Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8577">Tomislav Nikolić</a>

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Kako ste usvojili?
Niste usvojili? Znači, nema nikakve izjave Skupštine povodom događanja na Kosovu i Metohiji. Samo da vas upozorim na nešto što u svojoj opijenosti brojem poslanika možda ne primećujete. Diktaturu nikada ne može da uoči onaj koji ima većinu. Diktaturu uvek uočava manjina, a ja vas blagonaklono upozoravam, kao pripadnik manjine u ovoj skupštini, za ova tri dana uočavam diktaturu, bezmalo ravnu onoj iz najcrnjeg perioda vladavine Socijalističke partije Srbije, JUL-a i Nove demokratije. Hvala.
(Poslanici Srpske radikalne stranke napuštaju skupštinsku salu.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ni do sada nisam bio zadovoljan radom državne televizije, a nisam zadovoljan ni od dana kada ste vi preuzeli, odnosno, pitanje je ko je to od vas preuzeo državnu televiziju, zato što uređivačku politiku RTS-a, čujem o njoj ne brine DOS, nego brinu neki hajduci koji su upali u RTS. Niko se od vas pojedinačno sa tom uređivačkom politikom ne slaže, ali se ona produžava iz dana u dan.
Najpre, da obavestim predlagača da je povredio Ustav Republike Srbije, i da obavestim i predsednika Narodne skupštine da član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije - a čuo sam vas da dobacujete da ko o čemu priča, ja pričam o povredama Ustava i zakona, nemojte da zamerate poslaniku koji ukazuje na to da neko predlaže zakone i time vređa i Ustav i zakone, to je valjda pomoć vlastima slušajte barem kako je povređen Ustav, pa onda rasuđujte o tome da li ja izmišljam ili ne - glasi:
"Zakon, drugi propis ili opšti akt, kojim se stvaraju obaveze za budžet, ne može se doneti ako prethodno organ koji donosi odgovarajući propis, odnosno akt, ne utvrdi da su za izvršavanje tih obaveza obezbeđena sredstva". Poslovnik Narodne skupštine brine o toj ustavnoj obavezi. U članu 132. stav 2. - kao uslov da predlog zakona uđe u skupštinsku proceduru - traži da obrazloženje predlagača mora da sadrži "procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona". Nama je predlagač napisao u obrazloženju da su za sprovođenje ovog zakona potrebna finansijska sredstva. To nije dovoljno ni po Ustavu ni po zakonu.
Nama je ministar za finansije i ekonomiju trebalo da napiše - za sprovođenje ovog zakona potrebno je milion, dva, pet, deset, sredstva su obezbeđena tu i tu, u budžetu, i s obzirom na to da je to nova obaveza za budžet, biće zakinut taj i taj budžetski korisnik, da bi ovaj zakon mogao da bude sproveden. Očigledno je da su za sprovođenje ovog zakona potrebna finansijska sredstva. Televizija je svakog meseca, po osnovu televizijske takse, ubirala određena sredstva. Sada će biti bez tih sredstava. Ali, da ne ispadne da ja lamentiram za taksom, iako smo učestvovali u njenom donošenju.
Srpska radikalna stranka je dva puta predlagala zakone kojima se televizijska taksa ukida. Jednom je to bilo u septembru 1993. godine, i 10. oktobra 1993. godine otpočela je sednica na kojoj je prva tačka bila - Predlog za razrešenje vlade Nikole Šainovića, a druga tačka - Zakon o radio televiziji, kojim je predviđeno da Upravni odbor Radio televizije bude višestranački i da se ukine televizijska taksa. Usuđujem se da kažem da je Slobodan Milošević raspustio Narodnu skupštinu ne zato da odbrani Nikolu Šainovića, nego da odbrani svoju Radio televiziju. Ubeđen sam, isto tako, da biste radije žrtvovali uticaj na predsednika Vlade, ako vam ostane Vlada, nego uticaj na državnu radio televiziju. Narodna skupština je u redovnom zasedanju 2000. godine otpočela sednicu na čijem se dnevnom redu nalazio Predlog zakona o radio-televiziji, koji je podnela Srpska radikalna stranka.
