpor prema ovom zakonu. Ne pominjete socijaliste, računate, ući ćete u Saveznu vladu. (Smeh). Ja ne vidim drugi razlog. Ni jedan drugi razlog ne vidim da vam budu krivi JUL i radikali, a da vam socijalisti nisu krivi. Optužujete Vojslava Šešelja da je ovo njegov zakon. Zašto potcenjujete ostale potpredsednike Vlade, resornog ministra i sve ostale ministre.
Ova vlada je jednoglasno donela ovaj predlog zakona. Danas ni jedan argument nisam čuo, izuzev ovog gostujućeg profesora u Beogradu, koji je iznet protiv Vlade. Zamisilte, gospodin Veselinov tvrdi da je iz Vojvodine, a profesor je na univerzitetu u Beogradu. (Dragan Veselinov: Tamo gde sam određen).
Šta ste vi to ovde? Gostujući, počasni profesor? Ovde je dobra plata i dobra je katedra, a Srbija ne valja kao država u kojoj vi živite. Kakvo je to dvojstvo ličnosti i kako li vi decu učite, kakvi će građani biti naša deca koju vi učite?
Neko je ovde govorio o 84 amandmana. Teoretski gledano, a gospodin Božić može čas posla na kompjuteru da proračuna, bilo je moguće podneti i 50 hiljada amandmana na ovaj zakon. Toliko članova zakona, sa toliko stavova, puta 125 poslanika, čak i neko drugi. Vlada ima pravo da podnosi amandmane, odbori imaju pravo, preko 50 hiljada amandmana je moglo da bude na ovaj zakon, a ima samo 84. Zar je to mnogo? To uopšte nije znak da zakon ne valja. Uostalom, svi oni koji su protiv nacrta zakona nisu podneli amandman da se članovi predloga zakona od 1 - 200 brišu.
Niko od vas nije protiv ovog zakona. Čak i vi, gospodo profesori, koji danas izlazite za ovu govornicu, razmišljate o tome da govorite tako da se ne zamerite. Vi mislite neko će da vam se sveti, da vas najuruje sa fakulteta i sa univerziteta. Bože moj, kome to pada na pamet? Ali, vi krećete od sebe. Da ste vi uzeli vlast i da vam je pao napamet ovakav zakon, vi bi rasterali sve socijaliste koji rade na univerzitetu i na fakultetu. Jer, rasterujete svoje koalicione partnere iz javnih preduzeća u Beogradu, šta biste tek radili socijalistima sa kojima nikada do sada, u nekim gradovima u Srbiji, niste bili u koaliciji.
Ovaj zakon samo pokušava da uspostavi pravilan odnos između države, između nastavnika, studenta i roditelja. Vlada Srbije, nemojte da joj uzimate to pravo, mora da brine o sredstvima u svojini države, Vlada Srbije mora da brine o sredstvima ostvrenim u budžetu Republike Srbije za ovu godinu. Vlada Srbije ima pravo da predloži ovaj zakon. Skupština i niko drugi nema pravo da raspravlja o ovom zakonu. Nema tog stručnog tela koje je trebalo da raspravlja o zakonu mimo Skupštine Republike Srbije i njenih odbora. Ne priznajem da postoji još neki institut koji je trebalo da raspravlja o ovom zakonu.
Politiku ove države vode političke stranke, one koje su ovog časa na vlasti, ali u političkom životu, u donošenju zakona, učestvuju sve političke stranke, pa i one koje su u opoziciji. Jadna je politička stranka koja ne traži da ona iznese svoje stavove o zakonu, nego traži da se pita neko mimo nje. Zašto se onda bavite politikom? Pustite, onda, neke druge da se politikom bave.
Šta hoćemo? Da napravimo efikasne studije, da se deca koja polažu ispite na vreme školuju besplatno. Da omogućimo detetu da izgubi jednu godinu, da mu omogućimo da polaže svakog meseca ispite. Da mu omogućimo da ima dobar smeštaj u domovima, da ne studiraju i ne treba da studiraju svi koji žele da studiraju, nego da studiraju samo oni koji mogu da studiraju, koji mogu fakultet da završe. Zapostavili smo toliko zanimanja i toliko poslova samo zato što mislimo da sva deca treba da studiraju, a ima mnogo lepih poslova mimo fakulteta. Obmanete dete da može da studira i dok tresnete dlanom o dlan, 30 godina života napuni, izgubi na univerzitetu, zato što nikad nije ozbiljno shvatio da treba da studira, nikad to nije tako koštalo ni dete, ni roditelja, a najviše je koštalo državu, preko države i sve građane ove države.
Dakle, ovaj predlog zakona je najbolji prdlog zakona koji je do sada postojao na univerzitetu. Da je prethodni bio bolji, dao bih ovlašćenje univerzitetu da podnosi predlog zakona. Znate, Narodna banka je autonomna, ona ima pravo da predlaže Zakon o Narodnoj banci. Univerzitet je autonoman, ali nema pravo da predlaže Zakon o univerzitetu. Znači, neko je i ranije brinuo o tome.