Sada me interesuje - odgovor bi trebalo da da sekretar i bolje bi bilo da brine o tome, nego da brine o tome kako će se vršiti otimačina kancelarijskog nameštaja i kompjutera iz Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke - interesuje me sudbina započete sednice Narodne skupštine Republike Srbije u čijem dnevnom redu se nalazi i Zakon o radio televiziji na predlog Srpske radikalne stranke i da li je sekretar Skupštine dostavio Vladi predloge zakona koji su uvršćeni u taj dnevni red, u dnevni red sednice koja još uvek traje.
Ja ću izlaziti samo jednom. Mi nismo protiv naplate televizijske takse, nismo ni protiv dosadašnjeg načina naplate i da je taj iznos 20 ili 30 dinara ni vi ne biste imali ništa protiv toga. Problem je visina i problem je što je visina takse vezana za cenu električne energije i taj problem bi čekao i vas, jer vi spremate enormna poskupljenja električne energije. Da bi to moglo nekako da prođe vi morate da ukinete televizijsku taksu. To je razlog zašto se ukida taksa, a istovremeno stvara obaveza u budžetu da se nadoknadi, a da li ćete narodu da uzmete na mostu ili na ćupriji, narodu je to svejedno. Novac za izdržavanje Radio-televizije Srbije biće uzet od naroda, od poreskih obveznika.
Kažete da je ovaj dosadašnji način bio neprirodan. Jeste, bio je neprirodan. Otkako sam pošao u osnovnu školu tada smo kupili prvi televizor i stalno nam je dolazio inkasant na vrata i mi smo plaćali televizijsku pretplatu. Zato ogromna većina građana Srbije, tu niste u pravu ministre, nije u pravu ako je protiv naplate televizijske takse. Ogromna većina građana Srbije ima televizor i na neki način će plaćati, a sada će morati ponovo da zaređaju popisi po kućama, da se ustanovi koliko ko ima prijemnika, pa će onda početi ljudi da izmišljaju da su u žalosti, pa će da izmišljaju da im je televizor u kvaru, pa će dolaziti iz televizije da im plombiraju kabal na televizoru, a oni će da kupe drugi televizor ili ga već imaju u šupi, pa će da ga uključe u struju i da gledaju, sve su to bili problemi sa kojima se suočavala država.
Neki od vas još uvek nisu shvatili da su preuzeli državu u ruke, da više niste opozicija. Možete vi meni da dobacujete koliko god hoćete, a ja vas upozoravam na probleme koje ćete imati. Problemi su veoma veliki. Vi ste nezadovoljni državnom televizijom, kažete da je sramota za ovu državu. Vi kažete da je bila sramota, a ja kažem da je i sada sramota. Ništa se nije promenilo. Služili su režimu do 5. oktobra, služe režimu od 5. oktobra. Još niste shvatili da ste vi taj režim, da ste vi oni koji vrše vlast i da imate poslušnike u svim medijima i u državnoj radio televiziji, poltrone, ulagivače. Da li ima neke razlike da li se zove Komrakov ili se zove Milanović? U čemu je razlika? U imenu i prezimenu? Ne Komrakov, kako se zove ovaj poltron, Crkvenjakov. Nema nikakve razlike. Milošević je hvaljen za svaki potez koji učini, Koštunica je sada hvaljen za svaki potez koji učini, nema reči kritike, nema reči prekora, nema reči zdravog razuma, nema reči opozicije.
Nema drugog glasa koji može da se čuje sa državne radio televizije. U čemu je onda razlika? Odnosno, šta se to sprema državnoj radio televiziji? Ministar je jasno rekao da neće ukidati državnu radio televiziju, ali poznajući ministra pravde i način na koji on rešava mnoge probleme u mnogim preduzećima ja očekujem stečaj. To je najlakši način. Imate svog predsednika u Privrednom sudu, imate svoje sudije, objavite stečaj, privremena uprava u preduzeće i tako u Galenici, tako u Zorka Farmi, tako gde god se pojavi ministar Batić sa automatskim puškama, gotovo, fabrika, tobož nesposobna da posluje, a ima šta iz nje da se izvuče.
Samo da vas upozorim na to da i ovim predlogom zakona, vi u stvari uz pokušaj da se dodvorite građanima Srbije, dodvoravate se i stranim mentorima. Za razliku od vas ja sam za vreme agresije imao razloga da brinem za članove svoje porodice. Za razliku od vas mene je strašno interesovala informacija sa državne radio televizije. Za razliku od vas ja sam shvatio zašto nam ruše radio televiziju, zato što nije trebalo da se čuje šta mi govorimo o ovom ratu, nego šta govore Dojče vele, Glas Amerike, Slobodna Evropa, šta govori agresor. Za razliku od vas ja očekujem pravu državnu televiziju, ne treba je ukidati i nema države koja bi je ukinula. Vi mislite doći će sve besplatno iz inostranstva, posebno iz Amerike, kao što nam je došlo sedam ministara. Američka poslovica, ministre, glasi - besplatan sir nalazi se samo u mišolovci. Mislite malo o tome. Hvala.
Ja se vama, gospodine poslaniče, izvinjavam, i od sada kad budem govorio o izdajnicima Vas ću da izdvajam.
Ovde su izrečene optužbe na račun svih koji su nekada bili u vlasti. Srpska radikalna stranka je bila u Vladi Republike Srbije. Rečeno je da smo otimali televizijsku pretplatu i koristili je za raznorazne namene, pa Vas molim da mi date pravo na repliku.
Vidite, gospodine Vesiću, zamerate s pravom što je postojala kamera koja je pratila samo Slobodana Miloševića. Sada postoji i kamera i novinari koji prate samo Vojislava Koštunicu. Petar Lazović se vratio iz penzije da prati Vojislava Koštunicu. Ali, nećete da kažete poslanicima da je jedna kamera pratila samo Vas, Vaš dolazak iz Crne Gore na surčinski aerodrom, proslavljen u specijalnoj emisiji RTS-a - vratio se Goran Vesić u Srbiju. I to je finansirano iz takse na električno brojilo.
Strašno me brine vaše nepoznavanje. RTS je javno preduzeće, sada je RTS javno preduzeće, ne znate vi to, još jedna stvar, da li se direktor zove Milanović, ili Crkvenjakov, da li se glavni urednik zove ovako ili onako, da li je vlast SPS ili DOS, ta razlika ne može se osetiti samo po imenu. Zato ja molim, uradite nešto da i mi osetimo da se nešto promenilo.
Ispada, sjašili socijalisti, uzjašio Murta. Učinite nešto da i ja, kao građanin Srbije, budem ubeđen da se nešto u toj televiziji promenilo. Ako je neko bio prognan sa državnih medija, to je SRS. A, empirijski podaci govore da je 99% vremena, predviđenog za kampanju u decembru, bilo posvećeno DOS-u.
Ako je neko sada ugrožen time što ga uopšte nema na medijima, to je SRS. Učinite nešto da se glas opozicije čuje makar jednom nedeljno na državnoj televiziji i ja ću reći da se nešto promenilo. Ovako, to što se promenio nalogodavac i to što se promenio poslušnik, to nije znak da se promenila RTS. Žao mi je što u ovakvom rasporedu ministarskih mesta bez portfelja, ministar za finansije obrazlaže izmene Zakona o radio televiziji. Upozoravao sam vas, nije Radio televizija samo taksa, upozoravao sam vas da time što nije predviđen ministar za informisanje, da time gubimo nešto mnogo bitno i nešto mnogo važno. Niste hteli to da prihvatite i kako sada ja da objašnjavam ministru Đeliću kakva je bila situacija na RTS-u kada je čovek pre neki dan sleteo u Srbiju.
Gospodine Vesiću, niste nam vi dali te termine nego smo imali dogovor svih učesnika na izborima. Nije to vaša zasluga, nego smo seli svi koji učestvujemo u izborima i dogovorili se koliko će ko da bude predstavljen. Zašto vi sada tovarite Srpskoj radikalnoj stranci dugove koje je natovarila SPS? Ne mislite valjda stvarno da SRS duguje tih 40 miliona RTS-u? Za sedam dana praćenja predsedničke kampanje, predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića, po minut dnevno u dnevniku natovareno je 40 miliona, ali na stranu to. Niste me dobro shvatili. Uopšte se ne kajem što smo bili u Vladi Republike Srbije i u Saveznoj vladi, i od toga ne želim da bežim i nije me od toga sramota. Ako vi možete da opravdate da u interesu Srbije pregovarate sa teroristima i ljubite se sa Solanom, zašto ne dozvoljavate da se političke stranke od kojih je zavisila sudbina Srbije, od vas tada ništa nije zavisilo, vi ste pomagali Milu Đukanoviću da se otcepi u to vreme, zašto ne dozvoljavate da se ujedine političke stranke u vreme kada je Srbija bila strašno ugrožena i kada je trebalo braniti? Nije me sramota ni jednog poteza koji su radikali napravili u Vladi, iako ćemo imati na dnevnom redu i poteze za koje vi smatrate da nisu dobri. Ne perem se ja izlaskom za govornicu od učestvovanja u Vladi, ali hoću da razgraničimo krivicu, šta je ko radio, šta je ko mogao da uradi? Nećete ni vi moći iz  Demokratske stranke u ovoj koalicionoj vladi da uradite sve što je vaša želja i što je vaš program. Ja vas neću zbog toga prozivati, što baš sve ne možete da ostvarite. Vrlo je bitno da se nešto ostvari, a naš cilj je bio da se donese Zakon o univerzitetu, Zakon o javnom informisanju ... (smeh u sali) i mi smo taj svoj cilj ostvarili. Imali smo red u javnom informisanju i imali smo red na univerzitetima. Vi ćete sada doneti drugi zakon, a mi ćemo pokušati da ga kritikujemo, a ako ne bude dobar, ali šta, život teče dalje. Nemojte samo da predstavljate ovde vlast i da kažete - mi vam dajemo, mi smo vam dali, vlast vam daje. Ništa vi ne dajete, jer su tako mislili i socijalisti, pa su nestali iz vlasti, nemojte da mislite da ćete i vi dugo. Radikali će da traju.
Već sam imao prilike da vlast, dok sam u opoziciji, samo su onda bili socijalisti, da upozoravam na to da je demokratija skupa, ali da niko nema pravo da nam je uskraćuje. Nemojte vi iz vlasti da izlazite za govornicu i da pričate kako su skupe sednice Narodne skupštine. Mnogo je skuplje ako ne bude sednice i ako donesete zakon o kome vam baš niko ne kaže ništa, a naša je dužnost da tražimo samo ono što je loše u zakonu. Naša je dužnost da govorimo danas i svakog dana, i bilo prenosa ili ne bilo, mi ćemo govoriti, a vi ako imate živaca, ili ih nemate, onda se šetajte i vratite se kada bude bilo glasanje.
Nešto drugo me boli iz vaše diskusije, mlad ste čovek, možda ne biste mogli po godinama da mi budete sin, ali loše vas vaspitavaju. Nemojte nikada više da o Iraku i iračkom narodu govorite (smeh u sali). Juče vam se desilo, dok je poslanik Đura Lazić sa Kosova i Metohije govorio o silovanju srpskih žena i devojčica, da ste se smejali i dobacivali. Morao sam da uđem u oštar sukob sa vama i da vas zamolim da ućutite dok se o tome govori, a da onda bučete koliko god hoćete. Pustite me da završim, zašto ne bi trebalo sa ove govornice da se loše govori o Iraku i iračkom narodu, pa i o iračkom predsedniku?
Zato što je to država koju Amerika bombarduje već deset godina. Zato što je to država kojoj je Amerika ubila više od 100.000 dece. Zato što je to najbogatija država na svetu kojoj Amerika ne da da koristi svoja prirodna bogatstva, samo zašto što nisu u Americi, i samo zato što nisu u američkim rukama, i zato što je Kuvajt deo Iraka. To treba da znate. Kao što je Kosovo i Metohija deo Srbije, tako vam je ista sudbina Iraka i Kuvajta. Tako će nam jednog dana neko zamerati ako budemo neprekidno tražili da Kosovo i Metohija budu u rukama Srbije i srpskog naroda. Toliko za obaveštene i neobaveštene.
Još jedna stvar. Svog ministra za energetiku pitajte gde će se obratiti za naftu, pa tek onda izvolite za ovu govornicu da napadate one od kojih će nam uskoro i život zavisiti. Hvala.
Prvo, ima jedna velika razlika između Medlin Olbrajt i Sadama Huseina. Da li ste vi sigurni da je ona žensko? Ja vam garantujem da nas Sadam Husein nikad neće bombardovati, a Medlin Olbrajt nas je bombardovala. Sad, svaka politička stranka koja traje 10 godina ima zabluda koje ispravi, ne krije i ne kaje se. SRS je imala dve zablude. Jedna je Irak, a jedna je Amerika. Obe smo ispravili u svom političkom delovanju i Iraku smo se javno izvinili zato što je jedan član sadašnje Demohrišćanske stranke organizovao demonstracije i nudio dobrovoljce Americi da tuku Iračane, bez znanja Srpske radikalne stranke. To je raščišćeno u Saveznoj skupštini. Ne bi trebalo to da, gospodine Batiću, sugerišete poslanicima za ovom govornicom, kad je to raščišćeno u Saveznoj skupštini. Znači, izvinili smo se narodu Iraka. Trebalo bi da i vi o tome dobro razmislite. Nas čeka iračka sudbina, ovako ili onako, i trebaće nam prijatelji u svetu.
Nažalost, polovina naše Vlade je proamerička. Jeli su hleb američki, uzimali ogromne količine dolara od Amerike. Vi, gospodo poslanici iz DOS-a, nemojte da se povodite za tim. Vi razmišljajte malo srpski. Za vas tih dolara nema. To što grakćete da odbranite interese samo pojedinaca u ovoj vladi, ne pere vas u mojim očima. Znam da niko od vas ne voli ni Ameriku, ni Medlin Olbrajt, ni Havijara Solanu. Znam da niko od vas ne voli da budu silovane srpske devojčice. Zašto onda galamite kad vam neko o tome priča? Malo pijeteta da pokažete prema svakome. A to da li neko nekom ljubi rame, to nije priča za ovde.
Ima u životinjskom svetu, među jelenima, jedan običaj negde pred kraj zime, pravim jelenima otpadnu rogovi, a mladi srndaći tada koriste priliku da sa parčićima rogova rasteraju one prave dok njima ne stignu novi rogovi i ovi mali misle da su postali veliki i jaki.
Poslanik Demokratske stranke misli da njegove male osobine i političara i Kragujevčanina, na kraju krajeva, mogu da budu tako velike da izađe pred poslanike i Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije, koji se trenutno nalaze u fazi zamene, a uskoro će biti ponovo jači od vas. Mladi gospodine, pošto se usuđujete da kažete da nemam veze sa Kragujevcem, a vrlo dobro znate da mi je sve u Kragujevcu, izuzev mog stana i posla u Beogradu. Evo, kaže Batić da ću da vratim, sve on zna. Gospođo, smirite se malo, nešto vam nedostaje u životu. Ja samo vas da pitam, mladi gospodine, gde ste bili zaposleni do sada u Kragujevcu, čime ste se bavili i koliko ste doprineli Kragujevcu, pa ću onda da izađem da vam kažem koliko je gospodin Tomović doprineo Kragujevcu, a sebe neću ni da pomenem.
Moraćete pažljivije da slušate gospođo. Poslanik je pomenuo zamenika predsednika Poslaničke grupe Srpske radikalne BAAS partije. E, sad, da vas nečemu i ja naučim danas. BAAS na arapskom znači demokratska. Ali, nama ne treba da se zovemo Srpska radikalna demokratska stranka zato što smo demokrate po opredeljenju.
O tome hoće li neko od mojih poslanika da izađe za ovu govornicu i da li je izašao, ja saznam tako što sam u sali ili tako što vidim sa televizijskog prenosa. A, neke stranke koje sebe nazivaju demokratskim, njihovi poslanici moraju dugo da ubeđuju šefa poslaničke grupe da dobiju dozvolu da izađu za govornicu (aplauz).
Gospodine predsedniče, mislim da mi ne možemo da pređemo na ovu tačku dnevnog reda. Vlada nas je obavestila da je predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda gospodin Vladan Batić.
S obzirom na to da njega nema u sali, mi ne možemo da stavimo ovu tačku na dnevni red. Postoji mogućnost da vi većinom promenite eventualno dnevni red, da raspravljamo tačku, mada je vrlo suženi izbor, pošto nas Vlada ne udostojava prisustva ova dva dana, veoma je sužen izbor tačaka dnevnog reda o kojima bismo mogli da raspravljamo, ali pošto je tu gospodin Korać, da postoji neki zakon koji bi možda on mogao da brani kao predstavnik Vlade.
Ali, zaista nema smisla da predstavnik Vlade ne sedi na sednici iako je određen da po toj određenoj tački bude predstavnik Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka nema razloga da o ovom zakonu razmišlja kao o zakonu koji je se tiče. Nemamo bivšeg predsednika, ali, s obzirom na to da poništavate odluke, zakone, koji su do sada važili, evo, ja vam pružam priliku da poništite i Odluku o izboru predsednika Srbije, zato što je i vama jasno da je Vojislav Šešelj pobedio na izborima za predsednika Srbije, ali je izbornim manipulacijama i krađom sprečen da bude predsednik, i to mesto mu čuva, privremeno, Milan Milutinović. Pa eto, ako imate takvog duha, demokratskog, da poništite sve što nije u skladu sa zakonom, možda ćemo i govoriti o Vojislavu Šešelju kao predsedniku Srbije.
Ali, ipak želim da ukažem na neke odredbe Predloga zakona i da ih tumačim, naravno, uz želju da budem ispravljen, ako to činim pogrešno. Ovim zakonom se ne dira u privilegije koje je, budimo realni, zaslužio onaj koga je narod na direktnim izborima izabrao za predsednika Republike. I ne bismo ni ličili na normalnu državu, posebno ne na vaše ideale zapadne države, ako bismo se prema bivšim predsednicima odnosili kao prema otiraču za cipele.
Dosadašnje privilegije nalikovale su onima koje imaju i bivši predsednici na Zapadu, znači, nemaju komunističko obeležje. U čemu je onda stvar, pošto vi još uvek niste predložili nijedan normalan, važan zakon, već se samo ulagujete biračima, koji su već postali nestrpljivi i čini im se da sami prebrojavate i delite obećane milijarde dolara, jer da ih zaista ima, do sada bi neki zakon te milijarde podelio korisnicima budžeta.
Ako nisu stigle milijarde, zašto ste lagali, da li se one još uvek nalaze u bescarinskoj zoni između Mađarske i Jugoslavije, kao što ste govorili da čekaju da samo vi dođete na vlast, pa da stignu? Šta mi se čini da se radi ovim zakonom - ubeđen sam da je pripremljen u saradnji sa Zapadom i ima za cilj da Slobodana Miloševića, a kasnije i Milana Milutinovića, liši državnog obezbeđenja i državnog obezbeđenja objekta. To ne piše u obrazloženju, ali je sasvim jasno po izmenama dosadašnjeg zakona.
Do sada je ministar unutrašnjih poslova uređivao i obezbeđivao uslove za ostvarivanje prava bivšeg predsednika. Znači, država je odgovarala za njegovu bezbednost, a to je jasno i pisalo u članu 12. stav 2. koji se, ne slučajno, briše. Ako bivšem predsedniku ustanovite pravo na (citiram) "Doživotno lično obezbeđenje i obezbeđenje objekata od strane jednog zaposlenog, neprekidno" - šta to znači? Nema tog čoveka koji može 24 sata dnevno, 365 dana u godini da obavlja neku dužnost. To bi morala da budu najmanje četvorica, tako da trojica rade po osam sati, a jedan je kod kuće i odmara. Ali, to su četvorica zaposlenih neprekidno.
U zakonu nigde ne piše da će država iz budžeta plaćati obezbeđenje, a kada se uzme u obzir da ministar unutrašnjih poslova više ne odgovara za bezbednost, to znači da će civilno lice, jedno civilno lice neprekidno, koje angažuje bivši predsednik, brinuti o njegovoj bezbednosti. A šta će mu onda zakon? Jedino, a to je sigurno, ako ne spremate otmicu bivšeg predsednika, ili je sprema neko drugi, a vi ćete da vršite istragu, ili nećete biti odgovorni za ono što se desilo.
U iskrenost svojih namera ćete me ubediti samo ako ministar, znači Vlada, bude odgovarala za bezbednost bivšeg predsednika, sviđao vam se on ili ne. Na drugi način, bezbednost bivšeg predsednika neće biti obezbeđena, na drugi način vi ćete samo ubediti građane Srbije da spremate prevaru. Vi, tobože, nećete dati Miloševića u Hag, ali ako njegovo obezbeđenje lično ne bude dobro radilo, pa ga neko otme i prebaci preko Drine, država neće biti kriva za to, DOS neće biti kriv za to.
I sada, s obzirom na to da ja imam više prava od svih vas 178 da ne volim Slobodana Miloševića, jer vi možete samo da pričate kako vam je za nešto kriv, a ja mogu da vam iznosim dokaze zašta mi je sve kriv, ali sada, kad vidim, draga moja gospodo, ko sve napada Slobodana Miloševića, dođe mi da pronađem negde njegov telefon, da ga nazovem, i da mu kažem - izvini Miloševiću za sve one reči koje sam ti upućivao, moraću da smišljam još gore za ovu novu vlast. Hvala najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, nisam pogledao koji je član Poslovnika, ali zaista ne možemo više puta u toku dana da odlučujemo dokle ćemo da radimo. Nema smisla. Po Poslovniku piše da to odlučujemo na početku rada, po pravilu. Prihvatam da to po pravilu ne mora da bude da baš mora na početku, evo prihvatam da i u pet sati rešavamo, ali nećemo valjda u osam ponovo da rešavamo, pa eventualno da produžimo do deset, pa ponovo da rešavamo. Ako ste spremni da radimo do dvanaest noćas, donesite odluku sada odmah. Ako hoćete do osam, donesite sada odmah. Nemojte, jer ima mnogo toga što treba da se planira u toku dana. Mi ne možemo da zavisimo kada ćete nas pustiti na ručak, kada ćete doneti odluku dokle radimo, ima nas 250 ovde. Želimo da nešto znamo barem oko toga kako se vodi sednica.
Dakle, predlažem da sada predložite dokle ćemo raditi večeras, da to izglasamo, jer mi ne bežimo od toga da radimo. Verujte, imam iskustva, kada su na sednicama predsedavali socijalisti pa su je produžavali unedogled, strahovito opada koncentracija. To može vama da odgovara, da završimo sve zakone brzo, ali nećemo ništa konkretno reći, ni ništa korisno, nećemo ništa uraditi, što bi moglo da pomogne zakonima da valjaju ili ne. Zato vas molim, da znate, osam sati dnevno je neko normalno radno vreme, pa evo i devet i deset sati, ali da ne idemo u neizvesnost, da vi u osam sati predložite da radimo do dvanaest. Bolje da sada znamo, ako radimo do dvanaest, neki poslanici će otići da se presvuku, ali će se vratiti ponovo da rade. Ovako ne znam uopšte na čemu smo.
Dame i gospodo narodni poslanici, onaj ko govori o paganskim običajima, trebalo bi nešto da pročita o tome. Preporučujem gospodina Čajkanovića, preporučujem vam profesora Čajkanovića, jer to je naša stara vera, a čak je i Srpska pravoslavna crkva mnoge paganske običaje uklopila u naše pravoslavne običaje da nas ne bi odvajala od naše stare vere, a oplakuje se samo mrtav čovek, a Slobodan Milošević nije mrtav, jedino ako se ostvari to što mu vi spremate. Predlažem poslanicima DOS-a da je bolje da ukinemo Zakon o privilegijama bivšem predsedniku, odmah predložite amandmanom da se obrišu sve tačke tog zakona i mi ćemo glasati za taj zakon. To je mnogo bolje, poštenije, čestitije, nego ovako srediti taj zakon i pripremiti praktično Slobodana Miloševića za ono što mu se sprema. Portparol Haškog tribunala izjavila je da je Slobodan Milošević pretnja za aktuelnu vlast u Srbiji i da zbog toga mora da bude u Hagu. Predsednik Savezne vlade, koalicioni partner DOS-a, Zoran Žižić izjavio je da dok je on predsednik da Milošević neće biti izručen, a na to reaguje ministar pravde Srbije i kaže - pa Žižić više neće biti predsednik Savezne vlade. Ne kaže ministar pravde - gospodin Žižić verovatno ima na umu Ustav Savezne Republike Jugoslavije, koji sprečava izručenje građana Jugoslavije, ali mi ćemo ući u proceduru za promenu Ustava, imamo dovoljnu većinu, dvotrećinsku većinu i promenićemo savezni Ustav, a i Ustav Republike Srbije, pa ćemo izručiti Slobodana Miloševića u Hag. On kaže - ko nije za izručenje Miloševića, taj više neće biti na funkciji. Kako onda da vam verujemo da ovaj zakon u stvari nije priprema za tako nešto?
Morate da shvatite zašto su radikali protiv toga? Ne želimo da budemo saučesnici u tome što pripremate jer te otmice do nekog napada, do hapšenja koja ćete izvršiti, sigurno će doći glasanjem za ovaj zakon. Mi ne želimo da se stavimo u poziciju nekoga ko je omogućio da se izvrši jedan protivustavni čin. Nikoga nemojte da izručite u Hag, nijednog građanina Srbije, nijednog Srbina koji nije građanin Srbije, ali se nalazi na teritoriji Srbije, jer je to onda kraj ove države. To može da se učini kao da donosi neki poen.